Pre nego se odluka formalno potvrdi u okviru Srpske napredne stranke, njen šef i predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je objavio šta će se dogoditi: direktno iz Pekinga, u četiri ujutro po lokalnom vremenu, saopštio je da će Aleksandar Šapić predvoditi listu naprednjaka na izborima za skupštinu Beograda, a da će najdugovečniji zamenik, Goran Vesić, dobiti neko drugo, jednako važno zaduženje. Odmah po povratku iz Kine, početkom ove nedelje, saznali smo preciznije da će Vesić biti zamenik šefa izborne kampanje SNS-a, što je Vučić lično, tako da je on opet avanzovao – sa mesta zamenika beskrvnog gradonačelnika Beograda Zorana Radoičića, ide u centar zbivanja, Vučiću uz koleno, da podastre svoje znanje iz političkog marketinga u svrhu pobede na još jednim izborima.

Tako je Goran Vesić, nekadašnji trkač Demokratske stranke iz perioda Zorana Đinđića, napravio čitav krug i vratio se tamo odakle je krenuo. To je senka i mesto sa strane gde će moći u tišini da savetuje one iznad sebe i povlači konce koji nisu uvek vidljivi a proizvode veliki efekat. Iako je očekivao da će konačno i zvanično voditi Beograd i da će moći da stavi svoju sliku na zid na kome su fotografije svih beogradskih gradonačelnika, te tako ući u istoriju, to se za sada nije desilo. Odlazi da još jednom pomogne u najtežim poslovima, uradi stvari koje možda drugi ne žele da rade i da čeka rezultate u aprilu i vidi šta je šef isplanirao za njega, gde ga vidi u svom sistemu vlasti.

Za to vreme, Šapić, dugogodišnji predsednik Opštine Novi Beograd, ide putem koji je davno zacrtao i javno predstavio. On nikada nije krio ambiciju da želi da vodi Beograd i da bi to radio po uzoru na nekadašnjeg gradonačelnika Zagreba, počivšeg Milana Bandića. Veli da bi volio da prenese svoje bogato iskustvo administriranja sa nižeg na viši nivo.

Ovim je privremeno zaustavljen rat između dvojice naprednjaka koji su zapravo dve struje nekadašnjeg DS-a. On u političkoj ravni pokazuje kakva je sposobnost Aleksandra Vučića da od političkih otpadnika pravi saveznike, ali ni od jednog pobednika. Dosadašnji skor njegove vlasti demonstrira da ko god mu se približio u vlasti ili poslu nije na kraju dobro završio, pa je teško očekivati da se nešto bolje dogodi Šapiću ili Vesiću. Iako ne važe za ogromne političke volumene, izgleda kao da je ovaj politički krug u proleće 2022. možda poslednji koji njih dvojica trče.

KO BOLJE PLIVA

Dolazak Šapića u SNS u proleće 2021. godine, pristupanje njegove ad hoc partije SPAS naprednjacima, ocenjeno je jednodušno kao priprema za izbore u Beogradu. Šapić, koga su u politiku uveli nekadašnji lideri DS-a Boris Tadić i Dragan Đilas, pokazao se kao osoba koja zna da pliva i u politici. Uspešno je preživo pad demokrata sa vlasti u Srbiji 2012. i u Beogradu 2013, održavši se i na lokalnnim izborima 2014. i 2018. godine.

Dok je Vučić uspostavljao i učvršćivao svoju vlast na svakom nivou, Šapić je nekako uspevao da se zadrži na vlasti kao kakva-takva opozicija – nije se “prodao” i često je govorio da nikada neće biti deo naprednjačke koalicije. Tiho i lukavo je vodio svoj lokalni brod: ono što je dobro na Novom Beogradu i što je bio rezultat rada gradske uprave on je uspevao da pripiše sebi i predstavi kao rezultat svoje uprave, odnosno, bežao je od svega što nije valjalo i oko čega se narod bunio (Savski nasip, parking sistem) tvrdeći da na takve stvari ne može da utiče, da to rade grad i država i da su oni odgovorni za sve zloupotrebe i nečinjenje.

Poslednjih osam godina imao je u gradu za partnera Gorana Vesića i neretko su se sukobljavali baš oko toga čije je šta zaduženje. Vesić, čovek dobrog političkog instinkta ali nesposoban da odigra ključni potez, dobro je razumeo Šapićev pristup zaklanjanja iza dobrih i sklanjanja od loših stvari, ali ništa nije mogao da promeni.

Vesić, jednu generaciju stariji od Šapića u DS-u, predstavlja ostatke stare škole koja kaže da mora mnogo da se radi, vodi igra na više polja, vredno skuplja svaka mrvica i kako bi to s vremenom moglo da donese veliki rezultat. On pliva na jednak način i prema napred i prema pozadi, pliva u svim pravcima, hoće i da doda i da brani.

Na drugoj strani, Šapić u politici radi isto ono što je radio i kao vaterpolista: koristi snagu u ključnim trenucima kada treba da se da gol i samo ga to zanima – da pogodi. Može poput krokodila da se pritaji dugo, čeka i kruži, sve dok mu lopta ne dođe u pravom trenutku, tada se diže iz vode i šutira iz sve snage. On je takođe u sportu naučio da ne treba preskakati kategorije koliko god ti se činilo da si bolji od svoje generacije – treba biti strpljiv, trenirati svakoga dana i ne biti previše očajan kada ti zvižde ili negodiju zbog tvoje igre.

Zato Šapić uspeva da bude suzdržan i otporan na različite vrste napada u politici, koji najčešće idu na stranu njegovog obrazovanja jer se ne može reći da je uprkos doktorskoj tituli previše rečit i razigran u javnom nastupu. On ima svoj cilj u politici i koristi sve što mu je dostupno da do tog cilja dođe.

Tako treba posmatrati i njegov dolazak u SNS, koji je bio u rangu njegovih prelazaka iz jednog u drugi veliki vaterpolo tim tokom sportske karijere. Šapić nije bio samo jedan od najvećih strelaca svetskog vaterpola, nego je i igrač koji je potpisivao najveće ugovore u tom sportu, pre njega nezamislive. Zato je njegov prelazak u SNS bio vest dana, dok se to nikako ne može reći za trenutak kada je Goran Vesić ušao u tu partiju na prelazu 2012. u 2013.

Zapravo, Vesić je dugo bio u nekoj vrsti izolacije od 2003. do 2013. godine. Kada je u DS-u pobedila Tadićeva strana, tu nije bilo mesta za Vesića, koga mnogi nisu voleli i on je bio neka vrsta tihog člana vračarskog odbora ove partije. Bavio se raznim stvarima, ali najviše političkim marketingom i konsaltingom, pokušavajući da u regionu proda nešto znanja stečenog u politici i kampanjama. Radio je ono što dobro zna i oseća: projekte koji su se ticali reputacionih rizika različitih ljudi, bilo u politici bilo u privredi. Prati ga fama opasnog čoveka koji može da vas uništi, sa kojim se nije kačiti i tome slično, te to potiče iz perioda političkog i konsultantskog delovanja.

Pad demokrata i Borisa Tadića video je kao momenat kada bi mogao da se vrati u politiku i da zauzme mesto u partiji. U leto 2012. sastavio je program za Nove demokrate, po uzoru na program Novih laburista Tonija Blera s kraja devedesetih godina prošlog veka, gde je akcenat postavljen na pitanja zdravstva i obrazovanja. Taj interni dokument koji je poslao Draganu Đilasu, u to vreme još uvek gradonačelniku Beograda i tada dolazećem predsedniku DS-a, pojavio se u novinama pre nego u stranci. Vesić je potom ismejan i prokužen i tu se njegova saradnja sa matičnom strankom završava.

No, on tada odlučuje da aktivira svoje fakultetsko poznanstvo sa Aleksandrom Vučićem i ulazi u SNS. Šapić se za to vreme drži svog lokalnog zabrana, formira svoju listu i čeka.

ŠTA SU POKAZALI NA TERENU

Po dolasku u SNS, Vesić je brzo napredovao do mesta u troglavoj komisiji koja je preuzela upravljanje Beogradom u jesen 2013. kada je smenjen Dragan Đilas. Od tog trenutka, pa evo do sada Vesić je zapravo osoba koja vodi grad, upravlja gradom iako formalno nema tu poziciju. U ranoj fazi je uspeo da istisne svog velikog neprijatelja Nebojšu Čovića, koji mu se zamerio kroz rad u FK Crvena zvezda. Inače, Čović je bio Vučićev izbor za stabilizaciju kluba u prvom trenutku i uspeo je da se zameri Vesiću koji je bio deo prethodne uprave, takođe, iz senke i neformalno.

Vesić mu nije ostao dužan i pobrinuo se da se Čović ne vrati u politiku iako je u jednom trenutku izgledalo da bi u trojcu koji je vodio Beograd i koji su činili još Siniša Mali i Vesić, mogao da bude izbor broj jedan za novog / starog gradonačelnika. Međutim, Vesić mu je pomogao da to ne bude. Ali ni njemu se nije posrećilo u tom prvom izboru 2014. godine i na čelo grada došao je Vučićev finansijski savetnik Siniša Mali.

Iako su u kampanji 2014. godine naprednjaci obećavali da će isterati na videlo sve zloupotrebe prethodne vlasti i pokazati korupciju na izgradnji velikih infrastrukturnih projekata kao što je bio Most na Adi , urediti gradski prevoz i izbaciti iz grada ozloglašeni Bus Plus – ništa se od toga nije dogodilo. Naprotiv, sa Bus Plusom je produžena saradnja, GSP ni na koji način nije unapređen u prethodnih osam godina, oni koji su iz DS-a proganjani nisu na kraju osuđeni ni za koje krivično delo.

Vesić je svoj prvi zamenički mandat proveo uz Sinišu Malog u odnosu koji je bio jasan i prepoznatjiv: Mali je bio zadužen za projekat Beograd na vodi, a sve ostalo u gradu radio je i vodio Vesić. Sada kada – kako stoje stvari – završava svoju gradsku službu, na pitanje na šta je posebno ponosan kaže udvorički da je to projekat Beograd na void, kao da to ima velike veze sa životom većine građana prestonice.

Vesić je rekao i da postoji plan izgradnje 22 vrtića, a za osam godina otvorena su samo četiri nova (na Zvezdari, u Altini, na Čukarici i u Surčinu). Grad je platio roditeljima dosta novca na ime preplaćenih vrtića iz perioda Dragana Đilasa i u isto vreme napravio sistem privatnih vrtića koji su eksplodirali u Beogradu u svakom kvartu. U jednom od javnih nastupa, nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je taj sistem privatnih vrtića povezan sa kriminalom i pranjem novca. Ipak, ima više mesta za decu, a da li je u odnosu vlasnika vrtića i gradske uprave bilo korupcije, time neka se bavi neko buduće tužilaštvo.

Vesićevo nasleđe nije veliko: nabavljao je loše kineske autobuse po visokim cenama u problematičnom tenderu, rekonstruisao je centar grada godinama. Bulevar na relaciji Vukov spomenik – Kalemegdan ni posle više od tri godine nije završen. Grad se bavio ulepšavanjem fasada i eksplozijom gradnje koja nema nikakvu meru. Vesić je odigrao važnu ulogu i u izmeni propisa koji su omogućili da se zida više, da zgrade imaju veću spratnost, i na taj način otvorio vrata brojnim mutnim investitorima i sam Beograd pretvorio u nabubrelu Kaluđericu. Brojni su skandali pratili rad uprave i gotovo da nema nijednog posla koji nije kontroverzan: od ukrašavanja grada, preko izgradnje metroa, rekonstrukcije ulica do nabavke brodova za rečni taksi.

Iako zamenik, Vesić se kao veliki “ljubitelj Beograda” ponašao poput gradonačelnika, a to je bilo posebno izraženo u poslednje četiri godine kada je grad formalno vodio Zoran Radoičić.

Za sve to vreme, Šapić, njegov konkurent i suparnik, sedeo je na Novom Beogradu i više se pojavljivao kao predstavnik humanitarne organizacije “Budi human”, koja je sakupljala novac za teško bolesnu decu i odrasle.

Vesić se pojavljivao svuda, govorio o svemu, redovno popunjavao smene na TV Pinku, Hepiju i TV Prva, a Šapić se u tom periodu retko pojavljivao u javnosti i čekao svoju šansu. On je maksimalno iskoristio poziciju vlasti na opštini koja je najurbanija u Srbiji i na kojoj nema mnogo komunalnih problema jer je čitava izgrađena planski i kako treba.

ZAŠTO JE POBEDIO ŠAPIĆ

Ako se ne dogodi neko čudo i ako lista SNS za Beograd osvoji većinu mesta u beogradskoj skupštini, novi gradonačelnik biće Aleksandar Šapić. To je, izgleda, bio i njegov dogovor sa Vučićem u danima kada je utanačio utapanje svog SPAS-a u SNS. Naime, Vučić je procenio da Šapić na Novom Beogradu može da bude problem i da mu je bolje da njegove glasove ima na svojoj listi. A Šapić je, opet, od kad je promenio tabor, delovao rezervisano kao i uvek, bez velikih reči i obećanja, ali i bez velikih lapsusa. On je zauzeo poziciju kandidata koji se trudi da ako već ne ispaljuje parole, pošto mu to ne priliči, proba da izbegne i svaku vrstu velikih obećanja i galame.

Uglavnom, Šapić je svojom jednostavnošću suprotnost Vesiću, koji pokušava da stigne svuda, uvek bude na svakom mestu i ima odgovor na svako pitanje – od toga kako se seku grane i pomera drveće do toga kako da postavite spot na društvenoj mreži Tik-Tok. Zapravo, Vesić je sledio Vučićevu mantru da je potrebno da izgleda kako si stalno aktivan i uvek nešto radiš, a da to što nikada ništa ne uradiš u roku nije važno jer je važnije da radiš i radiš pa će se to jednom i okončati. Tako je Vesiću jedino pošlo za rukom – iako je voleo da se poredi sa najvećim beogradskim gradonačelnikom Brankom Pešićem – da uvede pravilo kako se nijedan posao nikad ne završava, pa je Beograd postao veliki prašnjavi grad u kome se stalno nešto radi, kopa, prevozi, montira i to traje neprekidno.

Ironično, ispostavlja se da je jedino što će se završiti, a u vezi je sa njim, taj beskrajni zamenički mandat u gradu, da će biti stavljena tačka na jednog od najdugovečnijih upravitelja grada Beograda.

Šapić, miran i strpljiv, čim je ušao u SNS, rekao je da Vesić neće biti deo njegovog tima, on se toga i dalje drži, ali i on zna da konačnu odluku donosi Vučić – ako on bude posle izbora odlučio drugačije, tako će i biti. Imati Vesića kao lice kampanje nije dobro – Vučiću su to pokazala istraživanja, mada se ovaj poprilično transformisao poslednjih godinu dana kada je, čini se, shvatio da se stolica izmiče i da se ono o čemu je sanjao u životu neće dogoditi. Iako se javnost sprda sa njim, on jeste posvećeni Beograđanin, možda sa previše ideja o tome kako grad treba da izgleda, ali nesposoban da napravi fundamentalni otklon od svoje prirode koja je sklona završavanju poslova iza scene. Za mesto prvog čoveka ipak treba imati nekog koga “kamere vole” i kome je bar neka javnost naklonjena. Vesić, koji je svoju političku karijeru bazirao na “služenju” većim liderima, nije mogao da istupi iz te senke i tu nikakva kamapnja na društvenim mrežama ne pomaže.

Nasuprot njemu stoji Šapić, čovek navikao na pobede, navikao na veliku podršku, navikao da bude glavni i da ljudi sa njim slave pobede. Na nivou simbola, što je važan element u politici i na izborima, Vesić Šapiću ni na koji način ne može da parira, što je jednodušna ocena, ali to govore i istraživanja javnog mnjenja.

I, sad, šta će se dogoditi posle 3. aprila?

Ako naprednjaci još jednom pobede na krilima Vučićeve kampanje, Šapić će možda konačno dobiti priliku da se vrati na veliku scenu, pošto je vođenje Beograda velika funkcija. Međutim, kao i do sada, sve je u rukama jednog čoveka koji zna da neki potezi mogu da budu taktički da bi se sačuvao strateški cilj. Njemu će sada “uz koleno”, dok traje kampanja, sedeti Vesić. A on zna mnogo o kampanjama i pitanje je šta će se sve pojavljivati u javnosti u naredna dva meseca. I o protivnicima, ali i o Šapiću. Ako smo nešto naučili o Vesiću, to je da on svojim protivnicima nikada ne ostane dužan.