Rio Tinto je praktično pripremio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat “Jadar”, pokazuje insajderski dokument do kojeg je došlo “Vreme”. Studija bi imala oko šest stotina stranica i dodatne tabele i grafike i išla do banalnih detalja. Recimo, da treba prati točkove građevinskih mašina kako bi se manje dizala prašina ili da u radničkom smeštaju valja obezbediti besplatne kondome.

Muka za Rio Tinto je što nije dobio konačnu odluku Ministarstva životne sredine o obimu i sadržaju studije koju treba da podnese.

Naime, na zamerke Ministarstva, kompanija je dvaput – u maju i junu prošle godine – dopunjavala zahtev da joj se odrede obim i sadržaj studije. U julu je, posle javnog uvida, 35 organizacija i pojedinaca podnelo komentare na taj zahtev Rio Tinta, a Ministarstvo ih je sve taksativno odbilo u avgustu.

“Mi smo na to izjavili žalbu”, kaže nam Jovan Rajić iz RERI, “jer Ministarstvo je dužno da na naše primedbe odgovara pojedinačno, a ne taksativno kako im je volja.” Ali, kako kaže Rajić, drugostepenu odluku nikad nije dobio što znači da ni Rio Tinto nije dobio zeleno svetlo da izradi Studiju uticaja na životnu sredinu, za šta bi rok bio godinu dana.

No, interni dokument rudarske kompanije do kojeg smo došli pokazuje da je ta Studija maltene gotova. U oktobru je kompanijom kružio dokument na osamdesetak stranica u kojem se Studija detaljno opisuje i iz nje opsežno citira.

U to doba već su krenuli masovni protesti, pa više sagovornika “Vremena” veruje kako je izrada studije politički zaustavljena. “Vučiću nije odgovaralo da se priča o bilo kakvoj studiji, bila ona ovakva ili onakva”, kaže geolog Vladica Cvetković.

NAJVIŠE 526 RADNIKA U RUDNIKU

Prema dokumentu do kojeg smo došli, 2023. godine bi se otkopavale velike količine jalovine, a prva ruda bila bi izvađena 2025. godine. Grafik pokazuje da bi rudnik radio punih šezdeset godina. Valja naglasiti da je Rio Tinto izradio dokument pre nego što je u januaru saopštio da odlaže komercijalnu proizvodnju za 2027. godinu zbog “kašnjenja u ishodovanju odobrenja za eksploataciono polje”.

Tokom šest decenija otkopalo bi se 9,5 miliona tona materijala iz kojeg bi se dobijali litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat. Tri godine nakon puštanja u rad, rudnik i susedno postrojenje za preradu dostigli bi maksimalni kapacitet.

U dokumentu se navodi da bi radnici radili u tri smene po osam sati, od čega bi sat vremena bila pauza, a pola sata ulazak i izlazak iz okna. To traje, jer okno prečnika 8,5 metara ide do dubine od 433,45 metara odakle se vadi ruda.

Maksimalni broj radnika u samom rudniku bio bi 526 i ta brojka bi se dostigla 2030. godine, piše u ovom internom dokumentu. “Očekuje se da će 90 odsto radne snage biti iz Srbije, tako da se za mnoge od njih očekuje da će živeti u toj oblasti”, piše u izvodima iz studije. “Gubitak zaposlenja nakon zatvaranja rudnika zasigurno će se dogoditi, a stepen verovatnoće da će takav događaj imati uticaj na dugoročnu nezaposlenost u ovom području je verovatan”, dodaje se u dokumentu.

Prepričavajući jedno od poglavlja studije, u ovom dokumentu se potcrtava značaj “državnih puteva i državne železnice” za rudnik. Ranije se spekulisalo da se brza saobraćajnica Šabac–Loznica gradi najviše za potrebe Rio Tinta.

Kao najbolje rešenje za pribavljanje vode navodi se aluvijon Drine, dok bi se otpadne vode, posle prerade, ispuštale u Jadar. “Planirani sistem za prikupljanje oticaja voda će biti potreban niz godina nakon zatvaranja, a možda i zauvek”, piše u ovom papiru.

TVRDE DA SU BUNARI VEĆ ZAGAĐENI

U sklopu studije, Rio Tinto je dužan da navede i zatečeno “nulto stanje” životne sredine pre početka radova. To je takođe tačka sporenja sa meštanima i aktivistima.

U dokumentu Rio Tinto navodi da se podzemne vode u aluvijonu reka Korenita i Jadar “odlikuju lošijim kvalitetom” u rejonu gde se nalazi ruda. Navodno su u februaru prošle godine utvrdili kako je voda iz 38 od 40 bunara mikrobiološki neispravna, a da je u pet bunara prekoračena količina bora od jednog miligrama po litru.

Aktivisti i meštani tvrde da se iz tih bunara uvek pila bistra voda, te da Rio Tinto priprema odstupnicu u stilu nismo mi zagadili nego je već bilo zagađeno.

Međutim, čak se i u nacrtu Studije kompanije navodi: “Posledice izvođenja radova na površini terena mogu biti pogoršanje postojećeg kvaliteta podzemnih voda i promene u režimu nivoa i pravcima kretanja podzemnih voda prve izdani s obzirom da generalno prate morfologiju terena”.

“Internom procenom rizika na nivou kompanije, najveći rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu identifikovan je za lagunu za procesnu vodu”, navodi se u dokumentu. U slučaju loše izrade, zemljotresa ili ekstremnog klimatskog događaja, voda bi mogla da se izlije iz laguna: “Uticaj na životnu sredinu nije detaljnije modeliran, ali je procena da bi ovo dovelo do ugrožavanja životne sredine i izvan granica kompleksa”, piše u izvodima.

Dodaje se da bi jamski vazduh najviše zagađivala prašina koja “u zavisnosti od svog sastava može biti štetna po zdravlje zaposlenih. U tom smislu, prašini su najviše izloženi neposredni operateri, ali se pod određenim uslovima, prašina koja nastaje kao rezultat rada infrastrukture na površini, može izneti i u okolnu životnu sredinu”.

Modeliranje koje je kompanija uradila pokazuje da bi, dok se rudnik gradi, suspendovane čestice u vazduhu mogle da petostruko nadmaše dozvoljene vrednosti. I kasnije, tokom rudarske aktivnosti, navodi se da bi “u uskoj zoni dužine oko 600 m uz južnu granicu poseda zone rudarskih aktivnosti” ta vrednost mogla biti prekoračena.

Što se tiče buke, Rio Tinto tvrdi da bi se ona pratila i merila, te da bi samo jedno obližnje nedeljičko domaćinstvo bilo izloženo prekomernoj buci zbog čega bi tim ljudima mogla da se ponudi “relokacija”.

UNIŠTAVANJE STANIŠTA

U internom dokumentu se nabrajaju “potencijalne udesne situacije” koje mogu da ostave veće posledice po “radnu i životnu sredinu”. Recimo, kod smeštanja blizu pedeset tona eksploziva u jamsko skladište (što je i maksimalna količina po zakonu) “može usled oštećenja ambalaže doći do isticanja eksploziva iz buradi, te može doći do eksplozije”. Ili mogućnost da se ošteti folija koja se razastire ispod deponije kada bi došlo do “ekološkog udesa i izlučivanja metala u okolinu”.

Kao “potencijalno ugroženi ljudi i povredivi objekti u vezi sa udesima koji se mogu povezati sa funkcionisanjem rudnika i prateće infrastrukture” navodi se posebno Crkva Svetog Georgija – ona koju je Vučić posetio uz kamere Pinka, da razgovara sa meštanima. Ta crkva ostala bi na trista metara od kompleksa. Nekoliko seoskih domaćinstava bilo bi na pedeset do dvesta metara od kompleksa.

Kako se u idiličnoj jadarskoj dolini nalaze desetine vrsta zaštićenih životinja i biljaka, Rio Tinto navodi niz mera. Recimo, da se moraju zasaditi lužnjak, poljski jasen, sladun i cer ukoliko se te šume obaraju za potrebe rudnika. Ili da se teren za izgradnju ne sme pripremati između marta i sredine jula jer se tada gnezde ptice. Ili da radnici moraju da izmeste gnezda na koja naiđu.

U izvodima iz Studije se predviđa “preseljenje jednog dela populacije” posebno ugroženih vrsta kao što su biljke veliki dubačac, velika rosilja i močvarno devesilje. Inače, mera “preseljenja” biotopa je nešto što mnogi biolozi smatraju spornim i zapravo nemogućim.

Mislilo se i na guštere i zmije koji bi navodno bili evakuisani tako što se prostor obuhvata ogradama pod nagibom – tako da gmizavci mogu da odu sa gradilišta, ali ne i da uđu u njega. Uopšteno se kaže da je “potrebno izbegavati” LED svetla jer smetaju životinjama, posebno dvema vrstama slepih miševa. Načelno se navodi: “Uništavanje reproduktivnih centara (bara, močvara i drugih vodenih biotopa) dovešće do trajnog gubitka (nestajanja) populacija ovih životinja i mogućnosti ispitivanja i razumevanja važnih evolucionih pitanja”.

MOŽDA JE JALOVIŠTE NEKOM LEPO

Interesantno je kako Rio Tinto opisuje uticaj deponije u Štavicama na izgled krajolika. Kažu, deponija “može u izvesnoj meri da poremeti postojeći pejzaž. Koliki će taj uticaj zaista biti teško je kvantitativno odrediti, budući da se utisak koji pejzaž ostavlja na svakog posmatrača pre svega kreće u sferi apstraktnog i ima snažan subjektivan karakter, svojstven samom posmatraču”. Ukratko, lepota je u oku posmatrača, možda neko voli da gleda jalovište, ima nas raznih.

Interni dokument do kojeg je došlo “Vreme” pokazuje da kompanija priznaje brojne negativne uticaje na životnu sredinu, navodeći da iskustvo pokazuje kako je “ekonomsko-sociološki uticaj” na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, da su i ti “benefiti” kako kod koga, i da nisu svi zadovoljni. “Stoga je po pitanju uticaja projekta na stanovništvo uvek teško ostvariti konsenzus u pogledu veličine, ali i štetnosti njegovog uticaja.”

Za razliku od dokumenta do kojeg smo došli, finalna studija imala bi i niz tehničkih detalja koje Rio Tinto sada čuva kao “poslovnu tajnu”. Studija bi, kada se objavi, morala da prođe javni uvid, kritike i komentare, te tehničku komisiju Ministarstva životne sredine. I ta procedura bi mogla da se razvuče mesecima – ako bi Rio Tinto ikada dobio zeleno svetlo da predoči studiju.

Nije poznato da li je ministarka rudarstva Zorana Mihajlović već imala studiju na svom stolu, tek u pisanom odgovoru na naš upit navodi: “Oni koji su se zalagali da se od projekta odustane pre nego što budu završene studije, očigledno su bili svesni da bi studije pokazale da su sve vreme obmanjivali javnost tvrdnjama o štetnim uticajima projekta koje nemaju uporište u činjenicama.”

Poznavaoci tematike nam kažu da nije nikakvo čudo što je kompanija unapred praktično završila tu studiju. Prvo, oni su tu već petnaest godina i prikupljaju razne podatke. Drugo, neka opšta mesta se prepisuju iz studija rađenih za druge rudnike. Recimo, ono da radnicima valja podeliti kondome.