Pandemija je polako napuštala naslovnice i prestajala da bude opsesivna i frustrirajuća tema, pa je delovalo da će izbori u Srbiji u javni život vratiti uobičajene političke narative, naravno, koliko je to moguće sa ovakvom, pretežno strogo kontrolisanom i poganom medijskom scenom. Mnogi su se nadali da će opozicija uspeti da iskoristi procvalo nezadovoljstvo ne tako malog broja građana, kojima su dozlogrdili naprednjačka vlast i Aleksandar Vučić, i poentirati na temama straobalne korupcije, sveprožimajućeg kriminala, nonšalantnog gaženja Ustava i zakona, ponižavanja građana, razaranja institucija, šalabajzerskog upravljanja državom, ogromnog spoljnog duga… I da će ostvariti dobar rezultat. Ali, onda je Rusija nasrnula na Ukrajinu, te je ovaj agresivni rat džinovskog “medveda” protiv nezavisne države progutao i ovdašnje izbore, i izbornu kampanju, i glavne političke teme.

U “novonastaloj situaciji” vlast se relativno dobro snašla, rat joj je – kažu mnogi – legao kao kec na desetku, dok se opozicija unezgodila. Otkako je sveta i veka, krizne situacije ljude okreću ka onome što im je poznato, pa i prema aktuelnoj vlasti, i to naprednjaci – stasali na ratovima, krizama i regulaciji strahova – vrlo dobro koriste. Tačno je da se na spoljnopolitičkom planu Vučićeva vlast našla u nezgodnoj situaciji jer je morala i da stisne i da hiperventilira, uz opasnost da dobije pokoju ozbiljnu ćušku pre svega sa zapadne strane, ali to – po svemu sudeći – neće preterano uticati na izbore 3. aprila i samu kampanju.

Sa druge strane, opozicija je u dobroj meri ostala bez ubojitog oružja. Priča o mogućem nuklearnom ratu i kraju čovečanstva potpuno je zasenila priču o vladavini najgorih u Srbiji. Dok ultradesna opozicija pokušava da uhvati koji morbidni poen na rusofilstvu, razaranju gradova i ubijanju civila, ova građanska deluje zbunjeno. Osudila je, ogromnom većinom, rusku agresiju, ali ne preterano žestoko, jer ne želi da uđe u otvoreni sukob sa većinskim sentimentom u državi. Deluje i da bi bilo besmisleno da kampanju vodi na temi ukrajinskog rata dok skakavci izjedaju poslednje patrljke države.

Pitanje je, elem, šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora, hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”. Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara.

PONOŠ – VUČIĆ MANIPULIŠE STRAHOM KAO ŠTO JE TO CRVENO–CRNA KOALICIJA RADILA DEVEDESETIH

U razgovoru za “Vreme” predsednički kandidat koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” Zdravko Ponoš procenjuje da će tema ukrajinskog rata potpuno dominirati u Srbiji do izbora. S obzirom na veliki potres koji je izazvao u celom svetu, to bi – po njegovom mišljenju – bilo sasvim razumljivo da se u našoj zemlji ne održavaju tako važni izbori kao ovi aprilski. On kaže da je razumljivo interesovanje javnosti za ukrajinski rat, “ali ne na način da on potpuno prekrije izborni proces, tim pre što Srbija na taj rat nikako ne može da utiče”.

“Vlast čini sve da rat u Ukrajini ‘poklopi’ izbore i praktično ga zloupotrebljava za unutrašnjopolitičke potrebe. Oni koji i inače vladaju obmanama, manipulacijama i strahom, sada manipulišu strahom od nepoznatog, kako bi prekrili i izborne teme i činjenicu da je Vučić svih ovih godina dramatično podelio naše društvo. Sada se, u novim okolnostima, on predstavlja kao ujedinitelj, otac nacije, neko ko nas spasava od posledica ukrajinskog rata. Na sličan način manipuliše krizom kao što je to radila crveno-crna koalicija tokom devedesetih. Svet se drma, ali on je obezbedio šećer i so, a obećao je i da će biti pitke vode. Kombinujući nekompetentnost, bahatost, ulizništvo i manipulaciju strahom, sistematski odvlači fokus pažnje javnosti od izbora”, kaže Ponoš.

Ponoš kaže kako opozicija ima zadatak da objasni građanima, da “propoveda tamo gde ih čuju”, da Srbija na ukrajinski rat ne može da utiče, jer je ovaj rat za nju “kao neka vrsta elementarne nepogode. Treba građanima da ponudimo alternativu, da dokažemo da ćemo biti odgovorna vlast koja je u stanju da promeni ovo društvo nabolje i da amortizuje posledice ovog rata na naše stanovništvo. Da kažemo da na rat ne možemo da utičemo, ali da možemo, na izborima, da utičemo na svoju budućnost. Može ovaj rat da se završi relativno brzo, možda i neće, ali nezavisno od njega – ako sada pogrešimo i ne promenimo vlast, za pet godina ćemo se nalaziti nigde”, rekao je Ponoš.

STOJKOVIĆ – SVE BITNO JE SADA U DRUGOM PLANU

Biljana Stojković, predsednička kandidatkinja koalicije “Moramo”, kaže da je rat u Ukrajini “prelomna krizna tačka za globalne geopolitičke odnose u budućnosti”, ali da trenutno ide na ruku Aleksandru Vučiću.

“Možda je na spoljnopolitičkom planu u nevolji u ovom trenutku, ali u predizbornoj kampanji, na unutrašnjem planu, kriza svakako doprinosi slici koju želi da nam projektuje – izmučeni, odgovorni, neispavani državnik koji bdi nad narodom. Sve ostalo, sav kriminal, korupcija, uništavanje medijskih sloboda, priprema krađe izbora, i tako dalje – sada su u drugom planu”, kaže Stojkovićeva u razgovoru za “Vreme”.

Ona smatra da bi opozicija morala na neki način da preuzme igru, da nametne prave unutrašnje teme, ali se plaši da u ovom trenutku to neće biti lako. “Na prvom mestu, opozicione stranke i pokreti bi morali da zauzmu jasan stav o ukrajinskoj krizi. Sve ostalo je isti narativ koji koristi i sam Vučić. Problem je, naravno, i mali broj nezavisnih medija, i situacija u kojem se mišljenje bilo koga osim Vučića ne može čuti”, kaže ona.

LUTOVAC – KADA IZBIJU KRIZE, VLAST PROFITIRA

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, kaže da je vlast uvek u prednosti kada izbiju krize jer ona “upravlja strahovima, nadama, krizom i polugama sigurnosti”. Podseća da je svojevremeno nemački kancelar Gehrard Šreder, zahvaljujući krizi, praktično izgubljene izbore pretvorio u pobedu. “Vučićeve priče o skladištima hrane imale su za cilj da uliju sigurnost građanima i predstave ga kao brižnog vladara. Međutim, stvari nisu išle onako kako je on hteo. S obzirom da godinama jedno priča a drugo radi, i da je izgubio poverenje građana, taj njegov javni nastup nije izazvao spokoj i sigurnost građana već paniku i strah”, kaže Lutovac za “Vreme”. On se, inače, nalazi na drugom mestu liste za parlamentarne izbore “Ujedinjeni za pobedu Srbije”.

Kaže da Srbija ima veliki problem jer su njeni građani rusofilski nastrojeni. Dodaje da to nije slučajno. “Rusofilstvo se kroz Vučićeve tabloidne medije sistematski podstiče već čitavu deceniju: nekritički se podržava sve što Rusija radi. Sa druge strane, činjenica je da Rusija napadom na Ukrajinu flagrantno krši međunarodno pravo i vi to ne možete a da ne osudite. Stoga se Vučić našao između čekića i nakovnja. Sa jedne strane, hranjeno rusofilstvo i očekivanje Rusije da on radi ono što im obećava, a sa druge očekivanja Brisela da sprovodi politiku u koju se kune, a to je politika evrointegracija. On i jednima i drugima govori ono što oni vole da čuje, ali u ovoj krizi ne može da sedi na obe stolice. Moraće da se odluči da li će podupirati ono što je popularno u njegovom biračkom telu ili podržati ono što je ispravno. Međutim, i ta kontradiktorna situacija dodatno zatrpava ono što bi trebalo da budu teme izborne kampanje. Da postoji jasan odnos države Srbije prema ukrajinskom ratu, verovatno on ne bi u tolikoj meri zaokupljao našu javnu scenu”, smatra Lutovac.

On kaže da opozicija u ovoj situaciji može da uradi “onoliko koliko je do nje”, odnosno koliko ima pristupa medijima da odgovara na sva aktuelna pitanja, pa i na ona koja se tiču ukrajinskog rata. “Međutim, ne treba da vodi kampanju na toj temi, jer ona nije od presudnog životnog značaja za građane Srbije. Opozicija treba da se jasno odredi prema ratu i da nedvosmisleno osudi kršenje međunarodnog prava, ali ne treba na toj temi da gradi kampanju jer to nije interes građana, a ni same opozicije. Jasno da rat posredno utiče na život građana, ali mi moramo da ponudimo istinsku alternativu ovom režimu. Kada kažemo da želimo promene iz korena, da kažemo kakve su to promene, da su to promene društva i države koje bi trebalo da promene shvatanje politike, praktikovanje politike, gde bi građanin bio na prvom mestu, taj koji odlučuje o vlastitoj sudbini, a ne tek puki podanik”, zaključuje Lutovac.

ALEKSIĆ – VUČIĆ JE FAKTOR NESTABILNOSTI

Potpredsednik Narodne stranke i treći na parlamentarnoj listi “Ujedinjeni za pobedu Srbije” takođe smatra da je veliki problem za opoziciju, “ali i za celu Srbiju” to što su izbori u senci rata u Ukrajini. Kaže da je vlast u dobroj meri zaslužna za to jer zloupotrebljava strah i osećaj nesigurnosti građana, koji se “logično javljaju”.

“Vučić svoju kampanju u potpunosti bazira u odnosu na ukrajinski rat, držeći na niskom nivou druge teme od kojih zapravo zavisi život građana. Rat mu je došao kao dobar prekrivač za veliko nezadovoljstvo koje se akumuliralo kod građana Srbije tokom svih ovih godina naprednjačke vladavine. Rat mu je došao kao dobro sredstvo za skretanje pažnje sa nepoštovanja Ustava i zakona, sa kriminala, korupcije, ekonomske situacije i životnog standarda, a uz podsticanje brige građana za to da li će biti dovoljno pšenice, ulja, kukuruza, te da li će Srbija ući u nekakve sukobe ili ne”, kaže Aleksić u razgovoru za “Vreme”.

Aleksić kaže da je teško odgovoriti na pitanje kako bi opozicija mogla da se bori protiv date situacije jer je medijska scena takva da ne postoji način da ona dopre do većeg broja građana, da progovori i na ovu temu, te da suoči svoje stavove sa vlašću. “Ne preostaje nam ništa drugo nego da pokušamo da ponovo vratimo u fokus ono što se konkretno odnosi na život građana, na to u kakvoj će državi oni živeti i kakvi će ih ljudi voditi posle 3. aprila. Vlast je pokazala za ovih deset godina šta zna i ume, razorila je državu i njene institucije, i ne smemo da dozvolimo da se to nastavi i posle ovih izbora. Stabilnost koju Vučić promoviše – zapravo je lažna stabilnost. Ako je nešto pokazao svih ovih godina, onda je to da predstavlja faktor nestabilnosti. Sa svojim lutkama na povocu, kakav je recimo Vulin, veoma često produkuje prepirke sa susednim državama, sa kojima smo poslednjih deset godina konstantno na ivici incidenta. Srbija sa ovom vlašću ne može da se nada nikakvoj stabilnosti. Isti ovi ljudi su nas već jednom uveli u ratno stanje, nećemo valjda dopustiti da se to ponovo desi”, kaže Aleksić.

ZELENOVIĆ – HEROJ VUČIĆ PROTIV MRAČNIH SILA

Nosilac parlamentarne liste koalicije “Moramo” Nebojša Zelenović kaže da opozicija Vučićevoj “drami o grašku, pasulju i lažnoj uzbuni o ulasku Kosova u NATO mora da suprotstavi jasne odgovore o tome kuda Srbija treba da ide”.

“Na taj način moramo u kampanju da uvedemo životnu vedrinu. Veliku tragediju ukrajinskog rata vlast spinuje kao natčovečansku borbu svog heroja protiv mračnih sila koje vladaju svetom, sve začinjeno širenjem panike petparačkim pričama. Ali, ovaj nesrećni rat je stvorio novu realnost i Srbija je definitivno zakoračila u epilog sramne, evo već desetogodišnje vladavine korumpiranog, tragikomičnog režima”, kaže Zelenović za “Vreme”.

PAJTIĆ – OPOZICIJA U TEŠKOJ SITUACIJI, IZBORI NA MARGINI INTERESOVANJA

Bivši predsednik Demokratske stranke i dugogodišnji premijer Vojvodine, danas analitičar političkih prilika Bojan Pajtić kaže da opozicija i i inače, zbog medijske blokade, ima problem da svojim porukama dopre do više od polovine birača u Srbiji.

“U uslovima kada se ceo svet plaši globalnog sukoba uz upotrebu nuklearnog oružja, logično je da je to tema broj jedan u svim elektronskim i štampanim medijima. Mnogi građani u takvim okolnostima radije biraju izvesnost – one koji su već na vlasti, nego što su spremni da u kriznim vremenima nešto menjaju. Opozicija je u izuzetno teškoj situaciji, izbori su na margini interesovanja. Međutim, i Vučić je u nezavidnoj situaciji jer je prinuđen da nevoljno daje koncesije Zapadu (glasanje u UN je primer takve situacije), čime iritira jedan deo svojih glasača”, kaže on u razgovoru za “Vreme”.

Po Pajtićevom mišljenju, opoziciji preostaje da insistira na temama koje su važne opozicionim biračima, da “razotkriva afere režima, da ni po koju cenu ne ulazi u političke sukobe sa drugim opozicionim strankama i da izbegne da ostavi utisak da na ukrajinskoj krizi pokušava da politički profitira”.

“Uz intenzivan rad na terenu, kojim se povećava izlaznost, opozicija nažalost teško da može pobediti SNS na parlamentarnim i predsedničkim izborima, ali ima šanse da u Beogradu u zbiru proknjiži veći broj glasova, ali i odbornika nego naprednjaci i njihovi sateliti”, smatra on.

JOVOVIĆ – HAJDE DA PRIČAMO O IZBORIMA!

I politikolog Radivoje Jovović zaključuje kako predstavnici vlasti koriste diskurs rata i krize da u izvesnom smislu oduzmu agendu opoziciji i da prekriju važne teme predizbornog diskursa. “Vidno je i da se namerno produkuje osećaj panike i zebnje za sutrašnjicu kako bi snage režima profitirale od ljudske težnje za stabilnošću, koja je toliko naglašena u kriznim situacijama. Međutim, postoji ovde i druga strana medalje, a to je krajnje nezgodna spoljnopolitička situacija po taj isti režim. Njegova reakcija je u najmanju ruku nekonzistentna i već vidimo važna negodovanja donedavnih podržavalaca istog, naročito u vodećim krugovima EU. Podrška Vučićevom režimu se topi jer je posle niza obećanja datih spoljnim partnerima, a neispunjenih, u odsudnom trenutku odabrao slabu reakciju. Sve to, uz važne političke i personalne promene ključnih aktera razvijenog Zapada, i činjenicu da je rat u Ukrajini doprineo tešnjem zbijanju redova EU, njenom većem jedinstvu – loša je vest po naprednjačku vlast”, kaže Jovović.

On smatra da odgovor opozicije na sva ova događanja mora da bude ozbiljan i promišljen. “Rat u Ukrajini je veoma važna vest sa svojim važnim posledicama, ali za Srbiju je ključno pitanje rešavanja problema upravo ovde, u Srbiji – to je ono što odgovorni opozicionari treba da govore. Izbori su trenutno za nas najvažniji, i građani i građanke treba da čuju o programima koji se takmiče na njima. Sasvim je poželjno da opozicija skreće pažnju na tu činjenicu i da na toj bazi, osnovano, uputi kritiku režimu koji se očevidno malo bavi pitanjima od značaja za život građana. Vlast deluje neodgovorno i to se mora akcentovati, a potom i insistirati na iznošenju konkretnih planova i programa opozicije, bez mnogo uplitanja u medijsku halabuku koju režim teži da stvori. Do izbora ima još nekoliko nedelja. Hipertenzično interesovanje javnosti za rusko-ukrajinski sukob neće trajati večno i ljudi će prepoznati, i pozdraviti, ovako odgovoran pristup. ‘Hajde da pričamo o izborima!’ – treba da bude važna poruka opozicije”, kaže Jovović u razgovoru za “Vreme”.

STANKOVIĆ – OPOZICIJA DA POZOVE NA USAGLAŠAVANJE SPOLJNE POLITIKE SRBIJE SA SPOLJNOM POLITIKOM EU

Aleksandra Stanković iz beogradskog Instituta za evropske poslove kaže da je većem delu opozicije zajedničko to što su se rata u Ukrajini dotakli “bledo i pomalo bojažljivo”, u najboljem slučaju izdali “neupečatljiva saopštenja”, držeći se “bezbednih fraza” – pozivanja na mir, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, povratak na dijalog. “Sada je već jasno da je to ujedno i sve što ćemo dobiti od opozicije po pitanju ove teme – bilo bi previše optimistično očekivati kadar odgovor na činjenicu da vlast koristi krizu u svoju korist. Razlog za to je jednostavan – u svakoj predizbornoj kampanji postoje teme koje su riskantne za političare i kojima se bave samo ako apsolutno moraju, iako su itekako deo spoljne politike Srbije i uopšte njenog položaja u međunarodnoj zajednici – primer za to je pitanje Kosova, članstva u NATO-u, sada i rata u Ukrajini”, kaže ona.

Opozicija je, smatra, svesna činjenice da je i njihovo biračko telo podeljeno između jakog proruskog sentimenta i snažne podrške Ukrajini koja trpi agresiju i zbog toga odbijaju da rizikuju gubitak podrške jednih ili drugih te se na ovu temu oglašava “sporadično i slanjem nedovoljno jasnih poruka”. “Još jedna stvar zajednička opoziciji jeste da svoju predizbornu kampanju gradi na samo jednoj misli – ‘ne želimo SNS i bićemo bolji od SNS-a’, ali pritom veoma retko ili gotovo nikad ne govori šta će to konkretno uraditi ukoliko joj se poveri mandat. Na drugoj strani, vlast itekako vešto koristi krizu i adresira upravo one probleme koje građane najviše brinu u periodu potencijalnog širenja ratnog stanja – na primer, na skorašnjoj konferenciji za novinare predsednika Republike Srbije mogli smo da čujemo o zalihama namirnica i osnovnih sirovina, čime vlast nastavlja svoj uvežbani manir temeljenja tema kojim će se baviti u javnosti na onom što građane najviše zanima i što im obezbeđuje instantnu podršku, a to su standard, ekonomija, zaposlenost… Na drugoj strani, opozicija je dopustila da joj vlast, koja predstavlja jedan suštinski anti-EU establišment, svojim ambivalentnim porukama i stavom prema EU tokom poslednje decenije u potpunosti oduzme teme koje se odnose na Evropsku uniju i da ih učini nepoželjnima za bavljenje, pa tako vidimo da danas čak i proevropski orijentisana opozicija ne temelji svoje kampanje na nečemu što mora biti jedini orijentir spoljne politike Srbije – članstvo u Evropskoj uniji. U kontekstu inicijalnog pitanja – možda ne možemo da predvidimo šta će biti tačan odgovor opozicije ako ga uopšte bude, ali znamo šta treba biti – pozivanje na potpuno usaglašavanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije”, smatra Aleksandra Stanković.

Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira NED. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.