Protesti pijačnih prodavaca

E-fiskalizacija ubija “duh pijace”

Pijačni prodavci radikalizovali su ove nedelje svoje proteste zbog uvođenja fiskalnih kasa. Rad su na jedan dan obustavili u mnogih gradovima, a grupa članova udruženja pijačnih prodavaca “Opstanak” u ponedeljak je zaposela park ispred zgrade Predsedništva Srbije čekajući odgovor Aleksandra Vučića na njihov zahtev za izuzeće od elektronske fiskalizacije, podržan sa skoro 16 hiljada potpisa prodavaca.

Novi Zakon o fiskalizaciji predviđa uvođenje fiskalnih kasa za preprodavce robe na pijacama, dok su registrovani poljoprivredni proizvođači, koji na tezgama prodaju sopstvene proizvode, oslobođeni te obaveze.

Ali, predstavnici pijačnih prodavaca ističu da je ukupan udeo poljoprivrednih proizvođača u pijačnom prometu manji od deset odsto i da prodavci prodaju i njihove proizvode. Uz to, “pijačari” posebno naglašavaju da rade na otvorenom, pod raznim vremenskim uslovima i u slučaju e-fiskalizacije ne bi bilo moguće da odrede svoje radno vreme, ni da urade nivelaciju cena svežih proizvoda da ne bi propali.

“E-fiskalizacijom se ubija ‘duh pijace’ jer se onemogućava direktna pogodba i dnevna izmena cena, a i uništava komparativna prednost pijace u odnosu na sada već dominantne multinacionalne trgovinske sisteme”, ukazuje se u zahtevu udruženja “Opstanak” i dodaje da će nove mere ostaviti više desetina hiljada porodica bez prihoda, a ugoroziće i desetine hiljada malih poljoprivrednih proizvođača koji zbog nedostatka kapaciteta ne mogu da sarađuju sa velikim trgovinskim sistemima.

Pošto od Ministarstva finansija nisu dobili odgovor, “pijačari” su odlučili da zahtev za izuzimanje od e-fiskalizacije predaju Vučiću, a ako ih i on bude ignorisao, najavljuju protest za 30. mart.

Rekordni izvoz trupaca

Prodaja sirovine i zanemarivanje domaćih drvoprerađivača

Veliki rast izvoza drveta u poslednjih nekoliko godina donosi velike profite firmama koje se bave prodajom trupaca (balvana) i rezane građe. S druge strane, s vremenom su sve glasniji zahtevi da se ograniči ili čak potpuno zabrani izvoz drvne mase jer trpe domaći proizvođači nameštaja i drugi drvoprerađivači.

Značajan rast cena sirovog drveta i građe i velika potražnja na svetskom tržištu, posebno u Kini, doprinela je da Srbija prošle godine izveze 77.000 kubnih metara trupaca hrasta, jasena, topole, bukve i četinara – skoro duplo više nego 2020. godine. Ti drvni proizvodi sa niskom dodatom vrednošću čine poslednjih godina više od polovine izvoza drvne industrije, tako da i pored dobre zarade izvoznika, Srbija ukupno beleži relativno nisku vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku.

Problem je i što više od polovine izvoza čine trupci hrasta, najvrednije drvne sirovine, a rešenje je, navode stručnjaci, u većoj finalizaciji vredne sirovine i jačanju domaćih proizvođača nameštaja i prerađivača drveta.

“Imamo kapacitete da preradimo svu tu količinu trupaca koja se izvozi i nije dobro da naša preduzeća oskudevaju, a da se sirovine s druge strane izvoze. Izvezete sirovine u vrednosti od jednog dolara, a kada bi je preradili u proizvod visokog stepena finalizacije, vrednost izvoza bila bi povećana pet do 10 puta”, objasnio je za “Danas” profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.

Kako je Rusija nakon sankcija koje su joj uvedene zbog agresije na Ukrajinu uzvratila, između ostalog, i zabranom izvoza trupaca u brojne zapadne zemlje, očekuje se da potražnja za drvnom sirovinom u svetu još više poraste i sva je prilika da države poput Srbije neće odoleti većoj i bržoj zaradi, i tako još više zanemariti svoje prerađivačke kapacitete.

“Pesma Evrovizije” na sudu

Lukas, Mirković i zabava miliona

Turbo-folker Aleksandar Vuksanović, estradnog imena Aca Lukas, nije se proslavio kako je očekivao na izboru za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije, a slabu podršku muzičkih stručnjaka i mali broj SMS glasova pokušava već danima da objasni korumpiranošću rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS) i članova žirija, te nameštanjem telefonskog glasanja.

On i njegov menadžer Saša Mirković podneli su krivične prijave protiv generalnog direktora RTS a Dragana Bujoševića, urednice zabavnog programa RTS a Olivere Kovačević i pet članova žirija, jer su, kako je navedeno, “uticali na ishod rezultata takmičenja”.

Uzvratila je, za sada, Olivera Kovačević, koja je zbog povrede ugleda i časti podnela u svojstvu građanke 12 pojedinačnih tužbi protiv Lukasa i sa njim poslovno povezanih subjekata, a najavljene su i tužbe RTS a. “Ovo je jedini način da Olivera Kovačević zaštiti ne samo svoj ugled, već i ugled svojih saradnika iz tima RTS, stručnog žirija i publike koja glasa, a pre svega da sačuva integritet svih izvođača, koji talentom, trudom i energijom daju autentični pečat ovom prestižnom festivalu”, izjavio je njen advokat Ivan Ninić.

A Lukas i Mirković su pre nekoliko godina bili u žestokoj zavadi i javno su upućivali jedan drugom još gore optužbe od ovih koje proteklih dana izgovaraju povodom kvalifikacija za “Pesmu Evrovizije”: pevač je svog tada bivšeg menadžera nazivao “lažovom, psihipatom, reketašom i hohštaplerom”, a i menadžer je pevača “častio” sličnim nazivima, dodajući još da je “impotentan” i “konzument loših supstanci”.

I šta ćemo sad?

Atletski spektakl

Padali svetski rekordi u Beogradu

Beograd je u tri dana vikenda bio atletski centar sveta, a Svetsko dvoransko prvenstvo uveličali su rezultati mnogih atletičara i, za naše atletske prilike, veliki broj gledalaca u beogradskoj Štark areni. Postignuta su tri svetska rekorda i nekoliko najboljih rezultata svetskih prvenstava, kao i brojni državni i lični rekordi.

U finalnoj trci na 60 metara s preponama pobedu je odneo Amerikanac Grent Holovej (25), ali svoj i svetski rekord od 7,29 sekundi izjednačio je u polufinalnoj trci.

Venecuelanka Julimar Rohas (26) na fascinantan način pomerila je granicu svetskog rekorda u troskoku doskočivši u finalu do 15,74 metra, čak za 31 centimetar više od dosadašnjeg dvoranskog rekorda i sedam više od rekorda na otvorenom.

A kao što je i obećao pre dve nedelje, nakon što je u istoj dvorani na atletskom mitingu preskočio motkom letvicu na visini 6,19 metara, švedski as Armand Duplantis (23) ponovo je napravio podvig i otvorio novu stranicu u istoriji ove discipline preskočivši 6,20 metara.

Zvezda šampionata bila je i naša skačica u dalj Ivana Vuleta (Španović) – na slici, koja je opravdala očekivanja i odbranila svetsku titulu doskočivši do 7,06 metara, i tako Srbiji donela jedinu medalju.

I publika je bila na nivou prvenstva, a u svet je otišla i slika aplauza i ovacija Ukrajinki Jaroslavi Mahučik (20) nakon što je pobedila u skoku u vis preletevši letvicu na visini 2,02 metra.

Najviše medalja, 18, osvojili su takmičari Sjedinjenih Američkih Država (tri zlatne, sedam srebrnih i osam bronzanih), ali najviše zlatnih odličja pripalo je Etiopljanima – četiri, a uz to su osvojili tri srebrne i dve bronzane medalje.

Uz vrhunske rezultate i sjajan ambijent, predsednik Svetske atletske federacije Sebastijan Kou nije krio zadovoljstvo i organizacijom, tako da je Beograd ušao u red kandidata za domaćinstvo Svetskog prvenstva na otvorenom 2027. godine.

Narandžasti Beograd

Saharski pesak i druge pojave

Prošle nedelje Beograd je nakon kišne noći osvanuo u oker nijansi, a žitelji su se uplašeno pitali iz koje je “furune” izašao tanki sloj prašine, koji je posebno bio vidljiv na automobilima i staklenim površinama.

Odgovor je stigao od meteroloških stručnjaka: kiša je bila obogaćena peskom iz Sahare, a ta pojava se javlja nakon dugotrajnih i jakih vetrova u severnoj Africi, koji podižu prašinu i sitni pesak iz pustinje u više slojeve atmosfere, a potom ih jaka strujanja nad Mediteranom donesu do juga Evrope, a i dalje. Prvi put je kod nas zvanično zabeležena u Kraljevini Jugoslaviji maja 1933. godine, a poznata je bila i ranije u narodu kao “blatna kiša”.

Sve je lepo objašnjeno na sajtu “Nauka kroz priče”, gde se navodi da se tokom godine iz Sahare u atmosferu podigne od 20 do 600 miliona tona peska i da je ova pustinja najveći izvor mineralne prašine na Zemlji. Pesak iz Sahare može da ugrozi avionski saobraćaj, a u većim koncentracijama predstavlja i zdravstveni rizik, ali, kao i druge prirodne pojave, on je istovremeno i koristan za brojne procese u atmosferi; spušta se čak na Karibe i Centralnu Ameriku i pospešuje život u Atlantiku i Amazonskoj prašumi.

Ipak, mnogi Beograđani su i dalje sumnjičavi spram naučnih objašnjenja, jer su ih do sada “ujedale” svakojake čestice u vazduhu i prljave kiše.