Reći da su očekivanja od izbornog dana, 3. aprila, bila velika, bio bi verovatno najneprecizniji, najnepotpuniji, ali ne i netačan opis. Kakva su bila očekivanja zavisi od toga koga pitate – vlast je očekivala jedno, opozicija drugo, birači (izgleda) nešto treće, a posebna je priča šta su očekivali kontrolori i posmatrači kojih je, sudeći po podacima sa terena, makar onih opozicionih, bilo više nego ikada od 2014. naovamo. Ipak, kako izgleda – opet nedovoljno.

NABOD U GLAVU

Ukratko – svi su bili spremni na sve, ali svi su doživeli antiklimaks. Ako izuzmemo fizički napad na predsednika Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića, koji se dogodio ispred prostorija Srpske napredne stranke u beogradskom naselju Nova Galenika, tokom izbornog dana nije se dogodilo ništa dovoljno snažno da pokrene bilo kakvu ozbiljniju promenu. No, ni napad na Grbovića nije se dogodio u blizini nekih od biračkih mesta, pa se ne može reći da je narušen izborni proces. Ili se bar to ne može reći bez jakih dokaza. Neposredni povod za napad bio je to što su Grbović i aktivistkinja PSG Nina Stojaković uhvatili izvesnog SNS omladinca sa paralelnim biračkim spiskom u rukama. Naprednjaci se brane kako nije reč o izvodu iz biračkog spiska, već evidencija sigurnih glasova. To je nešto što svaka partija ima i što ima pravo da poseduje. Međutim, da bi se utvrdilo šta je tačno mladi aktivista SNS a imao u rukama, potrebno je ozbiljno veštačenje snimka koji je Nina Stojaković postavila na mreže, a to zahteva vreme i volju policijskih službenika. A oni, pak, nisu bili voljni ni da ljudski obave uviđaj kad je Grbović pozvao policiju. Naprotiv, pitali su ga zašto se nije zaštitio, kao da je sasvim normalno (i zakonito) da vas neko “pesniči” po glavi, a ako vam od toga ostanu tragovi i povrede, krivica je vaša – niste se dobro zaštitili.

Iako je vest o napadu na Grbovića zauzela ozbiljnu minutažu u svim izbornim televizijskim programima nezavisnih i profesionalnih medija, za prorežimske medije ovaj incident se nije ni dogodio. Osim za pojedine koji tvrde kako je Grbović prvi počeo jer je gađao aktivistu SNS a keramičkom šoljom iako se na snimku vidi da drži papirnu čašu. No, nije prvi put da se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom različiti predmeti i događaji naprasno materijalizuju. Mnogi još pamte snimak od 17. marta 2019. sa protesta “1 od 5 miliona” ispred Predsedništva Srbije kada je takođe aktivista PSG Stefan Simić šutnuo flašu sa vodom, koja je na TV Pink proglašena za glavu oborenog policajca.

Povodom Grbovićevog slučaja, MUP je izdao i saopštenje u kom tvrde kako je on jedini od aktera incidenta koji je odbio da sarađuje sa policijom, što sasvim izvesno ne odgovara istini pošto se na društvenim mrežama vrte snimci na kojima se vidi Grbović u razgovoru sa prilično nezainteresovanim policijskim službenikom.

KAKO JE RIKNUO RIK

Drugi po hronološkom redu upečatljiv događaj iz izbornog dana, a i noći, jeste odluka Republičke izborne komisije da održi samo jednu konferenciju za novinare i da se potom – raziđe. Reč je o apsolutnom presedanu u Srbiji od začetka višestranačja i prvih slobodnih izbora do danas. Podsetimo, u 21 sat izborni proces je još trajao, ali je RIK odlučio da se do ponedeljka uveče ne oglašava. Tako su celokupno biračko telo i svi građani Srbije ostali uskraćeni za podatke o izlaznosti. Iako ne samo da glasovi još nisu bili prebrojani, nego je glasanje još trajalo na biračkim mestima gde su se birači pojavili pre 20 časova, ali zbog gužvi nisu uspeli da dođu na red, RIK to nije sprečilo da, premda uspavan, na ekranima u svojim prostorijama i na svom sajtu objavljuje rezultate na osnovu jedva 2 odsto prebrojanih glasova.

Ovaj potez poremetio je planove apsolutno svim medijima koji su imali izborne programe, a samim tim i građanima, jer iako izborni program podrazumeva da svi objavljujemo rezultate koji stižu iz organizacija poput Crte i Cesida ili iz štabova političkih partija, nekako je ustaljena praksa da su samo podaci RIK a zvanični. RIK je sutradan objavio preliminarne rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora, dok će konačni biti spremni 7. aprila, kad ovaj broj “Vremena” već bude pred čitaocima.

Da je RIK napravio paniku i pometnju u procesu informisanja građana, videlo se na svim televizijama u Srbiji: gosti u studijima su, mimo ustaljene prakse, imali uz sebe mobilne telefone i pratili objave Crte i Cesida, kao i političkih partija, a na pojedinim televizijama su čak i glasno komentarisali kako je dobro što se bar nešto pojavilo kako bi imali o čemu da pričaju. Nešto posle 23 sata, iz izbornog štaba Srpske napredne stranke delimične rezultate saopštio je Aleksandar Vučić. Nije jasno u kojoj funkciji je bio u tom trenutku – da li kao aktuelni predsednik države, predsednički kandidat, predsednik SNS ili u ulozi Republičke izborne komisije…

“Navodi da je Republička izborna komisija prestala da radi sinoć posle 21 čas, potpuno su pogrešni i zlonamerni”, poručio je predsednik RIK a Vladimir Dimitrijević na konferenciji za novinare u ponedeljak 6. aprila. Na pitanje zašto u izbornoj noći RIK nije saopštavao rezultate posle 21 čas, Dimitrijević je rekao da su “dve sednice koje su večeras održane u RIK u dokaz da se zakonska regulativa u potpunosti poštuje”. “Ta okolnost, kako se smatra, da se RIK ne oglašava na konferenciji za medije, ne može da se posmatra kao dokaz da se postupak statističke obrade rezultata glasanja i utvrđivanja rezultata izbora nije sprovodio u skladu sa zakonom”, dodao je Dimitrijević. Kako god bilo, konačne rezultate znaćemo 7. aprila, a na koliko biračkih mesta će izbori biti ponovljeni, biće poznato tri dana kasnije kada istekne rok za prigovore.

Kad je već reč o prigovorima, indikativno je saopštenje Crte koje možda najbolje odslikava izborni dan :

“Najvažniji deo štete po kvalitet izbora učinjen je pre izbornog dana, u negativnoj sinergiji partija koje su podršku sticale nedemokratskim sredstvima, nerada institucija na zaštiti zakona i javnog interesa i neprofesionalnosti većeg dela najuticajnijih medija. Na po 5 odsto biračkih mesta u Srbiji i u Beogradu zabeleženo je kontinuirano ponavljanje grubih kršenja pravila, čime je ozbiljno ugrožen integritet izbornog dana na ovim mestima, ali obim tih incidenata nije mogao da utiče na konačne ishode izbora u Srbiji i Beogradu.

Tokom izbornog dana, uočena je nespremnost biračkih odbora da u punoj meri obezbede proces glasanja u skladu sa procedurama. O ovome svedoči činjenica da 18 odsto biračkih mesta nije bilo pripremljeno u skladu sa procedurama, dok je na teritoriji Beograda taj procenat bio 6. Najčešće zabeležene nepravilnosti su: vođenje paralelnih evidencija unutar i oko biračkih mesta, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače i kupovina glasova.

Nakon zatvaranja biračkih mesta u 20h, u Srbiji je na 11 odsto mesta bilo birača koji su hteli da glasaju, ali im je na nešto manje od polovine tih mesta to pravo u Srbiji uskraćeno. U Beogradu je u 20h na 27 odsto biračkih mesta bilo birača koji su hteli da glasaju, ali im to na 12 odsto odsto ukupnog broja mesta u Beogradu nije bilo dozvoljeno. U Srbiji su zabeleženi slučajevi povrede tajnosti glasanja na 14 odsto biračkih mesta, dok je u Beogradu to slučaj na 10 odsto biračkih mesta. Na značajnom procentu biračkih mesta u Srbiji (11 odsto) i u Beogradu (8 odsto), članovi biračkih odbora ili birači snimali su dešavanja na biračkom mestu. Prisustvo trećih lica, neovlašćenih da prisustvuju procesu glasanja, zabeleženo je na 6 odsto biračkih mesta u Beogradu, dok je u Srbiji to bio slučaj na 4 odsto biračkih mesta.

Najčešće zabeležena nepravilnost tokom izbornog dana je vođenje paralelnih evidencija birača unutar biračkih mesta, koje su i u Srbiji i u Beogradu zabeležene na 11 odsto biračkih mesta.

Kao još jedna od najčešće zabeleženih nepravilnosti ističe se i povreda procedura za glasanje van biračkog mesta (glasanje “od kuće”), što je u Srbiji zabeleženo na 12 odsto biračkih mesta, dok je u Beogradu to slučaj na 10 odsto mesta.

Osim vođenja paralelnih evidencija, na izbornu atmosferu oko biračkih mesta uticalo je prisustvo vozila koja su kružila oko biračkih mesta, a ovaj fenomen je naročito bio izražen u Srbiji i to na 8 odsto biračkih mesta, dok je u Beogradu to bio slučaj na 2 odsto mesta. Organizovano dovođenje birača zabeleženo je na 4 odsto biračkih mesta u Srbiji, odnosno na 2 odsto biračkih mesta u Beogradu. Okupljanje ljudi oko biračkih mesta, uz navode o kupovini glasova ili tzv. bugarskom vozu, prijavljeno je na 4 odsto biračkih mesta u Srbiji, odnosno na 4 odsto biračkih mesta u Beogradu. (…)

Zabeleženi su i slučajevi verbalnih uvreda ili zastrašivanja posmatrača Crte, kako od strane članova biračkih odbora (na pet biračkih mesta), tako i od strane trećih lica ispred biračkih mesta (na tri biračka mesta). Zabeleženo je da je na posmatrače Crte birački odbor takođe vršio pritisak tako što ih je sprečavao ili primoravao da potpišu zapisnik o posmatračima, i to na 3 odsto biračkih mesta u Beogradu, odnosno na 1 odsto mesta u Srbiji. (…)

Kada se radi o glasanju birača sa Kosova, još jednom se ponovila situacija sa referenduma da su stvoreni nemogući uslovi za njih da ostvare svoje izborno pravo. Način organizovanja glasanja na 46 posebnih biračkih mesta nije omogućio da birači sa Kosovo u jednakim uslovima kao ostali građani Srbije ostvare svoja biračka prava, odnosno došlo je do ozbiljnog ugrožavanja integriteta izbornog dana. Proces glasanja bio je izrazito loše organizovan, gužve su bile takve da se povremeno na biračkim mestima nalazilo i više desetina birača, čime je narušena tajnost glasanja, a zabeležen je i niz drugih nepravilnosti: nekorišćenje UV lampe i spreja, vođenja paralelnih evidencija, glasanje u ime drugih birača, prisustvo neovlašćenih lica. Veći broj birača je na birališta dovožen organizovano autobusima, a bilo je i slučajeva kolabiranja tokom čekanja u redovima.”

Sa druge strane, RIK tvrdi da nije bilo ozbiljnijih narušavanja izbornog procesa, ali neće ovo biti prvi put da se RIK ogluši o najočiglednije dokaze o neregularnostima. Uostalom, 2014. javnost je u prenosu sednice RIK a gledala uživo pokušaj da Dveri ostanu ispod cenzusa.

Dve su stvari, međutim, izvesne: najveća neregularnost ovih izbora nije se dogodila 3. aprila. Pritisci, ucene, kolektivno dovoženje na glasanje, obavljeni su nedeljama, ako ne i mesecima ranije. A te su stvari teško dokazive. Druga izvesna stvar je da izborni dan u Srbiji i Beogradu još traje i trajaće dok se na svim biračkim mestima gde je bilo neregularnosti izbori ne ponove.