Čudovišne epidemije u istoriji, smrtonosno širenje buboničke kuge, tifusa, kolere, malarije i tuberkoloze, naučile su ljude da izbegavaju glodare, da isušuju močvare i uništavaju insekte, da grade kanalizaciju i peru ulice, da ne truju vodu za piće sopstvenim izmetom i još da ne pljuju po podovima (što je bila tema jedne od prvih uspešnih medicinskih kampanja). Sa druge strane, u naše doba, epidemija kovida 19 naučila nas je da koristimo Zum i Netfliks.

Dve i po godine otkako se pojavio na kineskoj pijaci u Vuhanu, sada, nakon četiri velika talasa, pregršt neugodnih sojeva, kampanja vakcinacije i raznolikih mera kojima se sa promenljivim uspehom ratovalo protiv zaraze, nakon ekonomskih gubitaka, političkih potresa, bujanja drugih bolesti, razorenih brakova i prijateljstava, anksioznosti i smrti voljenih osoba, korona virus se povlači ostavljajući svet koji sigurno nije ništa bolji od onog uoči Nove 2020. godine. No, uprkos pojedinim dugoročnim posledicama kao što je postkovid sindrom i izvesnoj preraspodeli bogatstva, kao i posle svake krize, svet je otišao dalje. Tome na neugodan način ubedljivo svedoči nesrećni rat u Ukrajini, nova kriza na koju je sada usmerena sva globalna pažnja, sav politički i medijski prostor, kao da zaraze nikad nije ni bilo. No, koliko je svet ipak postao drugačiji posle pandemije?

Nije novost da je kovid 19 bila prva pandemija koja se dogodila u eri razvijenog interneta i da je ova zaraza bila bar taman toliko drugačija od svih prethodnih koliko se naša digitalna civilizacija razlikuje od onog prethodnog, analognog sveta. Virus se svakako nije širio internetom, ali strah od njega jeste, uz globalne lavine neistina i poluinformacija, pseudonauke i teorija zavera. Istovremeno, internet je kao oblik komunikacije bio od ogromne koristi milionima obolelih ljudi i još većem broju onih koji su trpeli izolaciju. Zato i ne čudi što je pandemija najviše uticala na korišćenje samog interneta.

SKOK POVEZANOSTI

Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne? Ogromna većina ljudi bez interneta, čak dve trećine njih, živi u 46 najslabije razvijenih država. Situacija bi, zapravo, bila još nepovoljnija da nije bilo kovida 19, pre koga je svaki drugi stanovnik sveta živeo bez interneta.

Prema istraživanju Međunarodne unije za komunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje je sprovedeno i objavljeno pre četiri meseca, pandemija je dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi. Kao posledica lokdauna, zatvaranja škola i povećanog korišćenja komunikacija i servisa na daljinu, broj korisnika interneta se od pojave korona virusa povećao za čak 17 odsto. Ova pojava, koju ekonomisti i preduzetnici nazivaju skok u povezanosti (connectivity boost), sama po sebi je dovela do ekonomskog jačanja brojnih servisa koji su orijentisani na internet poslovanje. No, svet se zbog toga ipak nije okrenuo naglavačke.

U prvim nedeljama i mesecima pandemije, kako to biva u krizi takvih razmera, mnogima se činilo da ništa više neće biti isto – da sasvim nestaju najrazličitiji pružaoci usluga koje se ne mogu dati na daljinu, kroz žice, kao što su kozmetički saloni, frizeri, ugostitelji, bioskopi, pozorišta… Bez sumnje su sve ove tercijarne delatnosti pretrpele dramatičnu ekonomsku štetu, pre svega zbog opšteg karantina, ali ljudi tokom pandemije ipak nisu toliko promenili navike da ova zanimanja nestanu.

Nije sve bilo na utiscima. Čak i prva istraživanja na ovu temu, tokom 2020. godine, pokazivala su da će do takvih promena doći. Na primer, u zapaženom radu “Kako će pandemija kovida 19 uticati na budućnost urbanog života?” (How Will the COVID–19 Pandemic Affect the Future of Urban Life?), koji su 2020. objavili Metju Konvej i saradnici sa Univerziteta u Arizoni, navodi se očekivanje dugoročnih promena u radu na daljinu, korišćenju javnog prevoza, restorana i avionskog saobraćaja. Ankete su pokazivale kako ljudi planiraju da nakon epidemije masovnije koriste bicikle umesto javnog prevoza, da će raditi samo preko interneta i neće leteti avionom, a da će restorani sasvim propasti. Ispostavilo se da dve godine kasnije sve to postoji, a da je ključna promena to što je internet malo veći i korisniji nego što je bio.

LOŠ OSEĆAJ

Istraživanje koje je godinu dana kasnije sproveo uticajni američki Pew Research Center među punoletnim stanovnicima SAD, zabeležilo je izvesne promene u ponašanju ljudi, ali zanimljiv je nalaz kako se mnogi zbog toga osećaju loše. Naime, više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali, dok čak 81 odsto ispitanika nikada pre epidemije nije koristilo video-pozive. Međutim, oko 40 odsto ispitanika se izjasnilo da se zbog toga ne oseća dobro, a 68 odsto da smatra novu vrstu komunikacije korisnom, ali da ona ne može da zameni lični kontakt.

Mada su internet giganti poput Amazona i Gugla beležili zapanjujući rast bogatstva, povećano korišćenje novih servisa za komunikaciju u razvijenijem delu sveta, jednako u Americi i Evropi, pa i u Srbiji, nije bilo praćeno trajnim prelaskom na onlajn kupovinu i odustajanje od “analognih” usluga. O ovom pitanju se izuzetno mnogo pisalo tokom prve godine pandemije – brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Naknadna analiza će, ipak, pokazati da skok postoji, ali da nije bio tako veliki.

U radu “Kovid 19, internet i mobilnost: porast rada na daljinu, lečenja na daljinu, učenja na daljinu i onlajn kupovine” (“COVID–19, internet, and mobility: The rise of telework, telehealth, e–learning, and e–shopping”), koji je u novembru 2021. objavio “Elsevier”, a koji potpisuju grčki istraživači Kostas Muratidis i Apostolos Papaginakis, uočene su promene u internet aktivnostima i takozvanoj urbanoj aktivnosti ljudi i u Evropi. Istraživanje je pokazalo da je među ispitanicima iz gradskih sredina zaista došlo do izvesnih promena u ponašanju – broj ljudi koji rade na daljinu povećao se za 31 odsto, a broj onih koji uče preko interneta za 34 odsto. Postojeći korisnici internet komunikacija su pritom učetvostručili broj video-poziva sa rođacima i prijateljima. Međutim, istovremeno nije došlo do jednako značajnog povećanja korišćenja lečenja na daljinu i onlajn kupovine, mada su se i ove aktivnosti blago povećale u odnosu na vreme pre kovida 19.

Ponekada užasne okolnosti, globalna katastrofa ili svetski rat mogu da pogoduju pojedinim biznisima čak i kad su oni, sami po sebi, sasvim bezazleni. Poznat takav primer je instant kafa, koja je zahvaljujući Drugom svetskom ratu osvojila svet. Malo švajcarsko preduzeće je, zbog zastoja u transportu sveže kafe iz Južne Amerike, tokom rata počelo da kafu dehidrira i u konzervama je prodaje američkoj vojsci, da bi zahvaljujući tome izraslo u globalnog giganta koji i danas dominira svetskim tržištem proizvodnje hrane i napitaka. Tokom pandemije, očekivalo se da takva sudbina čeka i brojne internet i kućne proizvode.

Dok je virus punio odeljenja intenzivne nege, berze su zaista beležile neprekidni rast akcija kompanija kao što je Netfliks Inc. ili Peloton (koji prodaje kućne bicikle). Ispostaviće se da je izuzetni rast korisnika ipak bio ograničen na doba karantina i da se nije nastavio istom snagom sa slabljenjem pandemije. Kako izveštava list “Fortune”, početkom 2022. godine došlo je do zaustavljanja i pada akcija ovih kompanija. Zanimljiv detalj u ovoj analizi je da bi ovakva preduzeća koja nude nove tehnologije rasla i bez zaraze – porast Netfliksa od 2004. do danas je tako stabilan da efekti pandemije uopšte nisu presudni, pa bi ovaj popularni servis postupno stigao gde je sada i bez pojave virusa.

RAD OD KUĆE

Ključno pitanje je ipak nešto drugo. I kao što je život možda komforniji, ali ne i suštinski drugačiji ako umesto biblioteke diskova i bioskopskih repertoara pretražujete Netfliksov sadržaj, prave životne i ekonomske promene ne može doneti par novih aplikacija i sobni trenažer naručen pouzećem, koliko to može pitanje da li je pandemija za ogroman broj ljudi promenila njihovo radno mesto preselivši ih iz kancelarije na trajni rad od kuće. Brojne analize svojevremeno su pokazivale da je tokom pandemije došlo do porasta rada na daljinu, što je otvorilo ogroman broj zaista strateških pitanja – onih o načinu rada u budućnosti.

Prema podacima JRC centra Evropske komisije (Joint Research Centre), pre pandemije samo oko 5,7 odsto stanovnika Evropske unije imalo je iskustvo rada na daljinu, dok se tokom 2020. godine čak 40 odsto kompanija u Evropi okušalo u ovom novom obliku organizacije rada. Osnovno pitanje koje su, suočeni sa ovim podacima, u prethodne dve godine postavili mnogi analitičari o radu na daljinu je – da li će opstati? Ako se to dogodi, pandemija će ipak ostaviti jedan trajni i svakako dubok trag na modernoj civilizaciji.

Opsežno istraživanje pod nazivom “Teleworking in the COVID-19 pandemic: Trends and prospects” koje je na ovu temu nedavno sprovela međuvladina organizacija OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – Economic Co–operation and Development) koja okuplja gotovo sve razvijenije zemlje, otkriva složenu prirodu ovog fenomena – do rasta rada od kuće je došlo, ali ovaj porast izuzetno mnogo varira kroz privredne sektore i tipove poslova.

Istraživanje OECD-a očekivano pokazuje da su se za ovu vrstu organizacije rada najčešće odlučivale kompanije u digitalnoj sferi, komunikacioni i tehnološki servisi, koji su na rad od kuće poslali u proseku oko 50 odsto zaposlenih. No, zanimljivo je da su se za rad od kuće češće odlučivale veće kompanije nego mala preduzeća, kao što su to češće bile žene nego muškarci. Zaposleni sa većim nivoom kvalifikacija su u proseku češće radili na daljinu – radnici sa visokim obrazovanjem u Americi su 15 puta češće radili od kuće nego oni sa nižim obrazovnim profilom.

Mada donosi izvesne ekonomske koristi, rad od kuće za mnoge zaposlene bio je pakao, a za poslodavce prava enigma – da li ekonomske dobiti mogu opravdati jasno zabeleženi pad produktivnosti? Navedeno istraživanje daje zanimljiv odgovor – produktivnost ovog oblika rada direktno je povezana sa željom zaposlenog da radi od kuće. Na drugoj strani, mada većina ljudi očekuje da će rad od kuće biti češći nego pre pandemije, izuzetno mali broj zaposlenih bi želeo da puno radno vreme radi kod kuće.

Pandemija je tako, uz sva svoja zla, urbi et orbi pokazala neke nove softvere i nove oblike komunikacije, kao i mogućnost rada na daljinu, otkrivajući oba njegova lica. No, sada kad se virus povlači u istoriju, čini se da je to više ličilo na vrlo ubedljivu i dalekosežnu javnu promociju, nego na nepovratno uranjanje sveta u novu tehnološku paradigmu. One, nove tehnološke promene, inače su same sebi dovoljne kad je reč o menjanju sveta. O tome svedoče prethodne tehnološke revolucije, kojima nikada nije bio potreban kakav zloćudni virus da promene život ljudi.

A virus? On je, kao i svaka globalna kriza, uz biznis i politiku, mobilisao i naučnike – saznanja do kojih se zbog toga došlo, od moći informacione RNK do genskih terapija, u daljem, sporom procesu istraživanja uticaće na jačanje nauke na duge staze i onda, jednom, kako se to već događa, na pojavu novih tehnologija.