Protivgradna zaštita
foto: tanja stanković
A tuča tuče li tuče
Protivgradna zaštita je ove godine dejstvovala manje nego obično, ispaljeno je manje raketa nego obično, a gradonosnih oblaka je bilo više nego obično: trenutno je bez protivgradnih raketa šestina lansirnih mesta, a najteža situacija je u centralnom delu zemlje, gde je skoro dve trećine protivgradnih stanica ostalo bez džebane. S druge strane, u Srbiji postoje tri proizvođača protivgradnih raketa – valjevski "Krušik", pribojski "Poliester" i kruševački "Trajal", ukupnog proizvodnog kapaciteta dvostruko većeg od godišnje potrebe srpske protivgradne zaštite, ali proizvodne linije stoje, radnici su na prinudnim odmorima, a u magacinima neprodate rakete skupljaju prašinu... "Kakva ironija: ‘Krušik’ proizvodi rakete, a valjevski kraj je najviše nastradao", komentariše za "Vreme" Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije
Da će odbrana od grada ove godine biti kilava znalo se pre nego što je sezona i počela, ali ništa nije učinjeno da se stanje popravi. "Mesec dana od početka sezone protivgradne zaštite, sistem odbrane od te elementarne nepogode na području Kolubarskog okruga je po svemu sudeći na ivici raspada", upozoravao je Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra na Blizonjskom visu, odakle se koordinira protivgradna odbrana na 118 punktova u tri okruga, od Drine do Bukulje i od Zlatibora do Fruške gore. "Broj raketa po protivgradnoj stanici dovoljan je za odbranu tek do polovine maja, a od nadležnih za sada stiže samo apel strelcima da štede municiju." I štedeli su, sve dok su imali šta da štede.
SECI UŠI…: Srpski sistem protivgradne zaštite čini 13 radarskih stanica i 1680 lansirnih mesta: kada na radaru uoči formiranje gradonosnog oblaka, operater na radaru obaveštava strelce koji "duže" položaje za protivgradno dejstvo, saopštava im elemente – elevaciju i azimut, kao i sa koliko raketa da dejstvuju. Iako zastareo, sistem je prilično efikasan, ali samo pod jednim uslovom: da ima sa čim da se dejstvuje.
Da bi sistem bio operativan, neophodno je da na svakom lansirnom mestu u svakom trenutku bude 12 raketa, ili ukupno 20.160 raketa za ceo sistem. Kako se godišnje u proseku lansira 11.250 raketa, ukupna potreba protivgradnog sistema je 31.410 raketa. Budući da jedna protivgradna raketa košta oko 300 evra, godišnje se ispuca 3.375.000 evra, dok je u rezervi zamrznuto oko šest miliona evra.
U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da nekoliko godina unazad nabavljaju sve manje i manje raketa: u ovu godinu su "ušli" sa nešto više od 8000 raketa od prošlogodišnjeg kontingenta, dokupljeno je još 4500 i to je to: knap koliko se u proseku raketa ispali, ali nedovoljno da se rasporedi tako da zadovolji potrebe svake postaje ponaosob. Niko, naime, ne zna unapred gde će i koliko velik gradonosni oblak da se formira. Baš zbog toga i postoje rezerve koje su dvostruko veće od prosečnog broja ispaljenih raketa, sistem je tako dimenzionisan, ali koga briga: protivgradna zaštita se finansira iz republičkog budžeta, ali se eventualna šteta nadoknađuje iz budžeta lokalne samouprave.
Po broju gradonosnih oblaka ova godina je bila natprosečana, a protivgradna zaštita je dejstvovala sa ispotprosečnim brojem raketa: do kraja sezone ostalo je još dva meseca, a Hidrometeorološki zavod raspolaže sa još (svega) 3615 raketa, tako da neće preteći nijedna, što se nikada do sada, pa ni tokom devedesetih, nije dogodilo. Sledeću godinu protivgradna zaštita startovaće od nule.
NIJE ŠIJA, NEGO NOVAC: Dok je obilazio sela podno Suvobora, gde je gradom utučeno bezmalo sve, predsednik Vlade Mirko Cvetković je najavio da će u okviru rebalansa budžeta biti obezbeđen novac za protivgradne rakete ali i da će do kraja godine protivgradna zaštita biti izmeštena iz nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda u nadležnost Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i da će se za dve do tri godine avioni Ratnog vazduhoplovstva boriti protiv grada specijalnim raketama.
Istina, Zakonom o vanrednim situacijama predviđeno je da protivgradna odbrana promeni adresu. Međutim, Zakon je usvojen prošle jeseni, ali u realizaciju je stigao tek sada, kad je car stigao na kraj duvara.
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić potvrdio je da će u naredna dva i po meseca protivgradna zaštita postati deo sektora na čijem je čelu, što će omogućiti efikasniju zaštitu, ali ne na način na koji funkcioniše već 50 godina. Za početak, kaže, najvažnije je da se definiše status zaposlenih, o čemu će biti reči u naredna dva meseca. "Preseljenje ove službe svakako će doprineti unapređenju tehnologije zaštite, ali bitna je i drugačija organizacija njenog funkcionisanja. Ne radi se ni o kakvom smanjenju broja zaposlenih: okreni-obrni, izađe na isto, ali ako sistem protivgradne zaštite postaje deo ove Službe, onda mora da se obezbedi novac, mora da se vidi u kojoj meri je ovakva organizaciona struktura efikasna ili ne, mora da se preispita kadrovska struktura, uključujući zaposlene, poluzaposlene… Svi ti ljudi će prilikom tog preuzimanja morati da prođu ono što se zove procedura MUP-a, moraće da se uradi sistematizacija i da se vidi kome će oni pripadati. To će biti predmet razgovora do rebalansa budžeta."
Kao i za sve drugo, majka svih pitanja je ko će to da plati. "Ne može da se preuzme odgovornost, a da opet nema novca", kaže Marić. "Treba i da se vidi ima li tu i nekih dugova: brak neće da opstane ako dugovi uđu u miraz."
Jedna od ideja je, veli, da se u protivgradnu zaštitu uključe osiguravajuća društva, na isti način kao i u većini evropskih zemalja: da se novcem od premija subvencioniše nabavka protivgradnih raketa i isplaćuju strelci. Međutim, nastavlja, u Srbiji seljak po pravilu ne osigurava svoju imovinu – njive, voćnjake, vinograde i bašte od grada, iako za to ima subvencije Ministarstva poljoprivrede. "To je suština problema i na tome treba najviše da se radi", zaključuje Predrag Marić.
Zanimljivo je da je situacija, kad je o protivgradnoj odbrani reč, gotovo ista u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini: i tamo postoje proizvođači protivgradnih raketa čije proizvodne linije stoje jer rakete nema ko da kupi, i tamo malo ko osigurava letinu, a grad/tuča tuče li tuče.
Rekli su
Mirko Cvetković, predsednik Vlade:
"Te rakete unutra imaju neku hemijsku smesu, koja kad se rasprsne gore ubija taj otpad. Ali to ne mora sa raketom, popne se avionom i pusti iz aviona. Hidrometeorološki zavod nema kapaciteta da to uradi, pa ćemo to da prebacimo u policiju, da policija vodi računa i to ovaj deo koji se bavi tim vanrednim situacijama, da se oni bave time i Vojska da nam pomogne."
Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za vanredne situacije:
"Da bi se došlo do priotivgradne zaštite iz vazduha, mora mnogo toga da se uradi: naš način protivgradne odbrane jeste zastareo, ali zbog finansijske situacije koja je tačno takva kakva jeste ne može tek tako da se pređe na taj sofisticiraniji način odbrane. Lako je kriviti nekoga za nešto što je u poluraspadu poslednjih dvadesetak, čak i više godina i zato što hronično nema para: ako se već nešto radi, ‘ajde da ga postavimo na neke osnove koje su drugačije – da se analizira ono što se pokazalo vrlo lošim u poslednjih nekoliko oluja, a to je međusobna koordinacija ili komunikacija koja nije baš dobro funkcionisala. Primera radi, u Milanovcu su nam rekli da nisu ni dobili komandu da sa sirote dve rakete, koje su još imali, nešto i urade. Ima tu dosta propusta, ali treba i te ljude razumeti: možda im je dojadilo da večito nešto traže i da večito ništa ne dobijaju."
Milan Spasić, rukovodilac radarskog centra "Bukulja":
"Protivgradna zaštita je delovala sa dve rakete koje sam ja ispalio. Naš predsednik države kaže da ne trebaju rekete, treba tu protivgradnu zaštitu ugasiti. On smatra da ako otpiše porez seljaku, da je završio sav posao u državi. Država Srbija ima pare da izdvoji za nešto drugo, a ne može za protivgradnu zaštitu."
Boško Milovanović, selo Pranjani, Gornji Milanovac:
"Na ovom području deluje pet protivgradnih stanica. Sve su imale rakete, a grad nas je potukao bez da ijedna bude ispaljena. Strelci su zvali ‘Bukulju’ i objašnjavali šta se sprema, ali toga dana niko s njima nije kontaktirao, a poznato je da bez dozvole ne smeju da pucaju. Zahtevamo da se pokrene pitanje neodgovornog rada Radarskog centra zbog čega je uništena ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja, a seljak će ostati bez dinara prihoda."
Milomir Kurtić, selo Debelja, Nova Varoš:
"Zar je država toliko siromašna pa ne može da izdvoji za rakete, nego svakog dana strepimo hoćemo li šta od letine uneti u ambar i kotar. Bolje i suša nego da grad ubije njive i livade."
Neko ko je upućen, ali bi da mu se ime ne pominje:
"To je kao jedan buđavi ćilim, skinut sa tavana, koji niko godinama nije tresao: unutra ima buva, ima prašine, korupcije… Zbog tih stvari, na korupciju mislim, sve je otišlo u majčinu. U jednom momentu neko je rekao: e, alo, dosta je bilo – taj ćilim prvo mora da se debelo istrese, pa da vidimo kako ćemo rupe da krpimo."
Kako radi
Protivgradna raketa je najrasprostranjenije transportno sredstvo za pravovremeno i precizno unošenje reagensa – srebro-jodida – u gradonosne oblake: sagorevanjem reagensa stvaraju se sitne aerosolne čestice koje deluju kao centri kondenzacije, odnosno kristalizacije vodene pare iz vazduha, koja se naglo rashlađena brzo kristalizuje i stvara veliki broj malih čestica grada: umesto krupnih zrna grada koja bi se formirala prirodnim procesom, veštačka jezgra kristalizacije omogućuju vrlo brzu kristalizaciju oblačnih kapljica stvarajući kristale malih dimenzija. Ove čestice padaju u niže i toplije slojeve atmosfere gde se tope i padaju na tlo u obliku kapljica.
