Balkanski narko-bos Darko Šarić sedam godina je živeo u sobi broj 117, u pritvoru zgrade Specijalnog suda, kada je u februaru 2021. godine dobio nove komšije. Ćelije u beogradskoj Ustaničkoj ulici tada su dobile još dvojicu stanovnika: Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Godinama su se Belivuk i Miljković trudili da se popnu u hijerarhiji narko-biznisa i da se približe nekom poput Šarića. Međutim, nikada se uživo nisu zbližili, a najdalje do čega su stigli jesu pogledi na čuvenog švercera kokaina, ali kroz rešetke. Ipak, momke, koji su se, prema optužnici, proslavili kao “koljači iz Ritopeka” robijaške rešetke nisu omele da nastave da služe šefu. Izvor nedeljnik “Vreme” iz vrha srpske policije kaže:

“I Belivuku i Miljkoviću je potpuno jasno da sa onolikim brojem dokaza, kao što su snimci i fotografije ubistva njihovih žrtava, idu na doživotnu robiju. Njima teško da iko može da pomogne, ali oni još mogu da pomognu nekom drugom. Najpre svojim porodicama, koje su ostale u Beogradu, ali da bi zaštitili bližnje, zauzvrat moraju nešto i da urade za one moćnije od njih. Policija je godinama krila da su Šarićev i Belivukov klan povezani, i sve to bi i ostala tajna da međunarodne službe i policije nisu dobile uvid u kompletne prepiske putem sistema za tajnu telefonsku komunikaciju Skaj. Izgleda da su Belivuk i Miljković svojim iskazima pred tužiocima i u sudnici zapravo dizali galamu i larmu, ali ne da bi sebe odbranili, već da bi političarima poslali poruku da je Darko Šarić predugo u pritvoru.”

SPECIJALNA KOORDINACIJA

Naime, mesecima se spekulisalo da što su oglašavanja Veljka Belivuka i Marka Miljkovića pred tužiocima postajala glasnija, istovremeno su sudske odluke protiv Šarića, zbog šverca kokaina i pranja para, postajale tiše. Belivuk i Miljković u svakom svom iskazu prozivali su vodeće srpske političare i kritikovali vlast.

Istim tim političarima i vlastima, 2014. godine Darko Šarić se predao i tokom prvog saslušanja pred sudijama rekao da je odluku o predaji, posle šest godina bekstva, doneo upravo zbog ljudi koji su tada došli na vlast u Srbiji, te da veruje da će imati pravedno suđenje i dokazati svoju nevinost.

Umesto u Šarićevu izjavu, javnost je više verovala u spekulacije da je narko-bos sa vladajućim političarima, zapravo napravio dogovor da se preda, te da će iza rešetaka provesti najduže osam godina. Taj dogovor je, navodno, Darko zapečatio i sa nekoliko miliona evra.

Međutim, u novembru 2020. godine Šarić je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora, kao organizator kriminalne grupe, za krijumčarenja 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.

Delovalo je da su spekulacije o Šarićevom dogovoru s vlastima bile lažne i da u Srbiji ima ko i da sudi i da osudi narko-švercera. Avaj, nekako je Darkova nevolja počela da se pretvara u dobru priliku hapšenjem Velje Nevolje, 4. februara 2021. godine. I to baš kada je Šarić otpočinjao osmu godinu ropstva.

Najpre su Belivuk i njegov najbliži saradnik Marko Miljković za branioca angažovali Dejana Lazarevića. Isti advokat već godinama zastupa i Darka Šarića. I to je bila prva naznaka da klanove Šarića i Belivuka veže nešto jače od policijskih lisica. Upravo zbog istog advokata različiti sudski procesi bili su isprepletani nevidljivim nitima sa vidljivim efektima.

Svako saslušanje pred istražnim organima Veljko i Marko iskoristili su za ofanzivni napad na državne funkcionere, među kojima je najčešće bio prozivan i ministar policije Aleksandar Vulin. Nisu se libili ni da prozivaju lično predsednika države Aleksandra Vučića i da “otkrivaju” kako ih je baš on angažovao da Južnu tribinu Partizanovog stadiona, zajedno sa svojim huliganima, dovedu u red, kako se ne bi pogrdno skandiralo Vučiću.

Iskaze svojih klijenata, odmah posle saslušanja advokat Lazarević dostavljao je novinarima. Ako su za Vučića pogrdna skandiranja nekada gušili, za Šarića su, sada, Belivuk i Miljković telalili. Javnost se ustalasala, te je u medijima izbila opštenarodna polemika o navodnim otkrićima kriminalaca. Gotovo neprimetno u svoj toj buci i graji, u junu 2021. godine, provukla se vest da je Vrhovni kasacioni sud, još u aprilu, ukinuo pravosnažnu presudu kojom su Darko Šarić i njegova grupa osuđeni za šverc skoro šest tona kokaina. Sud je, kako stoji u odluci, vratio Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo odlučuje o predmetu u kojem je Šarić bio osuđen na 15 godina zatvora. Bio je to prosto presedan u sudskoj praksi: da same sudije obaraju pravosnažnu presudu.

“Koljači iz Ritopeka” postajali su sve glasniji i otvoreno su pretili da ima još vremena te da će obelodaniti sve o saradnji države sa kriminalom. Svaka njihova prozivka vlasti “procurila” bi do pripadnika sedme sile, a advokat Lazarević samouvereno bi novinarima govorio da će se još svašta čuti samo da suđenje počne.

Međutim, u decembru 2021. godine, za kada je bio planiran početak suđenja, odložen je. Sudija je otišla na višemesečno bolovanje. Ali su sudije koje postupaju u slučaju Šarić bile ažurnije nego ikada, i baš u to vreme odlučile su da Darko treba da ide kući, te da sa nanogicom nastavi učešće u sudskom procesu.

Za Belivuka i Miljkovića postalo je jasno – neće iz ćelije nikuda. Za njih su usledile nove krivične prijave. Optužnicom se terete za pet svirepih ubistava, očekuje ih proširenje za još najmanje pet. Dokazi protiv njih su se množili, a za Šarića, sa svakim novim ročištem, ključni dokazi padali su poput domina. I dok je predmet protiv nekadašnjih huligana rastao, protiv iskusnog krijumčara kokaina se raspadao. Oba predmeta u svojim rukama je držao isti advokat, Dejan Lazarević.

PORUKA PO PORUKA – OPTUŽNICA

Lazarević je sa oba predmeta, bukvalno od jutra do večeri, provodio dane u Specijalnom sudu. Naime, 8. marta 2022. godine jutro u sudnici Specijale počelo je sa suđenjem Šariću, popodne se završilo sa prvim pripremnim ročištem Belivuku. Izgledalo je da advokat Lazarević sve konce drži u svojim rukama, dok ih neko nije pomrsio, a njemu stavio lisice 14. aprila 2022. godine, te je tako advokat i sam postao deo sudskog predmeta. Osim advokata, ponovo je uhapšen i Darko Šarić. Slobode ga opet koštaju šverc kokaina i sumnja da je naručio ubistvo jednog saradnika. Dokazi protiv njega, ali i njegovog branioca zasnivaju se prvenstveno na porukama koje su okrivljeni razmenjivali putem Skaj aplikacije.

Prema nepotvrđenim saznanjima, upravo će te Skaj prepiske obelodaniti svu povezanost između klanova Šarića i Belivuka. Podaci dobijeni u okviru međunarodne akcije EUROPOL-a i EUROJUST-a, prema pisanju beogradskih medija, otkrivaju da je prvi “posao” koji povezuje Šarića i Belivuka, ubistvo Užičanina Damira Hadžića (46) i Baranina Alana Kožara (43), visokopozicioniranih pripadnika Škaljarskog klana koji su likvidirani 23. jula 2020. godine na grčkom ostrvu Krf u klasičnoj mafijaškoj sačekuši.

Za ovo ubistvo se do sada vezivao isključivo Radoje Zvicer, koji slovi za vođu Kavačkog klana, a koji je bio direktno nadređen Belivuku i Miljkoviću. Ubistvo na Krfu je podvođeno pod rat dva suparnička klana, Škaljarskog i Kavačkog, i do sada nije bilo preciznog pojašnjenja pozadine sačekuše u kojoj je ispaljeno preko 30 hitaca, od kojih je Kožara i Hadžića 29 pogodilo u glavu, grudi, ruke i noge. Prema dobijenim informacijama koje se još uvek obrađuju sumnja se da je ubistvo usledilo nakon što je izgubljen deo Šarićevog tovara droge, i to baš na Krfu. Do sada Darko Šarić, koji je od 2014. bio u pritvoru nakon što se dobrovoljno predao, i Zvicer, koji u javnosti slovi za šefa kavčana, nisu dovođeni u vezu. Činjenica je i da se tek na osnovu istrage EUROPOL-a i EUROJUST-a saznaje da je Pljevljak aktivno komunicirao iz zatvorske ćelije i, kako se navodi, vodio poslove.

Novi podaci osvetljavaju i ulogu grupe Veljka Belivuka, koja je u okviru Kavačkog klana bila egzekutorska, a njihove “usluge” su plaćane u novcu i drogi. Prema operativnim podacima, ulogu u organizaciji imao je Nikola Spasojević, kum Marka Miljkovića, koji je svedok saradnik u postupku i protiv njega i Veljka Belivuka.

Prema nezvaničnim navodima, sumnja se da je u posredovanju i prenošenju zadatka učestvovao zajednički advokat Šarića, Velje Nevolje, Marka Mesara i Radoja Zvicera. Vođe klanova možda se nikada uživo nisu ni videle, ali njihov advokat im je bio neizbežna tačka spajanja.

Javnost je za Dejana Lazarevića prvi put čula kada se pojavio kao advokat Dejana Stojanovića Keke, kog novinari često povezuju sa vrhom klana “Amerika”. U advokatskim krugovima se čak priča i da su Lazarević i Stojanović kumovi, ali ta glasina nikada nije potvrđena. Inače, Stojanovićeva grupa se smatra odgovornom za brojna surova ubistva, a često se dovode u vezu i sa krupnim švercom kokaina. Keka je navodno deo novca prao i kroz transfere fudbalera kojima je bio “menadžer”.

Deset godina su za Stojanovićem bile raspisane brojne poternice, bio je jedan od najtraženijih begunaca Interpola. Međutim, sve optužbe protiv njega su zastarele, iako su glasine o kriminalnim poslov ima kojima se bavi postajale sve brojnije. Od 2016. godine Stojanović je slobodan čovek i živi na teritoriji Južne Amerike. Policijska saznanja upućuju na to da je upravo Keka pružao glavnu logističku podršku Darku Šariću dok je u Južnoj Americi razvijao narko-biznis, a potom bio u bekstvu. I tu nije kraj vezama i vezicama između klanova. Govori se i da je Dejan Stojanović tajni vlasnik jednog prestižnog beogradskog hotela. Upravo u tom hotelu, tokom policijske akcije razbijanja klana Belivuk, skrivala su se, a potom su i uhapšena, četvorica Veljinih vojnika.