U svojevrsnom medijskom haosu koji je nastao sat vremena pre nego što je Nobelova nagrada za književnost dodeljena švedskom pesniku Tomasu Transtremeru, verovatno najbolji štos napravio je humoristički portal Njuz.net. On je saopštio da vest koju je objavio "satirični portal B92" o tome da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost 2011. godine – nije tačna.

Saopštenje je glasilo: "Mi razumemo želju portala B92 da nasmeje građane apsurdnim i izmišljenim vestima, ali takođe ukazujemo i na osnove novinarske etike koje se moraju poštovati – rekao je urednik Njuz.neta Dejan Nikolić. Za razliku od B92, Njuz.net će i dalje nastaviti da izveštava građane profesionalnim i proverenim informacijama koje zadovoljavaju sve najviše kriterijume žurnalističke etike – dodao je Nikolić". Inače, Njuz.net je portal je portal poznat po izmišljanju vesti povezanih sa raznim događajima i pojavama iz svakodnevnog života.

Većina internet redakcija i pojedine brže televizije objavile su pogrešnu vest. Naknadne pameti nam, međutim, ne manjka – sada je svima nejasno kako je uopšte bilo moguće da poverujemo da je Ćosić dobio Nobela.

ŠARK EL ŠEIK: No, daleko da je ovo prvi put da nas je internet prevario. Većina građana Srbije za pomenuti portal Njuz.net čula je kada su brojni svetski mediji preneli njihovu izmišljenu vest da je pijani Srbin Dragan Stević kod Šarm el Šeika ubio ajkulu. Prema onome što je napisano na sajtu Njuza, najpre je ajkula povredila četvoro i usmrtila jednog turistu, da bi ovaj Srbin pod dejstvom alkohola rešio stvar.

U tekstu Njuza dalje ide priča Milovana Ubiparipa koji se sa Stevićem te noći provodio u gradu. Oko četiri ujutro zajedno su se popeli na liticu i Stević je iz čiste obesti skočio sa nje u more, ali je udario u nešto tvrdo i povredio članak. Sutradan ujutro u novinama su pročitali šta se zapravo desilo – da je Stević skočio direktno na ajkulu i ubio je na licu mesta.

U tekstu se pojavljuje i detalj da je ajkula toliko terorisala turiste prethodnih dana da su grad prozvali Šark el Šeik. Zato se egipatsko Ministarstvo turizma Steviću zahvalilo navodeći da je spasio deo turističke sezone. Takođe, u tekstu Njuza stajala je i "nezvanična informacija" da je egipatska vlada Steviću i Ubiparipu poklonila vaučer za besplatno letovanje u Šarm el Šeiku narednih deset godina, i plus "zvezde sa njihovim imenima u Ulici Srpsko-egipatskog prijateljstva". Zaključuje se i da je ajkula trebalo da bude preparirana i poklonjena prirodnjačkom muzeju, "ali se ispostavilo da su oštećenja suviše velika da bi prepariranje moglo da se obavi".

Na sajtu Njuza stoji i fotografija životinje na plaži i kraj nje muškarac, a potpisana je sa: "More izbacilo trofej srpskog turiste".

Ova vest o pijanom Srbinu i ajkuli još može da se pronađe na sajtu "Njujork posta", koji je informacije dao pozivajući se na neimenovanu makedonsku novinsku agenciju. Tu se još pojavljuju novi elementi priče – naziv hotela u kom je bio Stević, kao i to da je u pitanju bila ajkula čekićara.

Ruska stanica NTV napravila je ozbiljan prilog o vesti, a "Komsomolska pravda" je čak toliko ušla u analizu da je razmatrala kako je fizički moguće da čovek od 80 kilograma u slobodnom padu ubije ajkulu. Zaključili su, još stoji na sajtu ovog medija, da je nemoguće da se događaj ovako odigrao, a u konsultaciji sa stručnjacima ruske Laboratorije za bioresurse i Sveruskog instituta za ribarstvo i okeanografiju, konstatovali da je ajkula stradala od srčanog udara.

Ni domaći, kao i mediji u regionu nisu propustili da prenesu vest, pa je nastala opšta zbrka u kojoj retko ko razlikuje realnost od šale i izmišljotina, bez obzira na to kako nam sada sve to zvuči.

Internet je prepun sličnih izmišljotina: glumac Džoni Dep poginuo u saobraćajnoj nesreći, svakodnevne fotografije vanzemaljaca i letećih objekata, vesti po kojima će se nešto strašno dogoditi Fejsbuku ili će on početi da naplaćuje svoje usluge, lažni ratovi, lažna ubistva…

PLAGIJAT: No, vest o Dobrici Ćosiću, dobitniku nobelove nagrade za književnost 2011. godine, nije bilo tako lako proizvesti i raširiti. Trebalo je registrovati domen www.nobelprizeliterature.org (koji baš liči na pravi sajt www.nobelprize.org), platiti hosting, odnosno prostor na serveru internet provajdera gde će sajt biti smešten, a onda napraviti takav sajt da on uspe da zavara gotovo svakog posetioca koji se tu nekako nađe.

Sama tehnologija izrade ovakvog sajta može biti prilično jednostavna. Lažni sajt sastojao se od samo jedne stranice na kojoj je bila Ćosićeva fotografija sa objašnjenjem zašto je baš on nagrađen. Tu verovatno nije bilo velikog posla: kôd originalnog sajta je jednostavno mogao biti iskopiran. Neko se potrudio da napiše tekst – obrazloženje komiteta – koji je na prvi pogled delovao verodostojno.

Sa strane i iznad vesti o Ćosiću stajao je veliki broj linkova koji su vodili na pravi sajt. Posetilac, ukoliko bi pokušao da klikne bilo gde na lažnom sajtu, dospeo bi na pravi i verovatno primetio da se tu još odbrojava vreme do proglašenja dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

Ovakvo kopiranje sajta u svetu hakera i policije koja se bori protiv visokotehnološkog kriminala dobro je poznata prevara. Naziva se phishing (kao fishing, pecanje). Lažni sajt pravi se sa ciljem da se na njega namami neoprezni korisnik interneta i – opljačka. Na primer, haker pošalje na 5000 nasumičnih i-mejl adresa koje je kupio na internetu jedan i-mejl. Pismo neodoljivo podseća po svom logou i bojama na neku veliku banku. U obraćanju klijentu ta "banka" navodi da je zbog tehničkog problema i pada servera ugrožena bezbednost korisnika, pa ih najljubaznije moli da odu na "ovu stranicu (kliknite na link)" i promene korisničko ime i šifru. Iole neoprezni korisnik brže bolje poslušao je savet i to učinio. No, stranica na koju je otišao, mada izgleda uverljivo, samo je maska i služi za prikupljanje podataka – korisničkih imena i šifri kojima je moguće ulogovati se na sajt banke i baratati sa računom i novcem.

Prevarant je pretpostavio da od 5000 ljudi koji su dobili njegov mejl, svega nekoliko procenata zaista koristi uslugu banke čiji sajt je kopirao. Od tih, na primer, nekoliko stotina ljudi, možda polovina "zna za jadac" i neće se upecati. No, i jedan debeli račun biće sasvim dovoljan hakeru da pokupi sa njega novac i čak uloži deo u pribavljanje novih, "svežih" i-mejl adresa žrtava.

Na sasvim sličnu stvar računali su i kreatori lažnog Nobelovog sajta – jedan veliki medij sasvim je dovoljan za potpalu.