"Univerzitet je vaš, vaša je autonomija!", ovim rečima je ministar prosvete dr Gašo Knežević propratio izglasavanje novog zakona o univerzitetu u Skupštini Srbije. I tako je konačno, posle višemesečnih sofističkih rasprava, lutanja, kontroverzi, usaglašavanja, šminkanja i 150 amandmana Skupština donela novi zakon za koji je već u trenutku kada je usvajan rečeno da je tranzicioni i privremen, ali ipak "dobro balansirano" prelazno rešenje do donošenja novog, zaista reformskog zakona.

Novi zakon je zapravo stari zakon iz 1992. uz određena poboljšanja. Ministar je rekao da je najvažnije da je konačno otišao u depo istorije ozloglašeni zakon iz 1998, kojim je bila ukinuta autonomija univerziteta, kada je za nepune dve godine oko 200 nastavnika i saradnika izgubilo posao zbog političke nepodobnosti ili neposlušnosti. Partijskom prečicom, na mala vrata, stizali su drugi, partijski podobni, stručno često nekvalifikovani, preskačući zakonske paragrafe.

Ima u novom zakonu i izvesnih radikalnih novina, zapravo usklađivanja naših univerziteta s evropskim tokovima: tu je pre svega mogućnost skraćivanja osnovnih studija na tri godine, plus dve godine magistarskih i doktorskih studija, novina je i sistem bodovnog ocenjivanja, kao i nastava na stranim jezicima.

Novim zakonom država se odriče upravljačke funkcije na fakultetima; dekane bira Savet. Rektori, dekani i prodekani mogu biti birani samo u dva mandata. U organima uprave na univerzitetu i na fakultetima znatno je povećan broj zaposlenih i studenata, na račun predstavnika osnivača, što nedvosmisleno ilustruje da je autonomija vraćena univerzitetu.

Republički savet za visoko školstvo postaje izuzetno važna institucija koja ima akreditacionu i evaluacionu funkciju, što znači da će, između ostalog, odlučivati i o otvaranju novih visokoškolskih ustanova što je do sada bilo u nadležnosti Ministarstva prosvete.

Novi zakon se ne bavi dovoljno najosteljivijim pitanjem finansiranja univerziteta, što znači da ne doprinosi značajnijem poboljšanju materijalnog položaja univerziteta. Može li onda uopšte biti govora o autonomiji? Rektor BU-a Marija Bogdanović kratko poručuje: "Bez finansijske autonomije nema prave autonomije." Njena poruka je jasna: vratite imovinu univerzitetu!

ČLAN 141: U Skupštini su najžešće polemike vođene oko famoznog "lustracionog" člana 141 koji je trebalo da osvetli lik i delo pojedinih dekana i profesora koji su progonili studente, nastavnike i saradnike univerziteta za vreme Miloševićevog režima. Posle svih rasprava, konsultacija s poslaničkim grupama i amandmana, član 141 sveo se zapravo na blagu ili, bolje rečeno, mlaku i što je još važnije neobaveznu lustraciju. Prema rečima ministra Gaše Kneževića, lustracija koju sadrži novi zakon je "blaga i neskrivena i ima ograničeno dejstvo retroaktivnosti". Dakle, katedre i dekani mogu, a ne moraju, inicirati postupak preispitivanja izbora i naimenovanja nastavnika i saradnika obavljenih u vreme važenja Zakona iz 1998. koja su završena bez uticaja naučno-nastavnih veća i mimo uobičajene akademske procedure.

Ministar je naglasio da ovaj zakon ima tranzitorni karakter, što znači da dekan ili katedra mogu da pokrenu postupak u roku od dva meseca: "Ukoliko se za to vreme ništa ne preduzme, stvar je završena, niko nikoga neće dirati, čovek izabran po proceduri iz 1998. ostaje u svom zvanju…"

Nastavnici i saradnici kojima je u to vreme radni odnos prestao mimo njihove volje mogu na lični zahtev da se vrate na univerzitet u roku od godinu dana.

Šef poslaničke grupe DOS Čedomir Jovanović rekao je tokom rasprave u Skupštini da je po okončanju prethodnog režima Beogradski univerzitet ostao sa dugovima od oko 130 miliona maraka, bez 200 profesora i asistenata koji su za samo dve godine izbačeni s fakulteta, ali s dugačkom listom nestručnih osoba koje su do titule došle zahvaljujući političkoj protekciji.

Po njegovim rečima, od 28. maja 1998. do 5. oktobra 2000. na Medicinskom fakultetu u Beogradu titule profesora i asistenata steklo je ni manje ni više nego 513 osoba! Specijalna komisija je posle utvrdila da je po zakonu primljeno samo njih 250.

"Profesionalci nemaju razloga da strahuju. Međutim, oni koji su dobili zvanje na osnovu partijske knjižice imaju puno razloga za brigu. Spremni smo da tako nešto i gvozdenom metlom počistimo!", poručio je Jovanović.

AMNEZIJA I AMNESTIJA: Iz skupštinske rasprave ne može se naslutiti da li je pokrenuta krivična odgovornost za onih 130 miliona maraka duga. Da li će "gvozdena metla" biti primenjena i u rasvetljavanju ovog slučaja, ali i brojnih finasijskih malverazija na drugim fakultetima? Da li će pojedinci krivično odgovarati za zloupotrebu položaja? Da li će fakulteti imati snage da primene član 141?

Ima ljudi koji možda ne podležu krivičnim sankcijama, ali ih ipak treba podvrgnuti lustraciji, ne dozvoliti da budu na rukovodećim funkcijama iz razloga moralne higijene, treba ih sprečiti da doprinesu reinkarnaciji zla. Ovako, jednostrano usmeren član 141 pokreće više pitanja nego što nudi odgovora.

Porukama sa skupštinske govornice mnogi ljudi sa univerziteta nisu zadovoljni. Nema odgovora na pitanje da li će, ovako sročenim i protumačenim članom 141 o lustraciji, nekažnjeno proći i oni koji su se u prethodnom periodu pokazali kao osvedočeni uništitelji autonomije univerziteta, oni koji su organizovali batinanje studenata, šikaniranje i izbacivanje profesora.

Univerzitet je godinu i po dana posle promena još u stanju hibernacije, preživljavanja, iščekivanja. Svi ipak kažu: "Lakše se diše i otvorenije se govori." Ipak, na univerzitetu je zavladalo opasno mrtvilo i apatija, paradoksalno je, ali univerzitet manje učestvuje u društvenim događanjima, manje se čuje njegov glas. Izuzetak je naravno Grupa 50 sa Pravnog fakulteta u Beogradu koja uporno poziva naciju na budnost i traži od Saveznog ustavnog suda hitan prekid primene "nepatriotskog" Zakona o saradnji s Haškim tribunalom.

Ljudi koji su činili zlo još su uveliko na javnoj sceni. Na Filološkom je ponovo Radmilo Marojević koji je kao dekan iskazivao nezapamćenu osionost i brutalnost: oterao je sa fakulteta naučnika svetskog glasa profesora Ranka Bugarskog, druge je šikanirao, a protiv buntovnih studenata angažovao profesionalne batinaše.

Valjda će se u analima Pravnog fakulteta u Beogradu naći jednog dana i slučaj dekana Olivera Antića, koji je isterao sa fakulteta 15 profesora. Hroničari kažu da tako nije bilo ni za vreme okupacije, ni posle oslobođenja, ni za vreme liberala. Profesori ovog fakulteta izgleda da su više zaokupljeni odbranom lika i dela Radovana Karadžića, pa čak i promocijom njegovog književnog opusa…

DUKAT ZA DEKANA: Svojevremeno je dr Vladana Likar Smiljanić, jedan od buntovnih nastavnika kojima je dekan ETF-a Vlada Teodosić zabranio čak ulazak u zgradu fakulteta, izjavila da neki ljudi snose ogromnu odgovornost što su na ovoj visokoškolskoj ustanovi maltretirani i studenti i zaposleni na fakultetu, što je srozan nivo nastave, što je ogroman broj ljudi napustio ETF i zemlju. Ona je javno optužila za uništavanje univerziteta bivšeg ministra za visoko obrazovanje, bivšeg ministra za nauku, bivšeg rektora, bivše prorektore, jedan broj bivših dekana, jedan broj bivših članova upravnih odbora i jedan broj još uvek nastavnika i saradnika bez zvaničnih funkcija na univerzitetu do 5. oktobra, ali na visokim partijskim funkcijama bivših vladajućih partija, kao na primer Uroša Šuvakovića, koji je bio siva eminencija na Elektrotehničkom fakultetu. Njima je mesto, kaže ona, u zatvoru.

Izgleda da je i na ovom fakultetu zavladala kolektivna amnezija: kako objasniti veliku i sramnu moralnu amnestiju ozloglašenog dekana Vlade Teodosića protiv kojeg ETF inače vodi i sudski spor – zato što je 180.000 maraka potrošio za obezbeđenje, plaćanje specijalnih "gorila" koji su održavali "red" na fakultetu, razne lance i okove kojima je fakultet poslednjih godina bio omeđen. Naime, Teodosić je lepo ispraćen u penziju. Dobio je čak i dukat! Tako se tradicionalno ispraćaju penzioneri na ovom fakultetu: novo rukovodstvo je mislilo da ni Teodosića ne treba zaobići?!

Podsetimo, za vreme strahovlade dvojca Teodosić–Laban sa ETF-a je oterano ili fakultet napustilo 97 profesora, asistenata i drugih saradnika u nastavi!?

Neki profesori ne kriju ogorčenje: "Zar sve to treba tek tako zaboraviti? Gledam kako se danas mirno šetaju hodnicima kao da svi patimo od kolektivne amnezije", kaže sociolog dr Ksenija Petovar sa Arhitektonskog fakulteta. Ona smatra da bi za početak bilo dovoljno da se javno kaže ko je naredio da se 23. maja 2000. batinaju studenti na ovom fakultetu. Nekoliko profesora je podnelo krivičnu prijavu protiv N.N. lica, ali je odgovor tužioca bio da je ceo incident "suviše sitan". Profesorka Petovar veruje da za suočavanje sa onim što se zbivalo na univerzitetu nisu potrebni zakoni i odredbe; lična odgovornost, moralna čvrstina su stvar svakog pojedinca.

Univerzitet, kao jedna od elitnih institucija društva, morao bi da ima snage da javno postavlja pitanja individualne odgovornosti. Ali, izgleda da ni na ovom fakultetu, a videćemo da li je tako na čitavom univerzitetu, nema želje za suočavanjem sa onim što se zbivalo na BU-u poslednjih nekoliko godina kada su na fakultetima masovno bili prisutni naoružana lica, policija i parapolicijski odredi koji su bezdušno tukli studente, pa i fizički maltretirali i nastavnike i saradnike sprečavajući ih da uđu u zgradu fakulteta.

KONFORMISTI: Pojava koja nije zabeležena u istoriji univerziteta u Srbiji biće izgleda zaboravljena i sasvim preskočena zahvaljujući "blagoj lustraciji"!? Da li će uopšte odgovarati rektori, ministri, dekani i njihovi pomoćnici koji su na univerzitet dovodili parapolicijske odrede da bezdušno mlate pobunjene studente i maltretiraju profesore? Ili je sve pokrio zaborav i šaš?

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu svojevremeno su se hvalili da su među prvima obavili svojevrsnu lustraciju: za vreme "vladavine" dr Milovana Bojića moćni julovski lobi, na čijem je čelu bio bivši ministar zdravstva Bojić, doveo je na fakultet veliki broj ljudi, a rekordan broj lekara promovisao je u zvanje redovnih profesora. Odlučeno je da ovo delikatno kadrovsko pitanje sačeka detaljniju analizu kada bude donet novi zakon o univerzitetu.

Po mišljenju profesora dr Ljubiše Rajića, promena stanja na univerzitetu mora da počne velikim provetravanjem: jedan broj nesposobnih kadrova na univerzitetu mora da dobije otkaz. Profesor Rajić ne krije da je veliki pesimista:

"Univerzitetu preti konformizam tihe većine vrlo prosečnih: oni su zapravo protiv bilo kakvih promena, jer promene podrazumevaju rad. Nikakav zakon niti vladin dekret ne može promeniti stanje: univerzitet mora da se promeni iznutra, da prekine sa praksom kolektivnog konformizma i korupcije."

Sa zakonom ili bez njega na univerzitetu, kao uostalom i u čitavom društvu, nema ni snage ni volje da se suoči sa prošlošću i ispliva iz moralne entropije u koju je i univerzitet, kao i ostale institucije, utonuo za vreme "godina raspleta".