Kad je 15. juna konačno saopštio da se odlučio za Anu Brnabić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao i da ga je njegova doskorašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave obavestila da kao mandatarka može da obezbedi većinu poslanika u Skupštini Srbije za izbor vlade koju predlaže.

Ispostavilo se da to nije tačno, da odabrana mandatarka Brnabić ne može da obezbedi većinu u Skupštini, te da će joj to završiti lično – predsednik Srbije. Naime, pobunio se Dragan Marković Palma (Jedinstvena Srbija, poslanika šest), a ni Muameru Zukorliću nije po volji, te je, za vikend, dovedena u pitanje i podrška značajnog broja poslanika SNS-a. Opet su i vanredni parlamentarni izbori bili na stolu.

U ponedeljak, 19. juna, Aleksandar Vučić je doveo poslanike SNS-a u stranačku centralu da "čuje šta oni misle", kako je rekao Nebojša Stefanović, funkcioner SNS-a i dosadašnji ministar policije ("Blic", 17. jun).

Pitanje je, kada se Aleksandar Vučić oglušio o istinu – kad je novinarima posle sastanka sa poslanicima SNS-a (19. jun) rekao: "Nije bilo lako" ili kad je četiri dana pre toga obavestio građane Srbije da mu je Ana Brnabić kazala da ima većinu? Kako je Ana Brnabić, kao nestranačka ličnost, mogla da zna da će imati većinu u Skupštini kad, eto, ne zna to ni Aleksandar Vučić, njen "mentor", kako ga je oslovila, predsednik najveće stranke u zemlji, predsednik države, čovek koji odlučuje o svemu i za sve se pita i kome je SNS pre dve nedelje, jasno i nedvosmisleno, kako to uvek i čini, poručio da će podržati njegovu odluku o mandataru?

ZVECKANJE IZBORIMA I AKTIVISTIMA: Deo javnosti veruje da je sve to s obezbeđivanjem skupštinske većine mandatarki samo predstava pažljivo režirana da pokaže: 1) Ani Brnabić da je njena sudbina kao premijerke toliko sićušna i nebitna i zapravo visi o končiću volje onog koji je tu doveo zato ona treba da bude večno zahvalna (kao i što je) na ispruženoj ruci svog zaštitnika koja će je i ubuduće voditi kroz pomračinu koalicione podrške; 2) građanima da je njegova moć, kao i dosad bila i jeste u skupštinskoj većini i vojsci poslanika koja podiže ruku onako kako je on to odlučio, pa nemoj da je neko pomislio kako je Vučić otišao na manje važnu funkciju u državi od one na kojoj je bio, jer je Aleksandar Vučić – funkcija sam po sebi i 3) svojim zapadnim i drugim prijateljima pokazao je i pripretio da zapravo predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Poslao je, ukratko, svima poruku gotovo prepisujući reči Miodraga Mikija Rakića ("Politika", 16. januar 2014), koji je pisao o Vučiću kao o "političkom autoritetu" za milion aktivista "raznih političkih i nepolitičkih organizacija", koji su "spremni da se odazovu pozivu za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija" te da je "politički dogovor sa Vučićem politički dogovor sa njima". Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna, u meri u kojoj ih to i zanima, razume se.

Aleksandar Vučić se više puta koristio ovakvim manevrima, iritirajući tom klackalicom petparačkih izmišljotina i neubedljivih prenemaganja u kojima čas vidiš kako stranka moli, prihvata, traži, insistira, zahteva (kao i vladajuća koalicija) od svog predsednika da on odluči, već šta ima da odlučuje na polzu i svojoj partiji i svojoj koaliciji i svom narodu (kao što je to bilo i u slučaju izbora mandatara i u slučaju kandidovanja za predsednika), a onda vidiš njega kome "nije bilo lako", zato što se sad tu i stranka i koalicija, razume se i narod pride, pitaju da li je njegova odluka u redu i hoće li je podržati.

Malo kome je u stvari posle sastanka Aleksandra Vučića sa nešto više od sto poslanika (SNS-a, SPO-a, a bilo je tu i nezavisnih poslanika) u ponedeljak koji su mu dali jednoglasnu podršku za Anu Brnabić – bilo jasnije otkud sad tolika drama za prebrojavanje 128 poslanika "do četvrtka" (22. juna). Po rečima potpredsednice SNS-a Marije Obradović to je važan broj jer je 128 poslanika sa liste "Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje" ispod kojeg bi se moralo ići na izbore, "što je malo verovatno", dodala je ona, bez obzira na to što je skupštinska većina 126. Nije bilo jasno jer SNS-ova 102 poslanika ako su i bila stvarno sporna za vikend posle sastanka s Vučićem više nisu, plus 22 poslanika SPS-a plus Ljajićevih 10, već je 134 poslanika (a oni su se izjasnili da će podršku dati predloženoj mandatarki). Pritom, sa ostalim koalicionim partnerima PUPS om (9 poslanika), Pokretom socijalista (Vulin) sa Narodnom seljačkom strankom i Ujedinjenom seljačkom strankom (5 poslanika) i manjinskom listom SVM-PDD (5) i tri nezavisna poslanika ta podrška izlazi na 156. Dakle i bez 6 poslanika JS Dragana Markovića, te Muamera Zukorlića i Jahje Ferhatović, Vučićev predlog za mandatarku Anu Brnabić ima komotnu većinu. Ako se Palmi i Zukorliću ne bude išlo u opoziciju (kako je iz centrale SNS-a priprećeno svima koji se usude da budu protiv), Ana Brnabić će imati većinu u koju se i sama prvobitno uzdala – 164 poslanika, jer je iza nje stao "politički autoritet" milion aktivista, što reče jednom Miki Rakić, a ne tamo neko ko se nateže sa skupštinskom većinom. Zato je važan broj 128, zato što ih je toliko (bez tri poslanika Velimira Ilića) lično u Skupštinu uveo Vučić. Zato je Marija Obradović kazala da će se do četvrtka znati da li će koalicioni partneri glasati za Vladu i Anu Brnabić i "koja je cena te podrške".

"Ni Aleksandar Vučić ni SNS neće trpeti pritiske. Ako ne možemo da se dogovorimo, onda da idemo na još jednu utakmicu", rekla je Marija Obradović. Dan kasnije, ipak se oglasio i predsednik države rekavši da ne sumnja da će Ana Brnabić imati podršku većine poslanika, ali je istakao da ta većina treba da bude veća da bi buduća vlada mogla da radi nesmetano i da je neki broj od 129, 128 poslanika ono čemu se nada: "Nije dovoljna podrška od 126 poslanika. To da vlada šepa, od sednice do sednice, da jedan dan ima podršku za zakone, drugi dan da nema, a da treći dan da zavisi da li će neka druga politička stranka da kaže nama je potrebno to i to da se ispuni, a da u Skupštini kažu: Pa, čekajte, danas nemamo većinu, ta vlada bolje da ne postoji, bolje da idemo na izbore."

Obećao je da će tačan broj poslanika koji će podržati Anu Brnabić znati u sredu, 21. juna, pa je čitalac ovih redova napisanih u utorak uveče, 20. juna, daleko informisaniji. Osvrnuo se i na upornost Dragana Markovića Palme koji je svojim odbijanjem da podrži Anu Brnabić doveo u pitanje i svoj savez sa Ivicom Dačićem: "Gospodin Marković je uvek pokazivao želju da zaštiti interese države i mislim da može dobro da razume zašto je i iz kojih sve razloga ovo državni interes i zato ću ga pozvati ne samo još jedanput već više puta pre donošenja odluke da se izjasni u korist predstojeće vlade." Dragan Marković Palma je rekao da će se javnosti obratiti u petak 23. juna, ali da stav o predloženoj mandatarki – neće menjati. Aleksandar Vulin je rekao da je to "kupovina karte za mesto u opoziciji".

FINA I LJUPKA ANA: E sad, ne treba biti baš toliko opsednut Aleksandrom Vučićem pa tvrditi da je sve on smislio, pozvao Dragana Markovića i naredio mu da ponovo zatalasa tu već dosta izmrcvarenu priču o gej ministarki a sad i gej premijerki da bi je onda posle spasavao iz neučtivih homofobnih smetova. Sasvim je moguće da bi Ivica Dačić mogao povećavanjem svog uticaja i broja resora u novoj vladi da "naplati" upodobljavanje Palme, a i za sliku "demokratije" i "različitih mišljenja" što reče potpredsednica Obradović, Palmin bi ram bio prava zgoda ukoliko ovaj odluči da zbog homoseksualne orijentacije jedne žene on raskine dugogodišnju koaliciju sa Dačićem i ode u opoziciju.

Istina je, međutim, da je Aleksandar Vučić najviše odgovoran što se rasprava o kompetentnosti Ane Brnabić za obavljanje premijerske funkcije uglavnom svodi na raspravu o podršci LGBT populaciji. Zato što je, formirajući svoju poslednju vladu avgusta 2016. najavio da će tu biti i ministarka "koja se izjašnjava kao osoba homoseksualne orijentacije": "Ana Brnabić, koja će biti ministarka države uprave i lokalne samouprave pripadnik je gej populacije. Ona to ne krije i sa ponosom govori" ("Blic", 8. avgust 2016). Još je pomenuo koliko je "fina i ljupka", "stručna i vredna", te da u njenoj biografiji "nema mrlja".

Ipak, znatiželjna javnost je imala prilike da sazna i za neke detalje iz biografije Ane Brnabić zanimljivije od njene homoseksualne orijentacije. Naime, važan detalj iz njene biografije je to što je 2011. počela da radi u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova "Continental Wind Serbia". Januara 2013. postala je i direktor CWS a. U oktobru 2015. odjeknula je afera "Lidija Udovički". U to vreme Lidijina sestra, Kori Udovički, bila je Vučićeva ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Naime, u javnost je, iz tabloida, procureo transkript telefonskog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički, supruge vlasnika ove kompanije. Lidija Udovički je navodno Pajtiću kazala (a on to kasnije i potvrdio) da je Nikola Petrović, premijerov kum i direktor Elektromreža Srbije, pokušao da naplati reket od dva miliona evra od spomenute američke firme "Continental Wind Serbia", ne bi li CWS dobila dozvolu za vetropark u Srbiji koji bi se priključio na sistem "Elektromreža Srbije". Tadašnji premijer Vučić je na to odgovorio optužbama na račun "Continental Winda" tvrdeći da je upravo ta firma "muža sestre jednog ministra u vladi" htela da "reketira Srbiju", te da su uspeli da izlobiraju da pet kongresmena potpiše pismo Džozefu Bajdenu u kojem su Vučićev brat Andrej i kum Nikola Petrović označeni kao centar korupcije u Srbiji. Vučić je rekao i da je ova kompanija organizovala protest u Vašingtonu protiv njega jer im nije dozvolio da "reketiraju Srbiju".

Potom je organizovana i konferencija za novinare na kojoj je današnja mandatarka Ana Brnabić, ondašnja direktorka CWS a, zajedno sa Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem, direktorom EMS a i ministrom energetike Aleksandrom Antićem, odbacila navode da je neko pokušao da reketira firmu "Continental Winds". Njena je reč kao direktorke CWS a imala, što bi se kazalo, i najveću "težinu", veću i od Vučićeve i od Petrovićeve reči, a ona je ubrzo potom, logično, otišla iz "Continental Winds Serbia". U isto vreme, gotovo paralelno s aferom Udovički, u medijima se pojavila informacija da bi Ana Brnabić trebalo da bude koordinatorka svih "deliveri junitsa" u Vladi Srbije, koji, koliko medijsko pamćenje služi, nikada nisu ni zaživeli a ideja je bila da se formiraju timovi zaduženi da umreže sve različite institucije koje rade na istim ključnim projektima u zemlji i da jednom dnevno dostavljaju izveštaje Vučiću o napredovanju tih projekata.

Ni godinu od afere "Udovički", tadašnji mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić predložio je Anu Brnabić za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, zamenivši njome Kori Udovički, pa su maliciozni primetili da se osveta uvek servira hladna. Ana Brnabić je preuzevši ministarstvo izjavila za "Blic": "Niti sam branila kuma, niti mislim da tom kumu treba odbrana i da treba baš Ana Brnabić da ga brani", naglasivši da Bojan Pajtić zna da je ona dovoljno stručna za poziciju ministarke državne uprave. Ali i da je afera "Udovički" loš spin, te da je Vlada Srbije rešila problem koji je kompanija CWS imala sa priključkom i građevinskom dozvolom mnogo pre nego što je "priču lansirao Bojan Pajtić" ("Blic", 28. avgust 2016).

MALI, ŠEF KABINETA?: Ako bi se, dakle, prvi važan detalj za biografiju Ane Brnabić mogao nazvati "Nikola Petrović", drugi bi svakako bio "Siniša Mali".

I to ne samo zato što je u javnost ovih dana procurela nepotvrđena informacija kako baš on slovi za glavnog kandidata za mesto šefa kabineta nove premijerke ("Danas", 19. jun). Znatiželjni deo javnosti nije bio iznenađen. Naime, odmah su usledila podsećanja na Bazu imovine političara koju je napravila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Naime, prema njihovom istraživanju Sinišu Malog i Anu Brnabić povezuje "kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović" sa kojim je 2015. godine Ana Brnabić osnovala preduzeće "Energy&Innovation". Na sajtu KRIK a stoji i da Isailović "osniva of šor firme i blizak je saradnik gradonačelnika Beograda Siniše Malog". Ostalo je zabeleženo i da je Marija Mali, bivša supruga aktuelnog gradonačelnika Beograda, optužila Igora Isailovića i Sinišu Malog da su je naterali da obmane Agenciju za borbu protiv korupcije kako je u stanu svog oca pronašla 95.000 evra i tako omogući tadašnjem suprugu da prikrije stvarno poreklo novca. Prema saznanjima KRIK a, firma Ane Brnabić i advokata Isailovića "registrovana je za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, ali njeni poslovi nisu poznati": "Kompanija je sklopila ugovor s bankom kako bi na lizing kupila automobil ‚fijat abart’ u januaru 2016. godine. Brnabić je bila većinska vlasnica ‚Energy & Innovation’ sa 70 odsto udela, a Isailović vlasnik ostatka. Tri dana pre nego što je postala ministarka u avgustu 2016, Brnabić je svoj vlasnički udeo besplatno prenela na Milicu Đurđić, koja je bila direktorka firme. Kompanija je prilikom osnivanja bila registrovana na adresi prebivališta Ane Brnabić, a danas joj je sedište na adresi u Dobrinjskoj, na kojoj se nalazi advokatska kancelarija Igora Isailovića."

O Igoru Isailoviću KRIK piše kao o čoveku od poverenja gradonačelnika Beograda Siniše Malog. "Bio je predstavnik firmi porodice Mali: ofšor kompanije ‚Busby Financial Corp.’, kao i kompanije ‚Compost Group’ koja je ilegalno prisvojila 10 hektara državne zemlje. Mali je na njega preneo upravljačka prava svoje konsultantske firme ‚Oil Consulting’ kada je postao gradonačelnik." O Isailoviću i Siniši Malom, Ana Brnabić je za KRIK kazala: "Isailovića sam upoznala kada smo sa njegovom advokatskom kancelarijom radili na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike, a vremenom smo postali prijatelji. On se bavi advokaturom duže od 15 godina, a svaki uspešan advokat u svojoj karijeri upoznaje mnogo javnih ličnosti, konsultanata i privrednika. (…) Smatram da je neumesno da ja komentarišem poznanstva mog advokata ili gradonačelnika Beograda sa kojim sam išla u srednju školu." O svom poznanstvu s Malim kazala je da je to pitanje iz "privatne sfere".

E, sad, spekulacije o tome hoće li se Siniša Mali posle svih afera i najava Aleksandra Vučića da uskoro više neće biti gradonačelnik, preseliti u Nemanjinu 11 i to na mesto najbližeg saradnika Ane Brnabić s kog će kao Vučićev čovek od poverenja u stvari upravljati Vladom Srbije, nekako su se poklopile sa vešću da je policija tužilaštvu dostavila izveštaj o rušenju u Savamali.

"Radujem se izveštaju, i kada bude dostupan javnosti, kad se bude videlo šta se i kako tamo desilo, nadam se, ako mene nema tamo, da će mi se neko od vas izviniti zbog svega što sam prošao proteklih godinu dana", rekao je gradonačelnik Siniša Mali. Međutim, na pitanje novinara da li njega ima u tom izveštaju, Mali je rekao da – ne zna. Na pitanje da li je ili nije u nekoj vezi sa nelegalnim rušenjem objekata u Savamali, odgovorio je: "Stavljate me u neugodnu situaciju. Treba ostaviti nadležnima da odrade svoj deo posla."

O tome da li će biti šef kabineta Ane Brnabić, Mali je rekao novinarima: "Ana Brnabić je jedna sjajna osoba koja će sjajno obavljati svoj posao, siguran sam, a o tome ko će biti njen šef kabineta valjda će ona odlučiti i ja ne bih o tome spekulisao." Aleksandar Vučić je prokomentarisao da nije uspeo da odbrani Sinišu Malog i da on neće biti gradonačelnik Beograda, a da li će biti šef kabineta u novoj vladi, rekao je ovako: "Mislite, treba Siniša Mali da bude najsrećniji čovek na svetu što će biti šef kabineta Ani Brnabić, a ne gradonačelnik ili nešto drugo? Ne znam, to je njihova stvar." (OKO, RTS, 20. jun)

Kako je preneo Tanjug, predsednica Skupštine Maja Gojković je kazala da je mala verovatnoća da nećemo imati vladu do isteka zakonskog roka 30. juna u ponoć.