Iskopavanja tri masovne grobnice u centrima specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) MUP-a Srbije "13. maj" kod Batajnice i Petrovo selo kod Kladova na svetlo dana iznela su ostatke najmanje 110 ljudi. Na dve lokacije u Petovom selu otkopana su 74 tela (16 u jednoj, 58 u drugoj grobnici): posao ekipe Zavoda za sudsku medicinu iz Niša bio je olakšan time što su tela bila pokopana u transportnim vrećama ili umotana u pvc foliju, što je sprečilo rasipanje i mešanje ostataka. Prema rečima Vujadina Otaševića, šefa tima koji je radio u Petrovom selu, pronađeno je samo jedno žensko telo, svi leševi imali su na sebi civilnu odeću i na njima "dominiraju tragovi projektila".

Mnogo teži posao imao je ekspertski tim beogradskog Instituta za sudsku medicinu koji je ekshumaciju obavljao u centru "13. maj", pod rukovodstvom direktora instituta dr Dušana Dunjića. U relativno malu grobnicu (oko 3×3 m) bili su sabijeni, delimično ispreturani i raskomadani ostaci najmanje 36 ljudi: "najmanje" je ovde stručan termin na osnovu prvih uvida jer je posao kompletiranja ostataka još u toku. U međuvremenu objavljeni podaci govore o osmoro dece i jednom osmomesečnom fetusu, ženama i muškarcima u civilnoj odeći. Prema izvorima "Vremena", među ostacima su pronađena samo dva projektila ispaljena iz vatrenog oružja; stanje ostataka praktično onemogućava utvrđivanje načina i uzroka smrti. Tragovi spaljivanja na nekim ostacima su nesumnjivi, a zahvaljujući arheolozima koji su od početka učestvovali u radu ekipe bilo je mogućno rekonstruisati pokušaj uništavanja tragova. Tela su, po svemu sudeći, bila nabacana na lomaču od trupaca veličine i oblika železničkih pragova.

U istraženoj grobnici kod Batajnice pronađeno je sedam ličnih karata, od kojih šest glasi na prezime Beriša, svi iz jedne ulice u Suvoj Reci. Jedan od malobrojnih pronađenih dokumenata datiran je 1. marta, što može ukazivati da je bar jedna od osoba ubijena posle tog datuma.

Slika zločina i načina na koji je pokušano njihovo prikrivanje postaje sve jasnija, možda i zato što se u poslednjih desetak dana, od kako je Vojska Jugoslavije objavila da na optužbe za učešće u "slučaju hladnjača" više neće javno odgovarati, ministar policije Dušan Mihajlović nije oglašavao. Za pretpostaviti je da se bavio važnijim poslovima. I tako, Milošević je u Hagu, a grobnice su ostale u Srbiji. Osim tri čije se istraživanje privodi kraju – ostaci iz Batajnice će, po završetku obrade i uzimanja uzoraka za DNK identifikaciju, posredstvom Međunarodne komisije za nestala lica i uz nalog Okružnog suda u Beogradu najverovatnije biti prebačeni na Kosovo – proteklih nedelja pominjano je kao izvesno postojanje još nekoliko grobnica. Ministar Dušan Mihajlović govorio je da su neke žrtve pokopavane "ispod autoputa", te da će javnosti uskoro biti otkrivena lokacija masovne grobnice na nekom trećem mestu u Srbiji. Mediji su nagovestili da na terenu centra "13. maj" postoje još četiri jame s ostacima žrtava i sumnju da u Petrovom selu postoji još jedna. Izvori "Vremena" potvrđuju "osnovanu sumnju" da se na terenu centra "13. maj" nalazi bar još jedna grobnica.

U međuvremenu, svedočenja vozača kamiona sa leševima ("Mrtvi putuju…", "Vreme" br. 546 od 21. juna) i Dragana Vitomirovića, vlasnika "Timočke krimi revije" koja je otvorila "slučaj hladnjača" ("Glas", 22. jun), govore o tome da su dvojica vozača tokom NATO bombardovanja sa Kosova prevezla blizu dve hiljade tela, sahranjenih "u grobnice širom Srbije". Lokacije otkrivenih, sve tri na terenima centara SAJ-a, detalji svedočenja vozača i izjave ministra Dušana Mihajlovića o voljnim i nevoljnim učesnicima zakopavanja tela i "otkrivanja" grobnica jasno upućuju na to da je izvršilac poslova prikrivanja zločina bila policija, odnosno neki njeni delovi. MUP Srbije ukazao je na Slobodana Miloševića kao inicijatora i nalogodavca "asanacije terena" na izvesnom sastanku sredinom marta 1999, ali osim Vlajka Stojiljkovića, generala Vlastimira Đorđevića i Radomira Markovića nije identifikovao učesnike te "koordinacije" niti su ovi, bar ne da je javnosti poznato, tim povodom saslušavani. Jedino je ministar policije Dušan Mihajlović 19. juna saopštio da će ih kad budu imali dokaze za sud predati sudskim organima: "Imamo, međutim, indicije ljudi koji su učestvovali na tom sastanku kod gospodina Miloševića."

Inostrani posmatrači do sada obavljenih ekshumacija veoma visoko su ocenili rad domaćih sudskomedicinskih ekipa, ali su se, u skladu s pravilima ponašanja, uzdržali od ocena i prognoze posledica "otkrića" – osim da će Međunarodna komisija za nestala lica, koju je u najvećem delu dosadašnjih poslova na terenu zastupala Kanađanka Brenda Kenedi, opremiti jednu laboratoriju za analizu DNK u postupku identifikacije žrtava, i to kao deo mreže sličnih laboratorija koja je već uspostavljena u Hrvatskoj i BiH. U ovdašnjoj javnosti "ustajanje žrtava" naišlo je na muk, ukoliko zanemarimo tipične i očekivane reakcije da je "sve to izmišljeno" (radikali), do žalosne i kukavne tunjavosti u izjavi da se "s ekshumiranjem leševa nesrba otpremljenih sa Kosova i otkrivanjem tajne hladnjača moglo još sačekati, jer taj korak, naime, ‘u ovom trenutku nije moralno opravdan'" (Miroljub Lješnjak, DSS, potpredsednik skupštine Vojvodine, "Mađar so", 29. jun).