Od novembra prošle godine Vikiliks je redovno objavljivao diplomatsku prepisku između Stejt departmenta i američkih ambasada širom sveta. U svom posedu, zahvaljujući Bredliju Meningu – čoveku koji je optužen da je pokrao arhive Stejt departmenta – Vikiliks je imao više od 250.000 takvih dokumenata, ali je do septembra na svom sajtu objavio tek desetak odsto njih. Objavljivanje je išlo tako sporo zato što je, između ostalog, svaki papir prethodno bio pročitan i po potrebi cenzurisan. Vikiliks i njegovi partneri, brojni mediji i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, pregledali su depeše i – ukoliko su smatrali da je potrebno – brisali su razne podatke poput imena ljudi, kompanija, organizacija…

Prošle nedelje Vikiliks je ipak objavio i preostalih 90 odsto depeša, ali potpuno necenzurisanih. Na njihovom sajtu trenutno stoji tačno 251.287 fajlova. Sada znamo ko je sve od političara, činovnika i biznismena dolazio u američke ambasade i sastajao se sa diplomatama da bi im prenosio svoja saznanja i ocene. Po neke od "doušnika" i diplomata, ovo može biti vrlo opasna situacija.

Zašto je Vikiliks to uradio?

ŠIFRA "KOLEKCIJA DIPLOMATSKE ISTORIJE": Prema onome što su saopštili iz Vikiliksa, tajne šifre i internet adresa na kojoj je bila postavljena baza sa dokumentima su razotkriveni. Depeše su već neko vreme slobodno cirkulisale internetom, mimo kontrole Vikiliksa. Pojedini mediji već su bili odlučili da počnu da objavljuju i te dokumente, ali ih je Asanž zamolio da planove odlože i sam je prošle nedelje objavio sva dokumenta na sajtu Vikiliksa.

Kao krivca za celu situaciju Vikiliks je optužio Dejvida Lija, novinara "Gardijana", za koga tvrdi da je obelodanio tajne lozinke za pristup arhivi necenzurisanih depeša.

Li je u svojoj knjizi Vikiliks: Unutar Asanžovog rata protiv tajnosti, koju je "Gardijan" izdao u februaru ove godine, odao lozinku koja je bila potrebna za dešifrovanje dokumenata. "Gardijan" se u principu sa ovim slaže, ali ima drugačije objašnjenje. Prema njihovoj verziji, Li je dobio šifru i uputstvo za pristup necenzurisanim depešama od Asanža, ali mu je rečeno da će šifra biti upotrebljiva samo nekoliko sati. "Ono što smo mnogo kasnije objavili u svojoj knjizi je zastarelo i bezopasno. Nismo objavili internet adresu na kojoj se nalazio fajl, a u svakom slučaju, Asanž nas je uverio da ona više ni ne postoji", tvrdi Li.

"Gardijan" navodi da je link ka necenzurisanoj arhivi postavio nepoznati korisnik Tvitera na tu društvenu mrežu, a da je do nje došao sledeći trag objavljen u drugim medijima i na Vikiliksovom nalogu na Tviteru. U čitav događaj umešan je i Danijel Domšajt-Berg, bivši Vikiliksov portparol, koga optužuju da je zapravo osoba koja je odala internet lokaciju arhive zarad lične koristi.

Što se tiče knjige Vikiliks: Unutar Asanžovog rata protiv tajnosti, Li u njoj navodi kako je jula 2010. pregovarao sa Asanžom da dobije sve diplomatske depeše. Posle dužeg ubeđivanja, Asanž je pristao.

Dalje navodi da je ključnu šifru za dekodiranje arhive depeša Asanž napisao Liju: ACollectionOfHistorySince_1966_ToThe_PresentDay

(u prevodu: Kolekcija istorije od 1996. do današnjeg dana), s tim što je Asanž napomenuo Liju da zapamti da ispred reči "istorije" doda reč "diplomatske".

Li je otišao kući i podesio na računaru sve kako mu je Asanž rekao i uspeo je da preuzme nekakav .7z fajl. To je bila kompresovana arhiva, ali u formatu koji Li nije poznavao, pa je seo u kola i vratio se do Asanža da bi mu ovaj pomogao.

Vikiliks tvrdi da je objavljivanje ovih podataka u Lijevoj knjizi kršenje ugovora koji su potpisali, i kojim se "Gardijan" obavezao da će depeše kod njih biti bezbedne. Osim toga, "Gardijan" je i prethodno činio stvari koje nisu bilo po dogovoru, kažu u Vikiliksu.

No, ako je Lijeva knjiga objavljena još u februaru, otkud tek sad ova drama? Zašto Vikiliks nije reagovao čim je knjiga objavljena?

VAĐENJE FLEKA: Navodno je priča o šifri za otvaranje necenzurisanog materijala počela da kruži internetom i među novinarima odmah posle objavljivanja Lijeve knjige čiju je prodaju Vikiliks pokušao da stopira. Međutim, o celom slučaju nisu govorili javno jer su se bojali da će tako još više privući pažnju i otkriti da dokumenta cirkulišu slobodno na internetu, kažu u Vikiliksu.

Pre dve nedelje nekolicina nemačkih novinara povezala je celu priču i isplanirala objavljivanje podataka o svemu tome. Vikiliks je zamolio odlaganje i ubrzao objavljivanje diplomatskih depeša – otuda se sve ovo događa baš sada. Prema prvobitnom planu, Vikiliks je depeše trebalo da objavljuje kao i do sada, "na kašičicu", još neko vreme.

Nakon svega, Asanž je teškom mukom uspeo da stupi u kontakt sa Stejt departmentom kako bi se konsultovali o onome što se desilo i što sledi. Razgovarao je oko 75 minuta telefonom sa Klifom Džonsonom, pravnim savetnikom Stejt departmenta, ali se tu komunikacija i završila – predstavnici Stejt departmenta ne žele da se uživo sretnu sa Asanžom koji, tvrdi Vikiliks, ne može preko telefona da im saopšti ključne informacije.

Podsećamo, Asanž se već nekoliko meseci nalazi u kućnom pritvoru u blizini Londona i čeka početak procesa koji će se protiv njega voditi zbog optužbi da je prošle godine u avgustu primorao na seks dve Šveđanke.

Preko video-linka, u utorak 6. septembra Asanž se obratio novinarima koji su bili na tehnološkom sajmu u Berlinu. Ponovo je pokušao da objasni zašto je Vikiliks objavio necenzurisane depeše: "Svaka obaveštajna agencija imala je materijal, a ljudi koji su u njemu pomenuti nisu ga imali. Nastala je trka dobrih i loših momaka, i bilo je nužno da stanemo na stranu dobrih momaka."

Međutim, sve je manje onih koji su na strani Vikiliksa. Od većinske podrške medija i "običnih građana" širom sveta, Asanž je sada ostao gotovo sasvim sam, odnosno u društvu hakerskih grupa koje ga još zdušno podržavaju. "Gardijan" i drugi veliki mediji koji su blisko sarađivali sa Asanžom – "Njujork tajms", francuski "Mond", nemački "Špigl" i španski "Pais" osudili su objavljivanje necenzurisanih depeša.