Nepunih mesec dana do izbora, Srbiju je zahvatio talas štrajkova: zaposleni u Pošti Srbije su stupili u obustavu rada 24. oktobra; poljoprivrednici od pre desetak dana blokiraju puteve; Zdravstveni radnici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije održali su u sredu 15. novembra ispred zgrade Vlade štrajk upozorenja; obustavu rada najavljivali su i privatni vrtići u Beogradu; advokati su uputili poziv na protestnu skupštinu 25. novembra ispred Pravnog fakulteta u Beogradu… Pored njih i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije organizovaće u četvrtak protest ispred Karlovačke gimnazije pod nazivom “Sindikat protiv nasilja”. Čini se da je iz dana u dan spisak nezadovoljnih radnika sve duži.

“Iz mog sela je došlo 50 traktora. Zamislite da se iz nekog sela koje broji 3.000 stanovnika njih pedesetoro bavi politikom. Nas politika ne interesuje. Interesuje nas naš opstanak. Ako ovo ne rešimo sada svi se gasimo za godinu ili dve”, kaže predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović.

Radnici Pošte već su stupali u obustavu rada u martu i decembra 2019, poljoprivrednici se bunili u maju 2023, a zaposleni u UKC Srbije su u decembru 2019. godine takođe održali štrajk upozorenja.

Prema rečima Živorada Mrkića iz Novog sindikata zdravstva Srbije, pandemija kovida je sprečila sprovođenje tada postignutog dogovora o smanjenju kadrovskog deficita.

“Pore toga, kod određenog broja zdravstvenih radnika pandemija je ostavila i određene zdravstvene posledice, pa je sada malo i kadrovski teže organizovati neke poslove i radne zadatke koji su po svojoj prirodi teški i rizični”, kaže Mrkić.

I radnik Pošte Stefan Mitrović ukazuje da je štrajk posledica svega onoga što se dešava u Pošti poslednjih deset i više godina.

“Dolazimo u situaciju da nam je zarada zaposlenih potpuno obezvređena, pogotovo poslednjih godina kada pogledate inflaciju i to koliko rastu cene”, kaže on.

Goran Filipović takođe navodi da zahtevi poljoprivrednika nisu novi. Oni iz maja meseca ove godine koji nisu ispunjeni su “uređenje berze i plavi dizel bez akcize”, a svi ostali zahtevi su još iz avgusta 2022.

“Mi tražimo od početka 300 evra po hektaru premije kao što imaju sve evropske zemlje i zemlje u regionu”, nastavlja Filipović. “Uspeli smo ove godine da povećamo sa 9000 na 18.000 dinara, a bilo je reči da ćemo na jesen razgovarati i o 300 evra, to jest 35.000 dinara.”

Dodaje da nisu bili pozvani u resorno ministarstvo već da su preko medija saznali da će biti ne 18.000 već 12.000 dinara, te da su oni tako izašli na puteve u blokade.

NOVI/STARI ŠTRAJKOVI

Radnici Pošte u Novom Sadu počeli su obustavu rada 24. oktobra, a narednog dana pridružili su im se i radnici Pošte iz drugih gradova Srbije. Prema rečima Stefana Mitrovića, u obustavi rada bilo je između 150 i 200 pošta, što je između 4000 i 5000 zaposlenih.

“Ovo nije zanemarljiv podatak ako imamo u vidu da je u javnom preduzeću Pošta Srbije trenutno zaposleno 14.100 ljudi”, zaključuje Mitrović.

Međutim, 20. novembra je Vlada Srbije postavila zahtev da će, ukoliko se štrajk radnika Pošte ne obustavi do 22 časa istog dana, angažovati institucije koje se bave državnom bezbednošću. Mitrović kaže da je to izazvalo revolt kod radnika, ali da su nakon kraja radnog vremena pozivani na telefon; usled pretnji i pritisaka dosta njih je odustalo od obustave rada.

“Manji broj ljudi je i dalje u obustavi, ali se nadam da je to četvorocifreni broj. Javljaju se gradovi poput Novog Sada, Kikinde, Subotice, delova Beograda, Vrbasa, nekoliko radnika iz Niša i drugi gradovi koji su i dalje u obustavi”, kaže Mitrović.

Više od 15 dana pre štrajka upozorenja radnici Kliničkog centra Srbije su prosledili zahteve Vladi i Ministarstvu zdravlja. Pošto odgovora nije bilo, došlo je do štrajka upozorenja. Mrkić kaže da je na njihove zahteve jedino odgovorio v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Milika Ašanin i rekao da se razjasni koji se deo tehničkih zahteva odnosi na njega kako bi mogli da pregovaraju.

Koliko je poljoprivrednika u protestu? Filipović ukazuje da je počeo sa četiri do pet udruženja, ali da im se svakog dana priključuju nova, ali i klubovi poljoprivrednika i pojedinci.

ŠTA SE TRAŽI?

Mitrović kaže da je osnovni zahtev povećanje zarade za 30 odsto, počevši od zarade za oktobar. Međutim, ukazuje da su 15. novembra prilikom isplate drugog dela oktobarske zarade radnici koji su stupili u obustavu rada ostali uskraćeni za zaradu i nisu dobili isplaćene dnevnice za taj mesec.

“Inače niska zarada dodatno je unižena što je stvorilo kontraefekat kod zaposlenih i sada su više nego ranije rešeni da u ovoj borbi istraju do kraja. Takođe, sada su krenule i pretnje otkazima”, kaže Mitrović.

Ono što poljoprivrednici traže jeste prvo ispunjenje svih zahteva iz maja ove godine. To je uređenje robne berze i da dizel na pumpi ne plaćaju po punoj ceni već po ceni bez akcize i PDV-a.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković gostujući na RTS-u rekla je da je akciza na gorivo 50 dinara i da će poljoprivednici koji imaju poljoprivredne kartice na NIS-ovim pumpama plaćati dizel 179 dinara po litru, a onda će dobiti povraćaj novca.

Međutim, Filipović ukazuje da 50 dinara nije celokupna akciza kao što imaju svi poljoprivrednici u regionu, ali i da oni na pumpi moraju kupiti gorivo po toj ceni, pa slikati račun i slati preko eAgrara i potom čekati taj povrat novca.

“Svi poljoprivrednici u regionu imaju plavi dizel na pumpama. Odu i sipaju odmah to jeftinije gorivo bez nameta bez akciza”, zaključuje.

Kadrovsko popunjavanje uUKCS je prvi zahtev radnika u zdravstvu, kaže Mrkić. On navodi da je prema podacima Fiskalnog saveta kadrovski deficit negde oko 20 odsto, a da prema njihovoj računici iznosi negde između 25 i 27 odsto – dešava se da ljudi često rade posao za dvoje ili troje kolega koji nedostaju.

“Na primer, medicinska sestra na odeljenju sama neguje preko 25 pacijenata u toku noći. U šok sobi neurohirurškoj ili opštehirurškoj u Urgentnom centru jedna sestra ide na osam teških pacijenata koji su intubirani, koji su na respiratoru…”, ukazuje Mrkić. Dodaje da ima slučajeva da jedna spremačica dolazi na čitavu kliniku u toku noći ili preko vikenda, pa ona radi posao za četvoro ili petoro. Ljudi tako izgaraju na poslu i obolevaju od bolesti u vezi sa radom.

Mrkić kaže da prvih šest platnih grupa iz Uredbe o koeficijentima zarade koja je trenutno na snazi za obračun plata zaposlenih u zdravstvu – kada se pomnoži koeficijent sa osnovicom – daje manju zaradu od minimalne nekim radnicima, te da Fond doplaćuje tu razliku do minimalne zarade. A čak i kada bude povećanje plata, ti ljudi imaju opet manje od minimalne zarade i tako su osuđeni na doživotni minimalac.

“Spremačica koja ima nominalnu platu od 33.000 neće dobiti nikakvo povećanje. Povećanje od 10 odsto na 33.000 je 3300 i ona je i dalje ispod minimalca, i dalje će Fond za nju morati da prenosi novac kako bi dobila minimalac”, zaključuje Mrkić.

Između ostalih zahteva, zdravstveni radnici postavili su i pitanje bezbednosti i zdravlja na radu. Mrkić navodi sve češće napade pacijenata i njihove porodice na zdravstvene radnike, naročito u hitnim prijemnim službama.

Dodaje da zbog malih zarada, koje su negde oko 48.000 dinara, imaju nedovoljan broj radnika u obezbeđenju, te da su relativno skoro imali prebijenu doktorku kardiologa koja je nokautirana, pre toga je jednoj medicinskoj sestri slomljena ruka, drugoj sestri za šalterom je slomljeno staklo pa se nekoliko kilograma stakla obrušilo na nju…

“Suviše je nasilja i mora da se pojača naše interno obezbeđenje”, zaključuje Živorad Mrkić.

Još jedan u nizu najavljenih štrajkova bio je i štrajk privatnih vrtića zbog odluke gradske vlasti u Beogradu da se novac za boravak dece u privatnim vrtićima ubuduće uplaćuje direktno na račune privatnih predškolskih ustanova, a ne roditeljima kao do sada, što bi proizvelo teškoće u poslovanju ovih ustanova.

Međutim, Skupština Saveza udruženja privatnih predškolskih ustanova Beograda je u petak saopštila da je postignut pomak i ostvarena mogućnost da privatne predškolske ustanove imaju mogućnost da odaberu kako će se finansirati. Ali i da tekst nove Odluke koji je dostavljen vrtićima sadrži i dalje mnogo pravnih i tehničkih nejasnoća. Shodno tome, Skupština Saveza UPPU Beograda je donela odluku da se obustava rada odlaže do 21. novembra, do kada očekuju odgovore institucija na postojeće dileme i pitanja.

KAKO DO PREGOVORA?

Ukoliko su ih institucije zvale na pregovore, prema rečima naših sagovornika to je obično bivalo na dan najavljenog štrajka ili dan pre njega. Iako je vlast tvrdila da je postignut dogovor sa radnicima Pošte Srbije, tim pregovorima nisu prisustvovali svi sindikati, a Stefan Mitrović kaže da sindikati koji su prisustvovali ne predstavljaju volju radnika u ovoj obustavi rada.

“Mi pregovore ne želimo, imamo zahteve koji su upućeni i na Takovsku 2 kod našeg poslodavca i na Nemanjinu 11 u Vladu Republike Srbije kao osnivača. To su vrlo jasni zahtevi, a prvi i osnovni je povećanje zarade od 30 odsto počevši od zarade za mesec oktobar”, jasan je Mitrović.

Poljoprivrednici su u drugoj nedelji štrajka. Za njih je dalji razgovor moguć tek kada se sprovede ono što je potpisano u maju ove godine. Međutim, u trenutku nastanka ovog teksta, najavljen je sastanak sa premijerkom Srbije.

Goran Filipović kaže i da su poljoprivrednici u velikim dugovanjima i kreditima, kao i da su ove godine cene oborene za 100 do 120 odsto, a da je repromaterijal poskupeo.

“Desi se da podbaci neka kultura ili da je bude u izobilju pa da zato bude oborena cena, ali ove godine su sve cene oborene – i kukuruza, i uljarica, i soje, i repice”, kaže on. Dodaje i da je proizvodnja poskupela još prošle godine za nekih 60 do 70 odsto, te da su zatrpani robom zbog zabrane izvoza.

Zdravstveni radnici navode da će pregovarati pod zakonskim uslovima, ali da će sačekati još neko vreme da vide ima li odgovora, i ukoliko ga ne bude, stupiće u štrajk. “Zakon o štrajku to propisuje. Napomenuto je da je kod delatnosti od javnog interesa, a zdravstvo je deo tih delatnosti, obavezno pregovaranje”, navodi Mrkić.

KOJU CENU PLAĆAJU RADNICI

Filipović kaže i da se ljudima od kako su počeli protesti više nego uobičajeno najavljuje inspekcija po gazdinstvima na provere. A Mitroviću i njegovom kolegi Zoranu Pavloviću ponuđen je novi Aneks ugovora o radu i dat im je rok za potpis tog ugovora, 20. novembar do kraja radnog vremena. Oni ugovor nisu potpisali, a Mitrović kaže i da ih niko nije kontaktirao iz pravne službe niti iz poslovodstva, pa su došli na posao kao i ranije.

“Nije ovo nikakav hir niti bes – ovo je poslednji vapaj radnika Pošte da se za njihove probleme čuje i da se ti isti problemi konačno reše”, kaže Mitrović.

U ponedeljak je na sednici Vlade usvojen i zaključak o isplati 20.000 dinara pomoći svim radnicima Pošte, a kako saznaje B92, ova pomoć biće isplaćena svima koji su se vratili na posao i do ponedeljka preuzeli svoje radne obaveze.

Za portal “Vremena” Željko Veselinović, predsednik sindikata “Sloga”, kaže da su ljudi koji su započeli štrajk kategorički protiv toga i traže povećanje plate, te da su pre nekoliko dana uputili premijerki Srbije Ani Brnabić i pismo sa zahtevima.

Inače, JP Pošta Srbije je u petak raspisala konkurs za zaposlenje dostavljača i vozača u Pošti Srbije na teritoriji Beograda, Niša, Novog Sada, Pančeva i Sremske Mitrovice. Uz rečenicu “posvećenim radom i kontinuiranim zalaganjem, izgradili smo vrednosti na kojima zasnivamo naše poslovanje i međuljudske odnose”, i svu brigu o svojim zaposlenima.

Pritisaka je sve više, odgovora institucija sve manje. Ono što je zajedničko svim ovim radnicima jeste istrajnost da se bore za bolje uslove rada, ali i zabrinutost i želja da u svojoj zemlji bolje žive. Lista aktuelne vlasti glasi “Srbija ne sme da stane”, a događa se upravo suprotno. Srbija stoji, ali stoji ujedinjena i solidarna da promena mora biti.