Beogradska berza publikovala je indeks BELEXfm, 3. maja 2004. godine. U sastav indeksa ulaze sve akcije kojima se najmanje jedanput trgovalo na Berzi, a njegova bazna vrednost iznosi 1000 indeksnih poena. Indeks se najbolje može opisati kao mera performanse celog tržišta akcija, na sličan način kao što potrošačka korpa meri stopu inflacije. Trenutno, akcije više od 440 kompanija ulaze u sastav BELEXfm, uključujući velike i dobro poznate firme kao što su: Hemofarm, Metalac, Energoprojekt holding, Bambi, Pupin Telekom, Imlek, "Toza Marković", Alfa plam, Sojaprotein itd. Indeks daje performanse tržišta u celini, evidentira kretanje vrednosti kompanija, čije se akcije kotiraju na Berzi. Kada berze nemaju indeks tj. ne iskazuju performanse tržišta kroz određenu formulu, teško je očekivati rast investiranja.

Od jeseni prošle godine, što se podudarilo sa uvođenjem likvidnijih akcija na metod kontinuiranog trgovanja, a nakon toga i sa objavljivanjem indeksa BELEXfm, naše tržište beleži i ulazak portfolio investitora, kao i inostrane investicione fondove i lokalne individualne investitore, koji su do danas ostvarili znatna investiciona ulaganja.

U prvih devet meseci 2005. godine, vrednost transakcija na Berzi iznosila je preko 324 miliona evra, sa učešćem stranih investitora od preko 50 odsto. Poređenja radi, u poslednjih dvanaest meseci vrednost ukupnog prometa iznosila je preko 424 miliona evra. U većini slučajeva, mali investitori koji su besplatno dobili akcije tokom 90-ih godina prošlog veka, prodavali su svoje delove kapitala portfolio investitorima. Međutim, strategija stranih investitora bila je da kupe i da zadrže akcije preduzeća u svom portfelju. Od početka 2005. godine strana registrovana lica su na Berzi kupovala akcije vredne više od 166 miliona evra, dok su u istom periodu prodali akcije za 58 miliona evra, što znači da su svakog meseca strani investitori ulagali u proseku za 12 miliona EUR. Naravno da su navedena kretanja uticala na znatan porast akcija srpskih kompanija koji se odražava u porastu indeksa BELEXfm u odnosu na prethodnu jesen. Radi boljeg razumevanja BELEXfm potrebno je izvršiti poređenje sa drugim regionalnim berzama.

Analizirajući dešavanja u Sloveniji i Hrvatskoj uvođenjem indeksa, SBI20 i CROBEX, zapaža se sledeće:

Slovenija je prva počela da računa indeks SBI, u decembru 1993. godine. Od tada pa do danas indeks beleži porast za 330 odsto iskazano u lokalnoj valuti. SBI se trenutno sastoji od 15 kompanija, uključujući: "Krku", Merkator, Gorenje, Pivaru Laško, "Savu", Petrol, Luku Koper i Aerodrum Ljubljana. Tzv. indeks plavih čipova sastoji se od najvećih i najstabilnijih kompanija u Sloveniji, koje imaju adekvatnu likvidnost i shodno tome veću stabilnost cena, što omogućava investitorima da lakše i brže prodaju i kupuju akcije.

Hrvatska je počela da računa indeks CROBEX u januaru 1998. godine, i ovaj indeks se trenutno sastoji od 21 kompanije, uključujući: Croatiu osiguranje, Dalekovod, Ericsson "Nikola Tesla", "Končar" elektroindustriu, "Kraš", Privrednu banku Zagreb, Plivu i Podravku.

Istorijski gledano, investitori koji su investirali u akcije iz sastava slovenačkog SBI20 od januara 1994. godine do danas imali bi zaradu veću 3,4 puta u odnosu na uložena sredstva. Akcije kupljene u Hrvatskoj jula 1997. godine danas bi vredele 930 odsto više polazeći od indeksa CROBEX. U Bugarskoj je porast indeksa iznosio neverovatnih 720 odsto od oktobra 2000. godine do danas. Navedene analize ne uzimaju u obzir troškove trgovanja, koji se odnose na ulazak i izlazak pojedinih komapanija, što dalje utiče na promenu indeksne korpe. Treba napomenuti da su navedene zemlje imale stabilne valute, tokom analiziranog vremenskog perioda, tako da su iskazani prihodi u relativno realnim vrednostima, što je svakako jedan od najvažnijih faktora koje investitori uzimaju u obzir prilikom odlučivanja da li da investiraju u određenu zemlju ili ne.

Na bazi pomenutog, ako je investitor uložio u maju 2004. godine, proporcionalno u korpu kompanija koje čine BELEXfm i ukoliko bi se prilagodila suma, kao što je indeks prilagođen, pojednostavljeno posmatrano, do danas bi postigao porast sopstvenog portfelja za 57 odsto.

Zanimljivo je uporediti navedene indekse u periodu od godinu i po dana i analizirati njihova kretanja. SBI20 se u prvih deset meseci povećao za približno 80 odsto, a nakon toga usledio je veliki pad, tako da je za godinu i po dana porast ovog indeksa u odnosu na početnu vrednost iznosio 17odsto. Približna vrednost indeksa kretala se između 900 i 2000 poena do 2001. godine, kada je zabeležio veliku volatabilnost. Najzad, 2001. godine indeks je probio vrednost od 2000 indeksnih poena (što predstavlja rast od 100 odsto od početka izračunavanja).

U Hrvatskoj, slika je bila obrnuta u odnosu na Sloveniju. U prvoj godini izračunavanja indeksa CROBEX je pao preko 55 odsto u prvih devet meseci i nakon kartkotrajnog oporavka završio je prvu godinu na 30 odsto nižem nivou. Takođe, ostvario je slabe performanse u 1999. godini, što nije bilo iznenađujuće s obzirom na to da je region bio vrlo rizičan za sve investitore, prvenstveno zbog bombardovanja Srbije. Od semptembra 1999. godine do oktobra 2005. godine, CROBEX se povećao za skoro 290 odsto. Najveći porast započet je pre godinu dana i od tada iznosi preko 53 odsto. Značaj koji se pridaje mogućnosti ulaska u EU odmah se ispoljio na finansijskom tržištu, kroz porast vrednosti akcija najvećih hrvatskih kompanija. CROBEX je povećan za preko sedam odsto u iščekivanju odobrenja za pregovore sa EU-om i porastao je za dodatnih 5,6 odsto kada je dobijeno oficijelno odobrenje za pregovore.

BELEXfm kretao se uglavnom na nižem nivou i pao je za pet odsto u prvih pet meseci kada je izgubio na vrednosti približno 50 poena, tako da je vrednost iznosila 950 indeksnih poena. Od oktobra 2004. godine indeks beleži stabilan rast i krajem marta 2005. godine povećao se za gotovo 60 odsto. Između 3. maja 2004. godine i 10. oktobra 2005. godine, BELEXfm povećao se za 60 odsto dok je u ovoj godini porastao za preko 40 odsto. Nasuprot BELEXfm-u, indeks Bugarske porastao je za 39 odsto u 2005. godini, dok je slovenački SBI20 pao za 11 odsto tokom ove godine.

Slabost prethodno date analize je u različitosti karaktera poređenih indeksa, koja je navedena prilikom njihovog predstavljanja, a odnosi se pre svega na indeksnu korpu, tačnje na hartije na bazi kojih se mere performanse tržišta.

Nakon predstavljene analize i preciziranja ograničenja njene upotrebe, postavlja se pitanje: šta se može očekivati u budućnosti? Na ovo pitanje niko ne zna siguran odgovor. Vrednost akcija, odnosno vrednost kompanija i kao posledica toga vrednost indeksa akcija zavisi od mnogih faktora. Analitičari u svom radu koriste parametre novčanog toka (cash flow) koji se izračunava na osnovu predviđanja kretanja ekonomskih parametara, uključujući ekonomski i industrijski rast, kamate i stope inflacije, političku stabilnost i druge faktore prilikom procene profitabilnosti ulaganja u određenu kompaniju.

Nova tržišta centralne i istočne Evrope bila su vrednosno profitabilna za dugoročne investitore. U svakoj od zemalja cene akcija iskazale su visoku volatabilnost, prvenstveno zbog relativne nelikvidnosti tržišta, ali dugoročno su se vrednosti najboljih kompanija povećale višestruko. Hrabriji investitori imali su priliku da profitiraju, naročito pri kupovini akcija koje su u tom trenutku beležile pad na tržištu. Činjenica je da posle svakog pada tržište postiže rast, što je vidljivo i na grafičkom prikazu.

Investitori moraju biti svesni činjenice da veliki pad cena akcija u takvim zemljama, kakav se desio u Poljskoj (1994), Sloveniji (1996) i Rusiji (1998), predstavlja mogućnost za kupovinu akcija najboljih kompanija po vrlo velikom diskontu u odnosu na njihove potencijalne stope rasta. Vrednosti kompanija bile su znatno ispod potencijalnih performansi kompanija o kojima je reč. Iako poslovanje kompanija iz prošlosti ne garantuje uspešno poslovanje u budućem periodu, ipak predstavlja početnu tačku posmatranja portfolio investitora pre donošenja odluke o investiranju. Nema garancije da će se profiti ostvariti. Ukoliko se investira u diversifikovan portfolio kompanija sa najboljim mogućnostima zarade, za očekivati je da će investitori u većini slučajeva dobro prolaziti, na šta ukazuje i dosadašnja praksa.

Predviđanje cena je veoma kompleksno i nezahvalno tako da kratkoročna tržišna euforija i nelikvidnost mogu da izazovu preterane reakcije na tržištu u bilo kom pravcu. Samo kompanije koje imaju dobre poslovne rezultate, konstantan porast profita i ekonomski rast zemlje u celini podsticaće dugoročniju stabilnost i porast cena.

Kretanje BELEXfm-a u prvoj godini ima sličnosti sa kretanjima indeksa u drugim zemljama centralne i istočne Evrope u prvim godinama njihovog izračunavanja. U vremenskoj dinamici, značajnije promene, bilo da je reč o rastu ili padu, manje su izražene i posledica su ekonomskih i pravnih reformi u regionu. Lokalni i inostrani investitori postali su svesni tržišta i mogućnosti koje ono nudi, naročito kada je smanjen strah od zloupotrebe prava malih akcionara i kada je povećana transparentnost poslovanja kompanija, zbog jačanja reformi pravnog sistema i otvaranja tržišta koje je primoralo komapanije na veću profitnu orijentaciju.

Ono što je interesantno na našem tržištu jeste to da su u gotovo svim zemljama centralne i istočne Evrope lokalni investicioni fondovi igrali važnu ulogu u razvoju tržišta kapitala, što nažalost kod nas još nije slučaj. Pomenuti fondovi su igrali ulogu, nekad lošu nekad dobru, u formiranju tržišta pre svega zato što su bili i ostali važan učesnik na tržištu. Postavlja se pitanje koliko ćemo morati da čekamo da nešto slično postane vitalna opcija u ekspanziji našeg tržišta kapitala. Drugi značajan faktor koji predstavlja "vetar u leđa" ekspanziji tržišta kapitala jeste listiranje domaćih strateških kompanija energetskog sektora i telekomunikacija. Da li i kada će se to dogoditi ovde, još je nepoznato.