Beograd je najslabija tačka Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Mnoge se afere vezuju za gradonačelnika Šapića, njegov odnos sa SNS-om nije baš najčistiji, Beograđani nisu zaboravili besramne nastupe predstavnika vlasti nakon ubistava u “Ribnikaru” i okolini Mladenovca, masovnost protesta u Beogradu je bila iznenadila i same organizatore. Ali, kako primorati vlast da raspiše vanredne izbore, koje bi lako mogla da izgubi? I kako da opozicija materijalizuje očigledno nezadovoljstvo Beograđana? Dok se Vučić premišlja koje će izbore i za kada da raspiše, o situaciji u Beogradu razgovaramo sa odbornikom DS-a Milanom Aleksićem.

VREME: Opozicija traži vanredne beogradske izbore. Kako može Vučića da natera da ih raspiše ako on to neće?

MILAN ALEKSIĆ: Vlast u Beogradu je odavno zrela da padne. U Skupštini Grada SNS od početka pokušava da obesmisli raspravu o svakom pitanju od važnosti za građane Beograda. Pred svaku sednicu dobijemo hiljade i hiljade stranica materijala, dnevni red se nakrca sa više desetina tačaka, dopune dnevnog reda se smišljaju uoči ili na samoj sednici. Naprednjaci na sve načine pokušavaju da otežaju rad opoziciji, pošto se samo mi iz opozicije i javljamo za reč. Iz redova vladajuće koalicije samo dva-tri odbornika izlaze za govornicu, ostali ćute. Koliko poštuje volju sopstvenih birača, vlast je pokazala time što je do sada zamenila čak jednu trećinu svojih odbornika. Za njih očigledno nije ni važno ko im je bio na listi.

Izbore bi zbog toga trebalo da traže i birači vladajuće većine, jer su obmanuti. Zato i njih pozivam da se pridruže opoziciji i podrže naš zahtev za održavanje vanrednih beogradskih izbora.

Ukoliko vlast ne odgovori potvrdno na taj naš zahtev, nama kao opoziciji preostaje da zajednički sa građanima nastavimo da vršimo pritisak da do tih izbora dođe. I na ulicama, naravno. To je jedini način da ih nateramo. A s obzirom na to da je SNS na gradskom nivou u značajnom padu, pretpostavljam da bi i njima odgovaralo da do gradskih izbora dođe što pre, jer što duže budu čekali i odlagali te izbore, ostvariće lošiji rezultat.

Da li su u skorije vreme rađena neka ispitivanja javnog mnjenja u Beogradu? Da li mislite da bi Beograđani na ulici masovno podržali zahtev za prevremene izbore?

Stotine hiljada Beograđana koje viđamo prethodnih meseci na ulicama najbolje su istraživanje o tome kakvu “podršku” ova vlast ima. Beograđani su, dakle, već izašli na ulice i zatražili da se stvari u društvu, uključujući i Beograd, menjaju. Pošto vlast ne želi da odgovori na te zahteve građana, jedini način jeste upravo smena te vlasti. Zbog toga nije samo važno da građani podrže zahtev za nove izbore, već i da se u što većem broju uključe u kontrolu tih izbora, a ako bude potrebno, i u odbranu izbornih rezultata. Jedino zajedničko delovanje opozicije i građana na svim ovim frontovima može da dovede do smene naprednjačkog režima u Beogradu.

Da li bi na narednim beogradskim izborima, kad god da budu održani, opozicija trebalo da nastupi u jednoj, dve ili više kolona?

Demokratska stranka ima izuzetno dobru saradnju sa drugim opozicionim strankama i u Gradskoj skupštini i van nje. To se ogleda i kroz zajedničke inicijative u samoj Skupštini, kao što je bila ona za smenu gradonačelnika Šapića, zatim zajednički “performans” sa poslednje sednice kojim smo takođe zatražili ostavku gradske vlasti i izbore. Sa Zeleno-levim frontom, recimo, ostvarujemo saradnju i kroz održavanje zajedničkih konferencija za medije, na kojima govorimo o različitim gradskim temama i problemima koje ova vlast stvara na različitim poljima, i za koje nudimo i rešenja. Pre dve nedelje smo upravo imali takvu konferenciju na kojoj smo govorili o problemima u javnom prevozu i teškoćama sa kojima se suočava GSP.

Važno je da građani vide da opozicija sarađuje, i da je čvrsto opredeljena da zajedničkim snagama smeni ovu štetočinsku vlast i vrati Beograd njegovim građanima. Da li će se na izbore ići u jednoj, dve ili tri kolone, to je tehničko pitanje i o tome ćemo odlučiti kada izbori budu raspisani.

Koje su vaše najveće zamerke na rad gradskih vlasti pod rukovodstvom gradonačelnika Šapića?

Ova gradska vlast i gradonačelnik Šapić doneli su brojne štetne odluke i nastavljaju da to čine iz dana u dan. Nastavili su sa praksom vedeizacije, postavljanja vršilaca dužnosti umesto direktora na čelo javnih i javnih komunalnih preduzeća, valjda da bi mogli da ih kontrolišu, kao i sa učestalim smenama nepodobnog upravljačkog kadra u gradskim ustanovama. Osnovali su nova nepotrebna javna preduzeća, na primer za naplatu karata i za beogradske parkove, iako su njihove poslove mogla da obavljaju već postojeća preduzeća – GSP i “Zelenilo”, i na taj način su omogućili dodatna i nepotrebna zapošljavanja u administraciji.

Prema poslednjim izmenama kadrovskog plana, gradska uprava je odlučila da broj zaposlenih poveća za preko 20 odsto. Ništa od ovoga neće rešiti problem nezaposlenosti niti dovesti do ispunjenja ciljeva koje je vlast zacrtala u Lokalnom akcionom planu zapošljavanja usvojenom krajem 2022. godine, ali se gradonačelnik Šapić očigledno nada da će mu ove mere doneti neke sigurne glasove.

Dalje, ova gradska vlast i gradonačelnik Šapić nastavljaju sa štetnim modelom javno-privatnih partnerstava po kojem profit ide privatnicima, a dugovi ostaju Gradu. To se najbolje vidi na primeru javnog prevoza, gde se na ugovore koje je Grad potpisao sa privatnim prevoznicima usvajaju aneksi na svakoj drugoj sednici, kako bi se osiguralo da Grad pokrije gubitke privatnicima zbog inflacije i rasta cena goriva. Usluga javnog prevoza time ne postaje bolja, već samo skuplja.

Privatizacija komunalnih usluga zapravo je jedan od stubova politike ove gradske vlasti i ona ide ruku podruku sa uništavanjem gradskih preduzeća koja bi te usluge trebalo da pružaju. Umesto da se uhvati u koštac sa problemima tih preduzeća, gradska vlast im odobrava da dižu kredite i dodatno se zadužuju kako bi osigurali elementarno pružanje usluga za koje su osnovana.

Bizaran je primer Beogradskog vodovoda i kanalizacije kojem je Grad odobrio kredit kojim bi, između ostalog, sa preko 70.000 evra platio konsultanta da otkrije gde curi voda, pošto izgleda da Vodovod nema takvog zaposlenog. A taj iznos je tek kap u moru od 38 milijardi dinara ili 323 miliona evra, koliko je tražilo Gradsko saobraćajno preduzeće da se zaduži za kupovinu novih vozila. Za te pare bi mogli da kupe nekoliko omanjih svemirskih brodova, a ne da obnove vozni park autobusima. Grad je odobrio
GSP-u da digne takav kredit.

Gradska vlast nastavlja da betonira ovaj grad i da smanjuje zelene površine. Umesto da sačuva svako drvo u ovom gradu, da planira razvoj u skladu sa potrebama Beograđana, naprednjaci nastavljaju da sprovode brutalan investitorski urbanizam angažujući građevinske firme da izvode planove detaljne regulacije i oblikuju budući izgled Beograda. A taj izgled nije po meri običnog čoveka, on je po meri profita.

Konačno, otkad je postao gradonačelnik, Šapića prate i brojne afere i obećanja koja nije ispunio, na primer da će zatražiti odgovornost prethodne naprednjačke garniture zbog sklapanja štetnog ugovora sa Kentkartom. Obećao je i da će ispitati pokušaj nameštanja tendera njegovog šefa kabineta, međutim ništa se od ovoga nije desilo. Sad je jedno sigurno – dok su oni na vlasti, ništa se neće ni desiti.

Urađen je još jedan rebalans budžeta Beograda. Koje su tačke najspornije?

Loše planiranje budžeta je još jedan manir naprednjačke vlasti u Beogradu, pa zbog toga moramo vrlo često da usvajamo rebalanse. Međutim, ti rebalansi ne doprinose efikasnijoj gradskoj upravi, boljim uslugama, niti boljem životu Beograđana, već sve suprotno. Rebalans usvojen na poslednjoj sednici 13. septembra ove godine je upravo to i pokazao. Grad je smanjio davanja za osnovne potrebe, kao što su zdravstvo, zaštita životne sredine ili civilna odbrana. Sredstva za zdravstvo su smanjena za oko 100 miliona dinara, čime je ionako mali budžet u ovom sektoru – oko 0,2 odsto ukupnog budžeta – smanjen za skoro četvrtinu. Potreba za zdravstvenom zaštitom je sve veća, nedostaju nam lekari, stanovništvo nam demografski stari, ali vlast to kao da ne zanima.

Ne zanima ih ni to što Beograd godinama muči muku sa zagađenjem vazduha, sa nedostatkom zelenih površina, sa poplavama i olujama. Ova smanjenja pokazuju da naprednjake uopšte ne zanima kako žive građani Beograda, da ne žele da čuju šta su njihove potrebe. E pa zato moraju i da odu.