Otvoreni podaci jesu podaci koji su svima javno dostupni u mašinski čitljivom obliku i koji se mogu ponovo koristiti, a upravo u ponovnom korišćenju i ukrštanju podataka, prema rečima koordinatorke za otvorene podatke u Kancelariji za IT i eUpravu Andreje Gluščević, leži njihova prava moć.

“Građani imaju koristi kada se uposle ti podaci i kada od njih dobiju nove informacije”, objašnjava Gluščević.

O čemu se tu radi i kakvu korist donose za građane? Kao primer ponovne upotrebe otvorenih podataka koja je donela korist građanima, Andreja Gluščević navodi primer Kragujevca, gde su preklopljeni podaci o kretanju i tipovima motora autobusa, te je tako dobijena nova informacija o emisiji ugljen-dioksida svakog autobusa na svakom stajalištu, što je dalje preklopljeno sa podacima o kvalitetu vazduha. Tako su građani Kragujevca dobili novu informaciju o tome kako gradski prevoz utiče na kvalitet vazduha. Ispostavilo se da autobusi mnogo manje zagađuju vazduh nego što se mislilo, te da su u tom smislu svakako bolji izbor od vožnje u sopstvenom automobilu.

Na panelu pod nazivom “Otvoreni podaci u javnoj upotrebi” koji je održan na Data Science konferenciji u Beogradu diskutovalo se o temi otvorenih podataka na osnovu konkretnih primera njihove upotrebe za javno dobro, te zašto su važni, kako za građane tako i za državu i akademski sektor.

USPESI I IZAZOVI

Proces kreiranja baze otvorenih podataka u Srbiji od 2017. godine do danas tekao je u dva pravca. Gluščević navodi da su jedan pravac bili državni podaci, to jest ono što državne institucije otvaraju, a da je drugi proces tekao na lokalnom nivou. Sada je na Portalu otvorenih podataka (data.gov.rs) dostupno 2198 skupova otvorenih podataka, odnosno 6318 resursa otvorenih podataka.

Od uspeha koji su postignuti u radu sa lokalnim samoupravama Andreja Gluščević izdvaja otvaranje portala otvorenih budžeta. Međutim, kaže i da postoji nedostatak kadrova zaduženih za podatke u lokalnim samoupravama, te da bi bilo dobro rešenje da svaka lokalna samouprava koja ima preko 20.000 stanovnika zaposli osobu zaduženu za podatke. To bi obezbedilo da lokalne samouprave objavljuju mnogo više podataka.

O izazovima sa kojima su se suočavali prilikom procesa otvaranja podataka, Andreja Gluščević ističe kao primarno – nerazumevanje potencijala otvorenih podataka. Dodatno, većina podataka na lokalnom nivou se još uvek čuva na papiru, te je potrebno da se oni digitalizuju pre otvaranja.

“Na primer, lokalne samouprave su potencijal uvidele kada smo standardizovali i vizualizovali otvorene podatke lokalnih budžeta, te je svaki građanin mogao da vidi koliko se novca izdvaja za određene troškove u lokalnoj zajednici”, zaključuje Gluščević.

Profesor FEFA Srđan Verbić navodi da u naučnoj sferi u mnogim zemljama postoji inicijativa da ono što se plaća od javnog novca mora produkovati i rezultate koji su javni. Navodi primer SAD gde svako ko je objavio rad, treba da objavi i set podataka ukoliko to kasnije nekome bude potrebno.

“Dakle, ovo smo od javnog novca uradili, ovo vraćamo društvu na ponovno korišćenje. I zaista ima takvih skupova podataka sve više i više”, kaže Verbić.

VAŽNOST OTVORENIH PODATAKA

Sanja Arizanović iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) navodi da s obzirom na to da su lokalne samouprave najbliže građanima i da imaju podatke o tome kada će se isključiti voda, struja, koja ulica se radi, ove i slične komunalne podatke mogu da koriste kako bi napravile aplikacije koje će građani imati na svom telefonu.

“Mnogo je lakše da na telefon stigne obaveštenje da se danas ulica radi ili da stanari neće imati vode nego da to piše na nekom sajtu. Sva je prilika da građani to neće videti na vreme i neće moći da se pripreme, da kupe vodu i drugo što je neophodno da se izvede kako bi neko mogao da funkcioniše”, kaže Arizanović.

Andreja Gluščević ukazuje i da građani ne moraju nužno znati da iza određenih aplikacija stoje otvoreni podaci, ali da je dobro kada firme koje su orijentisane na ponovno korišćenje otvorenih podataka imaju mogućnosti da ih besplatno koriste i dalje kreiraju nove aplikacije, platforme i slično.

Srđan Verbić ističe da su u naučnom svetu mikropodaci iz različitih međunarodnih studija gde je država učestvovala prethodnih godina zapravo pravo bogatstvo podataka.

“Nama bi bilo veoma značajno kada bismo imali jedan portal koji sadrži te mikropodatke i kada bi neka institucija preuzela na sebe da označi te podatke, onako kako istraživačima treba”, zaključuje Verbić.

Pored toga što su otvoreni podaci značajni za građane i akademsku zajednicu, važni su i za državu. Na pitanje zašto su otvoreni podaci važni za donošenje javnih politika, izvršni direktor Libeka Mihailo Gajić kaže da oni ukazuju na to da neki problem zaista postoji, kao i koji su načini da se taj problem reši putem javnih politika.

“Bez podataka proces donošenja javnih politika je šetnja u mraku”, naglašava Gajić i dodaje da se u tom slučaju taj proces bazira na nekim uvreženim mišljenjima koja ne moraju biti nužno tačna, jer “kada se ne znaju obim problema i njegov pravi uzrok, ne može se naći ni rešenje”.

Dalje navodi i važnost postojanja podataka prilikom donošenja različitih dokumenata, akcionih planova, strategija, ali i da se otvorenim podacima može postići neka vrsta eksterne kontrole.

“Podaci koje država već poseduje i koje koristi u svom radu treba da pruži na uvid ostalim zainteresovanim članovima javnosti, kao što su, recimo, akademska zajednica, nevladine organizacije, kako bi one mogle da kontrolišu da li država radi i da li sprovodi javne politike na adekvatan način ili zapravo različiti politički uticaji odnose prevagu u tom celokupnom procesu”, kaže Mihailo Gajić.

POMOĆ GRAĐANIMA

Poslednjih godina dosta se govori o razvoju pametnih gradova koji bi trebalo da upotrebom informacionih tehnologija poboljšaju kvalitet života građana.

Sanja Arizanović kaže da podaci mogu dati dobar uvid u to šta je potrebno da jedan grad postane pametan, i ukazuje koliko je značajno da, na primer, građani znaju koje ulice imaju prioritet u čišćenju snega. Ne samo na osnovu toga da li je ta ulica najveća u gradu i najprometnija, već ukoliko bi se, na primer, ispostavilo da tu ulicu koriste roditelji koji šetaju svoju decu ili ih vode u vrtić.

“Pametan grad je onaj koji svojim građanima čini život udobnim”, zaključuje Arizanović.

Pored lokalnih samouprava, civilno društvo, startap kompanije i privatni sektor mogu biti takođe od pomoći građanima.

Arizanović kaže da je primer za to usluga izdavanja ili kupovine stana. Građanima bi značilo da vide u kom delu grada je na primer najčistiji vazduh, gde se nalazi najviše vrtića, najmanje kladionica, gde ima najviše igrališta, te bi na osnovu ovih informacija startap kompanije mogle da ponude uslugu kada neko želi da pronađe stan za iznajmljivanje ili kupovinu.

Uzimajući u obzir da civilno društvo ima za cilj da sprovede neku misiju, da pomogne određenim grupama građana ili da savetuje lokalnu samoupravu kako da određene politike budu bolje, oni bi mogli, ukoliko poseduju iste podatke kao i država, da učestvuju i u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou.

Kao primer upotrebe otvorenih podataka od strane civilnog društva, Arizanović navodi inicijativu “Sigurne staze” iz Bora. Udruženje građana “GIS udruženje Srbije” je napravilo internet aplikaciju koja pokazuje koji putevi su saobraćajno najbezbedniji za kretanje učenika od kuće do škole.

“Korisnik aplikacije može da vidi gde se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode, koje su opasne lokacije, ali i kako je postavljena saobraćajna signalizacija. Sve ovo je kreirano u cilju povećanja bezbednosti učenika osnovnih i srednjih škola u saobraćaju, na teritoriji Bora, a jednako je primenljivo i na druge gradove i opštine kao primer koji može da se preuzme”, zaključuje Arizanović.

Ponovna upotreba otvorenih podataka, ali i njihovo postojanje važni su jer kroz različite servise mogu biti od koristi građanima. “Kada govorimo o čekanju u redovima, korišćenju zdravstvenih usluga, javnog prevoza, sve ono što je u nadležnosti grada, a što je građanima svakodnevno bitno”, ukazuje Sanja Arizanović. Na primer, otvoreni podaci o dostupnosti lekova u apotekama mogu da skrate vreme potrage za određenim lekom tako što će korisnik odmah videti u koju apoteku da se zaputi. Otvoreni podaci o javnom prevozu putem aplikacije pokazuju kada autobus dolazi na stajalište, tako da putnik može lakše da planira svoju rutu i vreme polaska. Upravo ovi i slični podaci su osnova “pametnog grada”, na koje se dalje nadovezuju nove tehnologije kako bi nam olakšale svakodnevicu.