Na jesenas održanim lokalnim izborima Dobrivoje Budimirović Bidža vratio se posle četiri godine zasluženog odmora na čelo opštine Svilajnac. Budući da je reč o velikom junaku, koji je sam sebi odsekao nožni palac kalemarskim makazama, Bidža se brzo vratio "u štos" i krenuo da sređuje haos nastao dok je on bio odsutan. A kako riba od glave smrdi, sređivanje je počelo od Skupštine opštine Svilajnac, odakle je, maltene odmah po Budimirovićevom stupanju na dužnost, otpušteno 16 ljudi. U tome ne bi bilo ničeg spornog da pri otpuštanju nije došlo do kršenja nekoliko članova što Zakona o radu, što Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Ali, čak i da se pred kršenjem zakona malo zažmuri, sumnju da tu nešto ipak nije u redu budi krajnje nelogično obrazloženje otpuštanja, sa kojim su čelnici SO Svilajnac izašli u javnost.

RAČUNSKE OPERACIJE: Naime, kao glavni razlog za otpuštanje 16 radnika naveden je višak zaposlenih u Skupštini opštine. Međutim, 15. novembra 2004, kada je šesnaestoro radnika dobilo otkaze u SO Svilajncu bilo je 118 zaposlenih, a samo tri dana pre toga, dakle 12. novembra, usvojen je novi pravilnik SO-a, kojim su sistematizovana 123 radna mesta, premda je kasnijim izmenama i dopunama taj broj smanjen na 120, što je još uvek više od 118. Uprkos ovim činjenicama, Dobrivoje Budimirović Bidža, predsednik opštine Svilajnac, kaže u kratkoj izjavi za "Vreme" da SO Svilajnac i dalje ima višak od oko 70 zaposlenih: "Kad sam otišao odavde, ostavio sam 68 zaposlenih, a sad sam zatekao 118."

Ipak, brojke govore još ponešto o ovom slučaju. S obzirom na to da 16 radnika čini više od deset procenata ukupnog broja zaposlenih, na osnovu tada važećeg Zakona o radu poslodavac je bio u obavezi da načini socijalni program za otpuštene radnike kao i da im, dan pre uručenja rešenja o otkazu, isplati otpremnine. U ovom slučaju nije učinjeno ni jedno ni drugo. Zbog ovakvog kršenja Zakona o radu, Milivoje Radovanović, pravni zastupnik otpuštenih radnika, podneo je prigovor opštinskoj upravi, nakon čega šest radnika biva vraćeno na posao. U ime osmoro od preostalih deset, Radovanović podnosi tužbu sa zahtevom za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, kao i krivične prijave protiv odgovornih funkcionera SO Svilajnac.

Pravi razlog za otpuštanje radnika Milivoje Radovanović vidi u političkoj diskriminaciji. "Od osmoro radnika, koliko ih sada zastupam, samo jedan nije član Demokratske stranke, već samo simpatizer", kaže Radovanović u razgovoru za "Vreme". U prilog tome da nije bilo ni govora o socijalnom programu, Radovanović navodi to da od osmoro njegovih klijenata njih troje ima po troje dece, a jedan četvoro. Komentarišući Radovanovićeve tvrdnje, Dobrivoje Budimirović kaže da nema ni govora o političkoj pozadini slučaja, te da su otpušteni tek po dobijanju otkaza prišli Demokratskoj stranci. Ipak, iznoseći za "Blic" razloge otpuštanja ovih radnika, Bidžina zamenica Gorica Gajić objasnila je da su oni politički došli, pa su zato politički i otišli.

MORAVSKI BISER: Čitav slučaj ne bi odmakao dalje od uobičajenih političkih prepucavanja da se krajem prošle godine nije umešala Upravna inspekcija Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na zahtev Opštinskog javnog tužioca u Svilajncu, inspektori su obavili vanredan inspekcijski pregled u Opštinskoj upravi opštine Svilajnac. Prema zapisniku sa ovog pregleda, koji je "Vreme" dobilo na uvid, prilikom spornog otpuštanja radnika došlo je do niza nepravilnosti i kršenja više članova Zakona o radu (članovi 101, 114, i 119) i Zakona o radnim odnosima u državnim organima (članovi 64a, 65. i 66.). Ovde je naročito zanimljivo kršenje člana 101. Zakona o radu, po kome poslodavac koji uruči otkaze usled viška zaposlenih, ne može da primi nove radnike u naredna tri meseca. Istog dana kada je otpušteno 16 radnika opštinske uprave, primljeno je pet novih. Dobrivoje Budimirović u razgovoru za "Vreme" odlučno demantuje da je iko primljen, pravdajući se da je reč o izabranim licima. Međutim, inspektori republičke Upravne inspekcije ne dele Budimirovićevo mišljenje, jer su u njihovom zapisniku poimence navedeni novozaposleni radnici, kao i napomena da je njihovo zaposlenje u suprotnosti sa Zakonom o radu.

Po obavljenom pregledu, Upravna inspekcija naložila je Zoranu Iliću, tadašnjem načelniku Opštinske uprave opštine Svilajnac, da reši status otpuštenih radnika, kao i da otpusti petoro koji su primljeni na njihova mesta. Krajnji rok da se to učini bio je 25. januar ove godine. Samo dan pre isteka roka Zoran Ilić podnosi ostavku, obrazlažući je malom platom, a nalog Upravne inspekcije nije ispunjen do današnjeg dana.

Nema ničeg novog u tome da svaka vlast voli da ima svoje ljude gde god je to moguće i da posle svakih lokalnih izbora dolazi do promene šefova mesnih kancelarija. Iako nije imala pravo da zaposli nove radnike, zbog toga što je šesnaestoro otpušteno kao višak, opštinska vlast u Svilajncu postavila je nekoliko šefova mesnih kancelarija po selima u okolini Svilajnca, a da pri tome postavljeni šefovi nemaju rešenja za mesta na kojima se nalaze, niti primaju plate. Ovaj nevešti pokušaj da se izvrda zakon doveo je do toga da ljudi koji zvanično nemaju nikakve veze sa lokalnom samoupravom, poseduju pečate mesnih kancelarija i matične knjige rođenih. Dobrivoje Budimirović je i ovo negirao, ali je "Vreme" došlo u posed Zapisnika o izvršenoj primopredaji službene dokumentacije u mesnim kancelarijama Proštinac i Sedlare, koji pokazuju da je ipak došlo do postavljanja novih ljudi, mimo onoga što propisuje Zakon o radu.

KUKU, LELE: Treba biti naivan pa se zapitati kako su ovakve stvari moguće. Naročito kada je reč o Svilajncu, jer tamo je moguća mrtvačnica pored porodilišta, moguće je porodilište bez odobrenja za rad Ministarstva zdravlja, budući da je reč o području sa veoma izraženim problemom bele kuge. Takođe je moguće da dvesta kvadrata zelene površine usred parka bude betonirano, te da se tu sad prodaju kobasice i pljeskavice, pa još ispod šatora. Međutim, sve je više gradova po Srbiji gde neki Bidža, Raka, Verko ili Smiljko neometano daje oduška svojoj ekstravaganciji. Problem je što pri tome najčešće stradaju čistačice ili pomoćnici magacionera koji su naivno dali glasove Demokratskoj stranci. Za to vreme, lokalni funkcioneri Demokratske stranke, koji su donedavno bili na vlasti u ovim gradovima, uopšte ne reaguju. Oni uglavnom rone suze što više nisu na vlasti, a kad pomole nos van svojih lokalnih okvira, nađu se rastrzani između frakcije i kohabitacije.