Zamislite prijatelja koji vam pozajmi novac i kaže: "Vratićeš kad zaimaš!" A onda, malo-malo, pa vas pita: "Duguješ mi, a bio si na moru? Rekoše mi da si juče bio u kafani? A i majka ti, vidim, ide na ondulaciju?" Tako je to i sa MMF-om? Aranžmani sa MMF-om su za vladu nezgodni zato što svaka četiri meseca ovde dođe delegacija i gleda knjige za prethodno tromesečje, pa onda kinji, kinji i na kraju pusti sledeću tranšu, uz primedbe i predloge.

Takva jedna poseta poverilaca završava se uz izvesno olakšanje. U utorak 1. septembra završeni su pregovori predstavnika srpske vlade s delegacijom MMF-a, u okviru druge revizije stend-baj aranžmana zaključenog 26. marta ove godine, vrednog tri milijarde evra, koji traje do sredine aprila 2011. godine.

U vladi su odahnuli: odobreno je povećanje budžetskog deficita, zasad neće morati da povećavaju PDV, ni da se oporezuju prihodi građana…

Treća revizija sledi krajem oktobra, kada će se pregovarati o budžetu za narednu godinu. Odlučivaće se o tome da li će budžet za 2010. godinu imati deficit 3,5 ili četiri odsto BDP-a.

Konstatovano je da pad BDP-a u Srbije 2009. iznosi ne dva, kako je predviđano, već četiri odsto. Očekuje se, pak, da će u 2010. stopa rasta BDP-a u Srbiji iznositi 1,5 odsto. To se poklapa sa nekim MMF-ovim grafikonima koji odslikavaju pretpostavke da bi u 2009. krivulja mogla da krene naviše, ali umeju da pogreše i pošta i MMF. Dosadašnja kretanja su negde između bazične prognoze MMF-a i takozvanog naopakog scenarija. Za Srbiju je prognozirano nešto slično kao za grupu zemalja Jugoistočne Evrope.

PAD ILI RAST: Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger je konstatovao da su finansijske tenzije popustile, mada su, kaže, događaji u prvoj polovini godine bili nepovoljniji nego što se očekivalo. Mr Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, u tom kontekstu je tvrdio da postoje ohrabrujući znaci oporavka u srpskoj ekonomiji, da je zaustavljen pad privredne aktivnosti, a da je već nekoliko meseci privreda u fazi stabilizacije. Ta tvrdnja bi morala da bude potkrepljena nečim jačim. Nije loše čuti pozitivnu prognozu, ali treba biti na oprezu, jer u mane samog Dinkića, pa i ove vlade, spada svakako to da lako poveruje u sopstvenu propagandu. Tako su, na primer, obećanja o privrednom rastu u premijerovom ekspozeu iz jula 2008. sada zapravo najjači argument opozicije, naravno, uz besplatne akcije vredne beše li 1000 evra ili 2500 dinara…

Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u Srbiji u julu manja 15,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2008. godine manja 13,3 odsto. Za šest meseci ove godine, prema istom periodu prošle godine, ostvaren je pad industrijske proizvodnje od 17 odsto.

U prerađivačkoj industriji u Srbiji u julu je zabeležen pad proizvodnje od 20,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u sektoru vađenja ruda i kamena zabeležen pad od 2,6 odsto, a samo u oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode rast od 1,9 odsto. Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu imale su proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, proizvoda od gume i plastike i proizvodnja nameštaja.

Vladi se ne može zameriti da u ovim pregovorima nije vodila računa o privredi.

Šef misije MMF-a je potvrdio da je Fond tražio povećanje stope PDV-a, kako bi se pokrio deficit budžeta, ali je od Vlade Srbije dobio uveravanja da za tim nema potrebe, pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora. Ministarka finansija Diana Dragutinović naglasila je da neće biti potrebe za smanjenjem plata i penzija i povećanjem poreskog opterećenja. Postignut dogovor o manjku u budžetu od 4,5 odsto (oko 132,5 milijarde dinara) a prethodno je bilo predviđeno – 3. Izdejstvovano je nekakvo odobrenje da se vlada ne odriče podsticaja privredi, jer bi ona u krizi mogla da kolabira.

DRŽAVNA SLUŽBA: Jeger je izjavio da, do završetka druge revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom 20. oktobra, Vlada Srbije mora da ispuni neke uslove, pre svega da smanji javnu potrošnju i započne reformu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. Obećana je reforma penzionog sistema, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i državne administracije uz nejasnu formulu "manje troškova" (20 do 25 milijardi dinara godišnje), a i uz dodatak da to "ne podrazumeva samo smanjenje broja zaposlenih".

To je, socijalno gledano, prilično osetljiva operacija. Dinkić je izjavio da, sa MMF-om dogovoreno, smanjenje državne administracije predstavlja težu, ali korisniju strategiju, i će ona zahtevati konsenzus čitavog društva. Ipak će vlada to morati prvo da sredi u svom dvorištu, jer za socijalni pritisak pokazali su se sposobnim uglavnom sindikati javnih službi, a i članice raznih vladajućih koalicija zapošljavaju nove službenike ne zbog državnog razloga, nego zbog partijskog duga.

Podaci Ministarstva finansija (vidi tekst "Beograd MMF-u nudi reformu javnog sektora", na www.vreme.com) kažu da u obrazovanju radi gotovo 95.000 ljudi, Ministarstvo odbrane zapošljava oko 47.000, dok je u pravosuđu, lokalnoj samoupravi i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja zaposlenih preko 180.000.

Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečne bruto zarade u julu u javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija bile su oko 62.000 dinara, a u preduzećima u nadležnosti lokalnih samouprava oko 51.000. Zaposleni u administraciji imali su plate u visini od gotovo 58.000 dinara. U zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti prosek bruto zarada je blizu 55.000 dinara. Vlada se, kako izgleda, obavezala da u 2010. godini smanji broj zaposlenih u javnom sektoru za oko 10 odsto.

Neki ekonomisti na to gledaju s rezervom, pošto od 2000. godine nije smanjivana, već je povećavana javna potrošnja.

MMF voli da predlaže i odobrava takve mere, mada treba imati u vidu 2001. u Argentini, koja se smatra za model zemlju u kojoj su predlozi breton-vudskih institucija proizveli katastrofalnu ekonomsku krizu, indukovanu budžetskim restrikcijama, koje su potkopale vladine mogućnosti da održi nacionalnu infrastrukturu u krucijalnim oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.

Srbija je do sada povukla prvu tranšu kredita MMF-a u iznosu od oko 788 miliona evra. Ministar Dinkić polazi od toga da je Srbiji sada na raspolaganju 600 miliona dolara na osnovu povećanja kvote u MMF-u, odnosno iz posebnog fonda MMF-a za države pogođene recesijom, a da će taj novac biti iskorišćen za pokrivanje budžetskog deficita u 2009. i 2010. godini, a ako "prođu" sledeće revizije aranžmana u oktobru bi na raspolaganju moglo biti još oko 1, 2 milijarde evra.

NEŠTO SE DEŠAVA: Možda se menja uloga "breton-vudskog šerifa". Od 15. juna 2007, bord direktora MMF-a je usvojio odluku o takozvanom bilateralnom nadgledanju, koje zamenjuje trideset godina primenjivanu odluku o tome kako MMF treba da analizira ekonomske performanse u zemlji koja traži zajam. Zabeleženi su i napori da se popravi imidž MMF-a, a u okviru toga bilo je i otpisa dugova najsiromašnijim zemljama, Africi na primer.

Ministri finansija EU, njih 27 ukupno, koji u MMF-u imaju 32 odsto upravljačkih prava, raspravljaju o francusko-nemačkom predlogu da se povećaju prilozi za fondove MMF-a za 175 milijardi dolara, sa 100 milijardi o kojima je bilo reči u martu. To bi značilo ga zemlje G20 utrostruče, a ne samo udvostruče fondove MMF-a. SAD i Japan pominju 100 milijardi a Evropljani bi trebalo da imaju najveći udeo.

Kolumbija, Meksiko i Poljska najavljuju da neće aktivirati svoje "fleksibilne kreditne linije", procenjuje Olivije Blanšar, MMF-ov glavni ekonomista.

Razlog tržišta kapitala opet funkcioniše. Te fleksibilne linije su uspostavljene početkom godine za zemlje u kojima se uslovi pogoršaju. Meksiko je tražio 47 milijardi u aprilu, a u maju je MMF odobrio 20 milijardi takozvanog fleksibilnog kredita Poljskoj, ali ih ona nije povukla. Kolumbiji je odobreno 10 milijardi samo iz predostrožnosti.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je sa MMF-om dogovoreno da postojeća monetarna politika u Srbiji bude nastavljena i da u budućnosti dođe do njene "postepene relaksacije". Prema njegovim rečima, stres testovi banaka pokazali su da se likvidnost bankarskog sektora povećala, a da štednja građana raste.

Jelašić tvrdi da se banke u Srbiji pridržavaju Bečkog sporazuma, koji je predvideo isti stepen kreditne izloženosti banaka kao u prošloj godini. Srbija, po njemu, ima dovoljne devizne rezerve – oko 9,1 milijardi evra.

U prvim medijskim reakcijama kaže se kako Srbija s revizorom i nije loše prošla, mada je MMF zemljama u okruženju davao i veće zajmove, a pristajao je i na veće ustupke.