Vreme uspeha
Biznis
U prva dva meseca ove godine bazna inflacija u Srbiji iznosila je minus 0,2 odsto, dok su maloprodajne cene porasle za 0,5 odsto
Standardi: Bezbedni gasovi za prehranu
Sertifikat HACCP, Messer Tehnogas dobio je krajem 2006. i od tada i ovim svetskim pečatom potvrđuje da je njegova proizvodnja gasova za prehranu apsolutno bezbedna. HACCP sistem identifikuje, procenjuje i kontroliše opasnosti za higijensku bezbednost hrane, što u slučaju Messera znači da gasovi za prehranu neće izazvati štetu u ljudskoj ishrani. U proizvodnji ova kompanija koristi samo materijale koji su neškodljivi po zdravlje ljudi i komponente koje ispunjavaju zahteve nadležnih nacionalnih, evropskih i svetskih zakona, direktiva i standarda u pogledu bezbednosti pri korišćenju gasova za prehranu. U Messeru se strogo vodi računa o ličnoj higijeni osoblja koje dolazi u dodir sa gasovima za prehranu, kao i o radnom okruženju. Primena HACCP sistema kompatibilna je sa već uvedenim sistemom upravljanja kvalitetom, kao što je serija ISO 9000.
Nagrade: Sa Visom u Dubai
Zimska kampanja Vise International "Dani u šoping raju – u Dubaiju", koja je imala za cilj da podstakne korišćenje Visa kartica za svakodnevne kupovine, trajala je od 15. decembra do 31. januara. Poslednjeg dana februara izvučeni su dobitnici nagrada, koji su Visom obavili kupovinu u vrednosti većoj od 500 dinara. Aleksandar Kocan, klijent Raiffeisen banke, i Nenad Tomić, klijent AIK banke, dobili su petodnevna putovanja za po dve osobe u Dubaiju i po 1000 evra džeparca. Drugu nagradu – kupovina u domaćim prodavnicima i restoranima u vrednosti po 500 evra, dobilo je šest korisnika Vise. Najbolji trgovci: Sanja Ćoso iz Novog Sada i Nevenka Mirković iz Beograda, dobile su digitalni fotoaparat, odnosno plazma televizor.
Saradnja: Dvesto robnih marki
U portfelju Metro Cash&Carryja je preko 200 privatnih robnih marki, koje razni proizvođači prave isključivo za ovu kompaniju. Kako kaže Jelena Popović portparol srpskog Metroa, ova kompanija u našoj zemlji sarađuje sa više od 1000 dobavljača i proizvođača. U projekat stvaranja domaćih brendova, specijalno za Metro, od prošle godine uključilo se 16 proizvođača sa 59 novih artikala (suhomesnati i mlečni proizvodi, voćni sokovi, kečap, kućna hemija i kozmetika), od čega se 15 izvozi. Najnovije robne marke su Aro i Metro Quality (šećer, sapuni, polugotova jela itd. za hotele).
Brendovi: Najjači Grand
Grand kafa je prva na listi najjačih domaćih brendova, pokazalo je istraživanje agencije PGM Consult, koja prati stanje na tržištu brzotrošećih proizvoda. Među deset najjačih brendova, pet stranih i pet domaćih, Grand kafa se našla na drugom mestu, iza Fairy deterdženta za sudove. U istraživanju tržišta crne kafe, Grand kafa zauzela je prvo mesto: dva brenda iz ove porodice – Grand Aroma i Grand Gold, najuspešniji su u ovoj kategoriji.
Poslovanje: Brz razvoj
Kreditni portfolio Piraeus banke A.D. Beograd za stanovništvo, preduzetnike i mala i srednja preduzeća u 2006. dostigao je 56,03 miliona evra. Plan za 2007. je uvećanje na 129 miliona evra, odnosno rast od čak 130 odsto. Banka takođe planira porast zajmova privredi sa 121 na 270 miliona evra ili za 123 odsto. Na kraju 2006. banka je imala 23 filijale i ekspoziture u Srbiji, što je povećanje od 109 odsto u odnosu na 2005. Do kraja 2007. imaće ukupno 45 filijala i ekspozitura. Banka trenutno ima 342 zaposlena, što je za 55,4 odsto više nego u 2005.
Projekti: TAM program
U TAM (TurnAround Management) program Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), namenjen pružanju pomoći malim i srednjim preduzećima, biće uključene još 72 firme iz Srbije. Reč je o novim projektima iz oblasti zaštite životne sredine i uštede energije, kao i svim koji se odnose na podršku razvoju poslova koje vode žene. Evropska unija će preko Evropske agencija za rekonstrukciju (EAR) finansirati tu novu fazu TAM programa u Srbiji sa četiri miliona evra. Preko EAR-a je u Srbiji do sada finansirano 65 projekata, od čega je 25 uspešno završeno, a 40 je u toku. Srbija je, inače, zemlja sa najviše TAM projekata i oni koji su odobrili sredstva za njihovu realizaciju veruju da će joj to podupreti razvoj.
Banke: Najveća kastodi banka
Piše: Aleksander Piker, predsednik Izvršnog odbora HVB Banke
HVB Banka pruža kastodi usluge još od početka 2002. Tada smo, kao prva kastodi banka na srpskom tržištu, ukazali na značaj ove vrste bankarskih usluga, kako za sam razvoj finansijskog tržišta tako i za sigurnost investitora prilikom ulaganja. Naime, kastodi usluge predstavljaju deo infrastrukture finansijskog tržišta i kao takve su neophodan element njegovog razvoja.
Kastodi su usluge čuvanja hartija od vrednosti, saldiranja trgovanja hartijama od vrednosti, kod korporativnih akcija kao što su: isplata dividendi, dospeće i isplata kupona i hartija od vrednosti, informacije o skupštini akcionara, itd. Kastodi su i poreske usluge, zastupanje na skupštini akcionara i informisanje o svim relevantnim dešavanjima na finansijskom tržištu. Korisnici ovih usluga su investitori, počev od institucionalnih investitora, preko finansijskih institucija (banaka, osiguravajućih društava, investicionih i penzionih fondova, brokera), preduzeća, sve do fizičkih lica. Osnovni principi na kojima se zasnivaju ove usluge su sigurnost saldiranja kupovine i prodaje hartija od vrednosti i pravovremeno dostavljanje informacija u vezi sa investicijama u hartije od vrednosti.
HVB Banka, kao najveća kastodi banka u Srbiji, svoje poslovanje zasniva upravo na ovim principima. U saradnji sa ostalim učesnicima na tržištu, a pre svega sa Centralnim registrom, Beogradskom berzom i Komisijom za hartije od vredsnosti, HVB Banka aktivno radi na daljem unapređenju finansijskog tržišta. Postavljena je dobra osnova, ali i ona mora stalno da se unapređuje. Dalji razvoj finansijskog tržišta, a tu pre svega mislimo na razvoj poslovanja investicionih i penzionih fondova, zahteva potpunu primenu međunarodno prihvaćenih standarda i na našem tržištu.
Poslovno geslo: Korak ispred drugih
Piše: Aleksandar Bakoč, direktor kompanije Algotech Srbija
Osnovne vrednosti kompanije Algotech su pre svega njeni zaposleni, koji čine kompaktan tim pažljivo odabranih profesionalaca sa velikim iskustvom. Veoma dinamična oblast telekomunikacija uvek je predstavljala izazovno, ali i rizično područje poslovanja i zato je naš moto – biti uvek korak ispred drugih. Naše projekte karakterišu: efikasnost, sigurnost, stručnost i vrhunski odnos prema klijentu. Kompanija Algotech osnovana je davne 1992. godine, a od septembra 2005. nastupa kao član regionalnog sistema, koji pokriva sedam zemalja: Srbiju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Poljsku i Crnu Goru.
Extreme
SLATKO: Građani Srbije platili su prošle godine 20 miliona evra za proizvode Nestlea, najviše za slatkiše i kafu, čime je prodaja ove kompanije udvostručena u odnosu na 2005.
FARME: Kompanija Sto posto iz Velike Plane potpisala je sa tri francuske firme ugovor o izgradnji mini farmi svinja u Srbiji, vredan tri miliona evra.
RECIKLAŽA: Kraljevački Poljopromet uložio je 100.000 evra u opremanje pogona za reciklažu stare hartije. Opremu je kupio od čačanskog Radaluksa, koji je do sada sve svoje mašine izvozio.
TENDER: Najbolju ponudu za kupovinu beogradskog Centrotextila dala je švajcarska kompanija Home Art & Sales Services, 18,9 miliona evra plus tri miliona evra za investicije.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Vasa Šegrt, direktor Geomonta: Za starije je tranzicija bila šok
DOBITNICI: Ljudi spremni da se adaptiraju na nove uslove i na ono što je donosila tranzicija. Mislim da se svakim danom prilagođava sve više ljudi, naročito mlađih i eukovanih.
GUBITNICI: To su, nažalost, oni koji nisu uspeli da se prilagode novim uslovima, kako u biznisu tako i u svim sferama života. Reč je uglavnom o starijim ljudima, odraslim u drugom sistemu koji nisu, što je i razumljivo, uspeli da se promene. Ipak je to za njih bio veliki šok.
Tatjana Dimitrić–Vidović, vlasnica kozmetičke kuće "Tammy": Biznis uz pomoć politike
DOBITNICI: Političari u vlasti i ljudi koji su im bliski. Najkrupniji poslovi pripali su moćnicima koji su započeli biznis za vreme prethodne vlasti, a sada su, da bi opstali, samo promenili stranačke dresove.
GUBITNICI: Ljudi koji su ostali bez posla, koji nemaju nikakvu finansijsku ili političku zaleđinu. Posledice tranzicije odrazile su se i na mlade koji, zbog promene sistema, ne mogu da dobiju posao.
Struktura javnih rashoda
Kvartalno, u milijardama dinara
