"Sredinom septembra u Beogradu je održana konferencija časopisa ‘Ekonomist’ i Vlade Srbije o mogućnostima ulaganja u jugoslovensku privredu. Interesovanje je bilo ogromno i tada nam je postalo jasno da smo izabrali pravu strategiju kada da dođemo u Beograd. Mislimo da je ovo pravi trenutak", kaže za "Vreme" Kristof Grosing, direktor HVB-a Jugoslavija.

HVB Jugoslavija je banka kćerka trećeg po veličini evropskog bankarskog konglomerata HVB Grupa, nastalog pre dve godine udruživanjem nemačke Hipoferajns banke i Banke Austria Kreditanštalt. Mereno kriterijumom ukupne aktive, od HVB Grupe (717 milijardi eura) veće su samo Dojče banka (940 miljardi eura) i HSBC (723 milijarde eura). HVB Jugoslavija zvanično počinje da radi 12. novembra, a kao znak ozbiljnog prisustva na ovom tržištu svedoči i kupljena zgrada Banke u Rajićevoj ulici. "Pripremili smo celokupnu infrastrukturu za jugoslovensko tržište za koje smo sigurni da može veoma brzo da oživi. Nemamo interesovanje da ovde nastupimo samo kao banka, već kao institucija koja će pre svega da stimuliše klijente iz inostranstva da uđu u ovu zemlju. To je razlog što nismo fokusirani isključivo i samo na bankarsko poslovanje već nastojimo da budemo i baza za strane i domaće kompanije da bismo uticali na ekonomski rast Jugoslavije u budućnosti. To ćemo, između ostalog, postići i transferom znanja i tehnologije. Zato se HVB Jugoslavija odlučila da zajedno sa NBJ-om i Komisijom EU-a organizuje konferenciju koja ima veoma važnu temu, posebno za jugoslovensko tržište – uticaj zamene valuta nekih zemalja Evropske unije za euro na građane i kompanije u Jugoslaviji. Želimo da pomognemo jugoslovenskoj privredi i društvu da više saznaju o euru kao valuti i kakve će posledice izazvati konverzija valuta evropskih zemalja u zajedničku evropsku valutu. To je prva velika euro konferencija u ovom regionu sa posebnim osvrtom na uvođenje nove valute na ovo područje", kaže Kristof Grosing.

"VREME": Zašto HVB Grupa dolazi u Jugoslaviju?

KRISTOF GROSING: Bez trunke nadmenosti moram da kažem da veličina predstavlja simbol sigurnosti. Zbog ovako dominantne pozicije HVB Grupe u Evropi možemo da prenesemo znanje u Jugoslaviju i da ga povratno pošaljemo u široku mrežu Grupe. To znači da možemo da ubedimo i dovedemo mnogo klijenata kroz naš interni sistem komunikacije. A mi smo Grupa koja ima osam miliona klijenata, 2400 filijala u 40 zemalja sveta i 160 miliona potencijalnih klijenata. U decembru je u Milanu jedna velika konferencija gde ćemo se fokusirati na tri zemlje, jedna od njih je Jugoslavija.

Na jugoslovenskom tžištu bili smo indirektno prisutni kao HVB Grupa i u vreme sankcija. Postojale su u tom periodu čvrste trgovinske veze između s jedne strane Bank Austria Kreditanštalt i Hipoferajns banke i s druge strane jugoslovenskih firmi i banaka. Postojala je tradicija da obavezno jugoslovenske banke imaju korespondentske račune kod Bank Austria Kreditanštalt preko kojih je finansirana trgovina.

Potpuno smo svesni da je Jugoslavija Zapad ovog regiona. Mi se vraćamo poslu koji smo već imali. Postoje lična poznanstva između poslovnih ljudi Jugoslavije i Austrije koja traju već 15 godina. To je jedan od razloga što imamo čvrsto poverenje u ovo tržište, da će se ono vrlo brzo razvijati, možda mnogo brže nego ostala tržišta u regionu.

U koje će konkretne poslove i sektore HVB Grupa ulaziti u Jugoslaviji?

Imamo strategiju koja je slična za sve zemlje. Mi ulazimo na tržište kao univerzalna komercijalna banka. Što znači da se istovremeno fokusiramo i na poslove sa kompanijama i sa stanovništvom. Filozofija Grupe je da se koncentriše na jasno definisane segmente tržišta. Zainteresovani smo za velike i poslove srednjoročnog obima. Ne želimo da radimo poslove malog obima, jer banka ove veličine mora maksimalno da iskoristi svoje resurse.

Snaga HVB Grupe je da iznalazi rešenja za probleme svojih klijenata na raznovrsnim tržištima. Zainteresovani smo za velike i srednje firme koje su izvozno orijentisane.

Ovo tržište je još veoma teško jer se pravna regulativa mora sinhronizovati i usaglasiti sa svetskom. Bankarski sistem mora da se reformiše i oporavi. Lista je veoma dugačka, ima mnogo stvari koje moraju da se promene. HVB Grupa je sakupila ogromno i neprocenjivo iskustvo u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Znamo gde je bilo dobro, a gde loše u reformisanju ekonomije i tržišta i iskustva iz tih zemalja prenećemo u Jugoslaviju na najbolji mogući način. Želimo da pomognemo jugoslovenskim izvoznicima što je esencijalno važno za ovu zemlju. To možemo da uradimo preko naše mreže koju imamo širom sveta. Ako neka jugoslovenska firma ima dobavljača ili kupca u inostranstvu, mi možemo da snosimo rizik plaćanja za obe vrste poslova i da pomognemo jugoslovenskom izvozniku tako što ćemo finansirati izvoz njegovih proizvoda.

Cela filozofija HVB Grupe koja odslikava njenu snagu je mogućnost da ponudimo i lizing poslove preko naše specijalizovane kompanije. U Beogradu imamo već otvorenu i trgovinsku kompaniju, kao i našu investicionu banku koja će biti zadužena za konsultantske usluge pri privatizaciji vaših preduzeća ili pri privlačenju strateških investitora.

Što se tiče poslova sa stanovništvom, smatramo esencijalnim da ponudimo neke nove bankarske proizvode. Ali, najvažnije je da se povrati poverenje ljudi u bankarski sistem. Kao treća banka po veličini u Evropi i sa visokim rejtingom koji imamo, mi možemo da povratimo poverenje ljudima u Jugoslaviji da izvade svoj novac iz slamarica i da ga donesu u našu banku. Reći ćemo im – nije u pitanju samo sigurnost vaše ušteđevine, već ćete dobiti veoma primamljive kamate, a slamarice ne donose kamatu.

U našem je interesu da ovamo prenesemo svetsko znanje da bi i ovde bilo pogodno za investiranje. Moram da vam napravim kompliment – u razgovoru sa raznim ministarstvima i nadležnim službenicima video sam visoko obrazovane i motivisane mlade ljude. Kad sam došao, bio sam vrlo iznenađen – nema u svetu baš tako puno zemalja sa tako dinamičnim i visoko obrazovanim političarima. Posebno upoređujem sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. I zato sam veoma optimističan u pogledu jugoslovenskih reformi.

Vaša banka ima veliko iskustvo u zemljama u tranziciji. Možete li sada napraviti neka poređenja sa reformama koje se trenutno sprovode u Jugoslaviji?

Mi imamo bankarsku mrežu u svim zemljama Centralne i Istočne Evrope čija je aktiva 21,3 milijardu eura, koja ima 2,6 miliona štediša i 80.000 kompanija kojima pruža sve vrste bankarskih usluga. Rukovodio sam poslednje četiri godine HVB-om u Rumuniji. Ne želim čak ni da je poredim sa Jugoslavijom. Posle tri-četiri meseca koliko sam u Beogradu mogao sam da vidim da su reforme u Jugoslaviji mnogo brže nego u Rumuniji. Rumunska ekonomija suočena je sa veoma velikim problemima. Glavna razlika je u tome što je Jugoslavija, ponavljam, Zapad za Rumuniju.

Kad kažete "zapad" ne mislite samo geografski?

Ovde su reforme mnogo brže. Prvi put u istoriji HVB Grupe ovako brzo se u jednoj zemlji podiže Banka. Za tri nedelje smo dobili licencu Narodne banke Jugoslavije, što je veoma brzo. U drugim zemljama dobijanje licence traje mnogo duže iako je potreban isti set dokumenata. Brzina kojom je ovde data licenca govori da je vlast veoma zainteresovana da privuče strani kapital, što je jako dobro za zemlju.

Reforme, ipak, traže vreme. Mislim da su ljudi u Jugoslaviji shvatili da stvari ne mogu da se promene preko noći.

Jugoslavija ima veliku prednost – ima jako dobre resurse, ljudi su veoma obrazovani za biznis, znaju kako se radi posao, govore više jezika i veoma su otvoreni za nova znanja. Ja bih to rekao ovako: Jugoslavija se vraća u biznis.

Zbog potreba posla morali ste da proučite mnogo naših zakona. Da li vam nešto u njima smeta za uspešno poslovanje?

Devizno poslovanje i prateći zakon najčešće reflektuju situaciju u zemlji. Jugoslavija je preživela jedan veoma težak period, deset godina izolacije, što se naravno odražava i na rezerve novca koje ima. One su svedene na veoma nizak nivo. S druge strane, Jugoslavija ima visok procenat spoljnog duga. I potpuno je razumljivo što Centralna banka želi da kontroliše protok novca da bi zaštitila zemlju. Samo striktna monetarna politika može da pomogne da se prevaziđe ovakva situacija. Zbog svega toga razumem trenutno važeći Zakon o deviznom poslovanju. Neki elementi u njemu odslikavaju nekadašnje stanje, kao na primer to što banka ne plaća kompanijama kamatu na depozit u stranoj valuti. To ne stimuliše potencijalne investitore da donesu novac u Jugoslaviju. Strani investitor će radije držati novac u svojoj zemlji sve dok ne bude morao da ga direktno uloži u Jugoslaviji. To, na primer, nije stimulativno. S druge strane, to je opet razumljivo jer na to direktno utiče situacija u Jugoslaviji.

Naravno, Jugoslavija u poslednje vreme ima fantastičan razvoj reformi. Recimo, Zakon o privatizaciji, koji je nagradila Evropska banka za obnovu i razvoj kao najbolji zakon o privatizaciji u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi. To znači da su reforme počele i da idu u pravom smeru. Ali, ne zaboravite, ništa ne može da se promeni preko noći. Potrebno je vreme. Nadam se da će to ljudi u ovoj zemlji nekako shvatiti i da neće biti nestrpljivi.

S obzirom na ranija iskustva, šta biste u ovom trenutku savetovali našem ministru finansija ili guverneru Centralne banke?

Reforme jesu počele, ali u ovakvim trenucima stalno je potrebna akcija. Nekada je čak bolje doneti pogrešnu odluku nego ne doneti nikakvu odluku. Video sam zemlje u kojima bitne odluke nisu bile donete iz političkih razloga što je dovelo do pogoršanja situacije, velikih gubitaka u bankarskom sektoru koji su se uvećavali što je direktno izazvalo veliku štetu po celu ekonomiju. I na kraju dana, ko to plaća? Građanin, poreski obveznik. Neke odluke u Jugoslaviji su donete, što se tiče bankarskog sektora, i one su veoma hrabre. U određenom stadijumu to je potrebno jer drugačije nije moguće reformisati bankarski sistem. A bankarski sistem je preduslov za uspešnu privredu i ekonomiju zemlje.

Kad vas je menadžment HVB Grupe poslao u Beograd, da li ste dobili zadatak kroz koliko vremena morate da počnete da ostvarujete profit?

To zavisi, naravno, od ekonomskog okruženja, ali iskustvo pokazuje da od trenutka kad osnujete banku prelomna tačka dobitka je u prve dve godine. Znači, imate gubitak na početku i u zavisnosti od rasta ekonomije u zemlji, negde između prve i druge godine počinjete da ulazite u sferu profita. Kao optimista i bankar mislim da će to u Jugoslaviji biti već posle dvanaest meseci.