Lokalni izbori
Boj za Beograd ili toples u Njujorku
Osim sličnih obećanja vezanih za rešavanje problema saobraćaja i komunalija, i licitiranja cenom stambenog prostora, kandidati za gradonačelnika izrazili su i neke specifične želje: da Beograd liči na Njujork, a Novi Beograd na Menhetn, kao i da se u njemu održavaju trke Formule 1, a žene kupaju u toplesu
Nakon neočekivanih peripetija sa falsifikovanjem potpisa podrške, ponuda je kompletirana: devet kandidata boriće se u nedelju za mesto gradonačelnika Beograda. U borbu za vlast u dvomilionskoj prestonici uključilo se i 39 izbornih lista manje ili više poznatih stranaka, koalicija, udruženja građana ili nezavisnih kandidata, prijavljenih za izbor 90 odbornika u novoj skupštini grada. Obećanja i programi tih šarolikih ekipa, međutim, ostali su u potpunoj senci nadmetanja za funkciju gradonačelnika. Jer, zahvaljujući ovlašćenjima propisanim dve godine starim Zakonom o lokalnoj samoupravi, budući gradonačelnik Beograda unapred je proglašen "trećim čovekom u Srbiji", tako da će osvajanje kancelarije u beogradskom Starom dvoru u dobroj meri uticati na dalju prekompoziciju nestabilne srpske političke scene, a naročito na položaj ili opstanak stranaka članica vladajuće koalicije.
Ulog je, zbog svega toga, zaista ogroman, pa je očigledno skupa izborna kampanja vođena vrlo pažljivo: nije bilo javnih izrazito niskih udaraca koji, kako se pokazalo na primeru čuvenog saopštenja izbornog štaba kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina na proteklim predsedničkim izborima, umeju da budu sasvim kontraproduktivni. Kandidati su davali gotovo identična obećanja, bazirana na ključnim problemima Beograda i odranije poznatim predlozima za njihovo rešavanje, uz vrlo malo novih ili egzotičnih ideja kakvim su razni neobični kandidati za važne funkcije na ranijim izborima umeli da uvesele javnost.
BAŠ MALER: Ipak, i dvojici izbornih favorita, i glavnim konkurentima za treće mesto (prema do utorka objavljenim istraživanjima javnog mnjenja), u poslednjih desetak dana kampanje stigla je poneka, u predizborno vreme, nimalo prijatna vest.
Taman kad je svim srpskim medijima ponaosob demantovao tvrdnje da ga Boris Tadić, lider partije čiji je kandidat, ne podržava, već nešto tajno "šuruje" sa konkurentom Zoranom Drakulićem, Nenad Bogdanović je saznao – kao i celokupna srpska javnost – da je Drakulić posetio Tadića u bolnici, gde je zbog "lakših zdravstvenih problema" smešten već drugu nedelju. Aktuelni predsednik gradske vlade i, prema prognozama agencija za istraživanje javnog mnjenja, takmac u drugom izbornom krugu sa ozbiljnim šansama da pobedi protivkandidata Aleksandra Vučića, morao je, pritom, javno da prizna da nije obilazio svog stranačkog šefa i tako i sam potkrepi teoriju o neslaganju sa Tadićem (koji je, ipak, izašao iz bolnice da bi se pojavio na predizbornoj konvenciji DS-a na Tašmajdanu). A izjavom da je sa Tadićem razgovarao o budućim odnosima DS-a i DSS-a, Drakulić je dao argument i za drugu teoriju koja kruži beogradskom čaršijom, prema kojoj je već postignut fer-plej dogovor o postizbornoj koaliciji te dve stranke, za početak na gradskom nivou.
Ni naglašeno modernizovanom i umivenom Vučiću sigurno nije bilo ništa lakše kada se u medijima pojavila vest (koju je demantovao) da, osim što mesecima nije plaćao telefon (što je priznao), takođe mesecima nije plaćao račune za Infostan. Krvni pritisak Zorana Drakulića morala je podići stranačka koleginica, ministarka prosvete Ljiljana Čolić, svojim tragikomičnim dekretima koji su – baš u trenutku kad kandidat DSS-a za gradonačelnika pokušava da promeni imidž te stranke – izazvali burnu reakciju domaće, ali i svetske javnosti. A Jasmina Mitrović-Marić, kandidatkinja stranke Bogoljuba Karića, dobila je priliku da se, preko medija, kao i veliki broj birača, obavesti o načinu na koji se profit Mobtela preliva u Karićeve vezane firme a odatle u inostranstvo, dok država, koja sa 49 odsto učestvuje u vlasništvu te kompanije, beznadežno čeka svoje dividende.
BRIGA O PRIVILEGIJI: Razlog za nerviranje kandidata svakako nije samo umanjenje šanse da dobiju ne tako spektakularnu gradonačelničku platu od nešto preko 40.000 dinara (aktuelni predsednik gradske vlade nedavno je izjavio da mu je sadašnja plata 42.000 dinara). Osim već pomenutog uticaja izbora na razvoj globalne političke (pa i unutarstranačke) situacije, stranka koja dobije ključnu ulogu u vlasti Beograda, dobiće i pravo upravljanja gradskim budžetom (ovogodišnji je iznosio oko 450 miliona evra), zemljištem i poslovnim prostorom, kao i mogućnost odlučivanja u brojnim konkursima i tenderima. Zavisno od pripadnosti (vlast ili opozicija) takva ovlašćenja viđena su kao "briga i odgovornost", odnosno "privilegija", pa čak i "prilika za bogaćenje". Pripadnici opozicije, kao i obično, optužuju vlast za korupciju i obećavaju detaljnu istragu i utvrđivanje odgovornosti za zloupotrebe nakon promene vlasti – što se do sada nikad nije desilo. Predstavnici vlasti, kao i obično, tvrde da je sve što su uradili "čisto", zbog čega se nadaju produženju mandata, kako bi nastavili započete i planirane poslove.
A započeti i planirani poslovi su baš oni koje i opozicija obećava da će obaviti, samo, naravno, brže, efikasnije i jeftinije. Beograd bi, tako, u bližoj budućnosti, trebalo da dobije po most na Savi i Dunavu, obilaznicu oko grada, rešenje komunalnih problema u celom gradu (sa naglaskom na vodovod), savski amfiteatar oslobođen železničke stanice… Najneizvesnija je sudbina željenog metroa – dok Bogdanović govori o etapnoj izgradnji "lakog" metroa (prva linija do kraja 2005. ili početka 2006. godine), Vučić obećava izgradnju "teškog" metroa u roku od četiri godine, Jasmina Mitrović-Marić takođe "glasa" za "teški" metro, Nebojša Čović smatra da bi "dok se završava Prokop trebalo proučiti hoće li se graditi laki ili teški metro", a Drakulić tvrdi da su sve to nerealni planovi i da nema uslova da se izgradnja metroa započne u narednih osam godina.
Najveća rasprava vođena je, ipak, povodom najave izgradnje novih stanova. Obraćajući se ogromnom broju stambeno nezbrinutog biračkog tela (u Beogradu živi najmanje 400.000 podstanara), najslatkorečiviji bio je Vučić, koji je obećao izgradnju 17.000 neprofitnih stanova godišnje, po ceni od 350 do 400 evra za kvadratni metar. Prema Drakulićevoj računici, potkrepljenoj podacima o ceni stana u Budimpešti, realna cena kvadratnog metra stambenog prostora u Beogradu je 500 evra. Bogdanović tvrdi da je nemoguća gradnja za manje od 600-700 evra, dok arhitekta Branka Bošnjak (G17 plus) kaže da je realna cena kvadratnog metra stana za sledeću godinu 750 evra.
NADLEŽNOSTI: Tokom kampanje u modi je bilo i najavljivanje pokretanja privrede i smanjenja broja nezaposlenih. O tome su govorili gotovo svi kandidati, ali je ipak najdalje otišao kandidat DSS-a Drakulić, koji je, na podsećanje da se kandiduje za gradonačelnika, a ne za premijera, odgovorio da "gradonačelnik treba da izađe iz birokratske funkcije", te da će se on, ako bude izabran, bez obzira na to da li nešto od toga spada u nadležnost Republike, baviti svim što je na teritoriji Beograda. Drakulić je obećao da će dovesti investitore u firme u polumrtvoj Rakovici, ali u tome ipak nije bio ekskluzivan, jer je i Jasmina Mitrović-Marić najavila "oživljavanje IMR-a". Pominjane su buduće strane investicije, u višemilionskim iznosima – naravno, u slučaju pobede konkretnog kandidata.
Pretendenti na gradonačelničku funkciju su mnogo energije potrošili i na priču o zdravstvu, deci, penzionerima, suzbijanju korupcije i monopola, legalizaciji, pijacama, kučićima, narkomaniji, invalidima, novim opštinama, servisu građana, čistoći… Bilo je i navođenja uzora: tako je predstavnik stranke poznate, između ostalog, po izrazitoj dozi antiamerikanizma, Aleksandar Vučić, obećao da će, ako on postane gradonačelnik, Beograd postati "Njujork na Balkanu", ali "lep kao Beograđanke", dočim će on lično ustajati u pet ujutro kako bi proverio da li su autobusi i tramvaji čisti, a petkom od 8 do 24 primaće građane kako bi čuo njihove žalbe i sugestije… I Jasmina Mitrović-Marić ugledala se na Njujork, obećavši građanima Novog Beograda da će taj deo srpske prestonice, njenom rukom vođen, postati "Menhetn". Ona je obećala i da će vrtići raditi u dve smene, da će svaki dom zdravlja imati ginekološku ambulantu, dok će se ona lično odreći plate gradonačelnika u humanitarne svrhe, jer će se zadovoljiti prihodom od 93.000 dinara u Karić fondaciji, u kojoj će nastaviti da radi i ako postane gradonačelnik (pošto planira treće dete, kad se to desi, radiće do samog porođaja). Ipak, najviše se prepričava ideja njenog stranačkog lidera (koga je proglasila za "srpskog Bila Gejtsa"), prema kojoj bi uz obale Dunava trebalo da se nalaze plaže "da se žene kupaju u tangama i toplesima, a i muškarci mogu goli".
Pored glavne priče o saobraćaju, komunalijama i stanogradnji, i drugi kandidati trudili su se da pomenu bar nešto što bi ih razlikovalo od konkurencije: Drakulić je, tako, najavio uvođenje gradske policije, a Dragan Kojadinović se založio da se zgrada Narodne banke Srbije na Slaviji da Narodnom muzeju, da Beograd bude podeljen na 23, a ne na 17 opština kao sada, a obećao je i dovođenje Formule 1 u glavni grad. Branka Bošnjak je, osim zalaganja za podjednak razvoj svih 17 opština, najavila i povećanje broja azila za pse lutalice, a Nebojša Čović se založio za denacionalizaciju, rešavanje statusa Beograda i izmeštanje Zoološkog vrta na Veliko ratno ostrvo. Pretendent na funkciju gradonačelnika, koji se kandidovao znatno pre nego što su izbori raspisani, Slobodan Vuksanović, najviše je govorio o zdravlju i bezbednosti, stavljajući akcenat na borbu protiv narkomanije u školama, a obećao je i uvođenje povelje počasnog građanina za one koji se istaknu u humanitarnom radu. Za Žarka Obradovića na prvom mestu je preispitivanje delatnosti aktuelne beogradske vlasti, potrebno je povećanje broja opština, a jedan od ciljeva je i obnova tornja na Avali, porušenog u toku NATO bombarovanja 1999, u vreme vladavine njegove partije.
Kandidati
Gradska izborna komisija odlučila je da devet prijavljenih kandidata za gradonačelnika Beograda na glasačkom listiću postroji po azbučnom redu: prvi na listiću sive boje biće aktuelni predsednik gradske vlade, kandidat Demokratske stranke Nenad Bogdanović, sledi Branka Bošnjak iz G17 plus, treći je Slobodan Vuksanović iz Narodne demokratske stranke, a četvrti Aleksandar Vučić ispred Srpske radikalne stranke. Peti će biti Zoran Drakulić iz Demokratske stranke Srbije, šesti Dragan Kojadinović, koga je predložio Srpski pokret obnove, na mestu broj sedam biće Jasmina Mitrović-Marić iz Pokreta snaga Srbije, osmi će biti Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije, a poslednje mesto na listi pripalo je Nebojši Čoviću, koga su, pre nego što su se i zvanično ujedinile, kandidovale Demokratska alternativa i Socijaldemokratska partija.
Bez jogi letača
Prognozu analitičara da će predstojeći izbori definitivno izbrisati veliki broj malih stranaka, proveriće plasman čak 39 izbornih lista stranaka, koalicija, udruženja građana i nezavisnih kandidata koji će se takmičiti za 90 odborničkih mesta u Skupštini Beograda. Analitičari veruju da će najveći broj mandata podeliti Tadićeva Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, koja u aktuelnom sazivu ima svega jednog od ukupno 110 odbornika.
Glasački listić, prema odluci Gradske izborne komisije, biće žute boje, i na njemu će biti poređane liste prema redosledu proglašavanja: G17 plus, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, nezavisni kandidat grupe građana Dragić Radovanović, Demokratska stranka Srbije, Narodna demokratska stranka, Nova Srbija, grupa građana "Gavrilo Princip", Srpski pokret obnove, grupa građana Dunavski venac, Demokratska alternativa – Socijaldemokratska partija, Ravnogorski pokret D. M., grupa građana "Tešić Mikica", grupa građana "Branko Ćopić", Demokratska partija slobode, Napredna stranka – naprednjaci, Socijaldemokratska unija, Radnička stranka Jugoslavije, Demokratska stranka Roma, Unija Roma Srbije, Demokratska reformska evropska stranka, Demokratska pravoslavna stranka, Ekološka stranka Zeleni, Liberali Srbije, grupa građana Za bolji Beograd, Penzionerska stranka Srbije, Srpska narodna radikalna stranka, Politički pokret Snaga Srbije, Zelena stranka EKO, Udruženje deviznih i dinarskih štediša Srbije i Crne Gore, grupa građana "Toađer Branka", Unija zelenih, stranka Srpska sloga, grupa građana Za istinu, pravdu i bolji život, Nova komunistička partija Jugoslavije i Romska socijaldemokratska partija Srbije.
Ministri u kampanji: u senci lidera
Završavajući državničke poslove tokom predizborne kampanje pojedini ministri sa sobom su vodili i svoje kandidate, valjda da pokažu narodu kako ih na vreme spremaju i uče da nakon 19. septembra preuzmu vlast
Pojedini kandidati za gradonačelnika Niša, u predizbornoj kampanji, bili su pomalo privilegovani, pa makar i ako nijedan od njih ne bude izabran za prvog čoveka grada, na kratko su imali prilike da budu deo protokola predviđenog samo za one izabrane.
Šansu da budu bukvalno uz vlast imali su kandidati vladajućih partija sa republičkog nivoa čiji su se šefovi aktivno uključili u predizbornu kampanju za lokalne izbore 19. septembra. Završavajući državničke poslove tokom predizborne kampanje pojedini ministri sa sobom su vodili i svoje kandidate, valjda da pokažu narodu kako ih na vreme spremaju i uče da nakon 19. septembra preuzmu vlast.
Deo kampanje u kojoj su učestvovali članovi republičke vlade ličio je na period vladavine koalicije Zajedno, kada su socijalisti i radikali obilazili zemlju sve izbegavajući lokalnu vlast. Ipak, razlika je i što je lokalna vlast imala svog kandidata koji je opet gradonačelničke poslove poistovetio sa predizbornom kampanjom i obilazio gradilišta obećavajući da će, ako bude izabran, radovi biti završeni u narednom mandatu.
ZATVOR I BOLNICA: Otvarajući Centar za obuku zatvorskog osoblja u niškom Kazneno-popravnom zavodu, republički ministar pravde Zoran Stojković vodio je sa sobom kandidata svoje partije za gradonačelnika Gorana Ilića, inače doktora sudske medicine. Nije mu smetalo ni što je čitavoj sceni prisustvovao šef misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari u čijoj zemlji sigurno nije običaj da visoku delegaciju u gradu dočekuje neko ko će možda na prvim ili nekim budućim izborima postati gradonačelnik.
Obrazloženje funkcionera DSS-a bilo je da je kanidat u poseti zatvoru bio u svojstvu člana srpskog parlamenta, odnosno član parlamentarne delegacije. Ni njima nije bilo čudno što parlamentarnu delegaciju čini samo jedan poslanik i to baš iz stranke resornog ministra.
Ako je kandidat doktor sudske medicine izgledao čudno u zatvoru, onda je još čudnije izgledao pravnik među bolničkim posteljama, medicinskim aparatima i instrumentima. Jedina kvalifikacija kandidata pravnika Branislava Jovanovića da se nađe na novootvorenom Koronarnom odeljenju bila je ta što mu je ministar zdravlja Tomica Milosavljević partijski kolega.
Ako je uopšte nekome bilo čudno šta ministar finansija radi u pogonima Mašinske industrije Niš i to u kasnim večernjim časovima, objasnio je sam ministar Mlađan Dinkić, koji tvrdi da iako mu to nije posao, želi da se upozna sa problemima preduzeća u Srbiji. Razlog je "logičan" – Ministarstvo finansija određuje budžete ostalim ministarstvima. Naravno, tik uz ministra bio je i kandidat.
Ni jednog ni drugog kandidata niko nije ništa ni pitao, ali oni se ionako tek obučavaju za vlast.
DUVANCI I VOZOVI: 120 godina srpske železnice u Nišu obeleženo je dolaskom plavog voza iz koga je na svečani peron najpre zakoračio – kandidat. Svakako da se radi o kandidatu Nove Srbije Smiljku Kostiću, nekadašnjem direktoru Duvanske industrije Niš (DIN), a sada radniku te fabrike na skoro dvogodišnjem bolovanju. Kandidata je pratio ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i generalni direktor ŽTP-a Milanko Šarančić.
Dok su kandidat i ministar za kapitalne investicije dočekani na peronu uz konfete koje je bacala supruga kandidata Kostića, niški gradonačelnik Goran Ćirić, koji je ipak prisustvovao tom svečanom činu, stajao je po strani.
Da ni u državnim poslovima nikako ne treba čak ni stajati pored kandidata iz druge partije, pokazao je i ministar Ilić, koji se jednostavno zajedno sa svojim partijskim kolegom, direktorom ŽTP-a, nije ni pojavio na potpisivanju Sporazuma o razvoju železnice na području grada Niša.
Iako je potpisivanje sporazuma najavila železnica, potpis je stavila samo jedna strana, uz opravdanje da zbog kašnjenja plavog voza delegacija Ministarstva i ŽTP-a neće moći da dođe do Skupštine grada, gde ih je uzalud čekao kandidat DS-a i aktuelni gradonačelnik Ćirić.
"Iz ŽTP-a su nam javili da nije bilo dovoljno vremena za potpisivanje Sporazuma jer je protokol kasnio jedan sat. Siguran sam da će i železnica potpisati sporazum", rekao je Ćirić uz opasku da ga je cela situacija "lepo nasmejala". Razloge za smeh sigurno da imaju i građani Niša, koje su tokom kampanje sigurno zasmejala lica kandidata koji su zbog stranačke pripadnosti i kandidature pozive građanima da glasaju za njih upućivali iz senke svojih partijskih lidera. Scenografija ionako nije bila važna.
