Parada ponosa i Trans* ponos

BEZ PREBIJENIH GLAVA: Parada ponosa

foto: fonet

Boje duge i crveno

Ovogodišnja Parada ponosa protekla je mirno, uz, naravno, angažovanje ogromnog broja policajaca. Prvi put u Beogradu održan je i Trans* ponos, još jedna parada, istog dana kad i ova "obična". Strasti su uzavrele tek nakon održanih parada, ovog puta zbog – ideologija. Parada ponosa, naime, deklarisala se kao levičarska

Blagi bože, ko bi rekao da je moguće. U Beogradu je drugu godinu zaredom održana Parada ponosa, ponovo bez većih incidenata. Čak se ni obezbeđenje Andreja Vučića i pripadnici Žandarmerije nisu potukli. Konačno možemo na miru da se bavimo LGBT pravima, a ne time koliko je glava, izloga i žardinjera polupano ili je moglo da bude polupano da vlasti nisu u zadnji čas uskočile i zabranile Paradu iz bezbednosnih razloga.

No, i dalje je umesno postaviti pitanje, isto kao i prošle godine: kud se dedoše huligani? Šta se desilo sa onima koji su skandirali "pedere u blendere", "ubij, zakolji da peder ne postoji", "krv će se Beogradom liti, gej parade neće biti", i slično? Da li je moguće da su svi oni "preumili", ili je

posredi nešto drugo? Možda je istina ono što reče pre neki dan neimenovani mudrac sa Tvitera: "Pre će Orbović (predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, prim. nov.) da organizuje generalni štrajk sindikata protiv cene rada, nego što će vođe navijača da se zamere Vučiću."

PROČITALI USTAV: Vlast i mediji u Srbiji tog 20. septembra širili su ljubav i toleranciju na sve strane, kao da su svi stvarno pročitali Ustav Srbije u kom stoji da Srbija podstiče duh tolerancije. Studio B prenosio je celog dana obe parade (Paradu ponosa i Trans* ponos), reporteri učesnike nazivali "ljudima koji brane svoje pravo na ljubav", potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički čestitala organizatorima jer je parada bila "uspešna, kako i dolikuje modernoj državi"… Malo se izblamirala reporterka Studija B konstatacijom da među okupljenima ima i heteroseksualnih, ali čovek se uči dok je živ. Glavno smo, izgleda, pregurali: u Srbiji je moguće da se dve godine uzastopno održi Parada ponosa, a da nikom ne bude razbijena glava. Sad, što su uzrok toj razbijenoj glavi isti ovi koji se sad kunu u ljudska prava i slobodnu ljubav, šta da se radi.

Sistem, država, zakoni i većina LGBT organizacija u Srbiji ozbiljno zanemaruju trans* populaciju (asterisk stoji zbog toga što pojam obuhvata transrodne, transseksualne, transvestite, kros-dresere i čitav dalji spektar rodnih identiteta). Na primer, ogroman deo javnosti misli da se većina trans* osoba u Srbiji bavi prostitucijom. Od njih nekoliko stotina, svega 35 se bavi ovim poslom, ali eto stigme za celu populaciju. Ove godine, Gej-strejt alijansa odbila je da dodeli nagradu "Duga" transrodnoj majorki u penziji Heleni Vuković. Najvažnije, iako Fond za obavezno zdravstveno osiguranje pokriva veći deo troškova za proces promene pola, osobe koje promene pol imaju ogroman problem sa dobijanjem novih dokumenata, naročito kada je reč o matičnom broj, jer JMBG sadrži i oznaku za pol. Zbog svega toga, organizacije (malobrojne) koje štite prava trans* osoba rešile su da se ograde od Parade ponosa i održe sopstveni skup u Pionirskom parku (Parada ponosa krenula je od zgrade Vlade Srbije na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša). Mediji su ovo protumačili kao sukob unutar LGBT zajednice. Greška. Problem je u nevidljivosti i guranju trans* populacije na marginu. Odvojeni skup, istog dana, čini se kao mudar strateški potez koji povećava vidljivost ovih ljudi i skretanje pažnje na njihova prava.

BANDA CRVENA: Stvar koja se već dugo može zameriti mnogim LGBT organizacijama jeste: nijedna od njih nikada nije pokazala svoj politički stav. Ne prema ovoj ili onoj stranci, već politički stav prema svetu: da li su liberalno nastrojeni, ljube li kapitalizam ili pak više naginju ulevo. Ove godine, na Paradi ponosa, među ostalima, okupljenima se obratila Marija Perković iz organizacije "Žene u crnom", koja je svoj govor sastavila od crtica iz govora Klare Cetkin pred Rajhstagom 1932. godine. Osim toga, program Parade ponosa 2015. uključio je odavanje pošte žrtvama fašizma i izražavanje solidarnosti sa izbeglicama sa Bliskog istoka koje se nalaze u parku kod Beogradske autobuske stanice. Klara Cetkin, antifašizam, solidarnost! Neoliberalna kuka i motika digla se odmah, valjda još za vreme šetnje tokom Parade ponosa, te su se putem pametnih telefona na društvenim mrežama zaklinjali u slobodno tržište da sledeće godine neće doći na Paradu. Pljuštao je i standardni repertoar uvreda na račun "Žena u crnom". Odgovorio im je Adam Puškar iz Parade ponosa: "Te ‘babuskare’ su za razliku od drugih uvek stajale na strani LGBT zajednice i davale sav svoj prostor da se zajednica pojavi u javnosti, nisu kalkulisale da li će dobiti ili izgubiti glasače, nisu merile da li je politički korektno ili podobno da se podrži zajednica."

Ah, da, javili su se i oni koji sve ovo nazivaju Vučićevom paradom.

Iz istog broja

TV manijak

Surogat realnosti

Dragan Ilić

Umesto "Nuspojava"

Bukarin demokratski dijalog na napredni način

Teofil Pančić

Tribina – "Sloboda govora tokom 25 godina višestranačja u Srbiji"

Zašto je nestala solidarnost

Katarina Stevanović

Portret savremenika – Aleksandar Kristijan Golubović, II deo

Bekstvo iz zdravog razuma

Slobodan Georgiev

Srbija, Hrvatska, Evropa i izbeglice

Brisel suzama ne veruje

Momir Turudić

Takmičenje u popularnosti

Vučić protiv Stanije

Ivana Stupar

Divlja gradnja – Beograd na vodi

Ugovor i komentari

Mirko Rudić

Intervju – Slaviša Lekić

Problem sa čovekom koji nema problema sa svojom prošlošću

Tamara Skrozza

Hrvatska izbeglička hronika

Imajte srca, dajte nam prolaz

Nemanja Rujević

Beleške sa mađarske granice

Suzavac, batine i jauci

Jovana Đurović

In memoriam

Zorica Radović

Petar Lađević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu