Kada smo dogovarali intervju sa Markom Bastaćem, bili smo uvereni da će centralna tema razgovora biti događaji u vezi sa promocijom knjige Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda. Podsetimo, Vesić je promovisao svoju knjigu u galeriji "Progres", dok su ispred stajale pristalice Saveza za Srbiju. Kad je promocija okončana, okupljeni su krenuli za Vesićem čije je obezbeđenje nasrtalo na okupljene. Sutradan, Vesić je na društvenim mrežama izjavio kako je njegovoj saradnici neko od pristalica SzS-a, "a moguće i Marko Bastać", ukrao koverat sa 64.000 dinara prihoda od prodaje knjige. Međutim, veče pred zakazani termin za intervju dogodio se incident. Marko Bastać zadržan je na Aerodromu "Nikola Tesla", jer je pri povratku iz Dubaija u zemlju uneo veću količinu novca od zakonom dozvoljene. Tako je počinio carinski prekršaj, a razgovor za "Vreme", neplanirano, počinjemo ovim događajem.

"VREME": Koliko ste novca imali kod sebe u nedelju uveče kad ste se vratili iz Dubaija i zašto?

MARKO BASTAĆ: Imao sam, kad se saberu dinari i evri, oko 13.000 evra, a dozvoljeno je 10.000. Znao sam da je 10.000 limit kada izlazite iz zemlje, ali ne i kada se vraćate.

Sleteo sam, prošao pasošku kontrolu, uzeo prtljag i na carinskoj kontroli, gde me nikad ranije niko nije zaustavio, carinik je pokazao na mene i tražio da izađem iz reda i otvorim prtljag. To sam i uradio. Otvorio mi je kofer, počeo da pregleda stvari, u jednom trenutku je čak rekao: "Šta je ovo, samo igračke za decu?" Onda me je pitao gde mi je telefon koji sam kupio. Nisam znao o čemu priča, jer nisam kupio nikakav telefon, na šta me on pitao koliko novca imam kod sebe. Izvadio sam sve, on je izbrojao koliko je toga, video da je novca bilo toliko koliko je bilo. Saopštio mi je da sam počinio carinski prekršaj. Dakle, ne krivično delo, nego carinski prekršaj, i tražio da uđem u kabinu kako bih se skinuo go i kako bi me oni pretresli.

Sve to je trajalo dva i po sata, možda i duže. Prvo su mi prevrtali stvari na samom izlazu, tamo kuda prolaze svi koji sleću. Tada sam prvi put i video da taj skener radi jer su mi tražili da provučem kofer. Čim su pokazali prstom u mene, bilo mi je jasno o čemu se radi jer je nekoliko dana po mom odlasku predsednik Srbije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom pomenuo kako zna da sam ja u Dubaiju. To je klasičan primer zloupotrebe državnih resursa. Vučiću neko javlja kada bilo ko od opozicionih političara pređe granicu. Ne vidim kako drugačije on može da zna da je neko iz opozicije napustio zemlju.

A otkud vama 13.000 evra i šta će vam?

Prvo, ja nisam novac iznosio, nego unosio. Drugo, moja je greška što sam mislio da je iznos veći od 10.000 evra potrebno prijaviti samo kada izlazite iz zemlje, a ne i kada ulazite. Priznajem da sam pogrešio. Dobiću kaznu propisanu zakonom nakon što odem kod sudije za prekršaje. Stvarno, jeste moja greška. Nosio sam iz Dubaija novac prijatelju čiji član porodice je bolestan, i ponovo bih, jer je situacija bila jako hitna. Da sam znao da je to prekršaj, prijavio bih iznos koji imam kod sebe.

Sad ste meta tabloida. U kom pravcu mislite da će hajka ići? Već se govori o finansiranju opozicionog delovanja. Može li se srušiti vlast sa 13.000 evra?

Taj je iznos za naš standard veliki, jer ljudi rade za plate od 30.000 ili 40.000 dinara. Naglašavam da taj novac nije moj, ja sam ga samo doneo. Krenuće spin, jer sam ja bukvalno sedam minuta po izlasku sa carinske kontrole dobio poziv novinarke "Kurira" koja je odmah pitala u kakvom sam ja to carinskom prekršaju i da li je tačno da krišom unosim novac u Srbiju. Tu je već potpuno jasno kako Vučić Aleksandar sve prati i kako očigledno čak i carina radi za tabloide. Siguran sam da ću u narednih nekoliko dana biti na naslovnim stranama, ali sam isto tako siguran i da niko nikad neće pitati odakle njima informacije o tome gde se ja krećem.

Kad smo već kod para, Goran Vesić vas je optužio da ste od njegove saradnice ukrali deo novca od prodaje njegove knjige o Beogradu. Moja tašna se nalazi na metar od vas. Da li treba da je sakrijem?

Mi smo planirali da dođemo na tu promociju tako što ćemo prosto stati ispred galerije "Progres" i pokazati fotografije svega sto je Vesić srušio u Beogradu. Odredili smo liniju do koje idemo jer znamo da šalju Simu Spasića, znamo da imaju batinaše, provokatore, huškače, koji se stalno pojavljuju i pokušavaju da isprovociraju bilo kakav incident, ne bi li nas predstavili kao nasilnike. Videli smo na ulazu ljude koji izgledaju kao obezbeđenje splavova: nabildovani, kratko ošišani sa priličnim brojem tetovaža. Stajali su na vratima i nisu dozvoljavali da uđe niko ko nema pozivnicu. Niko od nas nije ni pokušao da uđe. Čak su i neki mediji vraćeni i rečeno im je da je to privatna promocija. E sad ja vas pitam, kako je moguće da neko od ljudi koji protestuju, ili ja, uđe unutra, ukrade novac… Trebao im je spin jer je činjenica da je Vesić Goran jedan od najomraženijih političara u istoriji zbog toga što ruši grad i maltretira ljude koji žive u Beogradu.

Pritom, nije mu falila dlaka s glave, jedini ljudi koji su povređeni jesu oni koji su došli ispred "Progresa" da iskažu svoj protest i koje je njegovo obezbeđenje guralo. Naglašavam: kada je on krenuo napolje, to njegovo obezbeđenje je rušilo sve pred sobom.

Dakle, on ulazi u istoriju kao najveća štetočina ovog grada jer je nadmašio Nemce u Drugom svetskom ratu po porušenim i razoranim kvadratima ulica ovog grada. Posebna je priča kako on krade novac i na tom rušenju, ali više nije reč samo o novcu, on nama bukvalno krade život. Kad preračunamo koliko smo sati izgubili čekajući u automobilu, autobusu, na ulici, kružeći naokolo pešice da bismo stigli od kuće do posla, dolazimo do podatka da na godišnjem nivou gubimo nekoliko dana života.

Onda on takav piše knjigu o ovom gradu, ljudi su revoltirani. U takvoj situaciji propagandna mašinerija nema kako da ga opere, pa se zato služe lažima.

I na kraju promocija knjige, tu u blizini Trga, za čiju rekonstrukciju je potrošio 10 miliona evra naših para a koji se onda raspao posle deset dana. Umesto da odgovori ljudima zašto sve to radi, on pravi promociju zbirke kolumni koje objavljuje u "Politici" a koju za njega piše Ivan Radovanović. A ja vas podsećam da je upravo taj Ivan Radovanović vlasnik ofšor kompanije koji je priznao da je postavio Vesić Gorana za direktora svoje firme u vreme dok je Vesić bio sekretar privremenog organa gradske uprave. Pa umesto ukoričenih kolumni odgovorite na pitanja vezana za sukob interesa, pljačku…

Osim reka i gužve, Goran Vesić rekao je da voli i beogradske kafane. I tu je otprilike stao. Vi ste predsednik centralne gradske opštine. Da li je duh Beograda zaista samo gužva i kafana?

Dokaz da se Beograd pretvara u jednu veliku, ali lošu kafanu jeste i to da neko odluči da premešta most. U park! Ja moram da podsetim: Stari savski most je jedini koji Nemci nisu srušili za vreme povlačenja u Drugom svetskom ratu. Bio je jedan u Francuskoj koji se desetak dana nakon povlačenja Nemaca sam urušio od oštećenja. Taj most dakle nije samo most, on je simbol Beograda, simbol Evrope koja je pobedila fašizam. I onda on odluči da premešta taj most u park, i još mrtav hladan slaže kako su se građani izjasnili da žele most u parku. Kada bi se to desilo, a neće jer mu to nećemo dozvoliti, mi bismo bili uskraćeni za most preko koga se danas odvija 13 odsto saobraćaja. I to na tri godine. Da li možete da shvatite kakav bi to saobraćajni kolaps izazvalo?

Zašto se taj most uklanja? Zato što privilegovanim kupcima stanova u Beogradu na vodi smeta buka. Tako se ne ponaša odgovorna vlast koja je u službi građana. To nije normalno. To je dokaz ludila u kome živimo.

Ostali ste nam dužni odgovor: da li ste oteli koverat s novcem od prodaje Vesićeve knjige? Niste bili unutra, ali on nije precizirao da li se krađa desila u sali ili na ulici.

Naravno da nisam. Ja čak i nisam bio tu kad je on izlazio iz "Progresa" jer sam dobio informaciju da će možda izaći na sporedni ulaz ka Obilićevom vencu, i otišao sam da ga sačekam tamo. Valjda, kad ne mogu ništa drugo da smisle ili kad im neka laž ne prođe, oni moraju da smisle još veću. Kad je to izgovorio, rekao sam sebi: u redu, oprostio sam mu kad je slao batinaše dok smo blokirali radove na Trgu republike, prešao sam preko njegovih besmislenih optužbi u kojima me povezuje sa narko-klanovima iz Crne Gore. Prešao sam i preko toga što je tabloidima koje finansira našim novcem slao izveštaje inspekcija i optuživao me da sam lopov a da pritom nisam zbog svega toga dobio ni prekršajnu prijavu. Dakle, prešao sam preko svega toga, ali kad me je Vesić optužio za krađu novca za lečenje bolesnog deteta, rekao sam: u redu, sad ćeš dobiti jednu vaspitnu šamarčinu. A onda se odmah javio Vučić Aleksandar i poručio mi: šta si krenuo na slabijeg od sebe, hajde, udari mene, ja sam jači.

Tu je iz njega iskočila ona neostvarena želja da bude huligan. A Vučić Aleksandar je najveći lažnjak kog je ova zemlja videla. Trenirao je košarku, pa je bio toliko loš da je postao košarkaški sudija sa 15 godina. E to vam je on, uvek nešto hoće, a ne može, uvek je zamalo, pa ga gledamo kako detetu od deset godina zalepi "bananu". E to je lažnjak.

Ali, baš u tim trenucima najviše iz njega izbija ono radikalsko čega se nikad neće otresti.

Vi pripadate opozicionom bloku koji je nedvosmisleno za bojkot redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora. Kako ćete razlikovati bojkot od proste apstinencije izbora? Kakav je plan za artikulaciju bojkota?

Što se mene tiče, nikakvi izbori ne postoje. To su lažni izbori i ne prihvatam njihove rezultate. Dokle god izborni uslovi nisu demokratski, nema govora o pravom izboru. Bojkot je sredstvo, nešto što morate da uradite jer neko pravi budalu od vas.

Pa dobro, šta ćete raditi dan nakon tih izbora, kad više ne budete imali većinu u Starom gradu?

Što se mene tiče, ja ih neću pustiti da uđu u ovu zgradu, pa nek me izbacuju. Nek dovode batinaše, nek nas tuku, nek nam rade šta god misle da mogu, uopšte me ne zanima.

Ali zakonski, vama u tom trenutku ističe mandat. U kom svojstvu ih ne puštate u zgradu?

Ne puštam ih kao građanin. Ja sam se kao građanin i vladao kao predsednik opštine i ne mogu da trpim sve što rade ovom gradu. Ljudi to vide i nisu uspavani, ljudi su iscrpljeni. Blizu 1,8 miliona ljudi živi na ivici siromaštva, 230.000 ljudi radi na ugovor i oni ih egzistencijalno ucenjuju, o tome govori otac poginulog radnika Milovan Milivojević na koga direktor šalje njegove kolege, kolege njegovog sina, da ga pljuju jer traži pravdu. U takvim uslovima ja branim opštinu. To je moja obaveza. Ako prestanem da se borim, onda mi preostaje jedino da se pridružim novoj seobi Srba koju je započeo Vučićev režim. Iz njihove Srbije koja je u zlatnom dobu dnevno pobegne 139 ljudi. Oni beže ne samo za boljim platama, oni beže mozgom za dostojanstvom. Ja ću to dostojanstvo građana da branim ovde gde sam.

Čekajte, vi mislite da vas policija neće izneti iz opštine ako u njoj ostanete nakon izbora?

Verovatno će probati. Kritičari bojkota kažu da predajemo SNS-u u ruke Šabac, Paraćin, Stari grad… Gledajte širu sliku: ova država je kidnapovana. Kidnapovala ju je Srpska napredna stranka. To vidimo na svakom ćošku. I ja se ponašam i borim u skladu sa onim što vidim. Da li će u naredne četiri godine opozicija, učestvujući na lažnim izborima, imati kao i sada šezdesetak ili više poslanika i da li će postojati tri-četiri slobodne opštine, to u životu građana neće promeniti ništa. Ja se borim za to da promena bude stvarna. Ne mogu da budem toliko sebičan i da kažem: ova opština je opoziciona, ovde nema šanse da nas pobede, ja ovo ne puštam, a vi se snađite. Ja sam 2016. stavio svoje ime na listu, iako sam bio praktično nepoznat. Protiv sebe sam imao Aleksandra Vučića jer se po njemu zvala ta lista. I pobedili smo ih. Na nekim narednim izborima pobedićemo ih još ubedljivije, ali na pravim izborima, na kojima građani znaju za koga glasaju. A ne da glasaju za Vučića a dobiju Vesića, Jutku, onog piromana Simonovića, Repca iz Plandišta…

Dakle, prvo borba za fer i poštene izbore na kojima će opozicija pobediti, a onda promena izbornog zakona, i to takva da građani znaju koga biraju, šta su čije ingerencije i, ako nešto ne valja, da se zna ko je kriv.

A do tada u kampanji bojkota, u okviru koje smo već obišli preko 100 gradova, nastavljamo da raskrinkavamo ovu vlast i njihove afere.

Dobro, ali kako će građani znati da Marko Bastać bojkotuje izbore, a ne da nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima raskrinkavanja vlasti?

Pa evo, ja vam kažem, Stranka slobode i pravde i Marko Bastać neće učestvovati u izborima u Srbiji kojom Vučić vlada strahom i mrakom. I pobedićemo. Bojkotom ćemo osloboditi zemlju i naterati ih da omoguće građanima da biraju, to je naš cilj. A onima koji danas pitaju šta će biti dan posle izbora i hoće da mere uspešnost bojkota brojevima o izlaznosti ja poručujem da u zarobljenoj državi, u kojoj mi živimo po nalazu Fridom hausa, nije merilo koliko je ljudi izašlo da glasa, nego ko je sve bojkotovao te izbore. Ako ih, a ja verujem da hoće, bojkotuje opozicija, prava opozicija, a ne ovi koji glume opoziciju tako što sede u zarobljenim institucijama, znaćemo da je bojkot uspeo.

Otvara se tu još jedno pitanje: svašta smo videli u mestima gde su već održani lokalni izbori u skorije vreme, npr. u Lučanima i Medveđi, gde smo imali policiju, crne džipove, batinaše… Hipotetički, kada opozicija ne bi bojkotovala naredne izbore, da li bi zapravo Lučani i Medveđa bili ogledno dobro kako bi izgledala cela Srbija na dan izbora?

Apsolutno, Lučani i Medveđa su slika Srbije pod SNS-om. To je ono u šta ova vlast pretvara čitavu zemlju. Oni kao komandanti sede na nekoj bezbednoj lokaciji i žrtvuju ljude. Oni stalno pričaju kako će biti prolivena krv. Oni huškaju ljude da se napadaju međusobno dok oni sede sa strane na bezbednom.

U tom smislu, čak i kad ne bismo bojkotovali izbore, svojim siledžijskim metodama SNS bi oteo ovo malo preostalih slobodnih lokalnih samouprava. Da se ne zavaravamo: u tom slučaju oni ne bi koristili samo one metode koje smo već videli, nego pomnožene sa sto. U ovim izbornim uslovima – pomnožene sa sto. I u tom kontekstu, ja bih zaista imao strah i za živote svojih kolega i za svoj život, da nam se bukvalno ne dogodi najgori mogući scenario. Oni ne prezaju ni od čega.