Najavljena seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra izazvala je mnogo reakcija kod građana. Sredinom januara direktor Gradskog zelenila Radovan Draškić kazao je da je to šok za koji sugrađani moraju da se pripreme navodeći nekoliko razloga za tu odluku. Pozvao se tada na starost platana, od kojih neki imaju i devedeset godina, kao i na problem bezbednosti. Naime, postoji opasnost da usled nevremena drvo ili grana padnu i povrede nekog ili unište imovinu. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je već bila u planu, i po Draškićevim rečima, "kad se već sve radi i raskopava cela ulica, onda je to idealna prilika da posadimo nova stabla koja će u narednih pola veka biti drvored".

Postavilo se pitanje u javnosti kako je moguće da je jedan od najlepših drvoreda u Beogradu u takvom stanju i da li su oštre mere zaista neminovne.

Po pisanju ovdašnjeg dnevnog lista, ta stabla su doneta u periodu od 1920. do 1930. godine, i to na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata. Kao jedan od vidova reparacije, posađeno je zelenilo u različitim ulicama po sadašnjem centru Beograda. (Svakako da ne datiraju svi primerci u Bulevaru iz tog doba, jedan broj je sađen kasnije.) Životni vek platana je čak i do 300 godina, ali je dokazano da je on drastično kraći u gradskim uslovima i da dostiže oko jedan vek.

Kada je u pitanju drvored u Bulevaru, stručnjaci šumarskog fakulteta procenili su da bi tamošnjim devedesetogodišnjim platanima ostalo još najviše deset do 15 godina života. U proteklo vreme, rađene su dve studije koje su imale za cilj da procene zdravstveno stanje više od 500 stabala koja će sada, po svemu sudeći, biti posečeni. Kako stoji na sajtu Gradskog zelenila, rezultati studija iz 2005. i 2008. godine pokazali su da je ovaj drvored najosetljiviji u gradu. U prvoj studiji, koju su radili dr Nebojša Anastasijević i dr Vesna Vratuša, procenjeno je da bi najduži preostali period života platana iznosio deset godina i da bi ga za to vreme trebalo zameniti novim. Takođe, tada je predviđena i seča 32 stabla platana koja "zbog opšteg stanja u kome se nalaze predstavljaju opasnost za prolaznike, objekte, vozila i saobraćaj". Međutim, kada je stručna komisija izašla na teren da odobri seču, članovi komisije su utvrdili da je obim oštećenja stabala u drvoredu veći od onog koji je u studiji prikazan. Odlučili su da je neophodno obaviti detaljni pregled stabala u Bulevaru na potezu od Trga Nikole Pašića do Ustaničke ulice.

GREŠKE IZ PROŠLOSTI: Krivicu za tu seču "gangrenoznih" ekstremiteta beogradskih stabala, prema izveštaju koji potpisuje profesor Šumarskog fakulteta, snosi ekipa koja je ratnih godina nestručno održavala gradsko zelenilo. Ceh sada plaćamo. "Stvar je vrlo jednostavna, u periodu od 1995. do 1997. stabla su orezana nepravilno i nestručno i vrlo brzo se pojavila trulež. Kada smo pre dve godine radili našu studiju i videli u kom je drveće stanju, dogovor je bio da se uklone grane i skrate stabla. Međutim, ona su jako loše, a nisu ni sva podjednako oštećena. Onda bismo na kraju dobili stabla nejednake visine, čije bi krune bile od 1,5 do dva metra i to bi onemogućilo saobraćaj i smetalo ljudima," kaže za "Vreme" Čedomir Marković, profesor entomologije na Šumarskom fakultetu i rukovodilac projekta čiji je rezultat pomenuta studija iz 2008. prema kojoj se orijentiše Gradsko zelenilo. Kako je profesor Marković objasnio, pre petnaestak godina orezane su grane velikih prečnika. Na taj način su na stablima stvoreni veliki preseci, odnosno rane koje teško i sporo zarastaju. Problem je što one nisu nakon toga dezinfikovane i zaštićene efikasnim premazom i tako su stvoreni uslovi za masovnu pojavu gljive koja je ubrzo prouzrokovala centralnu trulež. Prema njegovim i rečima dr Dragana Karadžića, fitopatologa, na najvećem broju grana zdrava je samo rubna zona širine od tri do pet centimetara. Pošto se na tu usku zonu oslanjaju novoizrasle grane, čija je dužina i više od pet metara, postoji velika mogućnost obrušavanja. Takođe, masovna pojava truleži je duboko oštetila stabla.

"Zamena drvoreda može da se vrši sukcesivno, pa da malo po malo dobijete novi u narednih deset do petnaest godina. A postoji mogućnost da se to uradi odjednom što je u ovom slučaju lakše jer se već vrši rekonstrukcija cele ulice", smatra Marković, dodajući da je mnogo lakše i obaranje stabala u takvim uslovima. Naš sagovornik takođe navodi da će premeštanje koloseka u srednji deo Bulevara ubuduće olakšati prilaz krošnjama.

Rekonstrukcija saobraćajnice podrazumeva i postavljanje ili menjanje različitih instalacija pa je moguće oštetiti korenje. Postoji i drugačiji način bušenja oko korenja, međutim, on nije isplativ ako bi se primercima iz Bulevara produžio život za samo jednu deceniju.

Prema informacijama iz Gradskog zelenila, planirano je da sadnja novog drvoreda okupi eminentne ljude iz struke koji bi se dogovorili šta je najbolje da se zasadi na njegovo mesto. U pitanju neće biti nove, mlade sadnice, već formirana stabla od sedam do deset godina. Sada se u razmaku od Vukovog spomenika do Ustaničke ulice nalazi 431 stablo. Od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića sačuvaće se 48 stabala, koja su boljeg zdravstvenog stanja i čine celinu. Takođe, 54 mlada stabla biće izvađena sa korenom i presađena na zelene površine u blizini. Prema predviđenim planovima, biće posečeno 329 stabala, a zasađeno 591 drvo. Sadnice će biti visoke najmanje pet metara i prečnika deset cenitmetara kako bi drvored što pre "oživeo". Po najavama Radovana Draškića, najverovatnije će biti zasađeni neki od srednjih lišćara čije krošnje neće moći da dotiču zgrade, semafore i kontaktne mreže.

Bulevar će nakon rekonstrukcije, kako najavljuju, biti sličan Nemanjinoj ili Ulici kralja Milana. Međutim, drvored će biti savremeniji jer se planira izgradnja sistema za navodnjavanje i zaštitnih kaseta, kojima bi se sprečavalo da korenje dotiče instalacije. (Poznato je i da se problemi se rastom korena ogledaju u oštećenjima na trotoarima i kolovozima, ali je moguće napraviti barijere koje usmeravaju rast korena naniže.)

Direktor Gradskog zelenila je govoreći o zameni drvoreda kazao da je svestan da će ona izazvati ljutnju Beograđana i da taj ogroman posao sigurno ne bi započinjali i navlačili gnev mnogih da nije "utvrđeno da je potrebno".

Planirana seča će početi uskoro iako još mnogim građanima to teško pada. Potpisuju peticije i traže načine da odgode ili spreče seču stabala evropskog bulevara srpske prestonice. No, po svemu sudeći, to je sada neminovnost.

Bitno je spomenuti za nauk nekoliko stvari.

Sve će se raditi u prisustvu stručnjaka jer kako je napisano u studiji iz 2008, imajući u vidu neka davna orezivanja: "Podučeni iskustvom koje smo do sada stekli, mišljenja smo da se svi radovi na sanaciji truleži u drvoredu moraju obavljati pod nadzorom stručnih lica ili institucija".

Poznato je koliko je drveće bitno jer, ne samo da oplemenjuje već smanjuje saobraćajnu buku, rasprostiranje čestica prašine i čađi. Takođe, poređenja radi, temperatura vazduha iznad parka leti je za sedam stepeni niža nego iznad susedne ulice. Dražen Tica, direktor sektora održavanja u Gradskom zelenilu, kazao je da su "stabla živa bića, kao i čovek. I životni vek platana zavisi od uslova u kojima su rasli." Otuda treba pažljivo čuvati neke buduće drvorede.