Teške građevinske mašine bruje na graničnom prelazu Merdare, na prelazu između Srbije i Kosova kada se ide prema Prištini iz pravca Pojata. Ono što je donedavno izgledalo kao privremeni administrativni prelaz, iz dana u dan postaje pravi granični prelaz, sa velikom zgradom, prekrivenim delom i više mesta za prolaz automobila, autobusa i kamiona. Do prelaza Merdare ide se regionalnim putem sa dve kolovozne trake, dok na kosovskoj strani već postoji "motorvej", put sa četiri trake u izgradnji koji vodi do Prištine.

Putnik koji je možda i vozio brže u delu kroz Srbiju, čim pređe na Kosovo, vozi po saobraćajnim pravilima, izbegava da prekorači propisanu brzinu, i vozi kao i drugi sa kosovskim tablicama. Ovim putem, posle odluke vlade u Prištini donete nekoliko dana posle propalog pokušaja da Kosovo uđe u Interpol kojom je carina na proizvode u Srbiji podignuta na 100 odsto, sve ređe će prolaziti kamioni robe sa oznakom "Proizvedeno u Srbiji". Da bi anulirala poraz na međunarodnom planu, kosovska vlast se odlučila na rizičan potez i povela trgovinski rat protiv Srbije.

Samo u nedelju dana posle neuspelog ulaska u Interpol i slavljenja "pobede" u srpskom delu Mitrovice, kao i seirenja dela srpske Vlade, jedan administrativni potez doveo je region pred mogućnost novog sukoba sa posledicama koje nije lako utvrditi. Vlada Hašima Tačija u Prištini u kojoj sede i trojica srpskih ministara, odlučila je da povećanjem carina na srpsku robu zaustavi kamione iz Srbije, da na taj način pošalje neku poruku svetu i Beogradu.

Potez je ocenjen ne samo kao rizičan nego i glup, gotovo na ivici razuma.

"Porezi će ostati dok Srbija ne prizna Kosovo", poručio je Hašim Tači, predsednik Republike Kosovo. "Ovo se nije dešavalo ni u trinaestom, ni u četrnaestom veku", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je u nekoliko navrata izjavio da moli vlast u Prištini da promeni odluku i da ne sprečava trgovinu između Srbije i Kosova, pokušavao je da zvuči umereno u odnosu na ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića i šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Srpska strana je odmah tražila od EU i SAD da utiču na Kosovo da promeni odluku, pozivajući se na činjenicu da je Kosovo deo CEFTA sporazuma o regionalnoj saradnji u oblasti slobodne trgovine. I EU i SAD pozvali su vlast u Prištini da poništi odluku o uvođenju novih carina i vrati se dijalogu.

Međutim, nekoliko loših političkih poteza proizvelo je mnogo negativnog sentimenta na terenu i sada je pitanje da li će se brzo preći preko ove serije incidenata ili smo svedoci stvaranja "nove realnosti" koja bi trebalo da dovede do nekog novog iznuđenog rešenja.

ŠTA JE U SRPSKIM KAMIONIMA: Kosovo je za srpske proizvode, naročito iz oblasti prehrambene industrije, prava meka. Posle godina odsustvovanja sa tog tržišta zbog rata i svega što se dešavalo u poslednjih dvadeset godina, srpska industrija sa svojim proizvodima počela je da se vraća tamo gde je bila dominantna više decenija. Dok u srpskim prodavnicama teško da možete da nađete neki proizvod sa Kosova, izuzev vina koje se pravi sa etiketom manastira u Dečanima, kosovske su piljare i veliki trgovinski lanci dobro popunjeni srpskim prehrambenim proizvodima i to onim brendovima kojih se stanovnici kosova sećaju još iz zlatnih vremena: plazme, eurokrema, mleka, zejtina i drugih konditorskih proizvoda.

Srbija ostvaruje veliki suficit u trgovini sa Kosovom, oko 300 miliona evra, a predstavnici Privredne komore su izjavljivali da je do blokade rast razmene bio oko 15 odsto ove godine. Od trenutka proglašenja nezavisnosti u zimu 2008. godine, a posebno nakon Briselskog sporazuma iz 2013, srpski su se proizvodi iz različitih industrija vraćali na Kosovo. Tada su bili viđeni kao nešto po prijemčivoj ceni, sa čime su kupci od ranije upoznati, čijem kvalitetu veruju. Do juče je kosovski kupac opušteno pazario srpske proizvode, odnosno, robu proizvedenu u Srbiji, a poslednjih dana ih spaljuje i bojkotuje tražeći u tom činu kompenzaciju za neuspeh Kosova da se na bolji način izbori za svoju poziciju na međunarodnoj sceni.

S druge strane, na društvenim mrežama pojavili su se šaljivi klipovi poput onog na kom Albanci sa Kosova švercuju plazma keks kao da je reč o drogama, a postoji fotografija u kome izdrobljena plazma služi kao zamena za kokain.

Osim sporadičnih napada članova pokreta Samoopredeljenje na pojedine srpske kamione s robom, uspostavljena je trgovina, postavljeni su temelji za buduću saradnju i počelo je da se vraća poverenje. U jednom trenutku, pre godinu ili dve, izgledalo je da je saradnja toliko dobra da će se sama tržišta ujediniti. Međutim, jedna nervozna politička odluka dovela je do toga da se zaboravi ono što je osnova odnosa – trgovina između dve zemlje i da se pređe na teren identiteta: dakle, sa pozicija ponašanja i navika vratili smo se na nivo u kome raspravljamo "ko smo, šta smo i odakle smo".

Vlast u Prištini je najpre podigla carine u visini od deset odsto na proizvode iz Srbije i BiH (ocenjeno je da i BiH radi protiv Kosova), a posle propasti u Interpolu otišlo se na neverovatnih sto odsto carina.

DALJE, JOŠ NIŽE: Ali, to nije bilo sve. Dok se srpska strana trudila da prigovorima partnerima u EU i SAD izdejstvuje poništavanje ove odluke, kosovska policija, koja je mesecima ćutala o ubistvu Olivera Ivanovića iz januara 2018. godine, sprovela je par brzih akcija na severu pokrajine, u nameri da pohapsi počinitelje i njihove pomagače. Sa trgovinskog, slučaj se preselio u zonu bezbednosti, odnosno, vratio se u oblast policije i istraga odakle se i krenulo kampanjom za i protiv Interpola.

Kosovska policija najpre je pohapsila četvoricu Srba iz Mitrovice za koje se pretpostavlja da su učestvovali ili znaju nešto o ubistvu Olivera Ivanovića, a onda su u spektakularnoj akciji u subotu 24. novembra 2018. promašili da uhapse Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, stranke koja je surogat SNS-a na Kosovu i partner Vlade u Prištini. Pokušaj hapšenja Radoičića proizveo je haos i pitanje je na koji način će se sad okončati ta "afera". Predsednik Srbije ga je na RTS u, u programu uživo, označio kao najvažnijeg Srbina na severu Kosova i jedinog koji je u stanju da odbrani narod i državu.

Samo godinu dana ranije, sve je bilo drugačije.

Radoičić važi za "kontroverznog biznismena" rodom iz okoline Peći i dobrog prijatelja Ramuša Haradinaja, predsednika Vlade Kosova. Poznat je srpskoj javnosti od zime 2018. godine kada je bio osumnjičen kao čovek koji bi mogao da zna više o ubistvu Ivanovića. Sam Ivanović je u jednom intervjuu za BIRN još u jesen 2017. označio Radoičića kao glavnog čoveka među Srbima na Kosovu. Pre samo godinu dana to je bilo čudno za ljude van Kosova, niko za njega nije bio čuo, a čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao da ga poznaje i da zna bilo šta o njegovom delovanju. Radoičić je važio za čoveka čije se ime ne izgovara glasno na severu Kosova i koji je bio toliko "jak" da je u jednoj situaciji javno išamarao predsednika opštine Gorana Rakića. Da ga poznaju i imaju bilo kakva saznanja o njemu negirali su tih dana i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i šef kancelarije za KIM Marko Đurić. Izgledalo je da je jedini koji ga poznaje i zna njegovu ulogu Ramuš Haradinaj, koji je javno govorio o tome da se sa Radoičićem dogovora o svemu kada je srpska zajednica u pitanju. Tako smo dobili "novog lidera Srba" u pokrajini, a verovalo se da sve stvari kontroliše Zvonko Veselinović, Radoičićev kum i pokrovitelj.

Pokušaj da se Radoičić uhapsi je propao: on je očevidno imao dojavu, pobegao je u Srbiju i objavio saopštenje u kom kaže da je uvek spreman da brani Srbiju, da nije umešan u ubistvo Olivera Ivanovića i da je spreman da razgovara samo sa srpskim istražnim organima. To je objavio u nedelju 25. novembra, a u petak, dva dana ranije, opet se nije pojavio na suđenju u Pirotu pred Višim sudom povodom slučaja u kom su Radoičić i Veselinović označeni kao osobe koje su se nelegalno obogatile na poslovima iskopavanja i prevoza šljunka za potrebe izgradnje Koridora 10.

Dakle, Radoičić, čovek sa pozamašnim policijskim dosijeom, čovek koga srpska država traži zbog tog slučaja, beži u Beograd i priča da je spreman da razgovara sa srpskim vlastima. Njega ovde primaju na "najvišem nivou" jer je od točioca na pumpi i čoveka umešanog u brojne kriminalne radnje, o čemu je ovde ranije bilo reči, prerastao u preduzetnika, vlasnika kompanija koje rade brojne poslove i dobrog prijatelja ljudi iz okruženja Aleksandra Vučića.

Valjda su ga zato vodili na poligraf, omiljeni medij Aleksandra Vučića, ultimativno oruđe za utvrđivanje istine, kome su se ranije, poput neke vrste inicijacije, bili podvrgli i Vučićev kum Nikola Petrović kao i sam Vučić, da bi se docnije srpskoj javnosti, između istorijskog pregleda situacije na Kosovu i analize suficita u budžetu, saopštilo da je Radoičić nevin i da nema nikakve veze sa ubistvom Olivera Ivanovića.

Vučić je u dvosatnom nastupu na RTS-u objasnio "slučaj Radoičić" i sada ga predstavio kao svog starog znanca iako nije tako govorio pre samo 10 meseci kada je Ivanović ubijen. Optužio je međunarodnu zajednicu i opoziciju da su zapravo izmislili slučaj Ivanović na početku kampanje za izbore u Beogradu jer je "bilo planirano da padne Beograd, a onda i da se brzo reši sve na Kosovu", poentirao je predsednik u maniru analiza iz časopisa "Zona sumraka".

Naravno, pošto novinar nije smeo da pita, ostalo je nejasno odakle Vučiću sva ta saznanja, a da ne pričamo odakle mu pravo da sam vodi istragu na televiziji i još jednom iskoristi istragu registrovanih kriminalaca protiv ljudi iz opozicije. Tako je rekao da mu nije jasno kako neko ko nije znao kako je ubijen čovek u njegovom stanu može da govori o tome ko je ubio Ivanovića, aludirajući na tabloidni slučaj optužbi na račun nekadašnjeg ombudsmana Saše Jankovića.

TOPUZ I TRAGOVI: Dok kosovska policija naprasno pokazuje znake života posle propalog pokušaja da bude deo međunarodnog policijskog sistema i ide i hapsi po severu Kosova, Srbi šalju zabrinjavajuće poruke da se zbog trgovinske blokade dovodi u pitanje rad bolnica i škola i da srpski živalj maltene neće imati čime da se prehrani. Aparat manipulacije pokrenut je u Beogradu i mediji pod kontrolom vlasti danima vrte isti narativ: Albanci sve ovo rade iz osvete i žele da na ovaj način proteraju Srbe sa Kosova. Tenzija je toliko podignuta da opet izgleda kao da smo u stanju zamrznutog rata i da bi vas, ako biste se usudili da otputujete na Kosovo i tamo progovorite na srpskom, u najmanju ruku – proterali.

Meseci truda da se uspostavi kakva-takva komunikacija kao da su pali u vodu. Umesto reči pomirenja i razumevanja stižu pretnje i borbeni pokliči. I jedna i druga strana hrabre sebe i svoju javnost kao da i jednima i drugima preti invazija u svakom trenutku. Ovaj naizgled haos dolazi posle meseci u kojima se kao tražilo neko rešenje i kada, čini se, nije lako mogla da prođe zajednička ideja Tačija i Vučića o podeli teritorija. Pored toga, Srbija se "dobro pripremila" i svaku najavu sa Kosova u domaćim medija višestruko uvećava, pa kada se "napravi rezultat" kao što je bilo u slučaju Interpola, to se tumači kao srpska pobeda nad Amerikom i Evropom, pobeda nad najmoćnijim zemljama sveta.

Vučić je odlučio da javno zaštiti čoveka koga se Srbi na severu Kosova plaše i da ga predstavi onako kako je do sada samo Zvonka Veselinovića predstavljao: "Da li ćete vi ići da branite Srbe ili on?" retorički je upitao sluđenog voditelja Gorislava Papića. Ako je istina da se Radoičiću gleda kroz prste zato što će sutra da "pogine na mostu" ako treba, kao i Veselinoviću pre toga dok nije postao jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Srbiji, onda taj argument pada u vodu jer je Radoičić pobegao čim je jedinica ROSU prešla most na Ibru i krenula po njega, a ne po Srbe.

Dakle, u pitanju je neka veća igra i s obzirom na to da Vučić ratuje preko televizije i sprema se da otputuje najpre na Kipar pa u Italiju, a onda pegla košulje da se spremi za doček Emanuela Makrona, kao da situacija na Kosovu i nije tako napeta, odnosno, u "tom ludilu ima i te kako sistema".

Vučić je, pošto je bolji političar od kolega u Prištini, pristao na trgovinski rat, da bi i njegovi protivnici tamo zabeležili neki poen u domaćoj javnosti. Uveli su Srbiji trgovinske sankcije, pokrenuli istragu, hapse Srbe po severu kosova, ROSU upada tamo gde ne bi smeo. Srbi izlaze iz institucija, počinju sa protestima zbog diskriminacije. Krug se zatvorio: ostaje samo da se Srbi zatvore u rudnik Trepča i da im iz Slovenije stignu banane, kao Albancima devedesetih. Priština je nemoćna, prijatelji je ostavljaju, mora da pristane da Srbiji ostanu četiri opštine na severu. Tači pobeđuje, Haradinaj gubi – Milan Radoičić postaje potpredsednik SNS-a i predsednik opštine Severna kosovska Mitrovica. Zvonko Veselinović se vraća na posao u Pošti Srbije, tamo odakle je krenuo, Vučić zida stadione po Srbiji.

Mir dolazi na Zapadni Balkan. Zar nije dobar plan?

Međutim, stvari sada ne izgledaju tako lepo. Negativna osećanja ponovo su pokrenuta, medijska mašinerija puca iz svih oružja. Srbi i Albanci su decenijama udaljeni od pomirenja i prihvatanja činjenice da moraju nekako da dele zajednički prostor. Trgovinski ratovi se retko okončaju na miran način – Priština je povukla veliku kartu, povukla je potez koji neke može da košta i više od gubitka vlasti.

Jedno je sigurno, rejting Aleksandra Vučića nije ugrožen.