Osnovni podaci: Rođen je u Beogradu 29. juna 1951. gde je završio osnovnu školu, a potom Osmu (sadašnju Treću) beogradsku gimnaziju.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1975, magistrirao 1980. i doktorirao 1984.

Jedno vreme je radio u Institutu "Mihajlo Pupin" (1975–1977) i u Vojnotehničkom institutu u laboratoriji za upravljanje i vođenje (1977–1981).

Govori engleski, služi se ruskim i francuskim.

Profesura: Na ETF-u predaje više predmeta iz oblasti sistema automatskog upravljanja i obrade. Od 1981. zaposlen je na ETF-u kao asistent, 1985. kao docent, 1990. kao vanredni profesor i 1995. kao redovni profesor za oblast automatike.

Važi za profesora koji ima "sluha za studente".

Tokom karijere bio je na raznim funkcijama: 1987–1989. prodekan za nauku i saradnju, 1989–1991. potpredsednik Skupštine Univerziteta, 1991–1993. potpredsednik Saveta Fakulteta i predsednik Komisije za saradnju sa privredom, 1994–1998. prodekan za finansije, 2000–2002. v.d. prodekana za finansije, a 2002. izabran je za dekana ETF-a i sa tog položaja izabran za rektora Univerziteta u Beogradu.

Kao gostujući profesor predavao je na državnim univerzitetima Floride, Turku u Finskoj, u Bagdadu i Tripoliju. Objavio je oko 300 naučnih i stručnih radova. Autor je osam knjiga, mentor oko 100 diplomskih, 40 magistarskih i 10 doktorskih teza.

Učestvovao je u realizaciji 35 projekata rađenih za potrebe privrede, vojske i naučnih institucija u zemlji i inostranstvu. Neka od predloženih rešenja ušla su u naoružanje Vojske Jugoslavije i proizvodne programe industrije.

Branko Kovačević je bio predsednik komisije koju je juna 2003. formirala republička vlada, čiji je zadatak bio da utvrdi činjenično stanje, da podnese izveštaj ko koliko čega u Mobtelu poseduje i preporuči dalje korake.

Rektor: Profesor Kovačević je prvi rektor sa ETF-a posle 40 godina. Za rektora ga je izabrao Savet 18. decembra 2006. Podršku da bude na čelu Beogradskog univerziteta u naredne tri godine Kovačević je dobio od ukupno 33 fakulteta i naučna instituta, a za njegov izbor glasao je 21 od 26 prisutnih članova Saveta. Kovačević je bio jedini kandidat za rektora, njegov protivkandidat, dosadašnji prorektor Aleksandar Lipkovski, nije dobio potrebnu podršku sa BU-a.

Dok je biran novi rektor, na platou ispred Filozofskog protestovali su studenti: "Mi ne pristajemo da nas ubede da je obrazovanje roba, a ne javno dobro."

Na istoj sednici Savet je izabrao i četiri prorektora koje je Kovačević predložio, to su: prorektor za nastavu Neda Bokan, za finansije Branko Medojević, za nauku Dušan Teodorović, za međunarodnu saradnju Aleksandar Sedmak.

Šta prvo planira da uradi: "Moramo da završimo reformu nastave. Studentima školovanje mora da obezbedi bolji i kvalitetniji život i dobro plaćen posao jer samo tako ima smisla. Drugo, moramo trajno rešiti problem finansiranja državnih univerziteta jer smo do sada samo gasili požar tražeći način da preživimo bez ulaganja u studentski standard, kvalitet nastave, opremu i naučnoistraživački rad. Univerzitet mora da bude aktivniji i da sam predloži Vladi načine za rešenje tog problema kao potpuno ravnopravan partner."

Program i pare: "Svaki program i potez mora biti na odgovarajući način finansijski pokriven, jer nema dobre škole bez para. Trebalo bi usvojiti zakon o finansiranju univerziteta. Trebalo bi postepeno centralizovati Univerzitet i tako rešiti problem pravnog subjektiviteta Univerziteta i fakulteta. Država bi trebalo da formira i fondove za finansiranje naučnog rada.

Zalagaću se za nastavak reformisanja nastave u kojoj su neki fakulteti prilično odmakli, a neki su još na početku. Moramo se baviti i naučno istraživačkim radom, jer na tom polju nismo mnogo uradili. Neophodno je da sami zarađujemo novac, a ne da čekamo da nam ga država da."

Na strani je struje koja se zalaže za izjednačavanje prava diplomiranih i mastera, ali ne i za automatsku zamenu diploma. U Studentskoj uniji Srbije su zabrinuti zbog njegovog izričitog protivljenja ekvivalenciji diploma.

Bolonjski proces: "Teško je napraviti program primeren novom režimu studija po kojem student mora da daje godinu za godinom, bez prenošenja ispita. To je takozvani gimnazijski sistem po kome mora da se uči po ceo dan. Tu je zatim i problem akreditacije i definisanja zvanja bačelor, master, specijalističkih i doktorskih studija. To se mora dobro odraditi kako bi te studije i diplome dobile i akreditaciju spolja. Sledi i reforma naučno istraživačkog rada."

Smanjenje školarine: "Taj zahtev treba dobro odmeriti jer školovanje košta."