Jedan od najboljih srpskih izvoznih proizvoda u proteklih desetak godina bili su stručnjaci iz oblasti informatike, diplomci Elektrotehničkog fakulteta BU. Premda se brain drain kompjuterskih genija nastavio, jedan broj stručnjaka ostao je u zemlji da se izbori sa softverskim gusarima. A neki su se i vratili. Beogradski diplomac Dejan Cvetković, generalni direktor Majkrosoftove kancelarije za Srbiju i Crnu Goru, karijeru je započeo u Energodati, a potom 1993. otišao u Kanadu i zaposlio se u Majkrosoftu. "Ja sam uspešan ako su moji korisnici i partneri uspešni, ako je ekonomija moje zemlje uspešna. Ako tome mogu da doprinesem na mestu direktora Majkrosofta za SCG, onda je to prava stvar", kaže za "Vreme" povratnik Cvetković, koji veruje da Majkrosoft ovde može da uradi više nego u nekim drugim zemljama.

"VREME": Prošlo je dve godine od potpisivanja ugovora između Vlade i Majkrosofta. Da li smo se primakli postavljenom cilju – stimulacija naučnog i tehnološkog razvoja zemlje – i šta je zapravo postignuto u prvoj fazi legalizacije softvera?

DEJAN CVETKOVIĆ: Ne, nismo se primakli postavljenom cilju, stalno ćemo se primicati tom cilju. Ciljevi su: razvoj IT tržišta u Srbiji i Crnoj Gori, zapošljavanje sve većeg broja ljudi u lokalnim IT firmama koji se bave implementacijom rešenja na Majkrosoftovoj platformi, instalacijom i konfiguracijom te platforme koja će pomoći u rešavanju poslovnih problema naših korisnika u smislu efikasnosti i konkurentnosti. Cilj je da rastu plate mladih ljudi koji se bave razvojem softvera u SCG, cilj je da se taj softver prodaje kod nas i u svetu zbog konkurentne cene i kvaliteta. Cilj je da Majkrosoft nastavi da bude lider na lokalnom IT tržištu, ali ne isključivo u smislu ukupne instalacije Windowsa i Officea na desktopu (što je svakako bitno). Dakle, kada se jednom završi legalizacija softvera na ovim prostorima i kada procenat legalnih korisnika bude na zavidnom nivou, tada će biti neophodno da osiguramo da se legalna platforma i proizvodi iskorišćavaju na najbolji mogući način.

Da se podsetimo samog ugovora: govorilo se o 50.000 licenci za naučne institucije i 30.000 licenci za državnu upravu. Ko je sve i kako stekao pravo na licencu?

Vlada je objavila konkurs i licence su raspodeljene, sada ne bih iz glave umeo da vam kažem koje su firme iz javnog sektora stekle to pravo. Tih 50.000 akademskih licenci još nije raspodeljeno, a jedna od donacija je za razvojne alate koji omogućavaju instalaciju raznih poslovnih rešenja uključujući i E-government rešenje. Ni to još nije raspodeljeno, i to sad dosta agresivno radimo u saradnji sa Ministarstvom za nauku u tehnologiju i Vladom Srbije. Lično nisam potpuno zadovoljan sprovođenjem ugovora jer sve Majkrosoftove donacije nisu iskorišćene, pogotovo akademske licence i licence za razvojne alate. Razvojni alati su najvredniji Majkrosoftovi proizvodi po načinu korišćenja i ceni. Majkrosoft je donirao 100 MSDN-a (Microsoft Develop Person Network) – to su svi naši proizvodi i razvojni alati koji se doniraju u cilju razvoja poslovnih rešenja. Dakle, ono što želimo da osiguramo u nekom sledećem vremenskom periodu sa Vladom jeste da se donirane licence što pre raspodele i počnu da se koriste. Što se tiče drugih 30.000 licenci, one su raspoređene.

Šta je to E–government?

Imamo nekoliko aktivnosti koje su vezane za E-government rešenja. Jedna je vezana za proizvod koji je već implementiran u nekim zemljama Istočne Evrope. To je elektronska sednica vlade, vrlo atraktivno i efikasno rešenje. To rešenje je pogodno, user friendly, ne zahteva nikakvo tehničko znanje od strane korisnika. Da li možete da zamislite ministre kako sede na sednici vlade na kojoj se uopšte ne koristi papir? Ministri često provedu mnogo vremena na sednicama tražeći neke klauzule po papirima, a kad bi se sve to nalazilo u računaru u elektronskom obliku bilo bi, pod jedan, mnogo jeftinije jer nema utroška papira. Drugo, pretraživanje podataka u računaru neuporedivo je brže nego ako to radite manuelno. Treće, svi zaključci nalaze se u elektronskom obliku, dakle, ceo kabinet je mnogo efikasniji. O tome ova kancelarija trenutno intenzivno razmišlja kao o potencijalnom atraktivnom rešenju za Vladu Srbije, i sada sa partnerima razrađujemo tu ideju.

Drugo rešenje u koje Majkrosoft uopšte nije bio uključen jeste rešenje za biračke spiskove. Dakle, na internetu imate www.birackispiskovi, veb rešenje koje se bazira na Majkrosoftovoj platformi sa te veb strane. To je jedno prosto rešenje koje se oslanja na postojeću bazu podataka. Neko se u toj Vladi dosetio da podatke u toj bazi stavi na internet uz korišćenje Majkrosoftovih tehnologija i omogući pristup građanima. To je klasično vredno E-government rešenje koje nije iziskivalo mnogo vremena i novčanih i ljudskih resursa. Ima još mnogo rešenja vezanih za E-government na kojima rade Majkrosoftovi timovi oko kojih treba tek da se vode pregovori sa ljudima iz javnog sektora: rešenja za objedinjavanje postojećih podataka u Vladi i brzu razmenu između ministarstava, E-government portal koji će omogućiti građanima i kompanijama pristup servisima koji su sada mogući jedino na šalterima…

Stopa zastupljenosti nelegalnog softvera pre dve godine iznosila je, prema podacima BSA, oko 98 odsto. Kakva je sada situacija s obzirom na neočekivano dobar odziv privrednika da legalizuju softver?

Legalizovano je otprilike 30 odsto tržišta u poslovnom delu, i taj rezultat nije loš kada se uzme u obzir okruženje. Međutim, ja nisam zadovoljan tim rezultatom. Ova kancelarija će sve učiniti da zaštiti svoje legalne korisnike i da promoviše vrednosti legalne Majkrosoftove platforme. Dakle, nije stvar samo Widowsa ili Officea, već rešenjâ koja se mogu primeniti baš na tom Windows-u ili Office-u. Druga faza legalizacije, tj. druga rata tih ugovora nastupa u novembru i decembru, i mi se nadamo, očekujemo a i sigurni smo, s obzirom na aktivnosti oko Zakona za zaštitu intelektualne svojine, da će se broj nelegalnih korisnika u poslovnom okruženju smanjivati. Bitno je, ne samo za Majkrosoft već i za IT kompanije koje se bave razvojem softvera, da ih država štiti od piraterije. Od legalnog softvera svi imaju koristi – država, Majkrosoft, a iznad svega ovo tržište.

Postoji podatak da je kod nas u prvoj godini legalizovano više softvera nego u Mađarskoj za 12 godina. Možda je potrebno malo strpljenja?

To je dobro pitanje. Međutim, ova kancelarija neće da čeka, jer što pre uradimo neke stvari na razvoju IT tržišta, pre će svi imati korist od toga. Nema razloga da naši ljudi u inostranstvu budu najbolji, a da u svojoj zemlji to ne budu. Pri tome, ova zemlja je među najboljima kada je reč o informacionim tehnologijama. Idemo punom parom. Majkrosoft je najveća softverska firma na svetu, lider u IT tehnologijama, i želim da budemo kompanija koja sa svojim partnerima definiše strategiju razvoja IT tržišta u SCG uzimajući u obzir parametre u zemlji i inostranstvu.

Mislite li da su direktori velikih sistema, malih i srednjih preduzeća shvatili značaj legalizacije softvera?

To sve zavisi od samih kompanija. Mislim da je nivo prosvećenosti na zavidnom nivou, ali mi ćemo uvek promovisati važnost legalnog softvera za poslovanje same firme. Postoji kampanja o tome koliko je opasan ilegalan softver, ističemo pogodnosti legalnog softvera, oslanjamo se na asocijaciju BSA, Zakon o zaštiti intelektualne svojine. U odnosu na prošlu godinu, ovaj zakon je prisutniji i konsekventniji. Legalnost softvera bitna je za ekonomiju ove zemlje i, kao što sam već rekao, razvoj lokalnog IT tržišta i firmi koje se bave razvojem softvera.

Kako ocenjujete rad inspekcijskih službi i da li imate podatak o broju kompanija koje čeka sudska presuda?

Država može mnogo da učini u suzbijanju softverske piraterije, a to već uveliko i čini – obezbeđuje sprovođenje Zakona o intelektualnoj svojini. Neophodno je utemeljiti svest o zaštiti intelektualne svojine i kažnjavanju nelegalnog korišćenja softvera u glavama običnih ljudi i vladinih službenika. Podaci o broju kompanija koje će odgovarati pred sudom zbog nelegalnog korišćenja softvera trenutno se konsoliduju, i možemo da kažemo da smo sada mnogo zadovoljniji nego prošle godine u ovo vreme. Uvećana baza legalnih korisnika daje nam podršku u objašnjavanju javnosti da je softverska piraterija jedan vid kriminala. Da i ne govorimo o nemogućnosti interakcije onih preduzeća koja se baziraju na ilegalnim softverima sa inostranim kompanijama.

Šta su prioriteti Majkrosofta pored legalizacije?

Legalizacija je OK, ono čime još nisam zadovoljan je broj rešenja na Majkrosoftovoj platformi, jer je to prava vrednost. A to kažem na osnovu iskustva iz sveta. Želim da naglasim važnost razvoja konsultantskih servisa iz IT oblasti i strateškog konsaltinga oko toga kako IT rešenja mogu da potpomognu poslovanje kompanija. To kažem zato što je jedan broj naših partnera (distributeri, dileri, kompanije koje prodaju velikim organizacijama, kompanije koje se bave edukacijom i razvojem rešenja na Majkrosoftovoj platformi…) već sad orijentisan na davanje konsultantskih usluga, i to želimo da razvijamo i na taj način utičemo na razvoj IT tržišta i ekonomije zemlje, otvaranje novih radnih mesta itd.

Na koji način mislite da podstaknete kućne korisnike da kupuju legalan softver, ako se zna da Majkrosoft neće krivično goniti ovu kategoriju?

Veoma je bitno da je softver legalan, ali je bitno i da veliki broj ljudi koristi računare u svom svakodnevnom životu za razne potrebe, da bi, na primer, mogli da kupe karte za pozorište, pristupe javnim vladinim servisima od kuće… Želim da vidim kućne korisnike kako koriste naš softver da bi im život bio bolji. Tako je svuda u svetu, nema razloga da ne bude tako i kod nas.

Kako ocenjujete stabilnost strateškog partnerstva sa Vladom Srbije iz ugla nestabilnosti same vlade ili, drugim rečima, šta će biti sa ugovorom ako vlada sutra padne?

Ja sam poslovan čovek, ne bavim se uopšte politikom, nisam ni u jednoj stranci. Moj posao je da pomažem svojim korisnicima i takvo je pravilo ove firme. Nigde u svetu nismo imali problema takve prirode, ugovor je potpisan sa Vladom, a ne sa nekom strankom, i tu ne vidim nikakvih problema. Da li se ja varam ili ne, videćemo. Principi koji se baziraju na zaštiti intelektualne svojine spadaju u osnovne preduslove evropskih i svetskih integracija kojima ova zemlja pretenduje.