U prostorijama preduzeća Astra tehnolodžis koje se nalaze u okviru Brodogradilišta "Beograd" (u stečajnom postupku), policija je 17. januara ove godine uhapsila bivšeg ministra unutrašnjih poslova BiH Aliju Delimustafića. U narednih sedam nedelja mnogi državni funkcioneri i službena lica našli su se pozvani da javnosti saopšte svoje mišljenje. Karakteristični izvodi slede.

Dušan Mihajlović, potpredsednik vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova: "U Srbiji u poslednjih godinu dana nema veće kriminalne afere iza koje ne stoje novokomponovani članovi i finansijeri Demokratske stranke Srbije, od slučaja njihovog tajnog agenta Gavrilovića, do ‘najvećeg prijatelja’ Srba Alije Delimustafića." [Momir Gavrilović, ubijen avgusta prošle godine. Ubistvo do sada nije rešeno.] "Gomila gluposti, napisana u saopštenju (…) informativne službe DSS-a, ne bi zaslužila komentar da se ne radi o stranci čiji je šef ujedno i predsednik naše države i da nije reč o stranci čije ponašanje najviše liči na sektu opasnih namera." – "Svi smo dužni da ih zaustavimo u suludoj raboti rušenja sopstvene države. Ne samo zato što bi rušenjem države gospodin Koštunica postao ‘Jovan bez zemlje’…"

Žarko Korać, potpredsednik vlade Srbije: "Otvoreno je najključnije pitanje, da li je bivši ministar policije BiH Alija Delimustafić samo najizrazitiji deo u ovom trenutku jednog velikog pitanja, jednog karadžićevsko-miloševićevskog lobija koji je vrlo efikasno radio preko Drine i ovde, pre svega švercujući naftu, ali i oružje i mnoge druge stvari."

Momčilo Perišić, potpredsenik vlade Srbije zadužen za pitanja bezbednosti, u međuvremenu osumnjičen za špijunažu, podneo ostavku: "Verovatno (će) biti pokrenuta krivična prijava protiv Alije Delimustafića zbog više krivičnih dela počinjenih protiv srpskog naroda."

Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave u vladi Srbije: "Podsećam da je Delimustafić bio ministar unutrašnjih poslova u vreme najbestijalnijih zločina nad kolonama vojnika u Sarajevu i Tuzli, pa i u policijskoj stanici na Vracama, i masakra nad Srbima u Pofalićima."

Savet za nacionalnu bezbednost [vlade Srbije]: "Postoje indicije da je Delimustafić mogao da izazove probleme u finansijama i ugrozi nacionalnu bezbednost."

Zoran Janjušević, član Saveta za nacionalnu bezbednost [Srbije], stečajni upravnik Brodogradilišta "Beograd": "Iznenađen sam i šokiran količinom neistina i laži koje je izneo Vojislav Koštunica. Nikada nisam bio zaposlen u MUP-u BiH i nikada nisam video Delimustafića, niti mi je on bio šef. (…) Godine 1992. i 1993. bio sam u sastavu srpskih snaga policije, a jedan od najvećih neprijatelja bio nam je Delimustafić." – "Ne znam kojim sam povodom doveden u vezu s njim, osim, možda, činjenice da sam član Vladinog Saveta za državnu bezbednost."

Zoran Živković, savezni ministar unutrašnjih poslova: "Mnogi ljudi koji su u vlasti ili su joj bliski nisu ispunili svoju obavezu i prijavili da jedna takva ličnost boravi u Beogradu. Konkretno Aleksandar Tijanić, savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice, bio je u kontaktu s Delimustafićem, što je sam potvrdio. Prema tome, bilo je uslova da se Delimustafićevo prisustvo otkrije i ranije i mi ćemo utvrditi razloge zbog kojih do toga nije došlo."

Demokratska stranka: "Osim Aleksandra Tijanića, čije se ime pominje u štampi, već je dokazano da je Delimustafić radio u prostorijama koje mu je iznajmio istaknuti član DSS-a i finansijer te stranke Zoran Drakulić." – "Očigledno je da DSS napada MUP Srbije jer ovo ministarstvo ne štiti njegove članove koji dolaze u sukob sa zakonom." – [Delimustafić je] "uz pomoć pojedinih političara živeo u Srbiji pod lažnim imenom i sklapao unosne poslove". [Demokratska stranka očekuje da se objave imena i drugih] "jer su svesno ili nesvesno učestvovali u skrivanju ratnog zločina", [da se] "razjasni uloga Martina Selaka, poslovnog ortaka finansijera Demokratske stranke Srbije Zorana Drakulića koji je, zajedno sa uhapšenim Borkom Radosavljevićem, suvlasnik firme Astro tehnolodži u kojoj je uhapšen Delimustafić". – [Sramotna je odluka vojnog tužioca da ne podigne optužnicu protiv Delimustafića, jasno je da je vojni tužilac to uradio] "da bi od odgovornosti za druženje s ratnim zločincem abolirao pojedine domaće političare, kao i da bi od javnosti sakrio činjenicu da je Delimustafić u vreme dok je bio ministar bio saradnik Vojne obaveštajne službe JNA". [Aleksandar Tijanić je] "čovek prljave biografije" i "sluga svačije vlasti" (…) – "Na kraju, šta god bude radio neće moći da izbegne odgovor na pitanje šta je radio s Alijom Delimustafićem, čovekom čiji su vojnici zverski ubijali osamnaestogodišnje vojnike JNA u Sarajevu, u proleće 1992."

Goran Vesić, funkcioner Demokratske stranke: "Ako Koštunica ne bude imao dokaza, pretpostavljam da će se izviniti Janjuševiću." – "Da je bilo po želji Koštuničinih saradnika, Delimustafić bi danas otkupljivao fabrike po Srbiji i zarađivao milione." – "Sve neistine koje je izrekao predsednik Koštunica imaju samo jedan cilj: da od javnosti sakriju odgovornost svojih najbližih saradnika za saradnju s ratnim zločincem koga traži Interpol." – "Ne čudi me što je Delimustafić spasao život Aleksandru Tijaniću početkom rata u Bosni, s obzirom na to kakve je tekstove o srpskom narodu pisao u hrvatskoj štampi."

Demokratska stranka Srbije: "Da smo otporni na pretnje i da nas nije lako zastrašiti, dokazali smo u Miloševićevom periodu. Da nam nije stalo do položaja, već do pre izbora dogovorenih programskih ciljeva, dokazali smo u periodu Đinđićeve vlade."

Dejan Mihajlov, predsednik poslaničkog kluba DSS-a u Skupštini Srbije: "Ugovor o zakupu poslovnog prostora za Astro tehnolodžis nije potpisao ‘istaknuti član DSS-a i finansijer te stranke Zoran Drakulić’, već Zoran Janjušević, stečajni upravnik Brodogradilišta ‘Beograd’, savetnik premijera Zorana Đinđića za bezbednost i član Saveta za bezbednost [Srbije]."

Aleksandar Tijanić, savetnik predsednika SRJ za medije: "Ni ja ne bih voleo da me Tijanić ponižava u svakom javnom duelu, onako kako to čini aktivistima čiji politički program sadrži 50 odsto parola, 35 odsto konfuzije i 15 odsto provizije." [U drugim verzijama: "50 odsto parola, 30 posto konfuzije i 20 procenata provizije".] "Ako njihov biro prestane da širi laži o meni, ja ću prestati da govorim istinu o njihovom gospodaru." – "Neću dozvoliti da Zoran Đinđić sudi bilo kome preko televizije, bez priziva, bez suda, bez advokata, bez krivice, jer to nije njegov posao, sem ako ne misli da je veći od zakona i od Srbije zajedno." – "Ja sam, dakle, napravio krivično delo upoznavanja s čovekom kojeg nisam ranije poznavao, čiju ratnu biografiju nisam znao, sem nekoliko rečenica mojih prijatelja iz Banja Luke, a koji su mi rekli da je Alija Delimustafić veći deo rata proveo u emigraciji u Beču." – "Ako je Alija Delimustafić to što vi tvrdite da jeste – sudite mu! (…) Ali, ni njegovo streljanje neće od našeg slučajnog petominutnog susreta, pred pedeset svedoka, napraviti moje krivično delo." – "U zemlji gde nijedan serijski ubica nije uhvaćen, u zemlji koja nije razrešila nijedno ritualno i političko ubistvo, u društvu koje se namerno iznutra i sa vrha rastače, u sistemu u kojem caruju korupcija i mafija kompletan vrh Demokratske stranke napregao se da dokaže moje nepostojeće krivično delo." – "Postoji okrivljeni, postoje dokazi ili, ako dokaza nema, postoji kazna za teške klevete, zloupotrebu Saveta za državnu bezbednost, silovanje medija (pogotovu onog ružičastog sa Pinka), televizijsko izdavanje naređenja policiji i tajnoj policiji, mešanje sudske, izvršne i zakonodavne vlasti."

Momčilo Mandić, biznismen: "Podneću tužbu protiv Mihajlovića jer je neprimereno da ministar policije vređa jednog građanina samo da bi ispljuvao Vojislava Koštunicu." – "Delimustafić mi je rekao da je već izvesno vreme u Srbiji i da odlično sarađuje s ljudima iz vrha Državne bezbednosti. Takođe mi je rekao da će biti dobar svedok protiv Alije Izetbegovića u Hagu." – "I za vreme Jovice Stanišića, Radeta Markovića i Gorana Petrovića Državna bezbednost Srbije me je stalno obrađivala, pratila me, prisluškivala telefon i pretresala moj automobil." – "Kada su ga odbacili Mira Marković i Slobodan Milošević, [Dušan] Mihajlović je dolazio kod mene i tražio da mu dam kredit za njegovo preduzeće. Zahtevao je devizni kredit na rok od pet godina, ali da ga vraća u dinarima i da kamate budu obračunate takođe u dinarima. Pola godine mi je dosađivao…"

Pukovnik Nikola Petković, vrhovni vojni tužilac:

[TANJUG] Optužnica protiv bivšeg ministra policije BiH Alije Delimustafića nije podignuta, jer protiv njega nema "relevantnih dokaza". Iskaz Delimustafića bio je značajan u procesu koji se vodi protiv tadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića i osam osoba koje se terete za pogibiju vojnika JNA. Petković je odbacio optužbe pojedinih stranaka da Vojno tužilaštvo "štiti prijatelje Delimustafića", dodajući da je istražni sudija dva puta saslušavao bivšeg ministra unutrašnjih poslova BiH u svojstvu svedoka, po zahtevu vojnog tužioca. "Zato ni vojni tužilac, za sada, nije u mogućnosti da pokrene krivični postupak."

Dobrivoje Radovanović (Institut za sociološka i kriminološka istraživanja): "Sukobi unutar DOS-a oko odgovornosti za stanje kriminala u našem društvu političke su prirode, ali stvaraju prazan prostor koji samo pogoduje ovom zlu." – "Ključni problem nije u tome što su se profesionalna ubistva događala u bivšem režimu, već u tome što se ona nastavljaju i posle 5. oktobra. (…) Nova policija ili ne zna kako da reši ove slučajeve ili se iza njih kriju uticajni političari i privrednici kojima nije u interesu da se oni rasvetle. U borbi protiv kriminala nova vlast povlači neke poteze koji su kontraproduktivni."

Na Konjski utorak 26. marta Alija Delimustafić je u beogradskom Prvom opštinskom sudu osuđen na tri meseca zatvora zbog posedovanja lažne lične karte i vozačke dozvole na ime Gojka Mitrovića i međunarodne dozvole na ime Omera Haračića, koje je koristio dok je boravio u SRJ. Pritvor mu je produžen do pravosnažnosti presude ili do isteka kazne, uz obrazloženje da je strani državljanin koji nema prebivalište u SRJ.

Alija Delimustafić: "Lažne isprave su mi trebale zbog dolaska u Srbiju gde sam od nekih firmi morao da naplatim dug iz 1990. godine od 3,75 miliona maraka." – "Imajte u vidu da sam prošao tretman koji je gori od svake kazne. Jedinu korist od svega što mi se desilo imala je žuta štampa koja je od toga napravila aferu."

(Napomena: U uglastim zagradama data su nužna objašnjenja; sa tri tačke označen je nepotpun ili prekinut citat. Citati su preuzeti iz dnevne štampe i agencijskih izveštaja.)