Velika i najveća kulturno-istorijska, kako domaćini vole da vele, da dodamo i politička, manifestacija u čast vojvode Živojina Mišića privedena je kraju. Ne onako uspešno kako je počela, ali je privedena. U Mionici su davno, još kad su najveći drugovi odlikovani najsjajnijim odličjima, shvatili da bez političara nema uspeha, pa su nastavili da ih pozivaju da se nadahnjuju istorijom i ostalim pobedama, a zarad zajedničkih interesa. Tako, kad nije došao premijer, pečat otvaranju, sve sa vascelim članstvom i rodbinom im, koje je uspešno integrisano u policiju i ostalu vlast, lično dao potpredsednik Vlade i ministar policije Dušan Mihajlović.

Manifestacija, koja je, dakle, počela kao naša, srpskoliberalna priča, nastavljena ostalim kulturnim sadržajima. Zlatni dukat – koji nije došao da mu uruči ministar Boža Đelić jerbo je, u to vreme, javno duelis’o sa Dinkićem – dobio Dušan Kovačević i rekao da bi ovaj naš komad, njega što se tiče, mogao da se zove, Deca se igraju šibicama na benzinskoj pumpi. Programi, kulturni, nastavljeni. Poslednjeg dana bila svečana sednica Skupštine opštine, na kojoj su zaslužnim građanima uručene plakete, dobili ih i predsednik i član Beogradske vlade Nenad Bogdanović i Radovan Draškić jer su pomogli, pa iz Beograda. Da pomogne, i zatvori, naravno svečano, Mišićeve dane, pozvan ministar finansija Božidar Đelić. Prist’o.

PROŠLA NATAŠA: Mionica, nedelja 20. jul, sve spremno. Pred zgradom opštine nekoliko policajaca i onaj naš domaćin iz Ribnice, sa otvaranja, koji je i inače domaćin u ovakvim prilikama, pa prošle godine drž’o kišobran Labusu. Isti, a nekako drugačiji, iste naočare zasunce, za ovu priliku, kratka košulja biće na roze, providi se atletska majica, klasik u levom džepu, kravata u cigla i teget štraftama, podrazumeva se kosim. Ministar kasni, a predviđeno da prvo poseti Struganik, rodnu kuću vojvode, čuje slovo, upiše se u knjigu utisaka. Domaćin nervozan, pita policajce, ima li informacija, nema, ima da je Nataša, pa predsednica, prošla magistralom kod Ljiga. Prođe sat, prođoše dva, pade mrak, domaćin sve drži pod kontrolom, đe su naočare zasunce, u džepiću iza klasik cigareta. Stupi u razgovor, zemljački, eto nema motorole, a prošle godine pisalo da ima, ima informaciju, upravo dobio od Siniše, kog Siniše, našeg Siniše – poslanika Liberala Srbije – Siniša pajtos sa Božom, poš’o Boža. Kasni Boža dobra tri sata, prođoše i lokalne demokrate sa evropskim programom koji su im čelnici prezentovali na brodu, stiže i liberal Vojislav Andrić, do juče savezni sekretar sporta. Stadoše kola pred opštinom, prisutni policajac ih informisa da je to opština, izađe ministar Đelić, pogleda na sat, prikopča dugme, gornje, na kratkorukoj i bledoplavoj košulji, dohvati ga domaćin, istrčaše na sprat.

Na spratu opštine predsednik opštine, dobrodošlica, pozdravljanje, ili će biti obrnuto, kako sedoše ustadoše, ministar dobi bedž, zakači, predsednik informisa o najvećem festivalu južno od Beograda, dodade Boži poklon-kesu, CD, ministru omiljena muzika, majica, da obuče majicu, ne treba, ministar nastavi da šnjura po kesi, knjiga Don Kihot, prokomentarisa, dobro za reforme, uključi se predsednik, to je njegovo autorsko delo, prvi je, u istoriji Srbije, diplomirani pozorišni reditelj na mestu predsednika opštine. Šta će sad, pa na otvaranje, ima koncert, obožava Biljanu Krstić.

ROK, POP I FANKI: Đelića dohvati domaćin kome se na kravati više ne razaznaje šta je cigla a šta teget boja, pravo na svečanost zatvaranja. Kad tamo, plac, bina, spomenik vojvodi, zastava manifestacije, zastava Srbije, zastave generalnog sponzora, dve žute Sinalko, dve, na nekoj zelenoj mušemi, Pelinkovac, dve sive mušeme sa natpisom Vodka, zvižduci zbog kašnjenja. Na scenu izađe predsednik opštine, reče se sa tri lista ‘artije, istrča ministar, imao važan sastanak užeg sastava vlade, ali će podeliti nekoliko ideja sa jednom temom, ono što je najvažnije je vera u sebe, i to vera u sebe kad počnemo da sumnjamo u sebe. A šta uliva nadu, nije urađeno dovoljno, ali točak pokrenut, stiglo pismo Evropske unije da će se početi sa izradom studije o izvodljivosti priključenja Srbije EU-u. Ambiciozno, ali uspećemo. Mišić se borio, i mi ćemo se boriti, biće investicija, novih radnih mesta. U svemu tome ključna kultura, ona može da zadivi svet, zašto, imamo grupe koje su vrh onoga što je kreacija u domenu roka, popa, fanki, moderne i etno muzike. Tako je i u domenu slikarstva, vajarstva, etno može da bude naš proizvod. Naš narod ima umetnički talenat koji će mu omogućiti da se izrazi u modernoj ekonomiji, jer moderna ekonomija nije samo industrija, tu se vrednuju i mašta i dovitljivost, a tu su Srbi veoma jaki, zato smo veoma opremljeni za XXI vek, veoma opremljeni da budemo sledbenici slavnog vojvode… Završi nekako poznato, Želim vam puno uspeha, verujte u sebe.

Ministar Boža nije sišao sa bine brzinom kojom se popeo, najpre dobi darove, onaj jarko bojadisani portret vojvode, našeg umetnika i liberala Mila Petrovića, koji su na otvaranju zaslužili ministar Mihajlović i vladika Lavrentije, i jošte višelitarsku i opletenu flašu rakije "bojkovčanka". Onda siš’o i, sve sa poklonima uza se, uzeo da sluša koncert Biljane Krstić. Prva pesma bila Kad sam bila devojana. Koncert odsluš’o do kraja, popeli ga u opštinu, gde se rek’o novinarima, u svom stilu i na razne teme, Kori bude guverner, saradnica mu u Ministarstvu Aleksandra Drecun nije bliska prijateljica, kako tvrde, sa Mihićem, nego Mišićem, nema zabune, prezime ko u vojvode. Možda bi se Boža rek’o još, ali onaj domaćin, kome se povratila boja kravate, komandova, ajde ministre, čeka Bilja na večeri.

Dragan Todorović

Zatvaranje Mišićevih dana

Čeka Bilja na večeri

Iako je kasnio, najveću manifestaciju južno od Beograda, uspeo je svečano da zatvori ministar Božidar Đelić. I ne samo to, u prisustvu tradicionalnog domaćina sa novom kravatom, uspeo da kaže da smo veoma dobro opremljeni za XXI vek jer su Srbi veoma jaki kad su u pitanju mašta i dovitljivost

Velika i najveća kulturno-istorijska, kako domaćini vole da vele, da dodamo i politička, manifestacija u čast vojvode Živojina Mišića privedena je kraju. Ne onako uspešno kako je počela, ali je privedena. U Mionici su davno, još kad su najveći drugovi odlikovani najsjajnijim odličjima, shvatili da bez političara nema uspeha, pa su nastavili da ih pozivaju da se nadahnjuju istorijom i ostalim pobedama, a zarad zajedničkih interesa. Tako, kad nije došao premijer, pečat otvaranju, sve sa vascelim članstvom i rodbinom im, koje je uspešno integrisano u policiju i ostalu vlast, lično dao potpredsednik Vlade i ministar policije Dušan Mihajlović.

Manifestacija, koja je, dakle, počela kao naša, srpskoliberalna priča, nastavljena ostalim kulturnim sadržajima. Zlatni dukat – koji nije došao da mu uruči ministar Boža Đelić jerbo je, u to vreme, javno duelis’o sa Dinkićem – dobio Dušan Kovačević i rekao da bi ovaj naš komad, njega što se tiče, mogao da se zove, Deca se igraju šibicama na benzinskoj pumpi. Programi, kulturni, nastavljeni. Poslednjeg dana bila svečana sednica Skupštine opštine, na kojoj su zaslužnim građanima uručene plakete, dobili ih i predsednik i član Beogradske vlade Nenad Bogdanović i Radovan Draškić jer su pomogli, pa iz Beograda. Da pomogne, i zatvori, naravno svečano, Mišićeve dane, pozvan ministar finansija Božidar Đelić. Prist’o.

PROŠLA NATAŠA: Mionica, nedelja 20. jul, sve spremno. Pred zgradom opštine nekoliko policajaca i onaj naš domaćin iz Ribnice, sa otvaranja, koji je i inače domaćin u ovakvim prilikama, pa prošle godine drž’o kišobran Labusu. Isti, a nekako drugačiji, iste naočare zasunce, za ovu priliku, kratka košulja biće na roze, providi se atletska majica, klasik u levom džepu, kravata u cigla i teget štraftama, podrazumeva se kosim. Ministar kasni, a predviđeno da prvo poseti Struganik, rodnu kuću vojvode, čuje slovo, upiše se u knjigu utisaka. Domaćin nervozan, pita policajce, ima li informacija, nema, ima da je Nataša, pa predsednica, prošla magistralom kod Ljiga. Prođe sat, prođoše dva, pade mrak, domaćin sve drži pod kontrolom, đe su naočare zasunce, u džepiću iza klasik cigareta. Stupi u razgovor, zemljački, eto nema motorole, a prošle godine pisalo da ima, ima informaciju, upravo dobio od Siniše, kog Siniše, našeg Siniše – poslanika Liberala Srbije – Siniša pajtos sa Božom, poš’o Boža. Kasni Boža dobra tri sata, prođoše i lokalne demokrate sa evropskim programom koji su im čelnici prezentovali na brodu, stiže i liberal Vojislav Andrić, do juče savezni sekretar sporta. Stadoše kola pred opštinom, prisutni policajac ih informisa da je to opština, izađe ministar Đelić, pogleda na sat, prikopča dugme, gornje, na kratkorukoj i bledoplavoj košulji, dohvati ga domaćin, istrčaše na sprat.

Na spratu opštine predsednik opštine, dobrodošlica, pozdravljanje, ili će biti obrnuto, kako sedoše ustadoše, ministar dobi bedž, zakači, predsednik informisa o najvećem festivalu južno od Beograda, dodade Boži poklon-kesu, CD, ministru omiljena muzika, majica, da obuče majicu, ne treba, ministar nastavi da šnjura po kesi, knjiga Don Kihot, prokomentarisa, dobro za reforme, uključi se predsednik, to je njegovo autorsko delo, prvi je, u istoriji Srbije, diplomirani pozorišni reditelj na mestu predsednika opštine. Šta će sad, pa na otvaranje, ima koncert, obožava Biljanu Krstić.

ROK, POP I FANKI: Đelića dohvati domaćin kome se na kravati više ne razaznaje šta je cigla a šta teget boja, pravo na svečanost zatvaranja. Kad tamo, plac, bina, spomenik vojvodi, zastava manifestacije, zastava Srbije, zastave generalnog sponzora, dve žute Sinalko, dve, na nekoj zelenoj mušemi, Pelinkovac, dve sive mušeme sa natpisom Vodka, zvižduci zbog kašnjenja. Na scenu izađe predsednik opštine, reče se sa tri lista ‘artije, istrča ministar, imao važan sastanak užeg sastava vlade, ali će podeliti nekoliko ideja sa jednom temom, ono što je najvažnije je vera u sebe, i to vera u sebe kad počnemo da sumnjamo u sebe. A šta uliva nadu, nije urađeno dovoljno, ali točak pokrenut, stiglo pismo Evropske unije da će se početi sa izradom studije o izvodljivosti priključenja Srbije EU-u. Ambiciozno, ali uspećemo. Mišić se borio, i mi ćemo se boriti, biće investicija, novih radnih mesta. U svemu tome ključna kultura, ona može da zadivi svet, zašto, imamo grupe koje su vrh onoga što je kreacija u domenu roka, popa, fanki, moderne i etno muzike. Tako je i u domenu slikarstva, vajarstva, etno može da bude naš proizvod. Naš narod ima umetnički talenat koji će mu omogućiti da se izrazi u modernoj ekonomiji, jer moderna ekonomija nije samo industrija, tu se vrednuju i mašta i dovitljivost, a tu su Srbi veoma jaki, zato smo veoma opremljeni za XXI vek, veoma opremljeni da budemo sledbenici slavnog vojvode… Završi nekako poznato, Želim vam puno uspeha, verujte u sebe.

Ministar Boža nije sišao sa bine brzinom kojom se popeo, najpre dobi darove, onaj jarko bojadisani portret vojvode, našeg umetnika i liberala Mila Petrovića, koji su na otvaranju zaslužili ministar Mihajlović i vladika Lavrentije, i jošte višelitarsku i opletenu flašu rakije "bojkovčanka". Onda siš’o i, sve sa poklonima uza se, uzeo da sluša koncert Biljane Krstić. Prva pesma bila Kad sam bila devojana. Koncert odsluš’o do kraja, popeli ga u opštinu, gde se rek’o novinarima, u svom stilu i na razne teme, Kori bude guverner, saradnica mu u Ministarstvu Aleksandra Drecun nije bliska prijateljica, kako tvrde, sa Mihićem, nego Mišićem, nema zabune, prezime ko u vojvode. Možda bi se Boža rek’o još, ali onaj domaćin, kome se povratila boja kravate, komandova, ajde ministre, čeka Bilja na večeri.