Da je svaki put kada je to bilo najavljeno u medijima papa odista i došao u Srbiju, malo šta bi drugo i stigao da uradi, jer bi se svakih nekoliko meseci pripremao za putovanje i susretao sa ovdašnjim državnim i verskim zvaničnicima te sedeo u avionu na relaciji Rim–Beograd. Licitiranje njegovom posetom već je postalo opšte mesto. U svemu se tome pokazuje zavidna neodgovornost za napisanu reč, a nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar je ovo neprestano licitiranje nazvao veoma uvredljivim po rimokatoličke vernike u Srbiji.

Poznajući ovdašnje prilike, ni od najskorije najave posete pape Franje neće biti ništa. Teško da papa upravo pakuje kofere za Beograd i Prištinu, kako je kazao Hašim Tači, ali menja li se nešto na relaciji Vatikan–Srbija?

S jedne strane, pitanje je ima li u Tačijevoj izjavi da će papa priznati Kosovo nešto vredno daljih razmatranja, a sa druge, kada je reč o dolasku poglavara Rimokatoličke crkve, odnedavno se sa tim tesno povezuje rad međureligijske komisije o Alojziju Stepincu, a njen drugi susret planiran je baš u septembru. Očekivanja od komisije su velika. S obzirom na značaj koji je dat mogućoj Stepinčevoj kanonizaciji, rezultati komisije mogu imati jači odjek, kao i opasnije posledice, od albanskog lobiranja za vatikansko priznanje nezavisnosti Kosova.

A KO JE RITA ORO?: Kao što je "Vreme" već pisalo, kanonizacija majke Tereze dala je vetar u jedra Albancima u regionu, od kojih su se neki grabili za svojih pet minuta slave na vatikanskoj proslavi. Papa Franja je primio Isu Mustafu i Hašima Tačija, što svakako nije prvi susret Svete stolice sa kosovskim zvaničnicima. Već se ranije i pisalo i govorilo da papa samo što nije priznao Kosovo, ali su od tada prošli meseci, pa i godine.

Ovoga puta, Hašim Tači je brže-bolje na svom fejsbuk profilu napisao da je bio u privatnoj poseti papi, kao i da su razgovarali o ulozi koju Kosovo ima kada je reč o miru u regionu, te o ulozi koju je majka Tereza imala za mir u svetu i da mu je tom prilikom Sveti otac saopštio svoje planove o poseti Kosova, kao i o priznanju realnosti na Balkanu.

Za ovo vreme koliko je papa Franja na tronu Svetog Petra, svima je jasno da nije reč o brzopletom i površnom verskom vođi koji je, eto, odlučio da prizna državu na evropskom tlu prošaputavši to na privatnom susretu. Greg Burk, direktor informativne službe Vatikana, ako ga pitaju kako uči papu Franju da se ophodi i razgovara sa medijima i uopšte, kaže da je papa kada je reč o komunikaciji, nešto poput Mesija u sportu, a Mesija možeš da posavetuješ, ali je bespotrebno učiti ga da igra fudbal. Zato i nije baš odviše verovatno da bi se tom medijskom Mesiju moglo desiti takvo obećanje za koje Tači tvrdi da ga je dobio.

S druge strane, poznato jeste da su kosovski biskupi veoma nacionalistički orijentisani i ne libe se da to pokažu, te da su vrlo nestrpljivi po ovom pitanju. I sigurno je da Vatikan trpi pritiske da prizna nezavisnost Kosova, kao i da ne bi bilo nemoguće da se u nekom trenutku u budućnosti to i dogodi. Ipak je za pretpostaviti da se to neće desiti skoro.

No, kada je reč o nacionalnoj i ličnoj promociji kroz Vatikan, jedna anegdota odslikava kako različite izjave treba uzimati sa velikim oprezom. Naime, koji dan pre kanonizacije Majke Tereze, Rita Oro, britanska pevačica albanskog porekla, inače rođena na Kosovu, izjavila je da će pevati za papu u katedrali Svetog Petra u Vatikanu u čast Majke Tereze. Nekoliko dana potom, pomenuti Greg Burk je u privatnom razgovoru sa novinarima, objašnjavajući sa kakvim se sve nepredviđenim stvarima suočava na svakodnevnoj bazi, ispričao kako je na konferenciji za novinare upitan za Ritu Oro. Nakon konferencije je 45 minuta pokušavao da sazna o čemu je i kome reč, jer ni u jednom trenutku nije bilo predviđeno da papa prisustvuje toj izvedbi, papa nije pozvao Ritu Oro, niti je ona nastupala u katedrali Svetog Petra, već u drugoj crkvi, a sam vatikanski vrh mahom i nije bio upoznat sa tim događajem.

I dok je Tači kuckao velike vesti, a "Koha Ditore" prenosila, Burk guglovao "Rita Oro i Vatikan", dotle su pojedine ovdašnje dnevne novina pisale da ukoliko papa dođe u Srbiju, to će učiniti samo i isključivo zbog prijateljstva sa Tomislavom Nikolićem.

RAZGOVORI O STEPINCU: Poglavare Rimokatoličke crkve u posetu su zvali svi, od Josipa Broza Tita, preko Slobodana Miloševića i Borisa Tadića, pa do Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Patrijarh SPC-a Irinej je više puta izjavljivao da on lično nema ništa protiv papinog dolaska, ali i da ostali arhijereji treba da se slože. Očigledno, do sad se nisu složili.

Papski nuncije u Srbiji je nedavno kazao da bi papa Franja trebalo da dođe u Srbiju na poziv ovdašnje vlasti, ali da o tome nije bilo razgovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Drugim rečima, govorio je o mogućoj državničkoj poseti pape u koju bi došao kao glava Vatikana, a ne kao verski vođa. Poznajući situaciju u Rimokatoličkoj crkvi u Srbiji, to bi za njih svakako bilo neprihvatljivo rešenje.

Kao glavna prepreka papine posete Srbiji ističe se naravno istorijski teret – ponašanje Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, a sav je sukob oličen u liku i delu Alojzija Stepinca, koji je proglašen blaženim. Provlače se odavde očekivanja da papa ode u Jasenovac i da se izvini, a i da se Stepinac, nekadašnji vikar NDH, ne proglasi svetim.

Mora se reći da je kardinal Bozanić svojevremeno bio u Jasenovcu, što je potez vredan svake pohvale, ali je njegov govor na kraju bio više žalba o tome šta su Crkvi radili komunisti, nego osuda bilo čega što su članovi Crkve ikada činili.

Poznato je da je papa Franja pre nekoliko meseci inicirao nastanak međureligijske komisije u kojoj su članovi Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, a čiji je cilj razmatranje Stepinčeve ličnosti i uloge u Drugom svetskom ratu.

Poziv rimokatoličkog poglavara na razgovor nesvakidašnji je gest u odnosima između crkava i to je nešto o čemu nema sporenja. Međutim, nekoliko je tačaka koje su nejasne i izazivaju opravdanu bojazan. Prvo, u srpskom delu komisije nalaze se četiri vladike i nekadašnji ambasador pri Vatikanu Darko Tanasković, dok su u hrvatskom tri biskupa i dva istoričara. Da li je moguće da je SPC ušla u tako važnu temu ne vodeći sa sobom nijednog istoričara? Ne umanjujući ulogu savetnika (koji se ne spominju, ali zdrav razum nalaže da vladike razgovaraju s nekim ko je stručan pre zasedanja komisije), nije li bilo pametnije da tamo bude neko ko je taj period naučno izučavao i ko se u njega razume iz ugla struke?

Takođe, kako je saopšteno sa obe strane, a više puta naglašeno sa hrvatske, sam razgovor neće uticati na to da li će Stepinac biti kanonizovan. Postavlja se onda logično pitanje – čemu razgovor? Naravno, uvek je lepo razmenjivati mišljenja i sedeti za istim stolom, umesto "držati se na nišanu", ali ovako (kao da) se raspravlja o nečem o čemu je odluka već doneta. Za Hrvatsku biskupsku konferenciju, Stepinčev oreol je čista formalnost koja treba što pre da se dogodi.

Vladike SPC-a uključene u rad komisije su mahom oduševljene papom, kao i uostalom pola sveta, i priča se da imaju njegovo obećanje da dok je živ, Stepinac neće biti proglašen svetim. Ne početku rada komisije, čulo se dosta ogorčenih glasova iz Hrvatske, a raspoloženih odavde. Videćemo kako će biti kada se taj rad privede kraju. Treba se čuvati slepih ulica i velikih očekivanja.

Naime, bilo bi opasno da rezultati komisije, ma kakvi budu, dovedu do zaključka da od razgovora nema vajde. Članovi komisije s obe strane valjda misle i o tome kako da takve zaključke i u jednom i u drugom društvu preduprede i opovrgnu.