Predstavnici Saveta Republičke radiodifuzne agencije počeli su, kao što im Zakon o radio-difuziji i nalaže, razgovore s kandidatima za dobijanje dozvole za emitovanje programa na teritoriji čitave Srbije – u prevodu, za "nacionalnu frekvenciju". Prvi razgovor obavljen je 7. aprila, a do kraja ove sedmice trebalo bi da bude okončano suočavanje sa svim kandidatima. U međuvremenu, takođe kao što im Zakon nalaže, predstavnici Saveta RRA "utvrdili su i objavili nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume na osnovu kojih se izdaje dozvola". Kriterijuma ima ukupno deset, a odnose se na poslovne uspehe, poslovne perspektive, iskustvo, garancije, ponašanje, transparentnost vlasničke strukture i, uopšte, svega što se tiče kandidata. U tom smislu, Savet RRA nije izneverio očekivanja, tj. svoja mnogo puta ponovljena obećanja.

Dosledan po svim pitanjima, pa i po pitanju svog imidža (za neupućene: imidža institucije-organa uz kog uvek idu nekakvi problemi), Savet RRA nije izneverio ni očekivanja da će razgovore s kandidatima pratiti neprijatne scene, tračevi i, kako se to obično kaže, kontroverze. Prva se dogodila još pre nego što su razgovori i počeli. Naime, na suočavanje su pozvani predstavnici RTL-a koji se tokom prethodne sedmice našao na listi onih koji ne ispunjavaju uslove za kandidaturu (o čemu je "Vreme" pisalo u prošlom broju). Reagujući na poziv, koji im je stigao u popodnevnim satima 6. aprila, predstavnici RTL-a objavili su saopštenje u kojem zahvaljuju RRA i izražavaju zadovoljstvo što su se ipak našli u trci za frekvencije. Samo sat vremena kasnije, Savet RRA odgovara im da sve to "još ne znači da je promenjena odluka o neprihvatanju prijave te stanice" i da je "njena kandidatura i dalje u procesu razmatranja". Sutradan, na samom razgovoru, desetine dragocenih minuta naprosto su proćerdane na raspravu o tome da li je RTL i dalje u konkurenciji – predsednik Saveta Nenad Cekić čak je konstatovao da oni koji su shvatili kako RTL više nije kandidat zapravo ne znaju da čitaju. Osim ovih hamletovskih dilema, bilo je reči o interesu države da se zaštiti, pominjane su omiljene floskule o "egzotičnim ostrvima", navođen je ovaj ili onaj član Zakona, ponavljane ničim potkrepljene teze da se u slučaju RTL-a radi o većinski stranom kapitalu… Sve u svemu, u štabu RTL-a ovaj razgovor dobio je odrednicu "saslušanje".

Bolje nisu prošli ni neki drugi kandidati, pre svega oni koji kod predsednika Cekića ne uživaju previše simpatija. Za razliku od predstavnika npr. TV Avale koji su na miru obrazlagali deset zadatih kriterijuma i isto tako na miru objašnjavali kako još nisu razmotrili personalna rešenja (ali imaju tehniku kakvu "niko nema"), predstavnici TV B92 bili su detaljno saslušavani. Tako je, recimo, direktor te kuće morao da odgovori na pitanje "da li B92 smatra sebe politički objektivnim ili možda za nekog navija", ali i na ono famozno kako će da preživi sad, kad nema stranih donacija. U raspravu se čak uključio i vladika Porfirije koji je kao član Saveta konstatovao kako B92 "nastupa isključivo i samo sa negativnog aspekta" (inače, obaveza da se o crkvi izveštava isključivo pozitivno ne postoji ni u Zakonu ni u kriterijumima – sem ukoliko i to nismo umeli da pročitamo). S druge strane, bilo je i onih koji su na saslušanju pokazali izvesnu dozu duhovitosti. Odgovarajući na konstataciju predsednika Cekića da se Bogoljubu Kariću posvećuje neumereno mnogo pažnje na BK TV-u, "a vi, kako smo videli iz novina, nikakve veze s Mobtelom i Bogoljubom Karićem nemate", novoimenovani urednik BK TV-a Milomir Marić iskreno je rekao: "Ne bih hteo da branim nešto što ne može da se brani…"

Kad se sve sabere i oduzme, čini se da je za sada izvesno samo jedno: razgovori s kandidatima su počeli. Kraj i moguća dramaturgija "saslušanja" zavise od takozvanog ljudskog faktora. A kad su u pitanju članovi Saveta RRA, pa i neki od kandidata, taj ljudski faktor uvek je podrazumevao iznenađenja.

DRAMATURGIJA SASLUŠANJA: Javni rad RRA