Samo dan nakon što je u petak 9. oktobra upaljena visoka peć broj jedan u Železari Smederevo, u javnosti se proširila vest, dakako nezvanična, da će dve visoke peći raditi zajedno tek nekoliko dana, nakon čega će "broj 2", odnosno ova peć koja je radila do sada, otići na remont i/ili u režim tihog hoda. Među prvima, ako ne i prvi koji je tu informaciju objavio, bio je bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac na svom Tviter nalogu; vest se zakotrljala dalje, sa sve posprdnim komentarima po društvenim mrežama, da bi na dan kada ovaj tekst nastaje, u utorak 13. oktobra, u izjavi za "Politiku", ovu tvrdnju delimično potvrdio i Peter Kamaraš, izvršni direktor HPK Inženjeringa, kompanije koja je u martu ove godine izabrana da bude profesionalni menadžment u smederevskoj Železari. "Visoka peć broj 2 neće biti ugašena, pa čak ni u slučaju remonta. Istina je da na njoj moramo uraditi neke popravke i da će tada raditi nešto smanjenim proizvodnim kapacitetom. To planiramo tek kada visoka peć broj 1 normalizuje rad i dostigne svoj kapacitet, dakle mesec dana od njenog paljenja. Okvirno, popravke bi trajale od šest do devet meseci", rekao je Kamaraš za "Politiku".

"Činjenica je da se paljenjem prve visoke peći uopšte neće ići u veću proizvodnju, zato što će ova druga peć da ide u remont", kaže za "Vreme" Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" koji je ujedno i radio 13 godina u Železari, u sektoru proizvodnje. "Ne postoji ekonomska logika u ovom trenutku za rad obe peći, jer Železara još uvek ne može da radi profitabilno, i što više čelika proizvodi, praviće i veće gubitke. Železara mora da radi da bi zadovoljila potrebe određenih kupaca, da ti stalni kupci ne odu na drugu stranu, ali da obe peći rade – za to nema potrebe. Ta peć već dugo radi i ona sigurno mora u remont – to kažu i iskusni radnici Železare sa kojima sam razgovarao, koji rade neposredno u proizvodnji", kaže Veselinović.

Međutim, u utorak je u toku dana stiglo i saopštenje iz Železare Smederevo, u kome se tvrdi da neće doći do obustave rada na peći broj dva, već će se na toj peći raditi glavni remont uz manje popravke u samom pogonu. "To je uobičajena praksa kako u Železari tako i u ostalim kompanijama tokom zimskih meseci. Plan koji predviđa ove aktivnosti definisan je i usvojen pre šest meseci i sastavni je deo Biznis plana za 2015. i 2016. godinu", piše u saopštenju.

PLAN U TAMI: Naravno, šta sve još piše u tom Biznis planu, kao i u Ugovoru o pružanju usluga upravljanja i savetovanja, koji su u martu potpisali ministar privrede Željko Sertić, izvršni direktor Železare Bojan Bojković i Peter Kamaraš, javnost Srbije još uvek ne zna ništa. Uprkos upozorenjima Rodoljuba Šabića da je Ministarstvo privrede višestruko prekršilo zakon odbijajući da organizaciji Transparentnost Srbija dostavi pomenuti ugovor, uprkos dvema novčanim kaznama od ukupno 200.000 dinara koje je Ministarstvo (a zapravo, građani) moralo da plati, uprkos i kasnijim aktivnostima ombudsmana Saše Jankovića, ugovor je još uvek tajan. Ipak, neznatni delići ugovornih obaveza nalaze se u Napomenama uz finansijski izveštaj Železare za 2014. godinu na sajtu Agencije za privredne registre (APR). Uz konstataciju da dogovor o prodaji Železare Esmarku nije postignut, "jer Esmark nije davao garancije da će održati i povećati proizvodnju na duži rok", u nastavku piše: "HPK Inženjering se Ugovorom obavezao da će, do kraja 2015. godine pokrenuti rad druge visoke peći, povećati obim proizvodnje, uz obezbeđenje sirovina po najpovoljnijim cenama i sigurnog tržišta za plasman gotovih proizvoda Društva. Ugovor takođe predviđa da neće biti otpuštanja radnika i da će prirodni odliv radne snage biti nadoknađen novim zapošljavanjem. Vlada Republike Srbije će preko svojih predstavnika kontrolisati ispunjenje ugovornih uslova." Prilikom puštanja u rad visoke peći broj jedan, premijer Vučić najavio je dupliranje proizvodnje, odnosno dodatnu proizvodnju u vrednosti od 400 miliona dolara, što je, po njegovim rečima, jedan odsto BDP-a Republike Srbije. "Od danas pravimo novih 400 miliona dolara za našu zemlju. To je novih jedan odsto rasta zagarantovanih za sledeću godinu", rekao je Vučić. Tom prilikom se osvrnuo i na berzanska kretanja – konstatujući da je cena čelika od 380 dolara po toni "trenutno na najnižem nivou u svetu", Vučić je zaključio da će ta cena "morati da ide najmanje na 480 dolara po toni, nakon čega se očekuje profitabilnost za Železaru".

Barem dva pitanja se postavljaju nakon ove Vučićeve izjave. Najpre, pitanje pokrivanja gubitka. Početkom aprila Vučić je najavio da je ugovornom obavezom predviđeno da Železara počne da pravi profit najkasnije za šest meseci (dakle, početkom oktobra), ali da on očekuje da to bude i brže, "za četiri meseca". S obzirom na to da, očito, od ispunjavanja ove ugovorne obaveze nema ništa (postoje li predviđeni penali za ovo neispunjavanje ugovora?), te da je profitabilnost Železare sada uslovljena nekim nepoznatim trenutkom u budućnosti kada čelik bude koštao 480 dolara po toni, postavlja se pitanje ko je pokrivao gubitke koje je Železara napravila u ovih šest meseci? Mada se odgovor nameće, tu je i potpitanje – kako je to izvedeno – s obzirom na to da je od 1. februara država izgubila prava da finansijski ili na bilo koji drugi način dotira Železaru, jer bi tako prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Drugo je pitanje, naravno, a kako će to cena čelika "morati" da ode na 480 dolara po toni? Ako u državnom vrhu već postoje saznanja i informacije o budućim kretanjima cena na berzi, nije li to put kojim treba krenuti u smanjenje javnog duga? Zašto smanjiti penzije i plate, zašto, pobogu, ne uložiti sve u berzansku robu kojoj će cena za koji mesec "morati" da ode uvis za 26 odsto? Najzad, zašto ne sačekati taj neizostavni skok cene čelika, pa tek onda paliti drugu peć? Brojke koje pokazuje finansijski izveštaj sa APR-a pričaju sasvim drugu priču o tome koliko je isplativo poslovanje sa čelikom. Prihodi Železare od prodaje u 2014. godini bili su 29,07 milijardi dinara, a za još 2,67 milijardi povećane su vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda, što je ukupno 31,74 milijarde. Sa druge strane, troškovi materijala bili su 25,36 milijardi, troškovi energenata i goriva 7,65 milijardi, troškovi zarada bili su 5,67 milijardi, a troškovi proizvodnih usluga (među kojima su najveća stavka troškovi transportnih usluga) bili su 2,73 milijarde dinara. Uz to, troškovi amortizacije i nematerijalni troškovi iznosili su oko 2,1 milijarde, neto finansijski rashodi su bili oko 3,5 milijardi, a Železari su u 2014. oprošteni i dugovi u iznosu od 4,22 milijarde – pretpostavka je da je reč o dugovima koje je Železara imala prema državi. Dakle, da bi se prodalo i uskladištilo robe u vrednosti od 31,74 milijarde, bilo je potrebno da Železara potroši oko 47 milijardi dinara. Uz pomenuti otpis dugova i još poneku stavku koja je ovde izostavljena, ukupni neto gubitak Železare u 2014. godini iznosio je 11,5 milijardi dinara, a u 2013. još i više, skoro 15 milijardi.

ŠTA KAŽE TRŽIŠTE: Na globalnom tržištu čelika ne očekuje se skori rast cena. Kina, kao druga najveća privreda sveta i zemlja čiji je BDP od 2003. do 2011. godine prosečno rastao 11,86 odsto, najveći je uvoznik čelika. Nakon što je kineska privreda usporila ove godine, a situacija se dodatno pogoršala posle pada Šangajske berze u junu pa opet u avgustu, to se odrazilo i na tržište čelika. Samo u tri nedelje jula, cene gvožđa pale su za 15 odsto, a početkom oktobra proglašena je najveća kriza čelične industrije u protekloj deceniji, a možda i od početka devedesetih godina prošlog veka. Agencija Rojters prenela je podatak da, pri trenutnoj ceni čelika, manje od polovine globalne industrije čelika može da pravi profit. Još u avgustu je objavljen podatak da, zbog novih okolnosti, od ukupne proizvodnje čelika u Kini (koja je ujedno i veliki proizvođač) od 1,1 milijarde tona, ukupni "višak" iznosi 340 miliona tona – to je količina koju kinesko tržište trenutno nije u stanju da apsorbuje. Deo ovih viškova mogao bi da krene put Evrope, i to po ceni od oko 300 evra za tonu. Ujedno, ovaj kineski višak je i više nego dvostruko veći od ukupne potražnje Evropske unije za čelikom. Evropska asocijacija čelika "Eurofer" sredinom avgusta optužila je Kinu za nefer konkurenciju, odnosno za prodaju svojih viškova čelika na tržište EU "po cenama koje ne pokrivaju u potpunosti ni cenu sirovih materijala niti njihove obrade".

Po nekim mišljenjima, upravo će mere koje će EU pokrenuti protiv nefer konkurencije dovesti do povećanja cena čelika. Saša Čolić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) potvrđuje informaciju da će, čim se stabilizuje rad prve visoke peći u smederevskoj Železari, "kauperi za zagrevanje vazduha morati da idu u remont, jer ovakvi kakvi su dosta povećavaju trošak u proizvodnji čelika", kaže Čolić za "Vreme". "Ta peć će ići na tihi hod neko vreme, ali to su projekti za narednih nekoliko nedelja. Za sada je faktičko stanje da radimo sa dve peći, i ovog momenta je sve u najboljem redu. Ono što je problem za celu Evropu, ne samo za nas, jeste cena gotovih proizvoda, koja je na rekordno niskom nivou, sa oko 380 dolara po toni. Mi očekujemo da već od početka 2016, od 1. januara, krene povećanje cene gotovih proizvoda. Realno, očekuje se da cena može da bude negde oko 480 dolara po toni", kaže Čolić. Na pitanje na osnovu čega se očekuje taj rast cene, Čolić odgovara: "Na osnovu najavljenih mera koje Evropa hoće da preduzme zbog damping cena na tržištu čelika, koje sprovodi Kina u ovom momentu. Došlo je do naglog pada cena, to pravi probleme čeličanama u Evropi, i oni moraju da reaguju uvođenjem nekih mera, a te mere bi trebalo da daju prve rezultate početkom 2016. godine. Po sadašnjim procenama, uzimajući u obzir da su učinjene znatne uštede u poslednjih šest meseci i posle dolaska HPK, očekujemo da se taj trend nastavi i da s povećanjem cena na očekivani nivo postanemo profitabilni", zaključuje Čolić.