Odavno je već u narodnu književnost ušla ona legendarna rečenica Slobodana Miloševića kojom je nevešto pokušao da pojasni kako je njegov sin postao imućan. Milošević je otprilike rekao da je Marko od malih nogu pokazivao preduzetnički duh i da je zaradio brdo para "noseći gajbice", pa ih je kasnije uložio i oplodio. Ova izjava, milion puta podsmešljivo ponovljena međ’ narodom, kao i ukupan Markov angažman, verovatno su Miloševića koštali vlasti više nego svi ratovi koje je vodio protiv susednih država.

Slobin i Mirin sin je tokom devedesetih stekao bogatstvo koje se merilo milionima maraka dok su građani Srbije skapavali od bede tela i duha, hermetički zatvoreni, bez kontakta sa spoljnim svetom, kupujući cigarete u studentskim domovima, a benzin u plastičnim flašama kod preprodavaca krajputaša. Kao mladić, Marko je drugovao sa kriminalcima i političarima, pa se potom počeo baviti, i to vrlo vehementno, švercom cigareta, pa je potom otvorio u Požarevcu ekskluzivnu diskoteku "Madona" i monumentalni zabavni park za decu pod nazivom "Bambilend". Imao je i lanac parfimerija. Svoju nasilnost praktično je javno demonstrirao u maju 2000. godine kada je sa telohraniteljima i saradnicima iz kriminalnog miljea pretukao trojicu članova požarevačkog Otpora. Tukao ih je pištoljem. Spominjala se tu i motorna testera kojom se pretilo žrtvama, a fotografija unakaženog lica jednog od otporaša (Radojko Luković) postala je simbol borbe protiv Miloševićeve diktature.

Postavlja se pred psihologe i sociologe pitanje zašto prebogati autoritarni vladari južnoameričkog tipa, kakvi su svakako i Slobodan Milošević i Aleksandar Vučić, svoju decu ne pošalju, kad su već u mogućnosti, negde u inostranstvo – da uče škole, treniraju jezike, da se malo produhove i osete kako je živeti u normalnom okruženju, već ih zadržavaju ovde, u ovoj prčvarnici od države, da druguju sa krajnje sumnjivim tipovima. Zar ne bi bilo logično da roditelji deci požele da žive negde gde čovek čoveku nije vuk?

Samo tragično naivni bi pomislili da je u pitanju nekakav patriotizam/nacionalizam. Pre će biti da je na stvari iskonska, sebična potreba roditelja-vladara da decu drže uza se, da ih možda pripreme za preuzimanje prestola, pa da žele da u tim pripremnim radnjama iskuse svu surovost življenja, borbe za novac i vlast na Balkanu. Možda je u pitanju i beskrajna "razmaženost" dece odrasle, kao i roditelji, u pink-kulturi, kojima su privlačniji "žestoki momci" i "silikonske devojke", te razna ovde prikladna bahaćenja, nego neki tamo Londoni i Parizi, ili ne daj bože smarajuće knjige.

Bilo kako bilo, potpuno je sigurno da je Marko Milošević zaradio milione uplovivši u kriminalne vode uz podršku roditelja, što govori o karakteru tadašnje vlasti u Srbiji. Kao što o karakteru sadašnje vlasti govori činjenica da se sin Aleksandra Vučića, "dete" Danilo, druži sa osobama koje se sumnjiče da su kriminalci uz znanje njegovog oca. Naime, pre neki dan je na portalu KRIK-a obelodanjena fotografija na kojoj se Danilo Vučić vidi kako sedi, između ostalih, u društvu Aleksandra Vidojevića, čoveka kojeg policija sumnjiči da pripada zloglasnom "kavačkom klanu". Inače, reč je o četvrtoj objavljenoj fotografiji koja svedoči o izuzetnoj bliskosti predsednikovog sina i Ace Rošavog, kako glasi nadimak Vidojevića. Da je Vučić hteo i da nije bio informisan o tome gde mu se "dete" smuca, on bi ovo druženje prekinuo još 2018. godine, kada su njih dvojica prvi put uslikani zajedno, i to tako što bi obavio ozbiljan razgovor sa sinom. A ako već nije u stanju da "dete" kontroliše, Vučić stariji je mogao gospodina Rošavog zamoliti da prestane da se viđa sa Danilom, kao što je onomad uspešno zamolio huligane da ostanu kod kuće i ne prebiju pripadnike LGBT zajednice na Paradi ponosa. Da li bi se Rošavi oglušio o tu molbu? Da Vučić stariji nema nikakve veze sa ekipom svog sina, on bi zahvalio portalu KRIK zbog toga što je obelodanio s kim se Danilo druži, a ne upotrebio celokupnu propagandnu mašineriju da se obračuna sa ovim istraživačkim centrom.

Nema, naravno, dokaza za tu tvrdnju, ali se zaista postavlja pitanje da li je veza Danila i Vidojevića samo deo ukupnih, veoma dinamičnih odnosa koje naprednjaci imaju sa pripadnicima podzemlja. Nikada ne treba smetnuti s uma da su odlične veze Vučića starijeg sa navijačkim huliganima bile razlog njegovog brzog prodora u vrh Srpske radikalne stranke s početka devedesetih, kao i da se u ovim dobrim "rilejšenšipovima" krije ne beznačajan deo njegove današnje političke snage.

GLAVNA POLITIČKA ATRAKCIJA

Fotografija Danila Vučića sa ljudima osumnjičenim da pripadaju kriminalnom miljeu pretvorila se, ovih dana, u glavnu političku atrakciju u zemlji, preuzimajući lako primat od besmislene i beskrajno dosadne predizborne kampanje. Istraživački portal KRIK objavio je fotografiju na kojoj Danilo sedi sa Rošavim i ekipom, i gleda utakmicu, pa je na sebe – ponovo – navukao "buku i bes" naprednjaka i njihovih koalicionih partnera. U kampanju protiv KRIK-a uključili su se i režimski mediji i raznorazni "eksperti". Toliko je bilo reči o zaštiti dece i ugrožavanju privatnosti da bi čovek pomislio da nije u pitanju dvadesetdvogodišnji, punoletni sin predsednika, već da je novinarka KRIK-a uslikala klinca koji se po povratku iz vrtića igra sa drugarima na sega-konzoli. Sličnu situaciju smo imali u maju kada je, u okviru KRIK ovog teksta o sukobu "kavačkog" i "škaljarskog" klana, objavljena fotografija na kojoj Danilo strasno grli Vidojevića u jednom noćnom klubu – samo što se ovoga puta u "odbrani" svog sina posebno istakao Vučić predsednik. On je u više navrata svojim srceparajućim izjavama jedan deo Srbije rasplakivao, a drugi – zasmejavao i zabrinjavao.

Vučić je, između ostalog, valjda zaboravivši na izjavu velikog prethodnika Slobodana Miloševića, rekao kako je njegov sin običan i fin momak koji preživljava tako što "nosi kutije". Prema rečima Vučića, Danilo radi u jednoj prodavnici na Vračaru za platu od 550 evra. Ovaj iskaz rečito govori o tome koliko je Vučić izgubio dodir sa realnošću, pa je reakcija na njegov istup na društvenim mrežama bila veoma žestoka: građani su tražili da obelodani u kojoj to prodavnici se "nošenje kutija" plaća tako velikim novcima. Mnogi su se ponudili da mu pripomognu. Druga Vučićeva izjava je još znakovitija: on je, naime, ustvrdio da su Danilovi drugari obični "navijači" i da je on, kad je bio mlad, bio mnogo problematičniji od njih. Ubrzo su cinici na društvenim mrežama konstatovali da se Danilo, uslikan u porodičnom ambijentu, sa ocem i stricem, nalazi u mnogo opasnijem okruženju nego kada sedi sa Rošavim i drugim huliganima iz zloglasne navijačke grupe "Janjičari", koja, prema pisanju KRIK a, obezbeđuje beogradske noćne klubove i splavove, prodaje drogu, učestvuje u tučama, pucnjavama i čak ubistvima.

Koliko je predsednik sklon da govori istinu, svedoči i kratka biografija Danilovog jarana Ace Vidojevića Rošavog, čoveka se debelim kriminalnim dosijeom. Protiv njega su vođeni postupci za nasilničko ponašanje na utakmici, razbojništvo i nedozvoljeno nošenje oružja. Jedan je od članova kriminalne ekipe koju je predvodio u međuvremenu likvidirani Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi. U toku je sudski proces u kojem se Vidojeviću i saučesnicima sudi pod optužbom da su u oktobru 2018. godine demolirali beogradski noćni klub "Komitet". U bazi policije Srbije – piše KRIK – Aca Rošavi se vodi kao član crnogorskog "kavačkog" klana. Interesantna je i informacija da je Vidojević bio vođa navijača na utakmici Partizan–Čukarički kada je grupa Partizanovih navijača isterala pripadnike Žandarmerije sa južne tribine. Bilo je to u aprilu 2018. godine.

ČETVRTO DANILOVO PRIKAZANJE

Inače, ovu, kako smo rekli, četvrtu obelodanjenu fotografiju koja svedoči o prisnosti sina Danila i Rošavog napravila je novinarka KRIK-a Bojana Pavlović na beogradskom Cvetnom trgu, nakon što je redakcija dobila dojavu o "čudnoj ekipi" koja gleda utakmicu u jednom ugostiteljskom objektu. Kada je napravila fotografiju, novinarki su prišle osobe koje su se predstavile kao policajci i tražile od nje da izbriše snimke. Potom su se pojavili neki neidentifikovani likovi koji su novinarki, pred policajcima koji nisu reagovali, oduzeli mobilni telefon. Vratili su joj ga tek kada je to odobrio očigledno "šef parade" Vidojević. Iz ovih događaja možemo naslutiti kakva je veza i kakvi su hijerarhijski odnosi između ljudi iz kriminalnog miljea i policije. Inače, redakcija KRIK-a je u nekoliko navrata ukazivala da su u fokusu ovog istraživačkog centra kriminalne grupe i organizacije koje deluju u Srbiji i na Balkanu, a posebno "kavački" i "škaljarski" klanovi, koji su međusobno sukobljeni. KRIK istražuje veze između državnog vrha i "kavačkog" klana, tvrdeći da se država obračunava samo sa pripadnicima "škaljarskog" klana. I u taj težak i istraživački posao Danilo je sam uleteo, neprikriveno drugujući sa "kavačkom" ekipom.

Inače, prvi put je Danilo sa Vidojevićem uslikan za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji 2018. godine, u grupi navijača na utakmici Srbija–Kostarika u Samari. Fotografija je lutala navijačkim forumima i društvenim mrežama, u vidu zamrznutog video-kadra, a ekipa KRIK-a je potom pronašla i fotografiju AP-a na kojoj se vidi ista ekipa. Pored Danila i Vidojevića, na fotografiji je bio i Boris Karapandžić, koji je osuđivan zbog trgovine drogom, držanje oružja, kao i demoliranja kafića "Holivud" u vlasništvu bivšeg vođe navijača Aleksandra Vavića na Karaburmi 2013. godine. Aleksandar Vučić je tada rekao da se Danilo, kao navijač, slučajno našao u ovom društvu. I tada su predsednikovi posilni javno napadali KRIK tvrdeći da je u pitanju "kriminalizacija" Danila Vučića. Takođe su tvrdili da mu KRIK objavljivanjem fotografije ugrožava život.

Da predsednik ne govori istinu, odnosno da nije u pitanju slučajan susret, potvrđuje fotografija koju je KRIK objavio u januaru ove godine. Tada smo imali prilike da Danila vidimo u sličnom društvu na obeležavanju Dana Republike Srpske u Banjaluci. Opet je tu Aca Rošavi, kao i njegov drugar Nemanja Srećković, ali su tu i ljudi koji govore da ova ekipica puca na veliko. Sa njima u društvu je i stara lisica, Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde, ali i sin Milorada Dodika, Igor, kao i Vuk Radivojević, direktor Dodikovog košarkaškog kluba Igokea. Teško da ćemo ikada saznati o čemu je ova skupina diskutovala, ali ne treba isključiti mogućnost da je ovaj susret deo dinamičnih političkih, prijateljskih i poslovnih odnosa koje imaju Aleksandar Vučić i Milorad Dodik.

Treći put na fotografiji zajedno Danilo Vučić i Vidojević viđeni su pre nešto više od mesec dana. Obavljena je u sklopu KRIK-ovog teksta "Rat balkanskog podzemlja: ubistva, veze u policiji i u vrhu države". Na njoj Danilo, kako rekosmo, strasno grli Vidojevića, a vidi se da se tu nešto i popilo. Naprednjački politički estabilišment hteo je da poludi jer diraju predsednikovo "dete". Oni najpravoverniji konstatovali su čak da je u pitanju maltene pokušaj Danilove likvidacije. I tada su aktivirani tabloidi, "zgroženi" napadom na Danila. KRIK je saopštio da je fotografija Danila i Rošavog samo deo mnogo šireg istraživanja, a da su zbog reakcija vlasti i tabloida mnogo važniji segmenti priče ostali skrajnuti. Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković zvani Poplava nazvao je novinare KRIK-a "ološem lešinarskim", a posebno je bio patetičan ministar vojni Aleksandar Vulin, koji je konstatovao da "Danilu ne opraštaju to što je preživeo koronavirus".

Vulin je aludirao na vest objavljenu početkom aprila koja je kazivala da je Danilo oboleo od virusa korona dok se, kako kažu, bavio humanitarnim radom. On je tada hospitalizovan na Infektivnoj klinici u Beogradu, a politički vrh mu je upućivao poruke podrške. Opet se među njima izdvojio Vulin, koji je napisao: "Danilo Vučić je jedinstven i poseban momak, ali ima i osobine koje deli sa ocem – nikada se ne odvaja od svog naroda, ne misli na sebe i nikada se ne predaje. Drži se, velika momčino, kao kada smo bili na Gazimestanu, nema nazad, brzo da pobediš zbog tvoje porodice, zbog tvoje Srbije." Ove reči čoveka mogu iznenada oterati u toalet.

Inače, na društvenim mrežama ovih dana šerovali su se "postovi" i "tvitovi" na kojima su nas pojedinci podsećali na to da njih, kada su imali 22 godine, niko nije smatrao decom, već su ih Aleksandar Vučić i slični slali u ratove. Mnogi njihovi vršnjaci iz tih ratova nikada se nisu vratili.

I dok mediji bliski vlasti vrte priču kako je sve ovo jedna velika intergalaktička zavera protiv Aleksandra Vučića i njegovog "deteta", dotle se u onih nekoliko nezavisnih medija stvar postavlja na prave noge. Naime, ne postoji ništa logičnije nego da se mediji interesuju za kontakte koji visoki predstavnici vlasti i njihova porodica imaju sa ljudima iz kriminalnog miljea. To je dužnost medija. Takvi kontakti predstavljaju jednu od najvećih društvenih pretnji, a ono što portal KRIK radi svakako nije ugrožavanje bilo koga, već snažan krik da su, po svemu sudeći, u ovoj zemlji nestale granice između kriminala i države.