Skupštinsko pisanje istorije

DVE VRSTE POZIRANJA: Partizani u oslobođenom Beogradu...

foto: slobodan dajmak

Četnici – partizani 12:5

Na­rod­na skupšti­na je ču­do jed­no, a de­mo­kra­ti­ja još ve­će. U uto­rak su na­rod­ni pred­stav­ni­ci, njih 213 od ukup­no 250, iz­gla­sa­li iz­me­ne Za­ko­na o pra­vi­ma bo­ra­ca, voj­nih in­va­li­da i čla­no­va nji­ho­vih po­ro­di­ca po ko­ji­ma se iz­jed­na­ča­va­ju pra­va čet­ni­ka i par­ti­za­na, a kao pan­dan par­ti­zan­skoj uvo­di se "Rav­no­gor­ska spo­me­ni­ca 1941"

Za iz­me­ne Zakona navedenog u podnaslovu ovog teksta gla­sa­lo je 176 po­sla­ni­ka, pro­tiv 24, uz­dr­ža­lo se če­tvo­ro a de­vet po­sla­ni­ka od­lu­či­lo je da ne gla­sa. Sta­ti­stič­ki, čet­ni­ci su po­be­di­li s 12:5 ili, ot­pri­li­ke, 2:1. To ­jest, u istom du­hu go­vo­re­ći, re­van­ši­ra­li su se za po­raz u Dru­gom svet­skom ra­tu ili onom nje­go­vom de­lu ko­ji se na ov­daš­nji fol­klor­ni na­čin vo­dio u oku­pi­ra­noj biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Tre­nut­ni isto­rij­ski skor je, da­kle, ne­re­šen. To mo­žda i ni­je ta­ko loš is­hod, na­ro­či­to s ob­zi­rom na to da ži­vih uče­sni­ka na ko­je će se pri­me­nji­va­ti za­kon­ska rav­no­prav­nost u po­ča­sti­ma ima sve ma­nje i ma­nje.

Povodom godišnjice smrti našeg dragog kolege i zamenika glavnog urednika Aleksandra Ćirića objavljujemo njegov i dalje politički aktuelan tekst koji je napisao 2004. godine.

foto: a. anđić

Vuk Draš­ko­vić ne­sum­nji­vo je za­do­vo­ljan po­sle ono­li­kih oku­plja­nja na Rav­noj go­ri, ono­li­kog ića, pi­ća, pe­sme i iga­ra, ma­ski­ra­nja i uži­vlja­va­nja u pred­sta­vu o čet­ni­ci­ma, imi­džu i di­zaj­nu či­joj su du­go­traj­no­sti svoj ne­sum­njiv do­pri­nos da­li svi re­ži­se­ri "par­ti­zan­skih" fil­mo­va u pro­te­klih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Ime Velj­ka Bu­la­ji­ća je u tom po­gle­du ne­za­o­bi­la­zno, kao ni ko­či­jaš­ki ju­riš čet­ni­ka Or­so­na Vel­sa u "Ne­re­tvi". Ne zna se ni ka­ko na pro­me­nje­ni za­kon gle­da čet­nič­ki voj­vo­da Vo­ji­slav Še­šelj, ru­ko­po­lo­žen pa ra­ža­lo­van od­lu­kom po­koj­nog Mom­či­la Đu­ji­ća, kao ni nje­gov ne­ka­daš­nji voj­vod­ski "kla­sić", le­vi­čar­ski voj­vo­da Si­ni­ša Vu­či­nić.

Hit­nost skupštin­ske pro­ce­du­re oprav­da­va­na je tvrd­njom da su pred­lo­že­ne iz­me­ne za­sno­va­ne na isto­rij­skoj isti­ni ko­ja zah­te­va da se iz­jed­na­če pra­va svih ko­ji su se bo­ri­li pro­tiv oku­pa­to­ra, fa­ši­sta i na­ci­sta. Ka­ko me­đu po­me­nu­te upa­do­še čet­ni­ci, ni­je baš sa­svim ja­sno.

…i četnici koji čekaju

Iz­me­nje­ni za­kon omo­gu­ća­va pre­o­sta­lim čet­ni­ci­ma da do­bi­ju pen­zi­ju, spo­me­ni­ce, pri­zna­nja, "i to je je­di­na sa­tis­fak­ci­ja za mno­ge bor­ce", iz­ja­vio je Vo­ji­slav Mi­ha­i­lo­vić, pot­pred­sed­nik Skupšti­ne Sr­bi­je i unuk Dra­go­lju­ba Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća. "Za­ka­sne­la, ali to je sa­tis­fak­ci­ja za do­bar deo Sr­bi­je, nji­ho­ve po­tom­ke. Oni ne­će do­bi­ti ma­te­ri­jal­na sred­stva, ali će ima­ti sa­tis­fak­ci­ju da su nji­ho­vi de­do­vi, oče­vi, bi­li istin­ski bor­ci za slo­bo­du Sr­bi­je."

Biv­ši par­ti­za­ni uve­re­ni su da Sr­bi­ja po­sta­je pr­va evrop­ska ze­mlja ko­ja je­dan kvi­slin­ški po­kret pro­gla­ša­va za oslo­bo­di­lač­ki i an­ti­fa­ši­stič­ki. "Mi bi­smo, evo, ve­ruj­te, ka­da bi oni na­ma po­ka­za­li ne­ku stvar­nu bor­bu u ko­joj su se bo­ri­li pro­tiv Ne­ma­ca, Ita­li­ja­na, Bu­ga­ra, Al­ba­na­ca, Ma­đa­ra, otiš­li sa nji­ma da to pro­sla­vi­mo", ka­že Mi­o­drag Ze­če­vić, pred­sed­nik Sa­ve­za udru­že­nja bo­ra­ca Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta (SUB­NOR) za SCG. Ne iz­o­sta­je ni no­vo pre­bro­ja­va­nje mr­tvih: Ze­če­vić na­vo­di da su u usta­nič­kom užič­kom kra­ju to­kom oku­pa­ci­je čet­ni­ci za­kla­li, obe­si­li ili ubi­li 1400 i neš­to lju­di po ime­nu, a "mi smo ubi­li 252 , žan­da­ri i ljo­ti­ćev­ci po sto".

Za isto­rij­ske isti­ne ni­ka­da ni­je ka­sno, ali ni­je uobi­ča­je­no da se pro­gla­ša­va­ju za­ko­nom ili us­po­sta­vlja­ju pu­bli­ci­stič­kim de­li­ma isto­ri­ča­ra ama­te­ra. Taj "čet­nič­ki" cu­na­mi pre­la­zi pre­ko Sr­bi­je ne­ka­ko baš od po­čet­ka Mi­lo­še­vi­će­ve vla­da­vi­ne a na­pla­vi­ne onih ko­ji su se na tu vr­stu pro­pa­gan­de pri­mi­le osta­vi­le su vi­še no vi­dljiv, kr­vav trag u Hr­vat­skoj i Bo­sni. I dža­ba je tu po­zi­va­ti se na to da su i "oni" isto ra­di­li ili, bar što se pen­zij­sko-so­ci­jal­ne zaš­ti­te ti­če, ra­de.

Tek će­mo vi­de­ti i ču­ti ka­ko bli­ža i da­lja oko­li­na gle­da na naj­no­vi­ji po­du­hvat na­rod­nih po­sla­ni­ka. U me­đu­vre­me­nu, iz­gle­da da vi­še ne­go dva­de­se­to­go­diš­nji na­por onih ko­ji do­ka­zu­ju da je Dra­ža bio "pr­vi ge­ri­lac Evro­pe" a nje­gov po­kret deo svet­ske bor­be pro­tiv si­la Oso­vi­ne Ber­lin-Rim-To­kio ni­je baš uro­dio plo­dom. To se, na pri­mer, mo­že utvr­di­ti re­la­tiv­no krat­kim pre­tra­ži­va­njem in­ter­ne­ta kao glo­bal­nog me­di­ja.

Je­dan od po­pu­lar­nih pre­tra­ži­va­ča mre­že svih mre­ža iz­ba­cu­je niz od 70.000 lin­ko­va na ključ­nu reč "Ti­to" i 54.000 na "ju­go­slo­ven­ski par­ti­za­ni". Isto­vre­me­no, nu­di neš­to ma­nje od 4000 lin­ko­va na "Dra­ža Mi­ha­i­lo­vić", od­no­sno 18.500 na "čet­ni­ci". Slič­ne re­zul­ta­te da­ju i dru­gi pre­tra­ži­va­či in­ter­ne­ta. Ako je po to­me su­di­ti, od­nos par­ti­za­na i čet­ni­ka po­čet­kom XXI ve­ka na in­ter­ne­tu je, ot­pri­li­ke, 6:1. To­me se mo­že do­da­ti da je rad do­ma­ćih auto­ra – emi­grant­skih i ov­daš­njih – u pro­mo­ci­ji isti­ne o čet­ni­ci­ma i Dra­ži mno­go pri­met­ni­ji ne­go u slu­ča­ju "par­ti­za­na" ko­ji bra­ne Ti­ta i nje­go­ve u elek­tron­skom glo­bal­nom se­lu. Dru­gim re­či­ma, či­ni se da znat­no ve­ći deo pri­ka­za Ti­ta i par­ti­za­na – bez ob­zi­ra na stav auto­ra – pot­pi­su­ju stran­ci i oni za ko­je se mo­že pret­po­sta­vi­ti da u od­bra­nu svog sta­va ula­žu vi­še či­nje­ni­ca ne­go emo­ci­ja. Na­su­prot to­me, Ti­to je na in­ter­ne­tu do­ži­veo ono što se za Dra­žu, za sa­da bar, teš­ko mo­že oče­ki­va­ti – iro­niča­n po­mak, ve­ro­vat­no efi­ka­sni­ji i ko­ri­sni­ji u oslo­ba­đa­nju od nje­go­vog stvar­nog li­ka i de­la ne­go kuk­nja­va da su Dra­žu "iz­da­li En­gle­zi" ali ga za­to "ce­ne Ame­ri­kan­ci". Ako je su­di­ti po Maj­kro­sof­to­voj CD en­ci­klo­pe­di­ji En­kar­ta, Ti­to po­sto­ji – u za­ključ­ku i kao "je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih ma­ni­pu­la­to­ra u po­sle­rat­noj po­li­ti­ci mo­ći" – ali za­to ne­ma par­ti­za­na, čet­ni­ka ni Dra­že.

foto: m. milenković

U red (ne)oče­ki­va­nih bi­zar­no­sti spa­da po­da­tak da od­red­ni­ca "Ti­to" u Voj­noj en­ci­klo­pe­di­ji "Ti­to­ve" Ju­go­sla­vi­je za­u­zi­ma šest stu­ba­ca, a "Dra­ža" go­to­vo ceo je­dan – i to bez ika­kve bi­o­gra­fi­je pre 1941. go­di­ne.

Dru­gi "En­gle­zi", BBC na­i­me, dr­že da su ubi­stva, si­lo­va­nja i ma­sov­ne eg­ze­ku­ci­je bi­li uobi­ča­je­na stvar to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, sve­jed­no da li su uče­sni­ci "par­ti­zan­ski bor­ci, čet­nič­ki po­bu­nje­ni­ci ili ne­mač­ka voj­ska". Autor Sti­ven A. Hart oce­nju­je da rav­no­gor­ski i ostali čet­ni­ci, uglav­nom ofi­ci­ri i voj­ni­ci ko­ji su iz­be­gli za­ro­blja­va­nje, ni­ka­da ni­su pred­sta­vljali čvrst ide­o­loš­ki po­kret ni­ti su njiho­vi pri­pad­ni­ci pot­či­nja­va­nje Dra­ži Miha­i­lo­vi­ću za­i­sta poš­to­va­li. Uje­di­nja­va­la ih je ver­nost kra­lje­vi­ni i že­lja da obez­be­de op­sta­nak Sr­ba, dok se vi­đe­nje glav­nog pro­tiv­ni­ka u ostva­ri­va­nju tog ci­lja raz­li­ko­va­lo od gru­pe do gru­pe. Pa je sva­ka od njih uniš­ta­va­la "naj­ve­ćeg" – bi­li to Mu­sli­ma­ni, Hr­va­ti ili Ko­mu­ni­sti; sve te gru­pe če­sto su se uz­dr­ža­va­le od na­pa­da na voj­ske si­la Oso­vi­ne. Par­ti­za­ni su bi­li ko­mu­ni­sti i uži­va­li su Sta­lji­no­vu po­drš­ku. Nji­hov cilj bi­o je da oslo­ba­đa­njem ze­mlje od oku­pa­ci­je stvo­re ne­za­vi­snu so­ci­ja­li­stič­ku dr­ža­vu a Ti­to ni­ka­da nije da­vao pred­nost jed­noj od te dve stva­ri. Ko­mu­ni­sti su zbog to­ga po­zva­li sve et­nič­ke gru­pe u bor­bu, svi­ma obez­be­đu­ju­ći zaš­ti­tu na­ci­o­nal­nih pra­va. Upr­kos to­me, ka­že Hart, Ti­to­vi sled­be­ni­ci su naj­ve­ćim de­lom bi­li Sr­bi, a nje­go­vi par­ti­za­ni su od sva­kog oslo­bo­đe­nog se­la pra­vi­li mi­nidr­ža­ve, a pr­va – Užič­ka Re­pu­bli­ka – stvo­re­na je na ma­nje od 40 ki­lo­me­ta­ra ju­žno od čet­nič­ke Rav­ne go­re. Upr­kos par­tij­skom pro­gra­mu, pro­pa­gan­di, ra­du "u na­ro­du", par­ti­za­ni su po­ka­zi­val­i znat­no ve­ću flek­si­bil­nost od čet­ni­ka, če­sto ve­za­nih sa­mo za od­bra­nu "svog" se­la – i mno­go češ­će su se upuš­ta­li u su­kob s oku­pa­tor­skim sna­ga­ma, če­sto stra­teš­ki iza­zi­va­ju­ći re­pre­sa­li­je ne­pri­ja­te­lja.

Ti­to­vu "mul­ti­et­nič­ku" po­li­ti­ku čet­ni­ci su vi­de­li kao an­ti­srp­sku, kao što je za par­ti­za­ne čet­nič­ki mo­nar­hi­zam bio ne­pri­hva­tljiv. Ne­mač­ka oba­veš­taj­na slu­žba, sma­tra Hart, pro­pu­sti­la je da pri­me­ti i is­ko­ri­sti du­bi­nu tog ras­ko­la. Što se Bri­ta­ni­je ti­če, ona je u je­sen 1941. pri­zna­la Dra­žu kao vo­đu ot­po­ra u Ju­go­sla­vi­ji i to­ga se dr­ža­la iako je već pot­kraj te go­di­ne, na­sto­je­ći da iz­beg­ne uniš­te­nje u ne­mač­koj ofan­zi­vi na Uži­ce i Rav­nu go­ru, Mi­ha­i­lo­vić kre­nuo "kr­še­vi­tom sta­zom ko­la­bo­ra­ci­je". Tog pu­ta, sa­rad­nju su od­bi­li – Nem­ci. Po­ti­snu­ti ili iz­be­gli u is­toč­nu Bo­snu, čet­ni­ci su se bo­ri­li pro­tiv mu­sli­man­skih i us­taš­kih sna­ga, ali je nji­ho­va osve­ta za zlo­de­la nad ci­vil­nim srp­skim sta­nov­niš­tvom bi­la jed­na­ko bru­tal­na… To­kom 1943. par­ti­zan­ske sna­ge bi­le su do­volj­no ja­ke da se bo­re pro­tiv oku­pa­tor­skih sna­ga, isto­vre­me­no uniš­ta­va­ju­ći čet­ni­ke; ka­pi­tu­la­ci­ju Ita­li­je is­ko­ri­sti­li su za na­o­ru­ža­va­nje upr­kos ne­mač­kim na­po­ri­ma da to spre­če. U de­cem­bru 1943. Bri­ta­ni­ja svo­ju po­drš­ku s čet­ni­ka pre­u­sme­ra­va na par­ti­za­ne.

Kraj­nji sal­do u ljud­skim ži­vo­ti­ma Hart sa­ži­ma na bol­no jed­no­sta­van na­čin: vi­še od po­lo­vi­ne u ra­tu stra­da­lih gra­đa­na Ju­go­sla­vi­je pa­lo je od ru­ke su­gra­đa­na; bi­lo da su us­ta­še ubi­ja­le Je­vre­je, Mu­sli­ma­ne, Sr­be, čet­ni­ke i par­ti­za­ne, ili da su par­ti­za­ni ubi­ja­li čet­ni­ke i us­ta­še, ili čet­ni­ci us­ta­še, Mu­sli­ma­ne i par­ti­za­ne.

Hlad­na objek­tiv­nost po­me­nu­tog pro­fe­so­ra Kra­ljev­ske voj­ne aka­de­mi­je u osno­vi se ne raz­li­ku­je od, po­ne­kad pri­met­ne, uz­dr­ža­no­sti dru­gih iz­vo­ra do­stup­nih na in­ter­ne­tu. Re­le­vant­ne e-en­ci­klo­pe­di­je čak i u objek­tiv­no pi­sa­nim tek­sto­vi­ma na te­mu pi­ta­nja o ko­ji­ma je ov­de reč na­gla­ša­va­ju neo­p­hod­nost ukrš­ta­nja iz­vo­ra i nu­de ma­nje ili vi­še obim­ne spi­sko­ve li­te­ra­tu­re. Na­ža­lost – ili na sre­ću, ko zna – me­đu auto­ri­ma re­le­vant­nih tek­sto­va naj­ma­nje je "na­ših", tj. "čet­nič­kih" i "par­ti­zan­skih".

Mitovi

Sažetak lika i dela Josipa Broza, dostupan na veb sajtu Instituta "Simon Vizental", napravljen je prema Tajm-Lajfovom izdanju Titove biografije. Nemce je 1941. mučilo pitanje identiteta ličnosti pod imenom Tito, ali ne manje ni druge učesnike rata. Držalo se da je reč o nekoj terorističkoj organizaciji, devojci koja predvodi gerilce, ukrajinskom Jevrejinu, ruskom generalu, pa i američkom državljaninu, jednom od osnivača Komunističke partije SAD. Čak ga je i "hazjajin" Staljin znao samo kao Valtera. Proslavio se kao onaj ko se hladnokrvno izvlači i nestaje iz najtežih situacija. "Uvek je bio opkoljen", izjavio je šef SS Hajnrih Himler, "i svaki put bi našao izlaz".

Mitologija oko četnika i Draže Mihailovića fokusirana je na srpsku tradiciju četništva, egzotičan izgled – kose i brade – koji se objašnjava "srpskim" običajem zapuštanja u tugovanju, ovog puta zbog "gubitka države". Draža Mihailović iz opšteg konteksta oficira patriot, vernog prvenstveno zakletvi i kralju, iskače samo kao dvostruka žrtva – najpre velikih sila i njihovog pragmatizma, potom, i fizički, kao žrtva (komunističkog) pobednika.

Iz istog broja

Saborovanje na Ravnoj gori, »transkripti« reportera »Vremena«

Četničke igre

Dragan Todorović

Zašto sam izašla iz žirija za nagradu »Duga«

Helena, izvinite

Jovana Gligorijević

Kruševac – Poslovi porodice Gašić

Privatni biznis i državne pare

Istraživali: Jelena Veljković i Vladimir Kostić

Intervju – Prof. dr Slavoljub Dragićević, vanredni profesor Geografskog fakulteta, katedra za fizičku geografiju

Sistemske smetnje na vezama

Zoran Majdin

Civilno vazduhoplovstvo

Air Serbia i njeni piloti

Miloš Vasić

Intervju – Dragoljub Zbiljić, direktor kompanije Energotehnika Južna Bačka

Kako smo isušili more

Radmilo Marković

Drugačiji dijalog Beograda i Prištine

Kad žene razgovaraju

Antonela Riha

Lični stav

Šta satovi otkucavaju?

Gorica Mojović

Rehabilitacija Dragoljuba Mihailovića

Ništa nije rešeno

Tatjana Tagirov

Intervju – Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik

Kamen oko vrata državi

Mirko Rudić

Zumiranje 17

Vladavina ucenjivačke politike

Katarina Stevanović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu