Budući da niko od učesnika druge runde pregovora o prelaznom mirovnom rešenju za Kosovo ne očekuje uspeh konferencije koja je 15. marta počela u Parizu, postavlja se pitanje zašto su se uopšte tamo sastali osim da se, u nedostatku stvarnog rešenja, igraju diplomatske ćorave bake.

Jedan od kopredsedavajućih pregovora o Kosovu, francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin, izjavio je uoči pariskog sastanka da taj skup "nema prevelike izglede za uspeh", jer se nijedna od strana nije pomerila s mrtve tačke, iako je to od njih jednoglasno zahtevala međunarodna zajednica. Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Grišenko takođe je izrazio sumnju u postizanje sporazuma u Parizu. "Njujork tajms" primećuje da je za razliku od prvog skupa u Rambujeu pariska konferencije otvorena bez ikakve pompe – jer Vašington ne očekuje ništa od Pariza s obzirom na diplomatske neuspehe državnog sekretara Medlin Olbrajt u prethodnoj turi razgovora, specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Holbruka, koji u Beogradu nije ubedio Miloševića da prihvati NATO trupe, i senatora Boba Dola, koga su na Kosovu propisno izvozali predstavnici ilegalnog UČK-a.

"Politika" je 16. marta objavila ocenu svog direktora i glavnog urednika (koji je u Parizu u pratnji predsednika Srbije Milana Milutinovića) da se "dešava ono što smo predvideli i govorili: neviđena prevara i obilje falsifikata… Ovo što se danas događalo u Parizu nagoveštava da će naša delegacija biti optužena što neće rat, neće ni pakt, već pravedno i mirno političko rešenje".

SEDAM OD DESET: U trenutku pisanja ovog teksta pregovori traju tri dana, a jedina novost zbila se na samom početku, kada je Hašim Tači zvani Zmija, šef pregovaračkog tima kosovskih Albanaca i pripadnik UČK razaslao šefovima diplomatija članica Kontakt-grupe (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija) pismo u kojem se kaže da prihvataju sporazum i da će ga rado potpisati na mestu i u vreme koje pomenuti šefovi odrede. No ni taj događaj ne predstavlja posebno iznenađenje, s obzirom na to da su kosovski Albanci još u Rambujeu najavili da će potpisati sporazum kad se "konsultuju s bazom". Član delegacije Veton Suroi je, opet, rekao da predstavnici kosovskih Albanaca sada rade na pitanjima implementacije. "Postoji velika zabrinutost o tome šta će Beograd da odluči, ali to je briga međunarodne zajednice, a ne nas."

Delegacija Srbije ponaša se u skladu sa onim što je najavila – da će razmatrati politički sporazum, ali da o vojnom sporazumu, odnosno raspoređivanju NATO trupa kao garanta dogovorenih političkih rešenja uopšte neće da razgovara.

"Delegacija Srbije pokušala je da ponovo otvori raspravu o većim delovima političkog sporazuma sa kojim su se obe strane saglasile u prvoj rundi pregovora u Rambujeu", javio je Rojters, pozivajući se na diplomatske zvaničnike koji to nazivaju "taktikom odugovlačenja". Srpska strana je, naime, međunarodnim posrednicima dostavila dvadeset strana pismenih primedbi i predloga na tekst iz Rambujea, i tražila da joj se na sve to pismeno odgovori. Predsednik Srbije Milan Milutinović, koji predvodi delegaciju u Rambujeu, izjavio je da će potpisati tek ako svi srpski amandmani budu prihvaćeni.

Citirajući izvore prisutne na pregovorima, CNN je izvestio da Srbi hoće da promene sedam od deset redova u predlogu sporazuma amandmanima koji bitno ograničavaju autonomiju Kosova. Diplomate su, kako se moglo očekivati, rekle da neće biti novih pregovora o najbitnijim pitanjima, nego da bi samo mogao da bude razmotren neki "tehnički detalj" političkog sporazuma. Posle toga je "Glas javnosti", pozivajući se na diplomatske izvore, javio da je srpska delegacija tražila još vremena da razmisli o sporazumu.

BOLJE RAT: Pred početak pariskih pregovora, vlasti Srbije zapucale su iz najtežeg verbalnog oružja sa osnovnom porukom – bolje rat nego pakt. "Kosmet je simbol nacionalnog i državnog postojanja Srbije i zato Srbija može da izgubi Kosmet samo na jedan način: vojnom pobedom onoga ko je trenutno jači od nje, a nikada i nipošto u pregovorima za zelenim stolom. Srbija Kosmet neće dobrovoljno dati, od nje se Kosmet može samo silom oduzeti. A onda bi najveći nacionalni zavet Srba bio da povrate Kosovo", izjavio je zvanični šef delegacije Ratko Marković po dolasku u Pariz.

Potpredsednik savezne vlade Zoran Lilić rekao je u intervjuu Tanjugu da je "naš stav i strateška odluka" da ne prihvatimo nikakve strane trupe, čak ni mirovne snage Ujedinjenih nacija. "Razmeštanjem NATO snaga na Kosmet Amerika želi da u jednu celinu poveže vrlo značajnu strategijsku tromeđu koju čine prostori Albanije, Kosmeta, Makedonije i Bugarske, time konsoliduju južno krilo ove organizacije i stvore uslove za predislociranje snaga iz Zapadne Evrope na taj prostor… Ja nemam ništa protiv želje SAD da zadrži dominaciju u Evropi, ali imam protiv da Srbija bude poligon za eksperimentisanje i da cena tih eksperimenata bude gubitak suvereniteta Srbije, a time i SRJ", objasnio je Lilić, ostavivši nejasan prostor za kompromis izjavom da se "između tako suprotstavljenih stavova mogu tražiti određena prihvatljiva rešenja, ali tek po postizanju političkog sporazuma o autonomiji".

Zapad – a pogotovu Albanci – odbijaju, međutim, svaku pomisao na razdvajanje političkog i vojnog sporazuma, smatrajući da nikakvo rešenje nema šansi da bude realizovano bez međunarodnog civilnog i vojnog angažmana.

FAJRONT: Američki mediji izveštavaju da predsednik SRJ Slobodan Milošević tvrdi da je 2000 nenaoružanih verifikatora, koji na Kosovu od oktobra nadgledaju bezuspešni prekid vatre, sasvim dovoljno za nadziranje i političkog sporazuma o Kosovu. "Blic" je citirao neimenovani izvor u saveznoj vladi koji tvrdi da bi srpska strana prihvatila naoružavanje verifikatora OEBS-a, međutim SAD ne odustaju od pozicije da isključivo 28.000 vojnika NATO-a (10.000 je već u Makedoniji) može da obavi taj posao.

S obzirom na tvrd stav Srbije, malo je verovatno da bi se u narednih nekoliko dana mogao dogoditi obrt koji bi njenu delegaciju naveo da odjednom prihvati i politički sporazum i trupe, a unilateralno potpisivanje sporazuma bilo bi besmislica na koju se još niko izgleda nije odlučio. Pošto su diplomatski posrednici nagovestili da će najdalje u petak biti odsviran fajront u konferencijskom centru Kleber ako dotad ne bude nekog napretka, najverovatnija je pretpostavka da će se pariski skup razići bez rezultata. Šta bi se poslo moglo očekivati?

Jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milošević već je dao preciznu prognozu: "Nove pretnje i uvrtanje ruku." Zapadni predstavnici su u više navrata podsetili da je još na snazi pretnja bombardovanjem Srbije, a Savet NATO-a je u sredu 17. marta saopštio da je spreman da deluje na osnovu procene da Milošević neće da potpiše mirovni sporazum i procene o pojačavanju oružanih snaga (između 16.000 i 20.000 na Kosovu i oko njega), što predstavlja kršenje oktobarskih sporazuma o broju snaga bezbednosti koje tamo smeju biti. Ako sporazum, uključujući i vojni deo, ne bude potpisan do petka, Savet NATO-a će se ponovo sastati, najverovatnije tokom vikenda da razmotri dalje poteze.

ČEKANJE SREBRENICE: Međutim, na osnovu najava od nekoliko prethodnih dana reklo bi se da samo nepotpisivanje sporazuma možda neće biti dovoljan razlog za vazdušne udare na Srbiju. Portparol Stejt departmenta Džejms Rubin je na brifingu 15. marta objasnio da je Administracija imala ogroman posao da "pripremi NATO za delovanje zbog causus belli bez presedana – da jedna strana nije potpisala sporazum". Rekao je i da "tako nešto dosad nije rađeno".

Prema "Vašington postu", Klinton je prilikom radnog doručka sa novinarima pred susret sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom nagovestio da vojna akcija ne predstoji neposredno, jer beogradskim vlastima treba dati vremena da prihvate sporazum.Očigledno je, međutim – dodao je američki predsednik – da to ne mogu činiti večno.

Akcenat se kod vazdušnih udara stavljao na nešto drugo – na sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu. Solana je, na primer, rekao da će NATO dejstvovati da bi se izbegla takva katastrofa. Glavnokomandujući NATO-a za Evropu Vesli Klark izjavio je u intervjuu BBC-u da Miloševiću neće biti dozvoljeno da uništava civilno stanovništvo i njihova sela. Izgleda, međutim, da još postoji dilema može li se bombardovati Srbija da bi se predupredila još nepostojeća humanitarna katastrofa, ili treba čekati da se ona i desi. "Njujork tajms" je tako citirao neimenovanog visokog zvaničnika američke administracije koji je rekao da će "možda biti potrebna još neka Srebrenica pre nego što dobijemo novi Dejton".

TEK POČINJE: Americi i NATO-u, dakle, trebaju mrtvi civili, spaljena sela, reke izbeglica – ili bar nešto što liči na to, pošto je stvar sa Račkom očito propala, a za masakr na mitrovačkoj pijaci još nisu pokušali da optuže Srbe. Zapadni mediji su u utorak već javili o nekih 9000 izbeglica u okolini Vučitrna, pa će možda od toga napraviti nešto. No, s obzirom na stvarnu eskalaciju sukoba na Kosovu, na sve veći broj žrtava, na raspoloženost obe strane da ratuju – nije isključeno da će uskoro biti stvarnih masakra, poplava izbeglica i pomenute, očigledno očekivane humanitarne katastrofe.

Uopšte, na sve strane se najavljuje nastavak sukoba. "Ovaj rat je u ranoj fazi i verovatno će se pogoršavati", rekao je Rubin na brifingu u Stejt departmentu 11. marta. Nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer izjavio je da strahuje da bi umesto mira mogla da nastupi faza ozbiljne konfrontacije. Predstavnik UČK-a u Londonu Pleurat Sejdiu upozorio je u londonskom "Tajmsu" da bi pristanak naoružanih Albanaca na sporazum mogao biti kratkog daha:"Znamo da neće biti bombardovanja ukoliko Srbi ne potpišu, a u tom slučaju, ako njihove snage nastave napade na Kosovu, biće problema. UČK mora da se brani." Portparol Pentagona Ken Bejkon rekao je da se "Srbi spremaju za rat, ali nastavljaju da učestvuju u mirovnim pregovorima". Ili, kako je to na svoj neponovljiv način u Parizu izjavio Milan Milutinović – che sara, sara.

Negde je verovatno već odlučeno koliko je žrtava još potrebno da bi se krenulo u intervenciju, pa onda možda ozbiljno pristupilo miru. Te žrtve će, po svemu sudeći, mirno podneti odlučitelji na sve tri strane kao uloge u krupnoj igri koja sa mirom na Kosovu ima samo posredne veze.