Kada je 29. januara 2002. godine Luk Glant, izvršni direktor i jedan od akcionara nemačkog medijskog koncerna Vestdojče algemajne cajtung (WAZ), simboličnim poklanjanjem metalnog novčića od jednog evra Darku Ribnikaru, generalnom direktoru i glavnom uredniku Politike A.D., označio početak prvog prodora zapadnog kapitala u neki srpski medij nakon pada režima Slobodana Miloševića, bivši prvi čovek Politike Hadži Dragan Antić, nije bio u prilici da sopstvenim očima odgleda taj čin. Što ne znači da ga ceo događaj nije zanimao. Naprotiv.

Ulazak nemačkog kapitala u Politiku već tada su kritikovali ljuti oponenti premijera Zorana Đinđića, optuživanog/hvaljenog za uspostavljanje kontakta između WAZ-a i nekoliko medijskih kuća u Srbiji. Bilo je spekulacija o budućem Đinđićevom presudnom uticaju na uređivačku politiku kuće, dobar deo zaposlenih strahovao je od otkaza i pooštrenih uslova rada, ali nije ostalo zabeleženo da je neko, osim pripadnika poraženog režima, u periodu tada još živog postpetooktobarskog optimizma, javno zažalio za vremenom u kome je jedan od najbližih prijatelja Miloševićeve porodice rukovodio najstarijim, ali i ponajviše zloupotrebljavanim dnevnim listom na Balkanu. Hadži Dragan Antić, poznatiji kao Struja, odnosno HDA, bio je u to vreme još uvek na onom što je njegov advokat Dragoljub Todorović nazivao "boravkom u inostranstvu zbog terapijskog lečenja viška kilograma", a novinarska javnost "bekstvom". Sa političke scene bio je potpuno nestao JUL, partija čiji HDA nije bio član, iako je dobar deo javnosti zbog nečeg stekao utisak da jeste. Socijalisti su se s mukom borili za vazduh, a treća vladajuća partija iz Miloševićeve ere, radikali, još se nekako i držala – što i nije morala da bude previše dobra vest za čoveka o kome su najčešće govorili kao o "Prljavom Hadžiju".

Tri godine kasnije, mnogo toga se promenilo. Neki novi listovi uspeli su da potonu do najdubljih slojeva novinarskog beščašća, po kome je upravo Politikina kuća bila poznata u poslednjoj deceniji prošlog veka. Ime i misao Hadži Dragana Antića probili su se van stranica opskurnog "(Inter)Nacionala", a ulazak WAZ-a na srpsko tržište postao je vruća medijsko-politička tema – kako zbog tvrdnji HDA (ali i Branka Pavlovića, konsultanta Udruženja radnika i malih akcionara i bivšeg direktora Agencije za privatizaciju) o "štetnom ugovoru" sa nemačkim gigantom, tako i zbog teorija prema kojima bi najavljena mogućnost ulaska kapitala kompanije iz Esena i u visokotiražne "Večernje novosti" mogao dovesti do monopolizacije, a time i "komande i diktata" na srpskom medijskom tržištu.

PISMO KOŠTUNICI: Agencije su nedavno zabeležile vest da je HDA, uoči Nove godine, pozvao premijera Vojislava Koštunicu da spreči navodno propadanje Politikine kuće. Autor pisma izrazio je pritom očekivanje da će premijer "preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti", uz poruku da i lično vladinim organima stoji na raspolaganju.

Ali, to nije sve. HDA se, osim Koštunici, u ime Udruženja akcionara Politika A.D. – Treći milenijum, 19. januara obratio i Okružnom javnom tužilaštvu, krivičnom prijavom protiv potpisnika ugovora sa WAZ-om u ime Politike, za koje tvrdi da su to uradili "protivno svojim ovlašćenjima", nanevši "štetu državi Srbiji i ostalim akcionarima Politike". U vreme učestale pojave razloga za tvrdnju o povratku snaga starog režima, beogradskoj novinarskoj čaršiji nije trebalo mnogo da zaključi da "Struja pokušava da se vrati u Politiku". Vlasnik (ne)popularnog nadimka to, međutim, demantuje, tvrdeći da "iz razloga mentalne higijene" nema nameru da ikad više kroči u tu kuću. Istovremeno se zaklinje da ima "vrlo malo deonica" i da je celu akciju nevoljno preduzeo da bi pomogao silnim akcionarima koji to od njega traže. Aktuelni čelnici Politike, s druge strane, demantuju sve tvrdnje o "štetnom ugovoru" i manipulacijama. Pozivajući se na izveštaje nezavisnih revizora, obe strane iznose mnoštvo argumenata i cifara, što bi, uveren je HDA, uskoro trebalo da provere i pravni tim premijera Koštunice i okružni javni tužilac.

U pismu Koštunici, HDA tvrdi da su ga nedavno posetili "advokati iz Nemačke i Austrije koji vode istragu o kriminalnim aktivnostima" čelnika WAZ-a Boda Hombaha (na tu funkciju nekadašnji koordinator Pakta za stabilnost došao je, doduše, nekoliko meseci nakon potpisivanja spornog ugovora). Ne baveći se dalje ulogom Hombaha u "prodaji Politike bez tendera", autor tvrdi da se premijeru obraća "zabrinut za sudbinu kapitala više hiljada malih akcionara" sa kojima je potpisao ugovore pre nekoliko godina i podseća kako je 1997. strukturirano to "moderno akcionarsko društvo".

"Namera mi je bila da zaposleni postanu suvlasnici ove medijske kuće, odnosno da u njenom vlasništvu učestvuju sa trećinom. Druga trećina je trebalo da bude u vlasništvu države Srbije, a treća u posedu krupnog kapitala. Ideja je bila da njihove akcije vremenom rastu", kaže HDA u pismu Koštunici, tvrdeći da se "iz najnovijih izveštaja može doznati da Politika beleži velike gubitke" i da će zbog toga vrednost svih akcija biti smanjena, kao i da "možda sledi stečaj, a tada akcije neće vredeti ni dinara".

Premijer je obavešten i da "sedam godina posle otpočinjanja privatizacije Politike, mali akcionari ne znaju koliko im imovine pojedinačno ili ukupno pripada, ni kolika su, shodno tome, njihova prava na upravljanje", da se "nastavlja gašenje Politikinih izdanja", da zaposleni u TV Politici mesecima ne primaju platu a toj TV stanici preti gašenje, te da "dnevni list ‘Politika’, sa svojim skromnim tiražom, koje je novo rukovodstvo ofarbalo, pa više nije pa više nije crno bela, pretvorila se u novinu bez uticaja, u kojoj ima mnogo ničega" (precizan citat, sa originalnim gramatičkim greškama, prim.V.D.).

PRIJAVA TUŽIOCU: Krivična prijava, podneta protiv (kako HDA insistira) Davorina, a ne (kako se ovaj potpisuje) Darka Ribnikara (generalnog direktora Politike), Slavice Čedić (predsednika Skupštine akcionara Politike A.D.) i drugih, sadrži i neke konkretnije podatke. Podnosilac prijave, koji za "Vreme" tvrdi da iza njega stoji 6000 od ukupno više od 8000 akcionara Politike, javnom tužiocu piše da su Ribnikar i Slavica Čedić 29. januara, odnosno 4. februara 2002, sa preduzećem WAZ iz Nemačke zaključili ugovor i aneks ugovora o osnivanju Preduzeća za izdavanje novina i časopisa Politika Njuzpejpers end magazins (PNM) u čijoj je suštini "kriminalno otuđenje svega vrednog u Politici A.D. za daleko manji iznos od realnog".

HDA piše da je Politika A.D. 1996. godine, prema potvrdi Republičke Agencije za procenu vrednosti kapitala, vredela 331.700.000 nemačkih maraka; te da je do 2000. godine izvršena dokapitalizacija, tako da je njena vrednost bila preko 500.000.000 nemačkih maraka "i to prema izveštaju strane ugledne revizorske kuće". Prema tumačenju podnosioca prijave, "prijavljena lica su u svojstvu predstavnika organa Politike A.D. u novoosnovano preduzeće unela sve što je vredelo u Politici A.D., mašine, ime, listove, ljude, dakle sve". Sve to, prema Ugovoru, vredi 12.500.000 evra, zahvaljujući čemu je Politika dobila samo 50 odsto upravljačkih prava, tvrdi HDA, i poentira:

"Predmetnim ugovorom je smanjen akcijski kapital Politike A.D. kršenjem svih zakona… Akcionari Politike A.D. nikada nisu dali saglasnost prijavljenim licima za zaključenje ovakvog ugovora… Zahtevam od nadležnih državnih organa da preduzmu zakonom predviđene mere protiv učinioca ovih krivičnih dela s obzirom na to da se radi o krivičnim delima za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti." Iščekujući obećane odgovore iz premijerovog kabineta i okružnog javnog tužilaštva, HDA za "Vreme" kaže i da akcionari okupljeni u Udruženju akcionara kompanije Politika A.D. – Treći milenijum, registrovanom 7. oktobra .2004, "spremaju dalju akciju" i dodaje da će, u slučaju negativnih odgovora "biti zanimljivih poteza", koje ne želi da otkrije.

NI TENDER NI DOGOVOR: Darko Ribnikar i Mirko Đekić, generalni direktor PNM-a i generalni direktor Politike A.D., međutim, osporavaju sve navode malih akcionara, među kojima je i HDA. U odvojenim razgovorima, obojica najpre kažu da je priča o "prodaji bez tendera" rezultat potpunog nerazumevanja, jer nikakve prodaje nije ni bilo, već je, nakon podužeg traženja strateškog partnera, prihvaćena ponuda WAZ-a o formiranju novog preduzeća. Prema rečima Ribnikara, kompanija je bila u takvom stanju da je revizorska kuća "Ernest Jang" došla do zaključka da, s obzirom na gubitak zabeležen na dan 31. decembra 2000. godine, tekući priliv sredstava nije bio dovoljan za pokriće tekućih obaveza i vraćanje dugova nagomilanih poslednjih godina (prema tom bilansu, korigovani nepokriveni gubitak iznosio je 72 odsto kapitala kompanije, a glavni poverioci bili su Komercijalna banka, Beobanka i drugi).

Ribnikar kaže da su čelnici Politike zato tražili strateškog partnera i pobija rasprostranjenu priču o dogovoru pokojnog premijera Đinđića i Boda Hombaha – prema njegovim rečima, naime, Đinđić jeste zaslužan za kontakt nemačkih i srpskih privrednika, nakon koga su se predstavnici WAZ-a zainteresovali za nekoliko medijskih kuća u Srbiji (WAZ je u tom trenutku već izdavao 25 dnevnih novina, 43 časopisa za široku čitalačku publiku, 33 stručna časopisa, četiri tv časopisa i mnoštvo komercijalnih izdanja u sedam zemalja centralne Evrope, zahvaljujući čemu je imao godišnji obrt kapitala od 3,5 milijardi nemačkih maraka). Čelnici Politike razgovarali su sa više zainteresovanih, ali se WAZ pokazao kao najozbiljniji, tvrde i Ribnikar i Đekić. ("Da li bi kritičari bili srećniji da smo krenuli u posao sa Bugarima ili Rumunima", pita Đekić – što je odgovor namenjen kritičarima izuzev HDA, koji tvrdi da nema ništa protiv Nemaca i da se ne protivi privatizaciji u principu).

Rezultat višemesečnih pregovora, objašnjava generalni direktor Politike PNM, bio je formiranje zajedinčkog preduzeća – društva kapitala u kome Politika A.D. i WAZ imaju po 50 odsto uloga. Utvrđeno je i da, u slučaju nesaglasnosti, odlučujući glas u oblasti uređivanja novina pripada predstavniku Politike A.D., dok je u ekonomskoj oblasti odlučujući stav predstavnika WAZ-a.

NEKRETNINE I DUGOVI: Prema ugovoru, Politika A.D. je u novu kompaniju unela svih 15 postojećih listova, kao i "uloge u stvarima" (ne računajući imovinu – nekretnine i deo opreme), tehničku opremu za štampu, ekspediciju i prodaju. A "staroj" kompaniji – Politici A.D., ostale su nekretnine, štamparija u Krnjači, poslovnice, TV Politika i – dugovi.

WAZ je uneo ulog u novcu, u iznosu od 25 miliona evra (na početku pregovora govorilo se o 25 miliona nemačkih maraka, a onda je uvedena nova evropska valuta, a cifre su ostale iste). Ribnikar kaže da je osnovna dilema u pregovorima bila u tome što su stručnjaci WAZ-a smatrali da procena vrednosti Politike A.D., koju je Ekonomski institut obavio za potrebe Politike A.D. 30. juna 1997, od 339 miliona nemačkih maraka, preterana. I to ne toliko u imovini – građevinski objekti i oprema su procenjeni na 184 miliona nemačkih maraka, koliko u "gudvilu" (tada korišćen izraz koji se odnosi na sadržinu danas modernog termina "brend"). Predstavnici WAZ-a tvrdili su, naime, da ni visokotiražan i visokoprofitabilan list u Nemačkoj ne može dostići iznos od 155 miliona nemačkih maraka, koliko je, prema proceni Ekonomskog instituta vredeo "gudvil" Politike.

Ribnikar kaže da je, nakon procene dve revizorske kuće i uz saglasnost Skupštine akcionara Politike A.D. datoj za osnivanje zajedničkog preduzeća PNM, na sednici održanoj 26. decembra 2001, konačnu verziju ugovora o osnivanju usvojio Upravni odbor Politike A.D. 28. januara 2002, ovlastivši upravo Ribnikara i Slavicu Čedić da ugovor i potpišu.

Na osnovu tog ugovora, preduzeće PNM privremeno je registrovano, a predviđeni rok od dve godine za konačno rešavanje pitanja osnivačkog uloga proteklo je u "prijateljskom ubeđivanju" i novim konsultacijama sa revizorima, što je rezultiralo uknjižavanjem novih vrednosti u Trgovinskom sudu – zahvaljujući poslednjoj proceni, uknjiženi su osnivački ulozi obe strane od po 39 miliona evra (što, prema rečima Mirka Đekića, ne znači da je tu tačka).

"Nema tajni, bili smo u velikim teškoćama, i sad smo, ali smo u vrlo uzlaznom poslovnom trendu. Ko god hoće da se u to uveri, neka dođe", kaže Đekić, posebno pominjući HDA kao potencijalnog rado viđenog gosta na sednici Skupštine akcionara Politike A.D., gde bi mogao da objasni sve svoje zamerke. Đekić tvrdi da "dosadašnja WAZ-ova ulaganja predstavljaju najveću investiciju koju je jedna nemačka korporacija napravila u SCG u ovom milenijumu". Pri tom, potpisnici ugovora u ime Politike A.D. obezbedili su se i za slučaj da aranžman sa WAZ-om propadne – prema ugovoru, predviđeno je pravo preče kupovine za Politiku A.D.

STEČAJ: Đekić tvrdi da je "na priču o stečaju definitivno stavljena tačka" i da je "u razgovoru sa ministrom Dinkićem i novom garniturom u Komercijalnoj banci postignut zajednički predlog da se dug pretvori u obveznice". On kaže i da kompanija sada servisira nove obaveze prema Komercijalnoj banci i državi, dodajući da je prethodna garnitura, između ostalog, u nasledstvo ostavila i 28 meseci neuplaćenih doprinosa i poreza.

A što se tiče želje malih akcionara da saznaju vrednost svog imetka, nakon usvajanja Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji, potrebno je sačekati još i usvajanje zakona o akcionarstvu, kako bi se raščistio "galimatijas nepoznat u svetu", kaže Đekić. Odrednica "galimatijas" odnosi se na formulu o "tri trećine" izmišljenu u vreme HDA, pri čemu su u svakoj emisiji akcije imale drugačiju vrednost – tako su, recimo, skoro dva puta bile vrednije besplatno dodeljene akcije od onih koje su potom kupovali zaposleni.

Uz sve razumevanje želje vlasnika akcija da saznaju čime raspolažu, direktor Politike A.D., ipak, sumnja u zaklinjanje HDA da iza njega stoji 6000 malih akcionara: "Ne mogu da nagađam koji su mali akcionari njemu dali saglasnost da ih zastupa, ali sam gotovo siguran da neće preći procenat akcija porodice Ribnikar, a to je ispod dva odsto." HDA se, sudeći prema podacima objavljenim u njegovom pamfletu "Ribnikari od Hitlera do Hombaha", ne bi složio sa takvom procenom vrednosti akcijskog kapitala porodice Ribnikar, ali to je već deo priče o predstojećem raščišćavanju pre sedam godina stvorenog "galimatijasa". Nešto od toga možda bi moglo da se desi na Skupštini akcionara, koja bi, prema rečima Đekića, trebalo da se održi po završetku aktuelnog zasedanja Skupštine Srbije.