Katar nema fudbalsku tradiciju, prve fudbalske utakmice su tek 1948. godine igrali radnici na naftnim bušotinama, ali ima gas i naftu, pa će biti domaćin sportskog mega događaja kakav se prvi put održava u arapskom svetu – Svetskog šampionata u fudbalu 2022, koji će od 20. novembra, kao najvažnija sporedna stvar na svetu, narednih nedelja hipnotisati bar pola planete.

Takve mega događaje, ispunjene euforijom, slavljem pobednika i tugom poraženih, države i poslovni krugovi koriste kao motivacioni faktor radi koncentracije sredstava i mobilisanja javnih resursa za dugoročne mega projekte, za motivisanje javnosti ili za stavljanje vlastitog imena na mapu sveta.

Reč je ovde manje o, od antičkog Rima nasleđenoj formuli održanja socijalnog mira pomoću panem et circenses (hleba i igara), a više o biznisu u kome glavni akter najčešće gubi, a srećan je kao siromah koji je pozvao pola sela na gozbu.

FUDBAL JAČI OD PARNE MAŠINE

Organizatori Svetskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara, i njihovi angažovani konsultanti, žele da verujemo da je održavanje takvih događaja jedno od najboljih oruđa ekonomskog razvoja još od parne mašine. Ali, zemlje koje su bile domaćini Olimpijskih igara ili svetskih prvenstava u fudbalu najčešće nisu imale neto ekonomsku dobit od takvih poduhvata, autoritativno zaključuje Endrju Zimbalist, harvardski profesor ekonomije na Koledžu Smit u Masačusetsu, i vanredni profesor na univezitetima Ženevi, Hamburgu i Čileu. On je autor brojnih knjiga o ekonomiji sporta, uključujući, pre svega, Cirkus Maksimus: Ekonomska kocka domaćina Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva (Circus Maximus: The Economic Gamble Behind Hosting the Olympics and the World Cup, Andrew Zimbalist), koju je “Ekonomist” 2015. proglasio za jednu od najboljih knjiga o ekonomiji sporta. On je do takvog zaključka došao kroz niz studija slučaja u kojima osvetljava iskustva Barselone, Sočija, Rija, Londona…

Prema podacima konsultantske kuće InterVISTАS Consulting, Igre u Vankuveru 2010. godine podigle su proizvodnju za 10,7 milijardi dolara i otvorile 244.000 radnih mesta. Japanski Dentsu institut za humanističke studije i održivi razvoj procenio je da je deo Svetskog prvenstva 2002. održanog u Japanu (drugi deo u Južnoj Koreji) povećao proizvodnju te zemlje za 24,8 milijardi dolara.

Studija konsultantske kuće Grant Thornton iz 2010. predviđala je da će Svetsko prvenstvo te godine u Južnoj Africi privući 483.000 navijača iz inostranstva. Katar očekuje 1,3 miliona posetilaca Svetskog prvenstva. Izveštaji govore da su u velikoj meri rezervisane hotelske sobe ne samo u Kataru, već i u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i na kruzerima u zalivu koji Arapi zovu Arapskim, a Iranci Persijskim.

Ako u proseku svaki posetilac ostane četiri dana i troši 300 dolara dnevno, pod pretpostavkom da na uobičajena turistička i poslovna putovanja ne utiču negativno očekivane gužve, veće cene i zabrinutost za bezbednost, Katar bi od samog prvenstva zaradio samo 1,56 milijardi dolara, a potrošio je 220 milijardi dolara, izračunava profesor Endrju.

Tu ocenu će verovatno osporavati katarski zvaničnici, koji očekuju da će Svetsko prvenstvo u fudbalu katarskoj ekonomiji, u srednjem roku, doneti oko 17 milijardi dolara. Prema nedavno objavljenim zvaničnim katarskim predviđanjima, direktna finansijska dobit Katara od organizovanja Svetskog prvenstva biće 2,2 milijarde dolara, dok se od 2022. do 2035. očekuju ekonomski prihodi od 2,7 milijardi dolara. “Svetsko prvenstvo će biti ključna snaga za privlačenje stranih investicija, na čemu trenutno radimo”, rekao je šeik Fejsal bin Kasim al Tani, predsednik Udruženja privrednika Katara.

Ako je računica katarske vlade nategnuta, ispraviće je bog rata Mars i razliku će nadoknaditi Evropljani koji, odrekavši se ruskog, traže katarski gas: zvanični podaci koje je objavilo katarsko Ministarstvo finansija pokazali su da su u prvoj polovini 2022. prihodi od nafte i gasa u Kataru porasli za 67 odsto, na 117,6 milijardi katarskih rijala (31,752 milijarde dolara), u odnosu na 70,4 milijarde rijala (19,8 milijardi dolara) 2021. godine, a to je, po agenciji Blumberg, rezultiralo budžetskim suficitom od 40,8 milijardi rijala (11 milijardi dolara)…

MEKA MOĆ U DVOSMERNOJ ULICI

Naravno, Katar se nada i drugim pogodnostima. Postoji standardna tvrdnja da će ovaj mega događaj gledati milijarde ljudi širom sveta, što će Katar staviti na poslovnu mapu sveta, podstaći turizam, spoljnu trgovinu i investicije. Možda će ovoj zemlji dati i značajniju ulogu u geopolitici.

Problem sa ovim tvrdnjama o rastućoj “mekoj moći” i dugoročnim ekonomskim koristima je u tome što istorijski dokazi nisu povoljni, konstatuje Zimbalist. Biti na svetskoj sceni je dvosmerna ulica. Katar dobija veliki publicitet, ali većina ocena nije pozitivna. U zapadnim medijima je uveliko pisano o tome kako je Katar potplatio svoj put do dobijanja prava na hosting. Međunarodne organizacije su prigovarale što je Katar uvezao desetine hiljada stranih radnika i podvrgao ih svom opresivnom kafala radnom sistemu, koji zahteva da svi radnici migranti imaju sponzora u zemlji, obično svog poslodavca, koji je odgovoran za njihovu vizu i pravni status; to je rezultiralo njihovom potčinjenošću pa, po tvrdnjama međunarodnih organizacija, dovelo i do mnogobrojnih povreda i nemalog broja smrti tih radnika. Endrju Zimbalist prognozira da će ti gastarbajteri po okončanju radova i igara biti iseljeni. To se možda odnosi na privremene radnike iz Bangladeša, Nepala, Indije i Šri Lanke, angažovane na izgradnji infrastrukture za svetsko prvenstvo (oko 30.000 na izgradnji stadiona).

Londonski “Ekonomist” 12. novembra u podnaslovu komentara “Back Story: Losing World Cup”, u prvom licu opisuje turnir u Kataru kao “okaljan”, uz pitanje da li fanovi treba da uživaju u tome, pa se uz pomenute prigovore podseća i na to da su pripadnici LGBT zajednice u Kataru kriminalizovani. Onda se, a kuda bi drugde do iz Londona u ovo smutno doba, preko Francuske kreće na Moskvu: opisuje se kako su slike Vladimira Putina koji se u finalu SP 2018. “pajta” sa Emanuelom Makronom “onda bile mučne, a sada su odbojne”. Po običaju ovog lista, nepotpisani komentator tvrdi da to prvenstvo gledati neće ni sa sofe. Cenu nafte ne pominje.

MAGIČNO NASLEĐE

Troškovi održavanja Olimpijskih igara i svetskih prvenstava u fudbalu naglo su porasli u poslednjih trideset godina dostižući desetine milijardi dolara. Prema Zimbalistu, bledela su očekivanja da će takvi poduhvati domaćinu doneti potencijalno kratkoročno povećanje ekonomske aktivnosti.

Da bi opravdao ogromne troškove održavanja takmičenja, MОK je nakon Igara 2000. u Sidneju uveo termin “nasleđe”, koji se odnosi na pretpostavljene dugoročne koristi za domaćina igara, a termin je “naizgled ograničen samo maštom zaposlenih u kancelariji MOK-a za odnose sa javnošću…”

U odnosu na kasnije sume, troškovi Svetskog prvenstva 2006. u Nemačkoj izgledaju skoro beznačajni i iznose 4,3 milijarde dolara. Svojevremeno je najveći budžet bio 15 do 20 milijardi dolara, koje je Brazil, domaćin Svetskog prvenstva 2014. potrošio gradeći velike, nove stadione od kojih više nema nikakve koristi. Posledice je pokušao da ublaži sistemom “dva u jednom” kada je Rio de Žaneiro postao domaćin Letnjih olimpijskih igara 2016. godine.

Kina je potom potrošila 40 milijardi dolara kao domaćin Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu. Troškovi Letnjih olimpijskih igara u Tokiju 2020, zbog pandemije odlaganih i lišenih publike, procenjuju se na 30 milijardi dolara, od čega je najveći deo dolazio iz javnih fondova. Rusija je potrošila 50 milijardi dolara za Zimske igre u Sočiju 2014. godine.

KATARSKI SKUPI FUTURIZAM

Onda je Katar podigao lestvicu, potrošio najmanje 220 milijardi dolara u vezi sa Svetskim prvenstvom u fudbalu 2022, izračunava profesor Endrju Zimbalist pozivajući se na medijske izveštaje.

Zahvaljujući prihodima od nafte i gasa, BDP Katara 2022. iznosi približno 180 milijardi dolara. Kataru je (neki kažu “iz ofsajda”) dodeljeno Svetsko prvenstvo još 2010, tako da je u proseku trošio 18,3 milijarde dolara godišnje ili više od 10 odsto svog BDP-a.

Nešto manje od 10 milijardi dolara potrošeno je na sedam stadiona koje je Katar izgradio i na jedan stadion koji je renoviran. Mnogo više novca je uloženo u infrastrukturu.

To ulaganje u najvažniju sporednu stvar na svetu je, dakle, tesno povezano s katarskim investiranjem u atraktivne i futurističke megaprojekte kao neku vrstu razvojnog magneta, ili biznis haba, poslovnog čvorišta, a sve to prati ekspanzivni (imigracioni) demografski rast. Godine 2005. Katar je imao oko 900.000 stanovnika; sada (godine 2022) – 2.937.800, od čega je samo 300.000 stanovnika autohtono.

Katar ulaže u 36 milijardi dolara težak sistem metroa u Dohi; dugoročno investira u proširenje aerodroma Hamad, zamišljenog kao tropski vrt površine 10.000 kvadratnih metara, koji može da primi 60 miliona putnika godišnje; ulaže u četiri milijarde dolara težak projekat mega-rezervoara vode, kapaciteta oko 15 miliona litara; u izgradnju više od 100 hotela, rekonstrukciju velikih delova Dohe; u bezbednosnu infrastrukturu itd.

Jedan od najvećih razvojnih projekata u Kataru je Lusail siti, 45 milijardi dolara težak futuristički održivi grad od 450.000 ljudi, na površini od 38 kvadratnih kilometara, uključujući četiri ekskluzivna ostrva i 19 višenamenskih stambenih, mešovitih, zabavnih i komercijalnih okruga, sa medijskim, edukativnim, enegetskim “gradom” unutar tog grada u gradu. I, naravno, šoping molom Vendom.

Kule Katara u marini Lusail, sa prvim hotelom od šest zvezdica u ovoj državi, zamišljene su kao buduće obeležje gostoprimstva u pametnom gradu, čiji dizajn je inspirisan amblemom Katara.

Katar je 2020. počeo da investira i u realizaciju futurističkog projekta špansko-švajcarskog arhitekte Santjaga Katalave, 12 milijardi dolara vredan saobraćajni most-tunel-petlju preko zaliva zvanu Šark. Šark ima tri mosta dužine 12 kilometara koji se međusobno povezuju preko dva podvodna tunela ukupne dužine šest kilometara, i još jednim koji omogućava nesmetanu plovidbu brodova. Bilo je nerealnih želja da se i taj projekat završi do Svetskog prvenstva.

Prema podacima Oksford biznis grupe, jedna od težnji Katara je da iskoristi taj svetski fudbalski turnir za širenje digitalne ekonomije i privlačenje investicija u industrije u nastajanju i u podsticanje inovacija u 5G mrežu, u internet stvari, i u tzv. virtuelnu i proširenu stvarnost.

To svečano i skupo otvaranje vrata budućnosti podseća na onaj, iz ove perspektive skromniji, pokušaj Nemaca da tzv. veselim Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu izbrišu neprijatno sećanje na Igre u Berlinu 1936. i okrenu lice budućnosti. Tada su prvi put demonstrirali za to vreme kompjutersko čudo Golim, koje je za osam sekundi izbacivalo svaki traženi podatak o rekordima sa bilo koje od prethodnih Olimpijskih igara, što je izveštač NIN-a, privrženik sporta i kultni profesor novinarstva Sergije Lukač opisivao kao najavu novog informatičkog doba.

“BELI SLONOVI”

Naravno, neke od ovih investicija dugoročno doprinose razvoju Katara, a neke od njih su ili van tog razvoja, ili su veoma niskog prioriteta, priznaje profesor Endrju Zimbalist, koji upozorava i na to da će troškovi domaćina Svetskog prvenstva nastaviti da rastu i nakon završetka takmičenja.

Problem su takozvani “beli slonovi”, nešto što je skupo, teško za održavanje i više nikom ne treba. Dva stadiona će biti demontirana nakon Svetskog kupa, ali preostali stadioni i druge zgrade koje ostanu zahtevaće milione dolara godišnje za funkcionisanje i održavanje. Ove strukture će nastaviti da zauzimaju vredne površine, koje bi mogle biti upotrebljene za druge potencijalno korisnije namene. Hoteli izgrađeni za smeštaj posetilaca Svetskog prvenstva uglavnom će “ležati prazni”…

Primer za poređenje mogu biti Olimpijske igare 2004. godine koje su, prema nekim procenama koje objavljuje “Politiko”, koštale Grčku više od sedam milijardi evra, možda i mnogo više. Te brojke mogu uključivati nadogradnje bolnica i arheoloških nalazišta, ali one ne uključuju troškove infrastrukturnih projekata kao što su novi aerodrom, prošireni i renovirani sistemi metroa i lake železnice.

Poboljšana infrastruktura je lepa, ali glavno nasleđe Olimpijskih igara je dug. MOK je, s druge strane, izvestio da je zaradio 985 miliona dolara od Igara u Atini.

SUPROTNO ŽELJAMA

Profesor Zimbalist konstatuje da istraživači u nezavisnim studijama nalaze malo potkrepljenja za višegodišnje tvrdnje da je održavanje Olimpijskih igara ili Svetskog prvenstva u fudbalu pokretač ekonomskog razvoja domaćina.

Zemlje u razvoju posebno vide ove događaje kao šansu da stanu u centar pažnje sveta, mada takvi festivali sporta i razonode postaju sve skuplji, a ishodi su neretko bili suprotni željama i namerama. Igre u Minhenu 1972. godine završile su se strašnom tragedijom jer su palestinski teroristi ubili jedanaest izraelskih sportista. Igre u Meksiko Sitiju 1968. bile su poremećene nasiljem i političkim protestima. Igre u Montrealu 1976. koštale su 9,2 puta više nego što je prvobitno planirano i donele su dug za koji je gradu trebalo trideset godina da ga otplati…

Prema Zimbalistu, konačni saldo takvih poduhvata zavisi od nekoliko dimenzija: od stepena ekonomskog razvoja, modela i ciljeva planiranja, administrativnog stila i efikasnosti – i od stepena prihvatanja od strane lokalnog stanovništva.

Brazil i London u tom smislu predstavljaju dva suprotna iskustva domaćina Svetskog prvenstva i Letnjih olimpijskih igara. Soči, kao domaćin Zimskih igara 2014. i Barselona, kao domaćin Letnjih igara 1992. (za koje je, uzgred rečeno, počela pripreme još 1975, nakon Frankove smrti), takođe su dva međusobno udaljena primera, jer samo je Barselona postala “poster uspeha” koji proučavaju i nastoje da oponašaju gradovi domaćini Olimpijskih igara.

Kratkoročno gledano, sve većim troškovima domaćina velikih takmičenja ne mogu ni blizu da pariraju skromni prihodi koje donose igre. Dugoročna ekonomska korist, ako postoji, mora se ostvariti na duge staze, ali je saldo u najboljem slučaju sumnjiv jer investicije daju efekat u veoma dugim vremenskim periodima, koje je teško pratiti.

A NI FIFA NE GREŠI U RAČUNU

Ukupni operativni troškovi predviđeni su u budžetu FIFA na 1,7 milijardi dolara. FIFA tvrdi da će se pobrinuti za sve operativne troškove tokom meseca takmičenja, što je najveći pojedinačni trošak od 440 miliona dolara. Rekordnih 42 miliona dolara ide pobedničkom timu. Svi timovi koji ne izađu iz grupne faze dobiće po devet miliona dolara.

Za TV operacije daće 247 miliona dolara, za troškove konkurentskih reprezentacija 326 miliona dolara, a za radnu snagu odlazi 207 miliona dolara.

FIFA ne deli prihode od međunarodnih televizijskih prava, ulaznica i korporativnih sponzorstava. Predviđeno je da će ovi prihodi iznositi 4,7 milijardi dolara.

Iako to ostaje nejasno, izgleda da će Katar morati da preuzme značajan deo troškova bezbednosti (koji bi lako mogli da pređu milijardu dolara), kao i razne operativne troškove.

KRAJNJI REZULTAT ZA FIFA

4,7 milijardi dolara prihoda i 1,7 milijardi dolara troškova, uz neto dobitak od tri milijarde dolara. FIFA će uzeti približno 10 odsto od toga za svoje poslovanje, a ostatak će distribuirati na više od 200 nacionalnih fudbalskih asocijacija širom sveta kako bi promovisala razvoj sporta. I izbor novog graditelja sledećeg Cirkusa maksimusa.

FIFU, kao i MOK, Zimbalist inače opisuje kao samoobnavljajuće garniture, koje niko ne kontroliše…