Vreme za posete u Remetincu, najvećem hrvatskom zatvoru, završilo se u 26. aprila oko 14 sati. I dok se gomila posetilaca užurbano udaljavala, u susret su im dolazila dva muškarca. Jedan je bio u odelu i u ruci je nosio fasciklu, njega su čuvari odmah prepoznali – ugledni advokat Gordan Preglej. Drugi muškarac, guste, crne kose, u farmerkama i duksu, šakom je stiskao dršku putne torbe. Prema zatvoru je hodao kao prema dugo izbegavanoj sudbini, ozbiljnog lica, ne skrećući pogled, gledao je u rešetke kojima se približavao.

Prema rečima izvora nedeljnika “Vreme”, na vrata Remetinca zazvonio je advokat, zatim se čuvarima predstavio njegov klijent. Izvadio je svoja lična dokumenta i rekao: “Ja sam Filip Korać, čovek sa Interpolove poternice, znam da me tražite, došao sam da rešim taj problem.”

ADVOKAT I KLIJENTI

Za Koraćem je Hrvatska, ne zna se tačno kada, raspisala međunarodnu poternicu i evropski nalog za hapšenje zbog posedovanja falsifikovanja hrvatskog pasoša. Zbog tog krivičnog dela, Koraću je u odsustvu određen i istražni zatvor. Nije poznato kako je Korać saznao da se nalazi na tajnoj Interpolovoj poternici. Prema rečima njegovog advokata Pregleja, on se, ni u jednom momentu, nije izjašnjavao kao kriv ili nevin. Jednostavno, samo se predao i ušetao u zatvor. Da prizna krivicu ili da se brani od optužbi Korać će imati priliku za nekoliko dana kada ga bude saslušavao državni odvjetnik Hrvatske.

Filip Korać važi za jednog od najopasnijih kriminalaca Balkana i jednog od najbližih saradnika Luke Bojovića. Zvanično je srpski i crnogorski državljanin. Kao da su mu dva pasoša malo, pa je falsifikovao i hrvatski pasoš, zbog čega je i završio na poternici, a pre nekoliko godina otkriveno je i da je bio vlasnik lažnog bosanskog pasoša na ime Saša Medan.

Korać, koji je u medijima označen i kao pripadnik Zemunskog klana, nije prvi iz te ekipe kog advokat Gordan Preglej zastupa. Takođe zbog falsifikovanih hrvatskih dokumenata svojevremeno je pred sudom branio i plaćenog ubicu Zemunaca Sretka Kalinića. Podsetimo, Kalinić je tokom bekstva bio osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića i još nekoliko najtežih zlodela na 40 godina zatvora. U leto 2010. uhapšen je u Zagrebu, gde je pre izručenja Srbiji bio osuđen na 18 meseci zatvora zbog lažnih dokumenata.

Kada je u pitanju Korać, on, za sada, ne mora strahovati od izručenja, s obzirom na to da ga, trenutno, nijedna zemlja u regionu, osim Hrvatske, ne tereti ni za šta.

RANI DANI I NEBOJŠA BAKAREC

Ipak, vest o predaji Filipa Koraća u Zagrebu zatresla je region i sa novinskih naslovnica smenila vest o hapšenju narko- bosa Darka Šarića u Beogradu. Inače, Korać je rođen 21. oktobra 1980, istog dana, samo deset godina ranije, rodio se i Šarić. Do horoskopa li je?

Sve jače potrese u podzemlju izaziva tihovanje čuvenijih kriminalaca u ćelijama. Šta li sledi ako tihovanje prekinu? Pitanja bujaju. Naime, kako se Korać uopšte zatekao u Zagrebu ako je imao potragu? Da li se pored hrvatskih graničara provukao nekim drugim falš dokumentima, samo da bi se zatvorskim čuvarima predao zbog postojećeg postupka za falš dokumenta?

Filip Korać nije od onih koji sede na vrhu kriminalne piramide, ali jeste igrač koji omogućava da vrh bude stabilan. Zato je njegov ulazak u Remetinec pritisnuo dugme za uzbunu u krimi-svetu; da li je Koraćeva predaja zapravo tek priprema nečijeg hapšenja?

I ta pitanja ne postavljaju samo kriminalci, već i srpski policajci. Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo.

Filip Korać je na beogradski asfalt došao iz, kako narod kaže, “bogate kuće”. Otac mu se u Beranama rodio, a u Beogradu je radio. To nasleđe mu je i omogućilo da bude i crnogorski državljanin. Vukašin Korać bio je jedan od direktora nekadašnje Beobanke. Osim stana u centru prestonice, posedovao je i firme i lokale.

Zbog sumnji u malverzacijske poslove, javnost je ipak ranije saznala za Koraća starijeg nego za Filipa. Mediji su davne 2000. godine pisali da je, uoči demokratskih promena, izvesnom Vukašinu Koraću opština Stari grad dodelila stan u kom je tada živela socijalno ugrožena žena sa detetom. Samohrana majka odbijala je da izađe na ulicu i napusti mesto koje je 14 godina zvala svojim domom. Prema izveštavanju medija, ni petooktobarska revolucija Koraću nije pomutila poslove. Tada mlađani funkcioner DOS-a, a današnji narodni poslanik vladajućeg SNS-a Nebojša Bakarec doneo je odluku da se žena i dete pod hitno isele. Na pitanje novinara da li su opštinski organi ispitali ispravnost dodeljivanja ovog stana, Bakarec, predsednik IO SO Stari grad, onomad je rekao da oni ne žele da zataškavaju dela prošlog rukovodstva, ali isto tako ne mogu da ulaze u ispravnost dodeljivanja stana dok se ne pojave realne sumnje.

Epilog ovog slučaja mediji, bar prema podacima dostupnim na internetu, nisu ispratili. I sa spornim stanom i bez njega, Filip Korać je odrastao u blagostanju. Kasnije se oženio jednom od najboljih studentkinja pravnog fakulteta. Postao je zet renomiranog beogradskog advokata na Vračaru, koji je zastupao i kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta.

SALE MUTAVI, POLICAJCI I BELIVUK

Filip Korać nije postao ni bankar poput oca ni advokat poput tasta. Kriminalistički istražitelji označavaju ga kao glavnog “hendlera”, tj. terenskog organizatora kriminalnih poslova povezanih sa švercom i dilovanjem droge i ubistvima. Oduvek važi za jednog od najbližih saradnika crnogorskih klanova iz Berana, ali i vođe Zemunskog klana Luke Bojovića. Tokom racije u jednom kafeu na Vračaru 2008. godine inspektori su zatekli Bojovića i Koraća kako opušteno ispijaju piće. Uredno su se legitimisali, legalnim dokumentima. Pretres ih ni najmanje nije uznemirio, iako su važili za najopasniju ekipu u gradu, sedeli su nenaoružani. Moglo im se, pošto im je obezbeđenje bilo opremljeno do zuba i dugim i kratkim cevima. A obezbeđenje su im bila četvorica pripadnika ni manje ni više nego elitne jedinice Žandarmerije MUP-a Srbije. Racija se završila tako što su žandarmi uhapšeni, a Filip i Luka su nastavili da pijuckaju svoje piće. Ubrzo, nabavili su novo obezbeđenje, tj. žandarme.

Pošto je Bojović početkom 2012. godine uhapšen u Španiji, Korać je dobio priliku da pokaže svoje organizatorske sposobnosti u kriminalnom svetu. Doduše, pravosudna dokumentacija pokazuje da je najpre pokazao svoju osionu narav. Na svaki pokušaj da bude legitimisan vređao je policajce i tukao se s njima. Zbog toga je nekoliko puta u beogradskim policijskim stanicama provodio i po 48 sati. Ali, ništa više od toga. Optužnice su ili odbačene ili zastarele. Osuđen, nikada.

Prema nikada zvanično potvrđenim informacijama, državni službenici nikada nisu imali snage da osude Koraća, ali umalo da mu, zajedno s kriminalcima, presude. Posle ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, Filip Korać je dao iskaz u gradskoj policiji. Inače, grupa Saleta Mutavog, osim što je bliska Kavačkom klanu, imala je dobre veze u srpskoj policiji i državi i sumnjala da on stoji iza ubistva svoga šefa.

Mediji su pisali da kada je Korać krenuo sa saslušanja, pratila su ga dvoja kola s policajcima u civilu, a iza njih je išao i jedan auto u kom su bili ljudi Veljka Belivuka. Oni su navodno čekali da se policajci povuku da bi stupili u akciju, ali je tada došlo do obrta: na Mostarskoj petlji, na auto-putu Beograd–Niš, Koraćev vozač je stao tako da je blokirao saobraćaj, a njegov gazda je munjevito izašao na suvozačka vrata i prešao u automobil koji ga je čekao u suprotnom smeru. Poznat kao ekstremno oprezan i znajući da mu Belivukova ekipa radi o glavi, naredio je vozaču da se kreće vračarskim uličicama, sve dok nije umakao.

POVLAČENJE POTERNICE

O Filipu Koraću mediji su brujali i 2017. godine posle tuče među huliganskim grupama Grobara na večitom derbiju. Naime, navijači bliski Škaljarskom klanu, uz pomoć hrvatskih huligana, pokušali su da preotmu Partizanovu tribinu od “Principa” Veljka Belivuka. Mnogi su tada bili zapanjeni, ne samo zbog brutalne tuče već i zbog činjenice da je policija ustanovila da među krvavim huliganima ima i Splićana. Ukupno je uhapšeno 13 hrvatskih huligana, između ostalog i članova Hajdukove navijačke grupe Torcida…

Mediji su tada pisali, pozivajući se na izvore iz policije, da su hrvatski huligani, upravo od strane Filipa Koraća, bili plaćeni kokainom da bi došli u Beograd i pomogli jednoj od zaraćenih Partizanovih frakcija da preuzme vlast na tribini. Korać je uskoro napustio Srbiju. Svi hrvatski huligani su uhapšeni, većina se brzo nagodila sa sudom i proterani su uz zabranu ulaska. Korać je postao neiscrpna tema i za medije i za policiju.

Nakon ubistva Blaže Đurovića marta 2018. godine na Dušanovcu u Beogradu, Više javno tužilaštvo je protiv njega pokrenulo istragu zbog sumnje da je podstrekavao na pomenutu likvidaciju. To je bio povod i da Srbija za Koraćem raspiše Interpolovu poternicu. Istraga je ipak obustavljena, a u januaru 2020. godine za njim je povučena poternica. Delovalo je da je to razbesnelo predsednika države Aleksandra Vučića.

“Neću da vam pričam da je glavni snabdevač drogom, svuda sve, ni za šta nije kriv. I uvek će da bude. Kad ga imate iza umešanosti u ubistva, i sad znam da ću da budem kritikovan, neko će da se pojavi u tužilaštvu da kaže: ‘Pa da, ali nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status svedoka-saradnika čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio’”, rekao je svojevremeno Vučić na konferenciji za medije.

U javnosti se raspredalo o razočaranosti Vučića u pravosudni sistem, zbog kojeg narko-dileri, kako je govorio, izbegavaju pravdu. U tajnosti se spekulisalo da je upravo tih dana Filip Korać ostvario najvažnije kontakte, i to baš sa određenim krugovima iz vlasti. Navodno, baš ti dogovori pomogli su Koraću da preživi suludu potragu za njim koja je usledila, ovog puta ne od policije, već od klana Belivuk–Miljković.

“TIK–TOK, TIK–TOK…”

U optužnici protiv Belivuka i njegove grupe, koja je pala u februaru prošle godine, navodi se da su oni, u avgustu 2020. godine, namamili, oteli i ubili Koraćevog bliskog saradnika Gorana Veličkovića zvanog Goksi. Veličković je bio među ključnim prodavcima kokaina u Srbiji, ispričao je tužilaštvu Bojan Hrvatin, jedan od optuženih Belivukovih saradnika koji je sklopio sporazum sa tužilaštvom i otkrio detalje ubistava. Upravo je Hrvatin namamio Veličkovića na sastanak pošto su se poznavali od ranije, a tamo su ga sačekali drugi članovi grupe i odvezli ga u Ritopek. Tamo su ga prvo mučili i naterali da im otključa svoj kriptovani telefon. Kako se navodi u optužnici, oni su ga potom ubili sekirom, a zatim sa njegovog telefona, putem aplikacije Sky, slali poruke njegovom šefu Filipu Koraću pretvarajući se da su Veličković.

Korać ih je brzo provalio, pa su mu poslali fotografiju Veličkovićevog tela na kojem su krvlju ispisali “Korać pička”. Ubrzo i još jednu poruku: “Tik-tok, tik-tok, ovako ćeš ti da završiš, navataćemo te.”

Belivuk je o Filipu Koraću govorio i ove godine 7. februara tokom davanja iskaza tužilaštvu o proširenju optužnice protiv njega.

O ubistvima koja mu se pripisuju nije želeo opširnije da govori, ali se osvrnuo na izjavu ministra policije Aleksandra Vulina da je od pada njihovog klana smanjena stopa kriminala. Istakao je da je došlo do promene grupe koja sarađuje s državom.

“Za tih godinu dana postiglo se dosta, na primer, umesto nas koji smo sarađivali s državom, sada sarađuje Škaljarski klan iliti Filip Korać, saradnik BIA i Interpola, i Jovan Vukotić. Uspelo se da se sve istrage od kada je Vulin na mjestu ministra policije protiv Škaljarskog klana obustave”, rekao je Belivuk.

Velji Nevolji ne valja verovati na reč. Optužen je, pa mu i zakon dozvoljava da se brani lažima. Međutim, valja verovati dokazima. Najjači dokazi protiv njega i njegove ekipe baziraju se uglavnom na sadržaju poruka i fotografija razmenjenih putem aplikacije za tajnu komunikaciju kriminalaca Sky.

Dešifrovanjem Belivukovog telefona i istražitelji i javnost saznali su i koje je poruke Korać dobijao od pripadnika Kavačkog klana, i to baš na telefon sa čuvenim Sky sistemom. Prerasta u pravu misteriju sada, kad je Sky već provaljen i kada su serveri te aplikacije na izvol’te policajcima, od Amerike do Srbije, kako je i dalje nepoznato kome je i kakve kriptovane poruke slao Filip Korać. Ako je već imao Sky i potrebu da se tajno dopisuje, da li je, kome i o čemu protivzakonitom pisao? Da li će se neko setiti da istraži i Koraćeve Sky prepiske, sada kada se “večiti begunac” predao i kada je na “bezbednom” u hrvatskom istražnom zatvoru?