Omikron varijanta

LOV NA OMIKRON (1): Priprema za sekvencioniranje uzoraka virusa u Istraživačkom centru Ndlov u Južnoj Africi

foto: ap photo

Da li se virus smučio sam sebi

Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja

Imamo dobru i lošu vest, saopštili su nedavno izraelski naučnici koji prate situaciju sa novim sojem korona virusa, nazvanim omikron: ljudi koji su primili vakcinu pre šest ili više meseci nemaju nikakvu zaštitu protiv ove mutacije, dok su oni koji su primili buster (treću) dozu vakcine relativno zaštićeni.

Omikron varijanta, iako nije jedina nova verzija virusa koji izaziva kovid 19, trenutno je najpraćenija i pod budnim je okom cele svetske naučne i zdravstvene zajednice. Preliminarni nalazi kažu da je mnogo zaraznija i da se brže širi nego delta soj, ali izgleda da su simptomi daleko blaži. To daje nadu da je virus konačno oslabio iako su svi autoriteti saglasni kako je prerano za ovakav zaključak.

ŠTA KAŽE SZO

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da rani dokazi sugerišu kako se omikron varijanta korona virusa možda brže širi od visoko prenosivog delta soja, ali da nosi manji rizik od razvijanja teške bolesti. Ipak, kako su saopštili zvaničnici SZO, prerano je za čvrste zaključke. Komentar SZO dolazi u trenutku zabrinutosti zbog nove varijante korona virusa koja se prvi put pojavila u Južnoj Africi prošlog meseca i koja je navela neke zemlje da zatvore svoje granice.

Šef za hitne slučajeve SZO Majkl Rajan rekao je novinarima 8. decembra da podaci o omikron varijanti do sada “ukazuju na soj virusa koji se efikasno prenosi, verovatno efikasnije od delta varijante”, koja je najrasprostranjenija.

Marija van Kerkhove iz zdravstvene agencije Ujedinjenih nacija izjavila je da je prerano utvrditi ozbiljnost bolesti uzrokovane omikronom, navodeći da za sada postoje samo nezvanične informacije o tome: “Svakako, imamo informacije iz Južne Afrike da mnogi pacijenti kod kojih je identifikovan omikronom imaju blaži tok bolesti”, rekla je ona. Dodala je da je ljudima potrebno vreme da “prođu kroz pun tok infekcije”. U prevodu: omikron varijanta možda daje blažu kliničku sliku tokom perioda infekcije, ali još ne znamo kakve posledice ostavlja na organizam i da li izaziva produženi kovid. Stanje poznato kao produženi ili long kovid uglavnom se odnosi na simptome koji mogu da potraju dva do tri meseca nakon preležane infekcije. Ranije se smatralo da je moguće samo u slučajevima teških oblika kovida 19, ali kasnije se ispostavilo da ga mogu imati i oni sa vrlo blagom kliničkom slikom. Osim produženog kovida, novi korona virus pravi i dugoročna oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega, a da li je to slučaj i sa omikron varijantom, tek treba da bude istraženo.

SZO je saopštila da nacionalne vlade treba ponovo da procene odgovore na kovid 19 i da ubrzaju vakcinaciju kako bi se uhvatili u koštac sa omikron sojem iako je prerano reći koliko postojeće vakcine štite od nove varijante virusa.

“Globalno širenje ove varijante sugeriše da bi mogla imati veliki uticaj na pandemiju”, rekao je generalni direktor SZO Tedros Gebrejezus i pozvao sve zemlje da povećaju nadzor i testiranje.

Prvi slučajevi zaraze ovim sojem detektovani su krajem novembra i poklopili su se sa globalnim skokom broja zaraženih. Mnoge zemlje, zabrinute zbog mogućeg povratka pandemije, ponovo su nametnule ograničenja na granicama i ostavile otvorena vrata za nova zaključavanja. Naučnici iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Vlade Sjedinjenih Američkih Država rekli su AFP-u tokom prošle nedelje da se trenutno čini kako omikron soj nije opasniji od drugih sojeva, ali da je potrebno još istraživanja. Omikron je za sada detektovan u 57 država, rečeno je u SZO-u.

KO JE, ŠTA JE OMIKRON

LOV NA OMIKRON (2): Uzimanje uzorkafoto: ap photo

Za omikron varijantu saznali smo u novembru ove godine i prepali se: umesto uobičajenih desetak mutacija na spajk proteinu, bilo ih je više od 30. To je izazvalo veliku zabrinutost jer većina raspoloživih vakcina “gađa” upravo spajk (šiljak) protein uz pomoć kog se virus “kači” za ljudske organe i potom se razmnožava izazivajući bolest kovid 19. Do mutacija uglavnom dolazi kada na jednom području dođe do visokog broja zaraženih. Korona virus ne može da opstane bez “domaćina”, pa se prenosi s čoveka na čoveka, uvećavajući sebi broj domaćina. Što se više razmnožava, veće su šanse da u tom procesu “pogreši” i da se umnoži u izmenjenom obliku. Tada govorimo o mutaciji. Iako virus pravi grešku pa tako mutira, to ne znači nužno da će na domaćina delovati slabije. Štaviše, to je najveći razlog za strah – niko ne može pouzdano da tvrdi da li će mutacija oslabiti ili ojačati virus. Uostalom, sa pojavom delta varijante, videli smo da korona virus može sebe i te kako da ojača mutiranjem.

Analiza omikron soja koju je uradio tim naučnika sa američkog Istraživačkog instituta Skrips pokazala je kako postoji šansa da je to mutirani korona virus koji je sa čoveka prešao na životinje, pa se opet vratio na ljude, javlja BBC. Doktor Kristijan Andersen, imunolog na Istraživačkom institutu Skrips, u intervjuu za biotehnološki sajt STAT rekao je da je omikron mutirao od polovine 2020. godine. Ovaj soj se razlikuje od ostalih varijanti i njegova mutacija je počela znatno ranije, naveo je Anderesen. On smatra da je omikron bio u stanju da “vreba” genetske promene duže od godinu dana i zadržao je veliki broj mutiranih gena, što nije ranije zabeleženo tokom pandemije.

To je zato što se ili inkubira u zatvorenom zajednicama čiji pripadnici ne učestvuju u istraživanjima, pa naučnoj zajednici promakne da se sprema talas novog, mutiranog virusa, ili se širi među određenim životinjskim vrstama. Rezultati genetske analize omikrona pokazali su da postoji sedam mutacija gena koje omogućavaju mnogim glodarima da se zaraze korona virusom. Pored toga, nekoliko mutiranih gena omogućava omikronu da se prilagodi životu i razmnožavanju u telu miševa. To je takođe gen koji se ne može naći u drugim sojevima korona virusa, što sugeriše da je omikron nastao i evoluirao u telima glodara.

Trenutno naučnici imaju tri hipoteze o poreklu omikrona. Među njima su in vivo mutacija kod imunokompromitovane osobe, mutacija u telu hroničnog kovid pacijenta i mutacija kod životinje zaražene originalnim ljudskim sojem koji je ponovo prešao na čoveka. Međutim, većina naučnika trenutno teži mišljenju da je omikron mutacija nastala kod imunokompromitovanih ljudi. Ovo stanje omogućava da infekcija dugo ostane u telu, uzrokujući lako akumuliranje mutacija, dok se virus ne razvije u novi soj koji se dosta razlikuje od originalnog.

“Nije verovatno da je omikron nastao u Južnoj Africi, jer ta zemlja ima sistem koji detaljno i redovno nagleda širenje virusa. Moguće je da je virus potekao iz drugih južnih delova afričkog kontinenta”, kaže doktor Kristijan Drosten, virusolog na Univerzitetskoj bolnici Šarite u Nemačkoj.

KAKO JE KOD NAS

Iako je do 10. decembra omikron varijanta registrovana u 57 zemalja sveta, Srbija još uvek nije na tom spisku. Mikrobiolog Milanko Šekler najdetaljnije je komentarisao novu varijantu korona virusa u domaćim medijima. Prema njegovim rečima, na osnovu dosad dostupnih podataka, omikron varijanta ne izaziva tešku kliničku sliku, nema smrtnih slučajeva, pacijantima nije potrebna ni kiseonička potpora ni respirator. Nema kašlja ni curenja iz nosa, a najčešći simptom je snažan premor. Šekler je ocenio je da je pojava omikron soja korona virusa po svoj prilici korak u korist populacije, a na štetu virusu, jer daje mnogo blažu kliničku sliku. Broj osoba zaraženih novim sojem u Južnoj Africi drastično je skočio prethodnih nedelja, ali su linije smrtnosti i hospitalizacije “potpuno ravne”.

“U Južnoj Africi je najveći broj novozaraženih delta sojem registrovan u julu-avgustu, oko 26.000 ljudi. Oni su imali više od 500 mrtvih tada dnevno. A sada su blizu 20.000 novozaraženih, a imaju mrtvih 10, 20, kako-kad. To govori samo za sebe”, naveo je Šekler.

Ocenio je kako je “previše” da se na virusu desi 50 mutacija, kao što je slučaj sa omikron varijantom: “Vrlo je mala verovatnoća da sve mutacije idu u korist virusu. Mnogo je verovatnije da većina njih ide na štetu virusu. Omikron je, po svoj prilici, korak u našu korist. Jednostavno, to je samo prolazna groznica sa par dana znojenja, glavoboljom, temperature ima-nema i to je to”, rekao je on i dodao da brojevi novozaraženih u Srbiji padaju prethodnih dana jer je “ogroman broj ljudi preboleo infekciju”.

“Mi smo tri-četiri meseca imali po 6500 novozaraženih dnevno, pa kad to pomnožite sa 90 dana, to je 600.000 ljudi zaraženo. Saberite to sa vakcinisanima i dodajte na to slobodno jedno 500.000 koji nisu dijagnostifikovani jer su iz iste porodice. Razbole se ali ih ne vode na testiranje jer znaju šta je. I na to kad dodate relativno visok procenat vakcinisanih, dobijete nekih četiri od šest miliona pa odbacite decu koja su mnogo blaži oblici i onda je logično da će brojevi početi da padaju”, kazao je Šekler.

On je dodao da je epidemiološka situacija u Srbiji “i dalje teška” prvenstveno zbog svakodnevnog visokog broja preminulih. “Mi i dalje imamo svakog dana 40 i nešto umrlih. To je pun autobus. Ima i mladih. Apsolutno je jasno da ništa nije gotovo. Prosto, ogroman broj ljudi i dalje nije vakcinisan. Ide zimski period gde su ljudi zatvoreni, idu jedni kod drugih”, naveo je Šekler.

IZRAELSKA STUDIJA

I DALJE POMAŽE: Buster doza vakcinefoto: ap photo

Ljudi koji su se imunizovali vakcinom Fajzer pre šest ili više meseci “gotovo da nemaju nautrališuću sposobnost protiv soja omikron”, dok su oni koji su primili buster dozu relativno dobro zaštićeni, pokazala je najnovija izraelska studija. Profesorka Gili Regev Johaj iz Medicinskog centra Šeba označila je rezultate tog svog istraživanja “vrlo zabrinjavajućim” zbog posledica po ljude koje su primili samo dve doze, a od druge je prošlo više od pola godine, jer se to odnosi na mnoge koji su primili vakcinu te kompanije. Studija pokazuje da ima razloga za optimizam u moć buster doze da se bori sa novim sojem, ali manje efikasno nego protiv soja delta.

“Činjenica da je omikron donekle otporan na vakcinu je vrlo očigledna sa samo dve doze, a manje posle treće doze”, rekla je profesorka Regev Johaj sinoć na brifingu za medije. Ona je objasnila da je studijom, koja će kako se očekuje biti objavljena u Medicinskom žurnalu Nove Engleske (New Englad Journal of Medicine), obuhvaćeno samo 40 ljudi, ali da ipak misli kako su rezultati pouzdani i značajni.

Tokom istraživanja upoređivane su dve grupe zdravstvenih radnika, onih koji su primili drugu dozu pre pet do šest meseci i mogu da prime treću, ali još nisu i onih koji su primili buster pre mesec dana, kako bi se utvrdila sposobnost neutralizacije omikrona.

“Imamo dobre i loše vesti. Loše su da ljudi koji su primili drugu dozu pre pet ili šest meseci gotovo da nemaju neutrališuću sposobnost protiv omikrona, dok je imaju unekoliko protiv delte i originalnog soja i to je vrlo zabrinjavajuće”, rekla je izraelska profesorka. Johaj je dodala da je dobra vest što sa buster dozom postoji značajna zaštita, manja nego što je neutrališuća sposobnost protiv delte, “oko četiri puta manja”, ali je to razlog za optimizam iako se ne zna da li će se s vremenom smanjiti, preneli su izraelski mediji. U svakom slučaju, dovoljno je za sprečavanje mnogih infekcija i izraelska doktorka očekuje da će buster sprečiti tešku bolest kod mnogih zaraženih.

“Mogu da pretpostavim da većina ljudi neće ozbiljno oboleti, ali će bar neki biti zaraženi”, rekla je ona. Većina stanovništva od 9,3 miliona stanovnika Izraela, više od 6,3 miliona, dobilo je najmanje jednu dozu vakcine Fajzer/Biontek, a više od četiri miliona Izraelaca dobilo je buster dozu.

Do sličnih nalaza, doduše u laboratorijskim uslovima, došle su i obe kompanije koje stoje iza vakcine dostupne i u Srbiji. Biontek i Fajzer su objavili preliminarne rezultate svojih istraživanja, prema kojima je vakcina efikasna protiv kovida 19, računajući i omikron soj, ako je data tri puta, ali upozoravaju da “omikron soj verovatno nije dovoljno neutralisan nakon dve doze”. Prema prvim rezultatima laboratorijskih ispitivanja, u kojima je korišćen krvni serum vakcinisanih osoba, buster doza je generisala sličnu količinu antitela protiv omikrona kao i druga doza u slučaju prethodnih varijanti novog korona virusa. Kompanije navode da će vakcina protiv omikron soja korona virusa, koju razvija Biontek, biti dostupna u martu iduće godine.

“Iako dve doze još mogu dati zaštitu protiv teškog oblika bolesti čiji uzrok je omikron soj, jasno je iz ovih preliminarnih podataka da zaštitu pojačava treća doza naše vakcine”, rekao je direktor Fajzera Albert Burla.

Saopštenje iz kompanija se pojavilo nakon preliminarnih rezultata male studije obavljene u Južnoj Africi, prema kojoj se sposobnost antitela da neutrališu omikron soj, zahvaljujući Fajzer/Biontek vakcini, smanjila čak za 40 puta.

“Sigurno je mnogo slabija neutralizacija protiv omikrona u odnosu na prvobitne sojeve potekle iz Vuhana”, rekao je Vilijam Hanekom, izvršni direktor Afričkog instituta za zdravstvena istraživanja, koji je sproveo istraživanje. Ipak, upozorio je da treba biti “veoma oprezan” u interpretiranju rezultata jer su ostvareni u laboratorijskom okruženju. “Potrebni su nam rezultati iz stvarnog sveta, da vidimo šta se dešava”, istakao je za AFP.

U kom pravcu će omikron odvesti tok pandemije nije lako predvideti. Razloga za nadu ipak ima, bar u tragovima, ako je tačno da daje daleko blažu kliničku sliku nego prethodne varijante. Paradoks je u tome što upravo visoka zaraznost i lakša sposobnost prenošenja može da ide u korist čoveka, a ne u korist virusa. Naime, do sada je najzarazniji soj bila delta, koja još uvek dominira čitavim svetom, a i Srbijom. Međutim, nakon pojave delte, a pre pojave omikrona, pojavile su se još dve varijante novog korona virusa koje je svetska naučna zajednica pažljivo motrila (i još uvek to čini). Reč je o varijantama lambda i mu. Ova druga posebno je zabrinjavajuća jer daje težu kliničku sliku nego delta soj iako se sporije širi i naučna zajednica bila je na ivici panike kada se mu varijanta pojavila.

Međutim, virusi su zanimljiva sorta: ne pobeđuje jači nego brži, odnosno onaj koji ima veću zaraznost, a to je u bici između delta i mu varijante ipak bila delta. Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije isključena ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Takođe, o smrtnosti od omikrona još se ništa ne zna. Gledano u apsolutnim brojevima, sve i da imamo više zaraženih nego ikada, a da broj umrlih ostane isti i dalje je mnogo.

Kako mutacije dobijaju imena

Od maja 2021. godine SZO imena sojevima korona virusa dodeljuje po slovima grčkog alfabeta. Išlo se redom sve dok slova ni i ksi nisu preskočena i novom soju dat naziv omikron.

Poslednjih dana spekuliše se da je slovo ksi izbegnuto u znak poštovanja prema kineskom predsedniku Si Đinpingu. U odgovoru agenciji Rojters, SZO navodi da su slova zaista preskočena jer se ni suviše lako meša sa engleskom rečju za novo (new), a nije korišćeno jer je to uobičajeno prezime.

“Najbolje prakse SZO za imenovanje bolesti sugerišu izbegavanje uvrede bilo koje kulturne, društvene, nacionalne, regionalne, profesionalne ili etničke grupe”, dodaje se u saopštenju koje je objavio Rojters.

Prvobitna praksa bila je imenovanje sojeva po lokacijama gde su prvi put izolovane, pa smo imali vuhanski, britanski, brazilski, južnoafrički, indijski… Međutim, ispostavilo se da je ova praksa opasna jer se njom stigmatizuju ljudi iz tih područja. Uz to, činjenica da je nova varijanta izolovana prvi put u nekoj državi ne znači da je tu i nastala, već samo da je tu – uhvaćena. Grčki alfabet ima 24 slova, pa, ako se desi da bude i toliko novih varijanti, SZO najavljuje da će smisliti novi način imenovanja.

Iz istog broja

Intervju – Tomislav Šunjka, advokat

Opomena iz SAD

S. G

Intervju – Savo Manojlović, pokret Kreni-promeni

Moramo biti principijelni

Radmilo Marković

Elektroprivreda

Zašto je stao TENT

Slobodan Bubnjević

Reportaža – U zemlji Ziđina

Rudnik će sve da pojede

Milica Čubrilo Filipović

Svi naši protesti i lideri

Studenti, demonstranti, političari i ostali

Nedim Sejdinović

Intervju – Jelena Hrnjak, NVO »Atina«

Očaj kao kompas

Momir Turudić

Međunarodni dan migranata

Neizvesnost kao sudbina

Bojan Stojanović

Izbeglice i migranti – Ugroženost ljudskih prava

Zgrtanje profita na teškim sudbinama

Nikola Kovačević

Trgovina ljudima – Izbeglice i migranti kao rizična grupa

U krugu beznađa i bezakonja

M. T.

Država i mafija – Sankcije iz SAD

Kumovi sa severa Kosova

Slobodan Georgijev

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu