Već posle prvih reakcija meštana Lazareva na hapšenje generala Ratka Mladića bilo je jasno zašto je najtraženiji begunac sa ovdašnjeg područja, optužen pred Haškim tribunalom za najteže ratne zločine, izabrao ovo kolonističko selo u Banatu, sa oko 3000 duša, za mesto gde će se, po tvrdnjama dela vlasti, godinama kriti. Ne samo da u Lazarevu, udaljenom svega desetak kilometara od Zrenjanina, ima rođake koje, začudo, do četvrtka 26. maja, po priznanju ministra policije Ivice Dačića, niko nije proveravao, nego su žitelji bili spremni, kako kažu, i životom da ga brane. Samo da su znali da se bivši komandant Vojske Republike Srpske krije među njima. Ali – nisu. U to su, svi do jednog, poslednjih dana uveravali vaskoliku javnost. Mada, mnogi se sećaju da je Mladić, nakon rata u Bosni i Hercegovini, dolazio u Lazarevo, slobodno se kretao po naselju, čak sa bavio uzgojem pčela… Pričalo se, doduše, i poslednjih godina da bi Mladić mogao da se krije među sunarodnicima doseljenim u Banat u vreme kolonizacije. I novosadski list "Dnevnik" je još u oktobru 2007. godine pisao o tome da potraga za njim, tada sprovedena u napuštenoj kasarni u Zrenjaninu, možda ima veze s tim što generalovi rođaci obitavaju u Lazarevu. Branislav Mladić, u čijoj je kući, u Ulici Vuka Karadžića, naposletku Ratko i otkriven i uhapšen, pre četiri godine je demantovao da je viđao najtraženijeg haškog begunca, tvrdeći da je on njegov dalji rođak i da dugo godina s njim nije ni u kakvom kontaktu.

"Ma, mi smo neki dalji rođaci. Video sam ga samo dvaput u životu, još kao klinac", pokušao je 2007. Branislav Mladić da skine sumnju sa sebe.

Sem Branislava, još tri familije u Lazarevu imaju rodbinske veze sa čovekom kome se na teret stavlja genocid u Srebrenici i drugi zločini. Rođeni brat Branislava Mladića, Dragan, živi u Ulici Ive Lole Ribara, glavnoj seoskoj džadi, na samom ulazu u ovo naseljeno mesto, Draganov sin Nebojša Mladić, sa porodicom, ima kuću u Ulici Save Kovačevića, a Zoran Stanojčić, čija je majka od Mladića, šef je mesne kancelarije u Lazarevu. Dragan je u penziji, Branislav se bavi poljoprivredom, a Nebojša je zaposlen u jednoj zrenjaninskoj fabrici. Svima njima pripadnici Bezbednosno-informativne agencije upali su u četvrtak, u ranim jutarnjim satima, u kuće, u potrazi za odbeglim generalom. Zatečen je kod Branislava, ili Branka, kako ga komšije u selu zovu.

Već par sati po saznanju da je u njihovom selu otkriven čovek o kome je ceo svet godinama brujao, Lazarevljani su počeli da se okupljaju pred trenutno najpoznatijom kućom na planeti, u onoj u kojoj su srpske vlasti dočepale Ratka Mladića. Skupili su se da bi, kako su poručili, iskazali revolt zbog hapšenja "srpskog heroja" i "branitelja srpskog naroda", ali i odbranili sunarodnika Branislava Mladića od nasrtljivih novinarskih ekipa koje su u mirni i ravni Banat pristigle iz svih krajeva sveta. Padale su uvrede na račun poslenika javne reči, oštećena je pokoja televizijska kamera a pripita omladina zaputila se i u seosku crkvu, na moleban, da bi se pomolili za zdravlje prvog vojnika Republike Srpske. Zrenjaninska policija privela je to veče šest osoba, zbog remećenja javnog reda i mira, i na tome se i završilo. Već dan kasnije situacija u selu bila je mirna. Izveštači iz Nemačke, Engleske, Švajcarske, Slovačke, Mađarske, Hrvatske i dalje su pristizali pred kuću u Ulici Vuka Karadžića, trčeći za Branislavom Mladićem koji se, po puštanju iz pritvora, u kome je proveo nekoliko sati, vratio uobičajenim poslovima na njivi. Ali, nije bio raspoložen za razgovor sa novinarima.

Tako se za Lazarevo, do pre nekoliko dana poznato po fudbaleru Partizana i reprezentativcu Srbije Nenadu Bjekoviću, i kvalitetnim krastavcima kornišonima, zaštitnim znakom ovdašnjih ratara, za samo jedan dan pročulo kao za mesto u kom se skrivao najtraženiji haški begunac, čovek koji je 5788 dana izmicao pravdi. Čak je i poznata internet enciklopedija Vikipedija ekspresno, među dva poznata imena koja se vezuju za ovo selo, uz Bjekovića uvrstila i Mladića. Bilo je to dovoljno da se mnoge medijske kuće pozabave i istorijom Lazareva, strukturom stanovništva… Pa je tako obnovljeno istorijsko gradivo. Lazarevo su, inače, osnovali Nemci 1800. godine, i u početku se zvalo Lazarfeld. Selo je 2. oktobra 1944. oslobođeno od fašista i već sutradan je promenilo naziv u Lazarevo, kako se, inače, i zvalo od 1922. do 1941. Nаkon Drugog svetskog rаtа, plаnskom kolonizаcijom, Lаzаrevo je nаseljeno borаčkim porodicаmа iz Socijаlističke Republike Bosne i Hercegovine, uglаvnom sа Romаnije, iz višegrаdskog krаjа, iz okoline Trnovа i Kаlinovikа, i nešto mаnje iz okoline Dobojа, i iz Bosаnske krаjine, od Mrkonjić grаdа i Šipovа. Orgаnizovаni dolаzаk prvih kolonistа je bio 18. septembrа 1945, kаdа je stiglo 60 porodicа, 19. novembrа drugа grupа, tаkođe od 60 porodicа, а trećа – od 100 familija 29. decembrа. Tokom аprilа sledeće godine ovde je "vozom bez voznog redа" pristiglo još 120 porodicа. Tаko je, nаkon oslobаđаnjа, novi dom u Lаzаrevu steklo 340 porodicа.

Njihovi naslednici i dan-danas održavaju bliske odnose sa zemljacima iz istočne Bosne, gde je rođen i Ratko Mladić. Svake godine, u septembru, ovde se proslavlja Dan doseljavanja kolonista iz Bosne, a redovno se, decenijama unazad, organizuju i druženja članova lovačkih udruženja iz Sokolca i Višegrada sa lovcima iz Lazareva. Na posebne veze između "bratskih" mesta ukazano je i krajem minule godine, na Malu Gospojinu, slavu Višegrada, kada je delegacija Lazareva, sa protojerejom Ivanom Popovim na čelu, boravila u tom istočnobosanskom gradu. Tamošnja lokalna samouprava tada je obećala i pomoć za nastavak gradnje lazarevačke crkve. One u kojoj žitelji danas mogu da se pomole za zdravlje uhapšenog generala. Što i čine.