Za makroekonomsku stabilnost najvažnija je dobra fiskalna politika. Pitanje fiskalnih pravila nije bitno samo za Evropsku uniju, već i za sve zemlje u tranziciji. Dostizanje optimalne fiskalne opterećenosti ključno je za postizanje i održavanje makroekonomske stabilnosti u zemljama u tranziciji, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Za ostvarenje tog cilja bitna je nezavisnost institucija koje su uključene u ekonomske reforme. Reč "nezavisnost", često je u razgovoru za "Vreme" ponavljao Jirgen Štark, potpredsednik Bundes banke.

"VREME": Posle četiri godine tranzicije Srbija je u nekoj vrsti reformske letargije, prisutne su velike dileme vlasti da li da podstiče ekonomski rast, obuzdava inflaciju, kreše državne troškove ili da smanjuje deficit tekućih plaćanja. Šta je savet Bundes banke vlasti zemlje koja je između čekića Međunarodnog monetarnog fonda i nakovnja birača?

JIRGEN ŠTARK: Prema informacijama koje sam dobio ovde u Beogradu, mogu reći da je ostvaren napredak u strukturnom prilagođavanju a došlo je u određenom stepenu i do stabilizacije ekonomskih kretanja. Tranzicija je, međutim, proces pun izazova i iznenađenja za one koji brinu o ekonomskoj politici, a posebno za Centralnu banku. U ovom momentu ključno je imati podršku javnosti, neophodno je objasniti građanima zašto su reforme potrebne i kakav će biti njihov rezultat, odnosno uticaj na život običnih ljudi.

Srbija je prošle godine imala visoku stopu rasta, koja će se ove godine kretati između četiri i pet procenata. Tačno je da je inflacija još visoka, ali glavni faktori koji je pokreću su visoke cene nafte na svetskom tržištu, depresijacija evra u odnosu na dolar i ono što je specifično samo za Srbiju – "eksplozija" kreditiranja. Sve to doprinosi rastu inflacije, a zadatak Centralne banke je da kontroliše inflaciju.

U ovoj zemlji postoje pritisci raznih institucionalnih i neformalnih lobija čiji zahtevi u krajnjem slučaju podstiču inflaciju. Kako sačuvati nezavisnost Centralne banke?

Šezdesetogodišnje iskustvo Bundes banke kao nezavisne institucije pokazuje da je ona imala veoma značajnu ulogu i odlične rezultate u očuvanju stabilnosti cena. Mislim da se već formirao zajednički stav da sve centralne banke moraju biti nezavisne od države. Ta nezavisnosti se ogleda u političkoj nezavisnosti članova borda direktora Centralne banke, zatim ona mora biti finansijski nezavisna, i konačno, mora imati i operativnu nezavisnost, odnosno pravo da postavlja sopstvene ciljeve i instrumente. Jedino tako može se ostvariti stabilnost cena na srednji rok. Ali, ne treba precenjivati ulogu Centralne banke u promovisanju privrednog rasta i stvaranja novih radnih mesta. Jedini i najvažniji doprinos Centralne banke jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. Ona na taj način može da doprinese rastu i novom zapošljavanju. Posao Centralne banke je da stvara povoljne uslove za investiranje, pogotovo za strana ulaganja i da stvara zdravu fiskalnu klimu.

Srbija trenutno ima ozbiljan problem, vlast bi htela brz rast ali to ne ume da uradi bez rasta inflacije. Kako pomiriti te suprotnosti?

Jasno je da u Srbiji u uslovima ekonomskog restrukturiranja postoji potreba za visokim rastom bruto društvenog proizvoda i da ona treba da sustigne druge države regiona i tačno je da postoji ta dilema. Da bi se ona otklonila, neophodno je da se svaka institucija u državi trudi da ostvaruje svoje zadatke. Centralna banka je u obavezi da ostvari stabilnost cena i smanji inflaciju, a Vlada ima zadatak da ostvari stabilnu fiskalnu politiku. U tom smislu, čini mi se da je Vlada na dobrom putu, postoje određeni pozitivni signali da će ove godine biti ostvaren budžetski suficit.

Ključno je da sve institucije ispunjavaju svoje zadatke i da međusobno komuniciraju i koordiniraju ekonomsku politiku. To je preduslov za održavanje stabilnosti cena i za ekonomski rast koji neće biti praćen tako visokom inflacijom. Visoke stope inflacije nisu ništa neuobičajeno za proces transformisanja ekonomije, ali treba biti oprezan jer se ne sme narušiti poverenje široke javnosti i poslovne zajednice u Centralnu banku.

Gledano iz perspektive međunarodnih finansijskih krugova, da li je poželjno da Srbija nastavi svoj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom?

Prema trenutnoj situaciji koja je veoma specifična u vašoj zemlji, mislim da Srbiji i dalje mogu biti od velike koristi saveti Međunarodnog monetarnog fonda. Želim da naglasim da je neohodno da se nastavi privatizacija, iznenađen sam koliko je urađeno u restrukturiranju i konsolidaciji finansijskog i bankarskog sektora. To mora da se nastavi i u privredi, ali paralelno se moraju poboljšavati uslovi investiranja. Privatizacija i nove investicije stvoriće osnovu za novo zapošljavanje.

Da li su visoke kamate na kredite posledica političke nestabilnosti ili tradicionalnog nepoverenja investitora?

Budući da je Srbija još u tranziciji, s time je neminovno povezan i određeni stepen nesigurnosti i zato treba smanjiti nepoverenje investitora. Visoke kamate su i posledica visoke inflacije i za to je potrebno vreme da se problem reši. Političari i kreatori ekonomske politike moraju da imaju na umu da su oni ti koji treba da vrate poverenje ne samo domaćih ulagača nego i stranih investitora. Tranzicija može biti uspešna, kaže iskustvo država koje su kroz nju prošle, samo ukoliko postoji saradnja sa svetom i ukoliko postoji priliv kapitala sa međunarodnog tržišta.

Nemačka Bundes banka veoma tesno sarađuje sa Narodnom bankom Srbije i kroz tu saradnju obezbeđuje tehničku pomoć. Srbija i njena Centralna banka predstavljaju jednog od naših najvažnijih klijenata u regionu i ta saradnja je zasnovana na uzajamnom poverenju.

Kad se gleda iz Srbije, događaji u Evropskoj uniji posle referenduma o evropskom Ustavu u Francuskoj i Holandiji ukazuju da je došlo do poremećaja koji nisu površinske prirode. Kako ti događaji utiču na ekonomske i finansijske prilike u Uniji i stabilnost evra?

Monetarna unija i evro su do sada bili uspešni i stabilni. Evropska centralna banka je, od kad je osnovana 1999. godine, uradila odličan posao u sferi stabilnosti cena, mada mnogi ljudi to nisu očekivali. Neke države koje su ranije imale visoku inflaciju, sada kao članice Unije ostvarile su priličnu stabilnost cena i stopa inflacije u Evropskoj uniji je oko dva odsto.

S druge strane, postoje oni koji trenutno stanje u Uniji opisuju kao krizu i to potkrepljuju sa tri detalja. Pre svega, ukazuju na slabljenje fiskalnih pravila, zatim odbijanje evropskog Ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji i neuspeh Evropske komisije da se članice Evropske unije dogovore o budžetu Unije za period od 2007. do 2013. godine.

Mislim da se Evropska unija nalazi u procesu produbljivanja integracije i kriza se zakonito pojavila. S druge strane, postoji jaka politička volja da se kriza prevaziđe i ostvari vizija Evropske unije. Za to je potrebno vreme. Znate, ideja o monetarnoj uniji pojavila se pre 40 godina i toliko je bilo potrebno vremena da se ona ostvari i da Evropska unija ima jedinstvenu valutu. Treba vremena da se razmisli u kom pravcu u budućnosti želi da se kreće Evropska unija. Postoje razlike u shvatanjima članica Unije o njenom proširenju i mislim da će trebati još 18 do 24 meseca da se razmisli u kom pravcu Evropska unija želi da se razvija. Mislim da se ova kriza može shvatiti i kao trenutak kada treba doneti važne odluke i utoliko Evropska unija danas jeste na raskrsnici.