»Vreme« kod gospodina Palme
Dan otvorenih vrata u Jagodini
Palma opet viknu, Ajmo malo brže, čoveku kome su vidno drhtale ruke bi upisano 3000 dinara, žena koja dobi 2000 dinara mu zahvali rečima, Živio milion godina, pruži ruku da ga pozdravi, on samo odmahnu, uze objasni, da ne misli novinar da nešto potcenjiva, ne, to zbog virusi i bakterije, samo pazi na virusi i bakterije
Teško da će omašiti onaj ko kaže da je Dragan Marković Palma stariji i poznatiji od Jagodine. Čovek zanimljive, baš srpske biografije, niko se više ne seća gde je, kako i sa kim je bio, svi znaju da je Dragan Palma duže vreme nezaobilazan faktor stabilnosti svake vlade. Već treći mandat predsednik Jagodine, ova demokratija ga je načisto legalizovala i legitimizovala. Mnogi će na reč Palma odmahnuti rukom, reći da je sve to bizarnost i farsa, ali je u ovoj Srbiji daleko više onih koji će potpisati da je gospodin Marković uzor koji je potreban Srbiji. Uostalom partija, ili ta koalicija, gospodina Markovića je u Jagodini dobila 60,66 posto glasova, a u rodnom Končarevu je stig’o do rekordni’ 95 procenata. Treba li reći da na zvaničnom sajtu opštine Jagodina, u vrhu stranice, piše: Grad budućnosti!
VIZUELNI IZGLED: Svakog poslednjeg petka u mesecu gospodin Palma lično prima građane koji imaju svojih problema, i on im na svoj način pomaže. Ne prima gospodin Palma, pet, deset ljudi, gospodin Palma prima na veliko, on prima u proseku između 1500 i 2000 građana. Tim povodom, poslednjeg oktobarskog petka, ekipa "Vremena", jedan plus jedan, je posetila Jagodinu.
Dakle, petak pre podne, tačno 09 sahata, zgrada opštine, skoro pa u centru, ulaz zakrčen ljudima. Meštanin na biciklu uz’o objasni da ljudi došli po pomoć, čekaju da ih puste, daju 2-3 hiljade dinara, dolaze i ljudi sa strane, iz drugih opština, prijave mesto boravka, pa u red za pomoć.
Uđemo u zgradu bez problema, sve sam red i disciplina, portiri, obezbeđenje, ekipa hitne pomoći. Ajd’ uzbrdo, na sprat, naroda kol’ko ‘oćeš, zauzeli i skupštinsku salu, sva sedišta, napred, za predsedavajućim stolom, tri starije povezane žene. Produžimo hodnikom, na drugu stranu, mlađa žena, sa detetom za ruku, izjavljuje se u kameru, Hvala gospodinu Markoviću i nebesima. Uđemo u oveću salu, spojeni dužni stolovi, sa jedne strane građani, sa druge opštinske službenice u te jednoobrazne uniforme. Sa te druge strane gospodin za koga iz prve pogodimo da domaćin Palma, na svakom raspolaganju, samo što se ne izljubismo.
Gospodin Marković odma’ pređe na temu i tematiku, mesne zajednice daju potvrde ko je ugroženo lice, ljudi traže socijalnu pomoć, znači, vidi se potvrda, da li je na spisku, i daje od dve do pet hiljada dinara. Pomoć dobija ko ima više dece, bolesni, oni bez posla, samohrane majke, poznaje 90 posto tih ljudi, zato što stalno dolaze, odlučuje na osnovu vizuelnog izgleda, mnogo brzo to ide, će vidimo, u proseku primi 1500 ljudi za dan. Narod traži razne stvari, ali uglavnom socijalnu pomoć, jer su sve ostalo uradili, puteve, škole, domove kulture…
Jedan se nalaktio na astal, ‘oće bliže gospodinu Palmi, nije dobio neko brašno, advokati skupi, Palma odgovara da opština nije adresa za to, sugeriše službenici da mu uzme podatke, da se proveri. Sledeći, trojica, skoro pa uglas, vele da im ulica nije nivelisana, nageta kontra, službenice pišu, Palma veli, biće rešeno. Iako sve vreme viče pridošlima Izvolte, gospodin Palma stiže i da informiše novinara, socijalna davanja imaju pokriće, postoji odluka Veća, Skupštine grada, u budžetu planirana sredstva za pomoć, to je oko dva miliona dinara mesečno. Novinar na brzinu izračuna, ako je 1500 ljudi, puta minimum 2000, mora biti više, ali ko da sumnja u računicu g. Palme.
Gospodin Marković nastavlja sa izvolte komunikacijom, novinara informiše da ovo nema ni u jednom gradu i opštini, gde građani vide političare samo u kampanji, kod njega drugačije, bilo i više ljudi, dolazili sa strane, sad to više ne može, uveli da tražilac pomoći mora imati bar pet godina prijavljeno mesto boravka. Dok daje podatke, kaže jednoj, koja traži pos’o za sina, da treba sin da dođe lično, bez mnogo priče drugoj ženi odobrava dve, trećoj tri hiljade dinara, jednom sa flasterom preko nosa, kaže, karcinom, stalno dolazi, daje 4000 dinara.
ČOVEK IZ ČIKAGA: Sve se nastavlja, Palma požuruje, Ajmo brže, pa njemu Dačić nije verov’o da za dan primi 1500 ljudi, a svako može da vidi kako to ide, dodaje da su školskoj deci podelili hiljadu rančeva sa kompletnim školskim priborom. Ajmo brže, žena sa dvoje dece, kol’ko, troje, ima muža, nema, dobija 4000, žena sa mužem na minimalcu 3000. Žena bez muža ga pozdravlja, Palma kaže, vidite kako mi daje poljubac, na red dođe povezana baba sa Kosova, Palma pita, Kako je, ona odgovara, Nije dobro, 2000, baba kaže, Hvala Dragane, on nastavlja, Otkad dolaziš, ona će, Otkad si post’o, Palma govori službenici, da joj se obezbede kola za povratak. U sve to pita službenicu sa vrata, koliko, ova informiše, 180, on ponavlja, 180 za pola sata, ajmo brže.
I ide još brže, samohrana majka 3000, jedna što je ostavio muž dobija 3000, drugoj što se presamitila preko stola 2000 za lekove… Gospodin Palma stiže i da informiše novinara da u Jagodini dobio preko 60 posto glasova, da na vlasti sa DS, u opoziciji DSS i SNS, zvali i njih da budu u vlasti, nisu hteli, sve efikasno, poslednja sednica Skupštine trajala šest minuta, pokažu dnevni red, oni kažu da to ne može, pitaju ih, zašto ne može, nisu znali zašto ne može, i šta ima tu da se diskutuje, nema dnevnica, nema plate za odbornike, i ne isplati im se da mlate praznu slamu.
Nastavlja, jednoj ženi odobrava besplatan prevoz za decu, drugoj što pije puno lekova 2000 dinara, starija žena ne može više radi, 2000, on je pita, Kol’ko brinem o tebi, ona odgovara, Pa ima deset godina, naređuje da je kola odvezu kući, ova mu uzvraća, prvo jare što dobijem je tvoje. Palma ko da preču to za jare, viknu, Ajmo brže, karcinom dojke 3000, novopristiglu ženu pita koje lekove pije, ova uze pokazuje glavu, službenica da prevodi, glava, srce, Palma preseče, 2000 dinara.
Sledeća samohrana majka dobi 2000, čovek posle nje, koji se zahvali rečima, Dragane vi ste za Nobela, 3000, Palmu pozvaše na drugi kraj prostorije, vele, čovek iz Čikaga, ima američki pasoš. Palma uze ispita, čovek pokaza pasoš, ‘oće se ženi, 33 godine, trenutno u Jagodini, gde ima stan. Gospodin Palma još ispita, jel’ ima posebne uslove, nema, onda može, u roku od deset dana će mu obezbediti desetak devojaka koje su kandidati za udaju, pa da izabere, da ostavi podatke službenici koja matičar, ona će ga venča. Nastavi sa redovan pos’o, žena sa troje dece, 3000, nervni bolesnik 4000, mlađeg čoveka, koji je tražio novčanu pomoć, uputi da se u ponedeljak javi na građevinu gde će da radi, ovaj pokazuje da mu ruke sitne, gde će on to…
Na red dođe jedna sa 12-oro dece, od kojih Palma jedno izdržava 15 godina, sledeću, sa troje dece, uze pita, šta je dobila, ona reče ranac, i još, dodade da dobila i školski pribor, i još, nastavi gospodin Palma, 8000 dinara odgovori žena, on dopuni da su svi prvaci dobili po 8000 dinara u kešu. Sledeća žena odgovori na svako pitanje tačno, ranac, školski pribor, dobi 4000, Palma podviknu, Ajmo malo brže, prozva službenicu sa vrata, ova se javi sa cifrom, 350, gospodin Marković se okrete novinaru, Šta kažete, 350 za 45 minuta. Novinar sve odobri, Palma jopet viknu, Ajmo malo brže, čovek kome su vidno drhtale ruke, koji je pokaziv’o na otečeno oko, bi upisano 3000, jedna, što dobi 2000, zahvali mu rečima, Živio milion godina, pruži ruku da ga pozdravi, on joj samo odmahnu, uze objasni, da ne misli novinar da on potcenjuje što neće da se zdravi, ne, to zbog virusi i bakterije, samo pazi na viruse i bakterije.
ŠTA PIŠE: Uto bi tišina, gospodin Palma stade gde treba, iz ćoška mu priđoše načelnik Okruga i gradonačelnik, jerbo je g. Marković zbog ti sukobi interesa za sebe uzeo funkciju predsednika Skupštine grada. Bi konferencija za medije, g. Palma u kamere reče, Vidite da je velika gužva, građani traže pomoć, tu su stara i bolesna lica, tu su samohrane majke, sve je manje onih sa infrastrukturnim problemima, jer mi smo to u svim selima i gradu rešili. U 2014. će biti manje sredstava za ove namene, jer će u ovom gradu biti zaposleno dosta ljudi, imaju italijansku fabriku, stiže još jedna, Rusi će potpisati ugovor, doći će još… Još jedna informacija, u ponedeljak će biti podeljeno po 1200 evra za novorođenu decu, natalitet je veći, očekujemo još više… To je to!
Gospodin Palma nastavi sa redovni radovi, privedoše jedva živu stariju ženu, uze da pomogne i domaćin, odma’ reši slučaj, dajte joj 3000 pa da ide, i odvezite je kući. Novinar zamoli g. Markovića za malo razgovora u četiri oka, pređosmo u odaju predsednika Skupštine, dugačak sto, velika "Pireli" guma, tigar u bronzi na stolu, veći pliš tigar u vitrini, tri u steg zastave, na nahtkasni poslednji broj "Vremena". Novinar uze pita, g. Palma odgovara, očekuje da nova vlada da dobre rezultate, da se napravi platforma za Kosovo, da međunarodna zajednica primenjuje iste aršine, za ovi nekoliko meseci nije naš’o nijednu manu gospodinu Tomislavu Nikoliću.
Novinar nastavi pita, koliki budžet opštine, g. Palma odgovara, 2.700.000.000 dinara, budžet pune iz izvornih prihoda, do para dolaze od komunalija za izgradnju objekata. Novinar upita, da li su u taj iznos, pored plata, i socijalna davanja, pare za mladoženje, decu, basplatno more, junice, žirafe… Palma odgovori da imali 20 hektara opštinske zemlje, koja bila utrina, prodali po visokoj ceni, pa pare od komunalija, pa tu štednja, članovi Opštinskog veća ne primaju nadoknadu, odbornici ništa, članovi upravnih odbora ništa, to je 10 miliona mesečno uštede. U Jagodini dobio 60,66 posto glasova, u rodnom Končerevu 95 procenata, 3 posto nevažeći, samo 2 posto glasalo za druge kandidate, što je svetski rekord, to je pokazatelj da li se dobro radi. Bio im i državni revizor, ništa nisu našli, sem da su nezakonski povećali plate u vrtiću.
Novinar neće miran, pa zar sve u 2,7 milijardi dinara, i plate, i izgradnja, bolesni, đaci, mlade i mladoženje, junice, žirafe… Gospodin Palma ponovi o štednji, da imaju i donacije, pa pare od izgradnje objekata, izvadi papir, upita šta piše, novinar uze čita, Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Palma upita, kol’ko para, novinar pročita 11.340.881,85 para, bi i pitanje, Jel’ to puno para, novinar se složi da to puno para, da datum od juče, da papir potpisali načelnici uprave. Palma povuče papir, svuda potpis, kod njega nema šanse za grešku.
Gospodin Palma nastavi da imaju trudnice, svakoj godinu dana po 12.000, doneli odluku za bračni parovi koji dobiju treće dete, u slučaju da ne rade, u roku od 15 dana jedan bračni drug dobija pos’o. Novinaru se ote, gde dobijaju pos’o, g. Palma odgovori, u ove fabrike. Onda novinar pređe na veća pitanja, reče da g. Palma im’o prilike, mog’o bude ministar, veći od ministra, a nije, a pitanje, da li bi Srbija mogla da funkcioniše tako dobro kao Jagodina. Gospodin Palma odgovori da to ne bi moglo generalno, ali se taj socijalni program primenjuje u opštinama gde su u vlasti, Kruševcu, Vrnjačkoj Banji…
Onda novinar postavi još veće pitanje, jeste da je g. Palma rek’o da je životni fakultet najveći fakultet, ali da nije poželeo da i tako verifikuje svoje znanje, eto i na primer g. Tomislav Nikolić je post’o master ekonomista. Gospodin Palma i na to odgovori, nikad nije im’o želju da završi fakultet, jer nikada nije planirao da se zaposli negde gde se sistematizacijom traži diploma, bio je preduzetnik, sad političar, a tu diploma ne treba. A mog’o je da završi ne zna koliko fakulteta.
Gospodin Palma odgovori i da se on nikad ne bi rukov’o sa Tačijem, kao što se nije rukov’o ni sa predstavnikom homoseksualaca u emisiji na "Pinku", ni pre, ni posle emisije… Bi i pitanje, pa zar u Jagodini nema niko ko je protiv njegove politike i delovanja, odgovori da ima, ali da ti nisu informisani. Novinaru se javi i pitanje ko se od političara, Tadić, Dačić i ostali, najbolje vlad’o na koncertu u Jagodinu, g. Palma odgovori da on nije pravio koncerte za političare, niti ih je pitao koja pevačica im se sviđa, nego oni to kao dobri gosti nisu ni komentarisali. Ove godine je u Končarevu, za krsnu slavu sela, bio Goran Bregović sa orkestrom. Novinar iznese da Bregović košta 50 000 evra, g. Palma se nadoveza, ma kakvi, ništa nije uzeo, Bregović bi se uvredio da je hteo da mu plati, jedino su platili putne troškove za dve sestre iz Makedonije. I ne samo da je Bregović pev’o na koncertu, nego im je pev’o i tokom večere. Nije valjda pev’o i tokom večere, jeste, ponovi se g. Palma, pev’o nam je i tokom večere.
POZADINCI: To je bilo to, što rek’o g. Palma, novinar zamoli za jedno slikanje za uspomenu i dugo sećanje, bi baš to slikanje, novinar se primače, bez da pređe granice pristojnosti, gospodin Palma pogleda pravo, sa upletenim prstima ispred sebe. Pade naredba da ekipa "Vremena", jedan plus jedan, ima d’ide na radni doručak, pa posle da se vrati, jerbo u posetu dolazi delegacija Hrvatskih studenata, koja izrazila želju upozna g. Markovića Palmu.
Novinar, od taj narod koji je popunio i stepeništa, jedva nađe izlaz, vodič nas upravi u restoran "Tigar", koji je bio u sastavu zoovrta istog imena. Kako stigosmo šef restorana nam pokaza sto, reče šta ima na jelovnik, okrenu telefon, pre radnog doručka ima da bude radni obilazak "Tigar" zoovrta. Povede nas mlado i samo tako edukovano devojče, slonova nema, ali ima od slonovi sive, sa pogođene bele kljove, figure, pa redom ima, medvedi mrki, pume, i ostalo u kavezi, sve do nove i spratne zgrade sa zeleni itison stazom. Uđosmo, kad unutra, žirafe, Jovanča i Ema, koje g. Palma skoro i otoič venč’o. Pitamo devojče mlado, ima li šta novo, glede žirafa, veli jok, još u fazi zbližavanja, ne može to odmah.
Na red dođe tigar, labudovi beli, labudovi crni, sitna živina, sve do majmuna. Na red dođe i radni doručak, sitan roštilj, koji je bio takav da je fotoreporter odust’o od petak posta. Naravno da je šef restorana im’o pita da li je gospoda zadovoljna, i im’o kaže da sve kvalitetno zato što u nji’ nema mrzne meso, sve sveže, gospodin Palma to ne dozvoljava, nema se mrzne meso, tri puta dnevno obilazi.
Vratimo se do zgrade opštine, hodnici ko tuljac, ona sala ispražnjena od građani, prijem za studente iz Hrvatske, koji zatražili vide g. Palmu. Gospodin Palma u stojećem stavu sve pozdravi, predstavi se, pobroja goste, upita, Sve muškarci, ovi odgovoriše, Ali tradicionalisti. Onda g. Palma reče da eto danas malo prima građane koji traže pomoć, nešto između 1500 i 1800. Reče i ličnu kartu opštine, šta sve Jagodina ima, da imaju najbolji socijalni program u Evropi, đaci besplatan prevoz, seljaci u Beč, učenici besplatno more, besplatan ranac, školski pribor…
Predstaviše se i studenti, uglavnom iz Dalmacije, rekoše da su krenuli na Zlatibor, gde Konferencija studenata Evrope, bili u nekoliko srpskih gradova, hteli i u Jagodinu, za koju čuli da je dobar primer. Student što podnese referat reče, Svaka vam čast. I gospodin Palma pohvali studente, dade im test pitanje, Koliko vremena treba da se popiju tri tablete, jedan student odgovori, Sat vremena, g. Palma odluči da je odgovor tačan. Onda g. Palma reče da imaju i program za ženidbu i udadbu, gde daju 3000 evra za stimulaciju, vodiš ljubav, a to ti se plaća. Pa gospodin Palma upita studente, kakav je njihov stav o Pozadincima, ovi slegoše ramenima, on se dopuni, To su pederi, ovi odgovoriše da su svi muškarci, ali nisu Pozadinci. Gospodin Palma na to dade svoje slaganje, Ja imam psihologiju, odmah vidim, nijednoga nisam zapazio.
Za kraj gospodin Palma reče, To je to, mora nastavi prima građane, popodne ide u Skupštinu Srbije da glasa za bolje sutra svih građana. Bi zajedničko slikanje, svi u "Tigar" na ručak, svima majica FK "Jagodina", i dogodine da ih dođe 50, pun autobus, da budu njegovi gosti. Za rastanak g. Palma upita, bave li se sportom, jok, ne stižu. G. Palma reče da se on bavi, ali mu niko ne veruje, pa ko da nešto viknu, pred njega istrča opštinska službenica koja poče da izvodi te karate udarce, a g. Palma lahko da se brani. Bi još tih pljus, pljus udaraca i lahkih odbrana, priđe i pozamašna uniformisana službenica, dohvati jednog od studenata i džudo zahvatom ga otrese o pod. Ajd’ sad svi na ručak, komandova g. Palma.