Dvanaesti je maj, dan Svetog Vasilija Ostroškog. Od početka godina pa do epidemije virusa korona, u Crnoj Gori se održavaju litije. Njihova silina i brojnost nisu jenjavali. Prvi sastanak predstavnika Mitropolije crnogorsko-primorske i Vlade Crne Gore održan je samo dva dana pre nego što će biti donete i prve mere za zaštitu od širenja kovida-19.

Dijalog prestaje do daljnjeg, kao i sva javna okupljanja. Situacija je uglavnom bez većih trzavica.

Za razliku od Srbije, crkvene službe u Crnoj Gori za vreme vaskršnjih praznika zbivale su se iza zatvorenih vrata, bez prisustva vernika. Tamošnje Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolest dalo je 12. maja saglasnost za još jedno ublažavanje mera – ukida se zabrana kretanja, zabrana unutrašnjeg saobraćaja, a najavljuje se otvaranje tržnih centara, kafića i plaža. Već danima nema novih obolelih, a tog dana broj aktivno obolelih u Crnoj Gori je deset.

Mitropolit Amfilohije šalje 11. maja pismo premijeru Dušku Markoviću u kome gde traži novi sastanak za razgovor o spornom Zakonu.

HRONOLOGIJA IZ UGLA HAPŠENOGA

Dvanaesti je maj, sedam ujutru. Sveštenik Slobodan Jokić, nikšićki arhijerejski namesnik, služi liturgiju. Od 1996. godine proslava Svetog Vasilija traje po nedelju ili dve, održavaju se izložbe, predavanja, litija ide kroz grad… Ove godine, naravno, toga nema.

"Dan pre, mere su ublažene, pa smo nakon skoro dva meseca mogli da služimo liturgiju sa narodom. Kako bismo ispoštovali mere, služili smo dve liturgije, jednu u 7, drugu u 9 sati", govori za "Vreme" Slobodan Jokić opisujući kako je počeo dan. Na ulazu u hram nalazi se asepsol, vernicima se dele maske, sveštenici upozoravaju da mora da se drži distanca, jedan čovek na deset metara.

Dogovor je da nema litije i da mitropolit Amfilohije i vladika Joanikije to ponovo naglase prisutnom narodu, pre odnosno nakon molebana koji je predviđen za šest popodne. "Nije bilo javnih, ni privatnih poziva. Litija se inače priprema mesec dana, štampamo plakate, ide poruka preko medija…", priča Slobodan Jokić. Vladika Joanikije, na besedi tog jutra, ponavlja da se ove godine neće organizovati praznična litija.

Već u pet popodne ljudi počinju da se okupljaju, puni se hram, puni se trg. "Dobijamo informacije da reke ljudi dolaze iz grada. Kada mitropolit i vladika prilaze, narod počinje da viče ‘ne damo svetinje’ i ‘hoćemo litije’. Ključa. Da bismo predupredili eventualno iskazivanje nezadovoljstva, mi zajedno sa narodom, vođeni njihovom potrebom i ljubavlju, krećemo u litiju. Sve je spontano, idemo bez ozvučenja, sa jednom ikonom", nastavlja on.

Litija je krenula, trebalo je samo proći bez većih zadržavanja. Bira se, na licu mesta, znatno kraća putanja nego što je to inače slučaj. Na trgu velikodostojnici čitaju Jevanđelje i molitvu za zdravlje. "Mitropolit je održao besedu i zamolio narod da se raziđe, što se i desilo, sve je ukupno trajalo oko pola sata. Time smo sprečili opasnost da narod ostane ko zna koliko dugo ispred hrama, što bi bio veći rizik nego što smo krenuli sa njima, a s druge strane, nismo ni znali kako će ljudi da reaguju, mi smo se odazvali kao pastiri naroda da idemo u litiju", kaže Jokić.

Deluje kao da se dan mirno privodi kraju, a dvadesetak sveštenika odlazi na posluženje u eparhijski dom. Ubrzo, ispred doma se parkiraju tri policijska vozila. U medijima se već pojavljuju vesti da tužilaštvo traži hitnu reakciju zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima. Inspektor ulazi, uručuje poziv i kaže svešteniku Slobodanu Jokiću da moraju da pođu policijskim službenim autom.

Počinju pregovori, narod se ponovo okuplja, vladika i sveštenici traže da idu peške, policija insistira na službenom automobilu, advokati tvrde da to nije po zakonu. Kasnije će jedan od branilaca Sava Kostić tvrditi da je bilo reč o "nepotrebnoj demonstraciji sile", kao i da prostorija u kojoj su sveštenici bili nije zadovoljavala uslove u skladu sa merama, kao i da policija, kada su videli da se na ulicama okuplja veliki broj građana, "nije profesionalno reagovala", s obzirom na to da su za vreme Vaskrsa redovno bili prisutni na istoj lokaciji. Vlast je poručivala da niko ne sme biti iznad zakona.

Uglavnom, okupljeni građani blokiraju kapiju, čuje se "ne damo vladiku" i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. "Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima – ne znam šta se događa. Dobijam telefonski poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu", nastavlja Slobodan Jokić.

Tokom noći vladika i nikšićki sveštenici daju izjave kod inspektora. Čekaju da ih ispita tužilac i odredi da li će ih zadržati. Kako je već ranije imao problema sa srcem, Slobodanu Jokiću je vrlo brzo pozlilo. Te noći dva puta odlazi, u pratnji policije, u bolnicu na terapiju i vraća se u kancelariju policijske stanice. Svi ostali, sedam sveštenika i vladika, već su u pritvoru, u podrumu zgrade.

Sagovornik "Vremena" daje tužiocu svoju medicinsku dokumentaciju. Uhapšenim predstavnicima SPC i njemu određuje se pritvor od 72 sata. Slobodanu Jokiću i dalje nije dobro, ponovo ga policija vodi u bolnicu zbog problema sa srcem. Dok vodimo razgovor, čeka da ga prebace u Podgoricu i u trenutku kada nastaje ovaj tekst, leži u Klinčkom centru glavnog grada Crne Gore.

U međuvremenu su, kako kaže, policajci u noći 15. na 16. maj ispratili vladike i sveštenike, samo je on ispratio policiju iz svoje bolničke sobe.

Osnovno tužilaštvo u Nikšiću podiglo je optužnicu protiv devet sveštenika Srpske pravoslavne crkve (SPC) zbog krivičnog dela "nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti", za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora do godinu dana.

BORBA NEPRESTANA

Premijer Crne Gore Duško Marković opisao je situaciju ovako: "U prethodna dva dana u više naših gradova došlo je do masovnog kršenja zdravstvenih naredbi i mjera koje su propisali nadležni organi za suzbijanje epidemije virusa korona. Sve što smo postigli za tri mjeseca predanog rada i zajedničkih odricanja, sada je dovedeno u pitanje", tvrdeći dalje da je SPC pozvala građane na javno okupljanje zbog "navodnih verskih potreba", te da je reč o "gruboj političkoj destrukciji usmjerenoj protiv države, njenih institucija".

Dok su sveštenici bili zatvoreni, u više gradova Crne Gore održavani su protesti. Građani su blokirali put Berane–Andrijevica, policija je suzavcem razbila blokadu. Lakše je povređeno nekoliko policajaca i građana, među kojima, prema tvrdnjama iz Crkve, ima i maloletnika.

Bilo je i drugačijih slika – devojčice iz Nikšića koje daju cveće policajcima, govor vladike Joanikija odmah nakon izlaska iz pritvora, gde on, na zvižduke i povike protiv policije, kaže: "Ne mogu zameriti ljudima koji tu (u policiji) rade jer su se prema meni lepo ponašali. Profesionalno i ljudski su se ponašali. Oni su dio našeg čestitog naroda i pošteno rade i zarađuju svoju koru hljeba i moramo biti realni ljudi, mora se od nečega živjeti." Tek kasnije će kazati: "Sram ih bilo za prebijanje dece i omladine u Nikšiću, Pljevljima i Andrijevici."

Vladika Joanikije je, inače, neko koga bi malo upućeniji u crkvena zbivanja voleli da vide na čelu Crkve jednog dana. Bez prevelikih reči, bez želje da bude u centru pažnje i bez uplitanja u politiku i politikantstvo, ukratko bez mrlje na mantiji. Voljen je u Crnoj Gori i najčešće je onaj glas koji smiruje. Njegovo hapšenje i zadržavanje 72 sata u pritvoru, a da za takvim zadržavanjem nije bilo potrebe, teško da je bio mudar potez vlasti. U nekom trenutku, tokom razgovora sa policijom u vezi sa hapšenjem koje će uslediti, on kaže: "Nikakav problem ja nemam s tim. Mene je ponekad sramota što sam na slobodi, što nisam u zatvoru, s obzirom na sve ono što se događa." To zvuči poprilično autentično.

Ponavljali su crkveni velikodostojnici ovih dana kako "pada strah", dok je vladika Joanikije u nekom trenutku izjavio, što je jedna od njegovih "jačih" izjava kada je u pitanju odnos prema vlasti: "Da se zbližimo, da protjeramo kriminalce, da zavedemo poredak u državi. Svi smo dužni da se za to borimo."

BENZINOM NA VATRU

Kao i Srbija, tako je i Crna Gora prema izveštaju međunarodne organizacije Fridom haus svrstana u delimično slobodne zemlje u kategoriji "hibridnih režima". U izveštaju se kaže da je poverenje u pravni sistem sve manje i da prvi put Crna Gora od 2012. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pregovorima sa EU. Prema istraživanjima, 70 odsto mladih razmišlja o napuštanju zemlje, a više od 55 odsto građana smatra da njihova prava i slobode nisu poštovani.

Izbori dolaze. Milo Đukanović je, u poslednjem obraćanju, svoju retoriku koja je nekada umela da makar zvuči balansirano, zaoštrio do tačke pucanja. Govoreći o novom Zakonu i događajima prethodnih dana, kazao je: "Oteto će opet biti vraćeno Crnoj Gori. Zakon je otvorio pitanje opstanka Crne Gore. (…) Obnovili smo državu. Vrijeme je da obnovimo i crkvu. Ponudili smo rješenje da postoji pravoslavna crkva koja će okupiti sve pravoslavne vjernike. Ako SPC to odbija, biće crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori. Ali onda ćemo mi stvarati crkvu nacionalnih Crnogoraca. Potrudićemo se da takva crkva bude autokefalna i priznata."

Naravno, kao i do sada, insistirao je na međuetničkom sukobu, pomenuvši "okrvavljene formule" i "Crnu Goru na žrtveniku Srbije". Ivica Dačić je odgovorio da je došao kraj crnogorske hegemonije u Srbiji. Ta nam je igra između političara tamo i ovde već poznata – jedni bez drugih ne mogu. Pitanje etničkog identiteta uvek je odlična tema za skretanje pažnje sa kriminala i korupcije i nekih drugih tema. Mitropolit Amfilohije potom izjavljuje da predsednik Crne Gore hoće Crnu Goru da pretvori u satanski zajednicu vodeći je putem smrti i ništavila.

POSLE MENE – POTOP

Iz Crkve najavljuju nastavak litija kada budu dozvoljena okupljanja. Kako uskoro kreće turistička sezona, ukoliko ne bude nekih novi slučajeva virusa korona, trebalo bi i da budu povučene mere zabrane okupljanja. Nakon ovakvog zaoštravanja odnosa i ponovljenog Đukanovićevog stava o pravljenju nove crkve i primeni Zakona, pitanje je nanovo dokle ti razgovori mogu da stignu.

"Ja ne vidim drugi način osim dogovora, uz međusobno uvažavanje. Jednostavno ne vidim. Moramo da se vratimo razgovoru, toleranciji i miru, ne kao floskulama i praznim pričama, već kao autentičnim vrednostima", kaže sveštenik Slobodan Jokić.

Nikšić, kao i većina gradova u kojima su se događala hapšenja i nemiri nisu veliki, ljudi se poznaju, komšije su, deca im idu zajedno u škole. Stalno rasplamsavanje sukoba, stalna podela na "nas" i "njih", koji po različitim linijama podele forsiraju i režim u Srbiji i režim u Crnoj Gori pokazatelj je njihove, malo je reći, nebrige za društva država kojima vladaju godinama. Jer, jednom će proći i njihovo vreme, a u amanet ostavljaju nepodnošljiv jaz. Čak i kada su podele na kojima rade veštačke, one postaju neprijateljstva koja zadiru u lično, u egzistencijalno. Svi važni društveni akteri treba tome da se odupru.

Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, odnosno njenim predstavnicima, imali su oni tokom ovih decenija razne sporne izjave, a odnos sa vlastima bio je promenljiv. Poslednjih godina, međutim, iznedrila je veću grupu sveštenika čija su retorika i dela na korist društva i Crkve čiji su deo, odnosno na korist suživota, bez negiranja sopstvenog identiteta. Ispostavilo se da su takvi tvrd orah jer najčešće uspevaju da izbegnu igru piromanskog nadgornjavanja.