Na samom početku jula, tek što je preuzeo dužnost gradonačelnika Beograda, Aleksandar Šapić je za gradskog menadžera imenovao Miroslava Čučkovića, doskorašnjeg predsednika Gradske opštine Obrenovac. Iako ima dinamičnu političku biografiju, u najvećem delu Srbije (van Beograda) Čučkovića pamte kao čoveka u čijem mandatu je 2014. godine Obrenovac zadesila bujična poplava katastrofalnih razmera.

Sudbina je htela da 5. jula, samo nekoliko dana pošto je Šapić obavestio javnost da će Čučković u buduće brinuti o ravnomernom razvoju grada, Beograd zadesi veliki pljusak i da mnogi delovi starog i dobar deo Novog Beograda budu – poplavljeni. Deo javnosti ovo je protumačio kao prst sudbine ili Čučkovićevu karmu – Tviter su preplavili komentari na njegov račun, a poplave su tumačene kao posledica njegovog prvog radnog dana na novoj poziciji. Istine radi, pošto će već biti zadužen za ravnomeran razvoj, mora se priznati i da su se te beogradske poplave s početka jula prilično ravnomerno rasporedile po Beogradu. Jednog dana, kada meteorolozi budu izučavali višegodišnje prosečne temperature za jul, ovaj mesec će, bar po onome što sada vidimo i osećamo, biti najtopliji. Pa ipak, od tog 5. jula kada su Beograd zadesile poplave izazvane pljuskom, do danas, malo-malo pa se negde nešto izlije, pukne i preplavi. Najsvežiji primer je propadanje dela kolovoza i pucanje cevi koje je izazvalo poplavu u centralnim gradskim ulicama: Kraljice Marije, 27. marta i u Bulevaru kralja Aleksandra.

Prema zvaničnoj biografiji, Miroslav Čučković rođen je 1979. u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je u Obrenovcu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu sa ocenom 10, smer elektroenergetski sistemi. Od 2004. do 2009. godine bio je predsednik kompanije “Kolubara univerzal”, a član UO Jata od 2007. do 2009. godine. Odbornik u Skupštini Beograda bio je u dva mandata, 2005. i 2008, oba puta kao odbornik G17 plus i naslednika ove partije, Ujedinjenih regiona Srbije (URS). U drugom mandatu izabran je za člana gradskog veća (2008–2012). Bio je predsednik regionalnog odbora G17 plus Beograd i član Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije.

U junu 2015. prešao je u Srpsku naprednu stranku. Na pitanje dnevnog lista “Danas” da li je to uradio kako ne bi bio smenjen i kako se ne bi dovela u pitanje njegova odgovornost tokom poplava 2014. godine, Čučković je istakao da je reč o “budalaštinama”: “Privukla me je jaka državna politika, borba protiv korupcije i kriminala, za šta je dokaz i to da je obnova Obrenovca protekla bez ijednog prizvuka bilo koje afere. Zahvaljujući premijeru Aleksandru Vučiću, imamo državu koja je lider u regionu, poštovana od svih i u kojoj se sve to može direktno pokazati na novčanicima građana”, rekao je Čučković u junu 2015. godine.

Na funkciji predsednika Gradske opštine Obrenovac nalazi se od juna 2012. Novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić imenovao ga je 1. jula 2022. za gradskog menadžera zaduženog za ravnomeran razvoj grada.

KOJA LI JE TAJNA

Miroslav Čučković je, iako relativno mlad čovek u odnosu na prosek na srpskoj političkoj sceni, političar sa dugim stažom. Prvi put privukao je pažnju javnosti kada je sa svega 27 godina zaseo u Upravni odbor JAT-a. Na pitanje čime je zaslužio tu poziciju, odgovorio je tada kako je JAT-u posvetio tri godine danonoćnog rada. Iako ga je javnost videla kao jednog od glavnih krivaca za to što se u Obrenovcu nije pravovremeno reagovalo na upozorenja o naletu velike količine vode, on je opstao na mestu prvog čoveka ove opštine sve do nedavnog avanzovanja u gradsku vlat. A opstao je Čučković, nedvosmisleno, samo zahvaljujući tome što je već tokom poplava u maju 2014. promenio diskurs, pa od kritičara postao obožavalac Aleksandra Vučića. Tu novu ljubav krunisao je 2015. prevođenjem celog obrenovačkog URS-a u Srpsku naprednu stranku.

Izjave ljubavi spram predsednika Vučića ne prestaju ni dan-danas, pa je tako Čučkovićev Tviter pun objava pohvala predsedniku, a povod se ne bira.

“Jul je mesec strašnog stradanja našeg naroda tokom 20. veka. Gradonačelnik Beograda se danas na ravnoj Romaniji prvi put u istoriji poklonio senima heroja koji su pali za slobodu Srpske. Upravo sa ovog mesta najoštrije osuđujem sramnu zabranu predsedniku Vučiću da poseti Jasenovac”; “Ne znam, uvažena Viola, koliko puta treba da Vam ponovi predsednik: jedini nalog koji dobija je nalog od srpskog naroda, jedina strana na kojoj je strana Srbije! Ne zaboravite: nismo Sava, Vaš omiljeni i nismo pokret kreni-napuni svoj džep Vašim novcem, za Vaše interese. Doviđenja”.

“Državnik i domaćin”, neki su od poslednjih tvitova u kojima Čučković veliča Vučića. Ovaj poslednji prati i fotografija televizijskog ekrana na kom Vučić, gostujući na TV Pink, stoji ispred table na kojoj je prethodno ižvrljao mnogo toga nečitkog, ali se razaznaju koliko-toliko čitko napisane reči “struja” i “gas”.

No, ovo je Čučkovićeva nežna strana, dok na Tviteru ume i da se naljuti: “Novinarka Istinomera iz Obrenovca ponovo na Skupštini provocira, samo ovaj put nema skrivenu kameru u torbi kao voajer psihopata. Lažomeri!”, napisao je na svom Tviteru krajem novembra 2016. godine, a meta mu je bila novinarka Jasmina Prodanović, koja iz ovog grada izveštava za portal Istinomer.

Čučković misli da je Vučić “jedini slobodarski predsednik na Balkanu”, ali i da je na prošlim izborima ostvario istorijsku pobedu: “Savo fon Kramon u nastavku akcije kako da opravdam sve dolare uložene u njega. Pa najbolje bestidnim napadima na Vučića, jedinog slobodarskog predsednika na Balkanu”.

Divljenje prema predsedniku Srbije nema granica. Čučković tako pita: “Koliko je samo strpljenja, sposobnosti i dobrote u ovom čoveku”, napisao je na Tviteru u junu, a povodom vesti da će Vučić primiti radnike Fijata.

GALANTAN ODLAZAK

Čučkovićev dolazak na mesto gradskog menadžera Beograda malo ko je očekivao. Štaviše, poslednji potezi koje je povlačio kao predsednik Opštine Obenovac govorili su da ne planira nikuda. Sada se čini da sprema naslednika, i tu priča postaje još čudnija. Krajem maja ove godine Čučković je imenovao bivšeg v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića za svog pomoćnika zbog, kako je naveo, zasluga za taj grad dok je bio na čelu EPS-a.

Ali, dok je bio u URS-u, nije bio u ljubavi sa istim tim Grčićem: “Kada bih morao da biram da sa vama umrem ili da živim sa strašilima iz pečenjare, biram da umrem. I kada kaže Grčić da sam ja lažni predsednik, o tome ćete odlučiti vi, a ne on. Zato što oni vole da im se ljudi ulizuju, da ih mole, da kleče. Srbija nikad ni pred kim nije klečala, pa neće ni pred njima”, govorio je Čučković dok je bio član G17 plus, podsećaju mediji.

SMEŠNA STRANA ČUČKA

Po sopstvenom priznanju, prekršio je Zakon o bezbednosti saobraćaja time što je na novootvorenom auto-putu “Miloš Veliki” vozio znatno brže od dozvoljenih 130 kilometara na sat.

“Nakon završetka svečane ceremonije, mi smo u 19.41 tačno krenuli iz Ljiga i ovde smo na našem trgu u 20.05. Eto, to vam je najbolji dokaz koliko ovaj auto-put znači, pre svega za ove (decu) koji se igraju na ovom trgu i to predstavlja sigurnu budućnost za sve njih. Posebno za one ljude koji imaju posla ka Zapadnoj Srbiji”, kazao je Čučković za TV Mag. Iz njegovih reči proizilazi da je odmah po otvaranju novog auto-puta prekršio Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima time što je vozio znatno brže od dozvoljene brzine.

Beogradski mediji su već primetili da osim auto-puteva kojima juri, ima i originalne ideje. Tako je predložio da se novi most preko Save, na Koridoru 11, nazove “Most prijateljstva predsednika NR Kine Si Đinpinga i predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.

I tu ne možemo a da se ne vratimo na njegov Tviter nalog, ovog puta na fotografije. Sada se već može napraviti nekakva kolekcija poput čuvenih slikovnica “Maja”. Ali, umesto “Maja na letovanju” ili “Maja je izgubila kucu”, imali bismo naslove: “Čučko čisti sneg”, “Čučko mesi kolače”, “Čučko i tašta”. Međutim, ilustracije nisu ni lepe ni atraktivne poput onih u slikovnicama. Na primer, “Čučko čisti sneg” je fotografija sa njegovog Tviter naloga na kojoj se jasno vidi sneg koji je napadao više od jednog metra, pa je na kolovozu malo utaban, a Čučković iznad slike mrtav hladan napiše: “OČIŠĆENO!!!”

Prošlog leta častio je Obrenovčane besplatnim ulazom na bazen, a umesto da obiđe neko gradilište (Obrenovac je najveće gradilište u Srbiji, kaže on), rešio je da na bazenu pravi “kolače po receptu svoje bake, za mališane”. Mogli bismo sada da opisujemo slike nadugačko, ali da prekratimo muke čitaocima: pravio je uštipke, nisu narasli, zagoreli su. Deca su ih uzimala. Ne vidi se da ih jedu.

Epizoda “Čučko i tašta” mogla bi se zvati i “Čučko krca orahe”. Mladi političar dugog staža na vlasti okačio je fotografiju iskrcanih, a bogami i očišćenih oraha uz prateći tekst: “‘Da budeš bar od neke koristi i ti’, u potpisu – gospođa TAŠTA”.

SIMBOL I INSPIRACIJA

Zahvaljujući poplavama iz 2014, Čučković je, izgleda, postao ekspert za elementarne nepogode, ali i simbol istih. Krajem juna, kao da su slutili da Čučković postaje “krupna riba” u gradskoj vlasti, kompanija Demagog studio predstavila je video-igru “Highwater” u fiktivnom gradu koji je rađen po uzoru na Beograd, te tako u trejleru možemo videti upečatljive zgrade novobeogradskih blokova i Geneks kula koje vire iz vode posle velikih poplava. Igra je, prema rečima autora, inspirisana poplavama iz 2014.

Sam Čučkovič je 5. jula ove godine, nakon onog pljuska koji je poplavio Beograd, Tanjugu rekao: “Tolika količina kiše koja je u kratkom roku pala je nešto što je napravilo probleme ljudima, mi smo to imali u 2014. godini i pet puta i sedam puta više po kvadratnom metru, ali tada je stradala gotovo cela Srbija, ovo se sada sručilo na manje-više nekoliko opština i napravilo problem tim stanovnicima.”

Manje-više, opšte je mesto da kad padne velika količina kiše, to napravi problem onima koji žive tamo gde je pala kiša. A još je opštije mesto da redovno održavanje gradske infrastrukture predstavlja osnovnu prevenciju. Jer, jedno je kad bujična poplava nastane zbog ogromne količine kiše koju akumuliraju reke, što se dogodilo Obrenovcu, a nešto sasvim drugo kad letnji pljusak zapuši šahte u delovima grada koji nisu ni blizu reci.

No, o kakvom je ekspertu reč najbolje govore sada već legendarna svedočenja Čučkovićevih saradnika da u maju 2014. nije dozvolio uključivanje sirena za uzbunu “da se ljudi ne bi uspaničili”. Uspeo je da ne uznemiri Obrenovčane sirenama, ali ih je zbog takve njegove odluke danima evakuisala vojska čamcima i helikopterima, a koliko je ljudi stradalo, ne zna se ni danas. Spekuliše se brojem od oko 50 ljudi, a i tada smo imali prilike da čujemo jezive “argumente” da nisu svi stradali u poplavi, nego: “Ako je neko srčani bolesnik pa se uplašio poplave i preminuo od srca, da li je i on žrtva poplave?” (A. Vučić, maj 2014.)

I tu zapravo sve u vezi sa Čučkovićem prestaje da bude smešno, pa čak ne ostavlja mesta ni za podsmeh. Dovoljno je samo ući u medijske arhive iz maja 2014. i podsetiti se razmera nesposobnosti, nebrige i neznanja. Da, bujične poplave jesu često neizbežne i ostavljaju posledice, ali ne moraju da budu onolike kolike su bile. Ne moraju nužno da stradaju ljudi, kuće i domaće životinje. Ne mora da ostane u vazduhu pitanje da li je Obrenovac žrtvovan da bi se spasao TENT. I na kraju krajeva, ne sme čovek kog javnost smatra najodgovornijim za sve što se dogodilo da napreduje u političkoj karijeri. Danas, osam godina kasnije, ne bi smeo da bude gradski menadžer, već, u najboljem slučaju, ako izbegne krivičnu odgovornost, mogao bi da radi neki “posao u struci”. Ako se uopšte seća kako to izgleda.

Sve u svemu, da je Beograđanima neko pre samo tri nedelje rekao da će Gorana Vesića (iz prvog mandata) praviti od blata, ne bi verovali. Ali eto nas, eto Čučkovića.