Carine na ugljen-dioksid
foto: marija janković
Dekarbonizacija i šta ona donosi
Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije
Drugim rečima, ovaj mehanizam predstavlja uvođenje neke vrste carina na određene, unapred propisane proizvode uvezene iz zemalja gde se ugljen-dioksid prekomerno emituje.
Posmatrano bez CBAM-a, do sada su u svetu u primeni dva mehanizma cene emisije ugljenika. Jedan je Sistem trgovine emisijama (ETS), koji se primenjuje u Evropskoj uniji od 2005. godine, podeljen u nekoliko faza – danas je u toku četvrta, koja će trajati do 2030. godine. Mehanizam funkcioniše na način da se limitiraju ukupne emisije, koje se regulisano postepeno smanjuju, a emiteri kupuju ili dobijaju emisione dozvole kojima mogu trgovati. Drugi mehanizam su karbon takse, koje funkcionišu na način da se cene emisije ugljenika određuju unapred za neki vremenski period. Oba mehanizma imaju svoje prednosti i mane; prvi daje dobre rezultate na duže staze, ali ga je teže implementirati, a i može biti neizvestan na malim tržištima emisionih dozvola, koja nisu likvidna, kakvo je srpsko, dok se drugi brže i lakše primenjuje, ali je manje efikasan.
KORENI CBAM–a
Mehanizam prekograničnog pilagođavanja cene ugljenika, odnosno CBAM, samo je posledica dugogodišnjih napora da se sprovede energetska tranzicija i smanji efekat staklene bašte na globalnom nivou. Iako, treba imati u vidu, borba za bolju životnu sredinu, preuzela je sa implementacijom CBAM neke obrise trgovinske politike, koji do sada nisu bili slučaj u toj meri.
Indirektni koreni ovog mehanizma mogu se pronaći u Kjoto protokolu, međunarodnom sporazumu potpisanom 1997. godine, koji je doduše stupio na snagu tek 2005. godine. Stavljanjem potpisa na ovaj protokol, razvijene zemlje obavezale su se da će smanjiti emisije ugljenika u proseku za 5,2 odsto u odnosu na 1990. godinu. Na nivou Evropske unije – 8 odsto. Sistem trgovine emisijama nastao je upravo kao evropski odgovor na potpisivanje Kjoto protokola.
Jedan od problema CBAM-a na koji svetska trgovinska zajednica upozorava jeste i njegova nekompatibilnost sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Naime, posebne carine koje CBAM predviđa mogu biti shvaćene i kao protekcionističke mere, koje su u suprotnosti sa trgovinskim sporazumima i politikom STO-a. Kada se posmatra region Zapadnog Balkana, odnos CBAM-a i STO-a će biti poseban izazov za one države koje su članice Svetske trgovinske organizacije – Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju. Srbija i dalje nije članica STO-a, a i sami pregovori da postane već duži niz godina nisu u fokusu.
Stoga, sve su jači zahtevi da se CBAM konceptualizuje kao dodatak ETS-u, koji je već prihvaćen kao jedan od nosećih stubova energetske i klimatske politike Evropske unije.
ŠTA JE ZAPRAVO CBAM
Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije.
Suština CBAM-a je dekarbonizacija, koja je sama po sebi jedan skup i investiciono zahtevan proces. Kompanije će prilikom uvoza robe na tržište EU biti prinuđene da kupuju CBAM sertifikate čija će cena odgovarati ceni emisije ugljen-dioksida koja bi bila plaćena da je roba proizvedena unutar granica Evropske unije. Takođe, uvoznici će morati pripremati godišnje CBAM izveštaje, te ih prilagati nadležnom državnom telu države članice u koju se roba uvozi.
Evropska unija se 2019. godine obavezala Evropskim Zelenim dogovorom da će do 2050. godine neto emisije ugljenika povezane sa iskorišćavanjem resursa iznositi nula. Međutim, evropski zvaničnici tvrde da emisije gasova sa efektom staklene bašte povezane sa uvozom robe u EU konstantno rastu, te smatraju da je ideja CBAM zapravo zaštita planete, ali i domaće privrede, s obzirom na neusklađenost ambicija klimatskih politika Unije i njenih trgovinskih partnera.
U prelaznom periodu sertifikati se neće naplaćivati. Međutim, obavezna kupovina sertifikata stupa na snagu prvog januara 2026. godine.
Ako se CBAM bude primenjivao na Srbiju i region Zapadnog Balkana, prema pisanju Balkan Green Energy portala, postoje dve opcije. Da se plaćaju ove carine, putem čega bi sredstva odlazila u budžet EU, ili da se cena emisije ugljen-dioksida izjednači sa cenom emisije u EU ETS-u, čime bi se punio domaći budžet.
Političko, ne energetsko pitanje
Ekonomista Aleksandar Kovačević kaže za “Vreme” da je CBAM “jedan sporni mehanizam u svakom pogledu”, koji je više političko i trgovinsko pitanje, nego energetsko. Pre bilo kakve dalje analize uticaja ovog mehanizma na privredu bilo koje zemlje u regionu, potrebno je razmotriti usaglašenost ove vrste carinskog mehanizma sa propisima Svetske trgovinske organizacije i naročito Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije. Teško je zamisliti da se CBAM može sprovoditi na način da samo izravnava stvarno poresko opterećenje roba i usluga koje su u Evropskoj uniji izložene Sistemu trgovanja pravima emisija ugljen-dioksida, smatra sagovornik i dodaje da politička poruka koju Evropska unija šalje zemljama potpisnicama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora o Energetskoj zajednici može imati dramatične efekte na unutrašnje političke odnose i prekogranična pitanja u regionu.
Kako kaže, primena CBAM carinskog mehanizma na zemlje Zapadnog Balkana i nije bila namera. Naime, u Berlinu decembra 2022. godine Evropska unija i države Zapadnog Balkana usaglasile su se i donele Deklaraciju o Zelenoj Agendi. Dogovorile su da će ZB šestorka postati deo Sistema trgovine emisijama (ETS-a) pre ulaska u Evropsku uniju (što nije neuobičajeno; Hrvatska je prvo postala deo ETS sistema; a države poput Švajcarske i Velike Britanije su članice ETS-a, iako nisu deo EU). Dalje, utvrđeno je da će države ZB-a, dok se budu pripremale za ulazak u ETS sistem, raditi na smanjenju emisije ugljen-dioksida, kako bi izbegle buduću primenu CBAM-a na treće zemlje.
Kovačević objašnjava da konsolidovana EU ETS Direktiva ne poznaje integraciju bilo kakvog separatnog “regionalnog ETS” aranžmana i dodaje da konsolidovana EU ETS direktiva u koju su unete izmene utvrđene istog dana kada je doneta i CBAM Regulativa, utvrđuje da se CBAM mehanizam automatski ne primenjuje na zemlje koje su deo EU ETS.
Ideja o regionalnom ETS-u potpuno se neočekivano pojavila, tako što je jedna berlinska organizacija – German Watch – izbacila u junu 2023. godine dokument koji predlaže formiranje regionalnog ETS-a. Pod okriljem priče o dekarbonizaciji regiona, autori dokumenta istakli su da bi “male” zapadnobalkanske ekonomije prvo trebale formirati regionalni sistem, sa ciljem da u nekoj budućnosti olakšaju sebi pristup EU ETS-u. Dalje, u dokumentu navode da isti stav podržao i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Evropske unije. Kao posledica ovih narativa, javila su se i razmatranja kako će se CBAM primenjivati na Srbiju.
Pored Zapadnog Balkana, ovaj problem se odnosi i na Ukrajinu (koja ima još tvrđi trgovinski sporazum sa Evropskom unijom), Gruziju i Moldaviju. Za prvu se takođe predviđa neki drugi vid ETS-a, dok se za druge dve države ne može jasno ni protumačiti novi potencijalni status.
Sagovornik smatra da bi ulazak Srbije i regiona u EU ETS bio “normalni kooperativni proces” na putu pristupanja Evropskoj uniji, ali da se od prošlogodišnjeg samita u Berlinu izgubilo skoro godinu dana koji su trebali da posluže kao administrativna priprema za pristupanje sistemu. U prvobitno dogovorenom scenariju, kada bi Srbija postala deo ETS-a (ne regionalnih aranžmana koji se danas pominju), bila bi u obavezi da usaglasi svoju politiku sa sistemom i primenjuje CBAM prema trećim državama, koje nisu članice Unije. Na taj način bi trgovina Srbije i Evropske unije bila uređena u skladu sa originalnom namenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Međutim, na poslednjem samitu u Tirani, završenom pre nekoliko dana, Sekretarijat energetske zajednice Evropske unije glasno je zagovarao ideju da Zapadni Balkan ide u regionalni ETS, te da se dalje pregovara oko CBAM-a, zaključuje Aleksandar Kovačević.
