Rezultati su uspešni, a planovi veliki – tako bi se mogao sumirati razgovor sa Marijom Desivojević Cvetković, višom potpredsednicom kompanije Delta Holding za strategiju i razvoj. Uključujući već završeni hotel Intercontinental u Ljubljani, planirana ulaganja kompanije Delta Holding u nekretnine mogla bi znatno da premaše pola milijarde evra u roku od dve godine, kaže sagovornica "Vremena", i dodaje da bi ove investicije značile i zapošljavanje 6000-7000 ljudi tokom izgradnje, i još nekoliko hiljada kada sve bude izgrađeno. No, prema njenim rečima, veći deo ove sume, namenjen investicijama u Srbiju (ukupno 375 miliona evra), ostaje "na čekanju".

"Završili smo hotel Intercontinental u Ljubljani – 21 sprat za 17 meseci, najviša je zgrada u ovom gradu i prve goste prima sredinom avgusta. Počeli smo da zidamo šoping mol u Banjaluci, to bi trebalo da bude gotovo do jeseni sledeće godine. Takođe, kupujemo veliki – nezavršeni – šoping-mol u Bugarskoj, u Varni, i nadam se da ćemo uspeti da ga otvorimo na proleće. To je investicija od oko 70 miliona evra. Ako saberemo Interkontinental u Ljubljani, mol u Banjaluci, i ovaj u Bugarskoj, reč je o otprilike 200 miliona evra", kaže sagovornica "Vremena".

"VREME": Šta je sa sličnim ulaganjima u Srbiji?

MARIJA DESIVOJEVIĆ CVETKOVIĆ: Domaći projekti koji nas čekaju su šoping-mol Delta Planet, hotel Interkontinental sa poslovnom zgradom, naša nova upravna zgrada, kao i Delta Planet, veliki šoping-mol u Nišu – projekat čija je procenjena vrednost oko 70 miliona evra i čija bi gradnja trebalo da počne u januaru sledeće godine. To je oko 375 miliona evra, tako da bi u naredne dve godine trebalo da uložimo skoro 600 miliona evra. Osim što ti novi projekti u Srbiji vrede više od 370 miliona, mnogo je bitnije što bi oni zaposlili 6000-7000 ljudi za vreme gradnje, i još nekoliko hiljada kad se otvore.

Ove najave za Delta Planet na Autokomandi traju već godinama, i ništa se ne događa.

Mi smo taj plac za Delta Planet kupili pre deset godina. To je investicija od 200 miliona evra, i mi smo finansijski bili spremni za nju pre najmanje tri godine. Ali, još čekamo. Uprkos tome što je od tada izgrađeno ili počelo da se gradi nekoliko tržnih centara, Beograd i dalje ima veoma mali broj kvadratnih metara modernih šoping-molova po stanovniku, i može da izdrži još nekoliko molova bez problema. Takođe, Autokomanda je sigurno najbolja lokacija koja može da postoji za šoping-mol. Veličina lokacije, mola, prilazi, taj bi mol odmah podigli na prvo mesto. Zbog toga nemamo ni jednu jedinu dilemu oko tog projekta.

Ni sada, posle tih godina čekanja?

Ne. Otvaraju se mali, lokalni molovi, koji su sjajni projekti, ali ovo je nešto drugo, i po veličini i po konceptu. No, sve ove stvari i dalje stoje. U Ljubljani je gradonačelnik Zoran Janković svake nedelje išao na gradilište našeg hotela i proveravao da li je sve u redu, slao nam fotografije. Kada su čuli da se gradi hotel, ministri u vladi su nas zvali da nam kažu da imamo njihovu podršku. Onda smo gledali hotel u Zagrebu, bila sam na sastanku kod Bandića. On je doveo 30 ljudi iz svog tima i rekao: "Ovi ljudi rade za vas, šta vam treba?"

Kad tako kažete, i ovde se isto to dešava. Samo za strane investitore.

Nama je čudno kada vidimo kako to izgleda i u Banjaluci, i u Ljubljani, i u Zagrebu, a tamo gde prirodno želite najviše da radite i najviše da investirate, tu iz nekog razloga ne možete. No, nama ostaje da se nadamo da ćemo razumevanje na koje nailazimo u regionu, naći i u svojoj zemlji

Šta se zbiva sa drugim delovima Deltinog biznisa? Koliko sam shvatio, kompanija je organizovala dodatni, vanredni konkurs za "Mlade lidere", upravo zato što postoji veliki broj projekata za koje nedostaju ljudi.

Da, od 2012. mi smo taj konkurs – na koje se uglavnom prijavi više hiljada mladih, diplomiranih ljudi koji žele da rade u kompaniji – raspisivali jednom godišnje, u oktobru, da bismo selekciju završili do kraja godine, i da bi ti mladi ljudi počeli da rade u januaru. Ali, ove godine, zbog velikog broja projekata koje otvaramo, shvatili smo da nam treba mnogo više ljudi nego što smo u januaru zaposlili i raspisali smo vanredni konkurs, pa će ti mladi ljudi početi da rade u septembru.

Pošto već šesti put na ovaj način dovodite generaciju mladih ljudi u kompaniju, jasno je da imate pozitivna iskustva. Postoje li neke evaluacije, kako Delta vidi taj program "Mladi lideri"?

Kad jednom uđu u program "Mladi lideri", oni su tu godinu dana, i nakon toga se zapošljavaju na konkretnim radnim mestima. Mi pratimo njihov rad, i svake godine ga evaluiramo. Do sada su zaista svi pokazali da su bili vredni da budu izabrani. Mi njih "bacamo u vatru" odmah, čim dođu u firmu. Devojka koja je glavni arhitekta na hotelu Interkontinental u Ljubljani, investiciji od pedesetak miliona evra, taj projekat je dobila posle manje od godinu dana rada u našoj firmi, kao mladi lider. Šef projekta celog Interkontinentala u Ljubljani je kolega koji sada ima 27 godina, dakle, imao je manje kada je počeo projekat. Mislimo da je za te mlade ljude neverovatno dobro da steknu iskustvo. Znanje im donosi škola, i upitno je koliko je tog znanja upotrebljivo, ali kada dobijaju iskustvo na dnevnom nivou, kada rade stvari koje će njihove kolege da rade za nekoliko decenija – ili nikad – to iskustvo je stvarno neprocenjivo. Ispostavilo se da još nismo pogrešili u tome što smo tim mladim ljudima davali šansu, oni to višestruko vrate. Posle tri-četiri godine vi dobijete odrasle ljude koji su spremni da rade bilo koji projekat, sa zrelošću nekoga ko iza sebe ima 20 godina iskustva.

Koji su to profili ljudi, kog obrazovanja?

Mi u konkursu ne tražimo konkretne struke, tako da nam se javljaju ljudi sa skoro svih fakulteta – od Filozofskog, Filološkog, do onih sa Fizičke hemije, Elektrotehnike, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta. Najveći broj njih dolazi sa Fakulteta organizacionih nauka, Poljoprivrednog fakulteta i Ekonomskog fakulteta, jer je njihova percepcija da se Delta time najviše bavi. Međutim, naše iskustvo govori da to što piše na diplomi uopšte nije u vezi sa onim što će u budućnosti raditi. To, naravno, ne važi za arhitekte i građevinske inženjere, jer oni moraju da imaju stručno znanje, ali za sve ostale pozicije to se ispostavilo kao veoma irelevantna stvar. Ono što oni sa fakulteta dobiju, a mi koristimo, jeste sposobnost da brzo uče. Posebno ove nove generacije koje su stvarno neverovatno informisane, vrlo brzo stiču i veoma su željni novih znanja. Ta "ipsilon" generacija se značajno razlikuje od nas, pre svega u načinu na koji gleda na svet. U vreme kada smo mi išli u školu, imali smo poznato okruženje, televiziju, nekoliko novina i knjige. Opšta kultura je dosta zavisila od škole, na svet smo gledali "uže", naročito mi koji smo odrastali devedesetih u ovoj zemlji. A oni sada gledaju na ceo svet kao na svoju zemlju, granice ne postoje, svi ljudi su im bliski, i ništa im ne znači ako im kažete, na primer, da će na godinu dana otići da žive u Čile, ili na dve godine u Rusiju. Ta širina se ogleda i u sposobnosti prihvatanja drugih kultura, mentaliteta, gledanja na život. Oni nisu ukalupljeni kao starije generacije. Sa druge strane, takođe su veoma nestrpljivi, žele sve i sad, nisu vezani ni za jedno mesto – prošlo je vreme kada dođete u neku firmu i tu čekate penziju, to više ne postoji.

Čime ih onda zadržavate u kompaniji?

Prilikom da mnogo uče i da rade stvari koje na drugim mestima ne bi mogli da rade u tim godinama. Sigurna sam da smo po tome jedinstveni, i da ih to privlači. Ta mogućnost, da oni uče, mnogo im je važnija od materijalne satisfakcije, jer su tako "kodirani" – da što pre stignu tamo gde su zamislili. Oni kod nas dobijaju širok spektar obrazovanja, imaju treninge i obuke sve vreme dok su tu, ubačeni su u razne programe i projekte gde rade kao tim i dobijaju ono što hoće: još više znanja i još više iskustva. A kompaniji donose mnogo – svež pogled na stvari, što je neprocenjivo, veliku energiju i entuzijazam, i naravno, donose rezultate čim počnu da rade na konkretnim zadacima.

A šta su ti novi projekti Delte, koje pominjete?

Shvatili smo da nas u 2017. čeka mnogo inovacija na svim poljima, i da ove inovacije generišu nove poslove. U agraru svake godine radimo nešto novo, i naša ideja je da dovođenjem novih tehnologija, novih znanja, stvari koje ovde još nisu viđene, unapredimo svoj biznis i rezultate, ali i da, kroz ogromnu mrežu kooperanata i partnera, to znanje širimo dalje. To je važna društvena uloga velike kompanije. Naravno da je cilj kompanije da zarađuje, ali to nije jedini cilj. Kompanije moraju da budu odgovorne prema društvu u kome žive i da to društvo guraju napred. Često čujemo da je poljoprivreda budućnost Srbije, ali mi to zvuči demagoški, jer poljoprivreda u stanju u kojem je sada, ne može da bude budućnost – u Srbiji se, nažalost, 80 odsto zemlje obrađuje kao pre 30, 50 ili 150 godina. Međutim, budućnost Srbije mogu da budu savremena poljoprivreda i nove tehnologije, koje ljudima u poljoprivredi omogućavaju velike zarade. Poljoprivreda od pre 100 godina ne može da donese zaradu, i to je i razlog zašto ljudi napuštaju sela – u gradu mogu da zarade bar malo, a na selu ne mogu ništa.

Ove godine smo uveli ovčarstvo, počeli smo da uvozimo francuske ovce Ille da France od pre dva meseca, i planiramo da postanemo najveći proizvođač ovaca do kraja godine u Srbiji, sa centrom u Zaječaru. Takođe, počeli smo da gajimo trešnje, pošto smo jabuke "doktorirali". Veoma malo proizvođača u Srbiji gaji trešnje, i to s razlogom – trešnje su vrlo specifične, osetljive, zahtevaju ogromnu investiciju i još veći trud. Uz to su i neverovatno skupe – treba vam tridesetak hiljada evra da podignete hektar jabuke, a za hektar trešanja oko sto hiljada. Osim investicije, trešnje zahtevaju i veliko znanje, i mi smo dve godine u Čileu učili kako se to radi da bismo sada to znanje primenili ovde.

Takođe, ulazimo polako u "pametnu poljoprivredu", korišćenjem internet of things, interneta i softvera u poljoprivredi. Na primer, pomoću IoT traktor zna tačno kako da seje pšenicu, kada da okrene da napravi sledeću brazdu… Ili, u zemlji držimo merače vlage, koji nam javljaju da li je jabukama potrebno da se pojača zalivanje "kap po kap", ili je potrebno da se zaustavi – tako se ne samo dobijaju bolji proizvodi, već se i štedi voda. Poljoprivreda, kao i druge nauke, veoma brzo napreduje, i cilj je da se ovde donese što više takvih inovacija.

Nedavno je objavljen polugodišnji izveštaj o poslovanju kompanije. Kakvi su rezultati?

Profit pre amortizacije, kamata i poreza – EBITDA – veći je za 45 odsto nego prošle godine. Rezultati su fantastični, i dolaze iz operacija, što znači da operacije rade dobro. Ono gde smo zakočeni su investicije, tako da bi bilo dobro da se i te investicije pretvore u operacije. Za sve bi bilo dobro – za Deltu, za njene zaposlene, za nove zaposlene, ali i za državu, jer bi Delta platila više poreza. Za prvih šest meseci uplatili smo oko šest milijardi dinara u budžet. Zar nije državi bolje da uplatimo 20 milijardi? Kada smo gradili Delta siti, tamo je unaokolo bila samo ledina. Pogledajte kako sada izgleda – A blok, gradi se na sve strane, zar nije Beograd sada tamo lepši? Nismo ga mi učinili lepšim, nego to ide samo od sebe, grad se razvija i živi i raste, postaje bolji sa novim investicijama – našim, bilo čijim.

A koliko sudski proces Miroslavu Miškoviću utiče na poslovanje?

Ne možemo da kažemo da ne utiče. Naše poslovanje je bazirano na kooperaciji sa najvećim međunarodnim kompanijama, i na početku je bilo zaista teško. Za nas je velika stvar što nijedan partner nije otišao, što smo, u međuvremenu, dobili nove međunarodne partnere, ali da je lako – nije. Jer, mi svoju energiju i svoje vreme trošimo da objasnimo o čemu je reč, umesto da imamo komercijalne pregovore. Imamo problem i sa tim što predsednik kompanije ne putuje. On je ključna osoba u pregovorima. Dakle, taj proces nam nije doneo ništa dobro, ali, kada kompanija posluje kao sistem – a mi stvarno jesmo sistem – onda se te stvari nekako "melju", i ide se dalje. Mi smo već pet godina u tom stanju, a čak i kada je predsednik bio odsutan, mi smo tada imali rekordne rezultate, i nijedan čovek nije otišao iz Delte za tih sedam meseci. Dakle, Delta je sistem, i ne zavisi od jednog čoveka. To je velika prednost kompanije, da ima ono što se na zapadu zove corporate governance, da ima principe upravljanja, da se zna kako se upravlja, ko upravlja, i čime. Onda ovakve stvari ne mogu da sruše kompaniju. Mogu da je oštete, da je okrnje, da je prodrmaju na kratko vreme, ali tako ozbiljan sistem na čvrstim osnovama, baziran na dobrim vrednostima, što je u biznisu ključna stvar, sa ljudima koji su motivisani i u svakom smislu dobro nagrađeni za ono što rade, ne samo u materijalnom, može da izdrži šta god da se desi.