1. Ponavljaju se upozorenja s vrha države da je nastupila svetska kriza koju niko nije očekivao, mada je u američkoj ekonomiji recesija oficijelno počela u decembru 2007, a po nekim profesorima ekonomije (Karmen Reinhart, ekonomista s Univerziteta Merilend, i Kennet Rogof, nekadašnji savetnik MMF-a), verovatno još u julu i avgustu 2007. Nije bilo nemoguće predvideti ni da će Evropljani posle irskog referenduma odložiti i "beli šengen" i odmrzavanje SSP-a, a odlaganje takvih ciljeva slabi zamah i vladu lišava važnog misionarskog izgovora.

2. Pitanje je šta bi bilo da je manje obećavano, ali loše predviđanje je dovelo vladu u neprijatnu poziciju da već pri izradi budžeta (novembar, decembar) odlaže ili bitno redukuje realizaciju u julu proklamovanih dalekosežnih ciljeva i da smanjuje sopstveni početni zamah. U pristupnom ekspozeu premijera 7. jula obznanjen je cilj da bruto domaći proizvod u naredne četiri godine raste po stopi od oko sedam odsto godišnje, da se u naredne četiri godine otvori najmanje 200.000 novih radnih mesta. Nagovešteno je povećanje standarda stanovništva i smanjenje regionalnih i socijalnih razlika. Podstaknuto je i povećavanje očekivanja privrednika najavom da će primeniti širok spektar podsticajnih mera. Najavljena je modernizacija i izgradnja saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

3. Revizija obećanja nagoveštava komplikacije u socijalnom miljeu. Tripartitni pregovori vlade, sindikata i poslodavaca zapali su u ćorsokak. Čak i iz tradicionalno ćutljive vojske došlo je upozorenje da je sistem teško održiv. Smena generala Ponoša "zbog nediscipline" ne umanjuje dramatičnost tog upozorenja.

4. Vladajuća koalicija sa desetak članica teško je upravljiva: pojavljuju se zahtevi manjih stranaka, a bilo je sporova i oko nekih krupnih pitanja kao što je, na primer, ruski sporazum. Na stranu taj spor, ali zar je, na primer, bilo nemoguće predvideti da će izbiti rusko-ukrajinski spor oko gasa? Ako zbog propusta u prošlosti nije bilo uslova za pripremu rezervi gasa, moglo je stanovništvo da bude upozoreno da se pripremi.

5. S druge strane, nedavnu najavu premijera Cvetkovića da će biti ocenjivan rad svakog ministra, pratila je, na primer, izjava iz G17 plus da je predsednik te partije već izribao svoje ministre, a i socijalisti su pozitivno ocenili svoje ministre. To znači da se ponavlja i ona slabost viđena u ranijim vladama, da ministri ne odgovaraju premijeru, nego šefu svoje partije.

6. Aktivnija uloga predsednika države u mirenju razlika i ćudi sigurno doprinosi da vladajuća koalicija ostane na okupu, ali ta njegova intervencija, makar da dolazi samo od njega kao predsednika najjače stranke, predsedničku kancelariju u očima javnosti pretvara u vladin prezidijum, za šta ona nije pripremljena, a nema ni ustavna ovlašćenja, što je već izazvalo kritiku opozicije, a i javna sumnjičenja unutar koalicije (Dinkić). Dugoročno gledano, to potkopava i autoritet vlade koja po Ustavu vodi politiku, i premijera, kome po Ustavu ministri odgovaraju za njegov rad.

7. Iz vladajuće koalicije dolaze uveravanja da vanrednih izbora ne bi trebalo da bude, a da neće biti ni rekonstrukcije vlade. Ne može se reći da je vladajuća koalicija izgubila samopouzdanje, naprotiv, dolaze vesti da ona ima uvid u sondaže po kojima dobro stoji ili bar dobro stoji rejting Demokratske stranke. Možda vladajuća stožerna partija rizikuje da baš na toj tački zapadne u neku vrstu samoobmane, jer meri pogrešan parametar, oslanja se na rejting, a zanemaruje jači indikator koji govori o smanjenju poverenja u državne institucije.

8. Na primer, devizne rezerve Narodne banke Srbije 2008. smanjene za 892,4 miliona evra, bilo je velikog povlačenja štednih uloga. Gubitak poverenja štediša je sada globalna pojava, ali ovde je to dramatičnije zbog svežih sećanja na hiperinflaciju.

9. Nekako izgleda da vladi ne radi sat. Kasnila je sa izradom pravljenja budžeta, za šta su delimično krivi i pregovori sa MMF-om. Politički gledano, vlada je zasad pošteđena kritika zbog toga što je javnost iritirana niskim nivoom rasprava u skupštini i čestim blokadama zakonodavnog rada.

10. Najveći problem je to što stanovništvo nema baš jasnu predstavu o tome šta vlada namerava, može i treba da preduzme radi suzbijanja uticaja krize. Ona nešto očito priprema, konsultuje se s opozicijom, pregovara sa sindikatima, razgovara s privrednicima.

Da to nisu lake odluke, da se s njima mora žuriti i da one nemaju jasan ishod, govore primeri velikih.

Novoizabrani američki predsednik Obama studira i način na koji je Franklin D. Ruzvelt započeo prvih predsedničkih 100 dana, i zaključuje da je Ruzvelt vodio razgovore s američkom javnošću kako bi je pripremio za teška vremena. Obama je čak obraćao pažnju na reči koje je Ruzvelt koristio i na ton kojim ih je izgovarao. Bred Vudhaus, strateg Demokratske partije u kampanji, okupio je grupu od 25 organizacija da bi obezbedio javnu podršku za Obamin ekonomski paket.

Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, u nedelju je, na primer, kritikovao vladu neprikosnovenog Vladimira Putina, zbog toga što se planirane mere za prevazilaženje krize ispunjavaju mnogo sporije nego što je očekivano i mnogo sporije nego što tekuća situacija zahteva.