Dok je 17. februara u privremenoj Skupštini Kosova Hašim Tači proglašavao nezavisnost južne srpske pokrajine i dok se zahvaljivao svima koji su tome kumovali, propustio je da se zahvali Srbiji koja je u tom času međunarodnim organizacijama uplaćivala dnevnu ratu kosovskog duga u iznosu od 100.000 dolara. Zaboravio je da se zahvali Srbiji i na desetinama milijardi dolara koje su u prošlim decenijama investirane u škole, bolnice i puteve koji su izgrađeni na Kosovu i Metohiji, ali i na milijardama dolara rudnih bogatstava koja su nam protivpravno oduzeta tokom UNMIK-ove vojne samouprave. On je zaboravio, ali mi ne smemo zaboraviti.

Samo u periodu od 1961. do 1990. godine, Republika Srbija i druge Republike bivše SFRJ investirale su u Kosovo i Metohiju oko 17 milijardi dolara od čega je Srbija uložila 5,5 milijardi dolara ili 33 odsto; od 1990. do 1992. godine iz Republike Srbije plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na Kosovo i Metohiju preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden; od 1990. do 1998. godine Republika Srbija je preko Fonda za razvoj u Kosovo i Metohiju uložila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka.

U državnom vlasništvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije nalazi se: poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište – 24.500 ha; službene zgrade – 1,24 miliona m²; poslovne zgrade – 145.000 m²; stambene zgrade – 25.000 m²; objekti posebne namene – 4000 m²; drugi građevinski objekti – 750.000 m². Vrednost svih pobrojanih nepokretnosti procenjena je na oko 1,5 milijardi evra 2003. godine. Prema podacima Vlade Srbije 58 procenata imovine na Kosovu i Metohiji pripadalo je Srbima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i preduzećima u državnom vlasništvu.

(PRO)CENA: Samo objekti JP EPS-a na teritoriji Kosova i Metohije vrede više od tri milijarde dolara. EPS i Republika Srbija su i u poslednjih sedam godina imali znatna ulaganja u održavanje i opremu za energetski sistem na Kosovu i Metohiji. Pored toga, EPS od 1999. godine izdvaja između 20 i 22 miliona evra na godišnjem nivou za nadoknade za 8000 radnika koji su 1999. godine protivpravno proterani sa posla. Prema procenama nezavisne revizorske kuće, vlasništvo Telekoma Srbija na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine ovog preduzeća. Ukupna šteta naneta Telekomu Srbija na KiM u poslednjih sedam godina, a na osnovu oduzimanja imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim bivšim radnicima ovog preduzeća, iznosi oko 1,4 milijarde dolara. Knjigovodstvena vrednost imovine JP-a Železnice Srbije iznosi više od 500 miliona evra (7,81 odsto ukupne vrednosti osnovnih sredstava), ali u ovom preduzeću procenjuju da je njena tržišna vrednost zapravo nekoliko puta veća i da iznosi dodatnih nekoliko stotina miliona evra. NIS Petrol–Jugopetrol je do 1999. godine u svom vlasništvu imao 31 objekat (25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu). Vlasnička struktura RMHK Trepča je sledeća: Fond za razvoj 55 odsto, radnici 27 odsto i ostali 18 odsto akcija. Svi zaposleni koji su radili u Trepči u junu 1999. godine (ukupno 3908) primaju naknadu od Republike Srbije za svih proteklih sedam godina. Ukupan dug ovog preduzeća iznosi oko 250 miliona evra, pri tom je Republika Srbija jedan od najvećih poverilaca. Uzurpirano je preko 130 objekata preduzeća PTT Srbija, od kojih su najveći broj zgrade pošta u koje je srpsko preduzeće decenijama ulagalo.

Na Kosovu i Metohiji se nalazi i znatna imovina Vojske Srbije. Knjigovodstvena vrednost vojnog aerodroma "Slatina" kod Prištine iznosi oko 95 miliona evra. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona m² zemljišta na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje na površini od 47.024 m².

Fond za razvoj Republike Srbije ima akcije u više od 160 preduzeća sa Kosova i Metohije, gde u najvećem broju slučajeva ima vlasništvo nad više od 51 odsto kapitala, o čemu je uredno obaveštena Kosovska poverilačka agencija. Ukupna potraživanja Fonda po ovom osnovu su više od 200 miliona evra.

Svetska banka procenila je da rudna bogatstva u južnoj srpskoj pokrajini vrede više od 20 milijardi američkih dolara i da bi početak procesa eksploatacije lignita doveo do otvaranja više od 35.000 radnih mesta. Preko 76 odsto ukupnih rezervi lignita u Republici Srbiji nalazi se na Kosovu i Metohiji.

Spoljni dug Republike Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju iznosi oko 1,17 milijardi američkih dolara. Počev od 2002. godine zaključno sa 31. decembrom 2007. godine, Republika Srbija otplatila je 335 miliona dolara kosovskog duga prema međunarodnim poveriocima. Takođe, ne smemo da zanemarimo ni tzv. unutrašnji dug koji se odnosi na potraživanja preduzeća sa teritorije centralne Srbije prema preduzećima sa Kosova i Metohije koja prema dosad prikupljenim i nepotpunim podacima iznose više od 250 miliona evra.

PRIVATIZACIJA: Otimanje imovine Republike Srbije i srpskih preduzeća već godinama se sprovodi kroz nelegalnu privatizaciju na Kosovu i Metohiji. Model privatizacije koji se sprovodi na Kosovu i Metohiji je direktan atak na Evropsku konvenciju o zaštiti svojine što je u nekoliko navrata bilo tema direktnih razgovora sa predstavnicima međunarodnih organizacija i organa privremene kosovske samouprave. U 30 dosadašnjih privatizacionih "talasa" prodato je oko 300 preduzeća u društvenom vlasništvu, pri čemu je na račun KPA uplaćeno više od 280 miliona evra prihoda. Od ovih prihoda bi 80 odsto trebalo da bude iskorišćeno za namirivanje vlasnika i poverilaca, dok bi 20 odsto bilo iskorišćeno za nadoknadu radnicima privatizovanih preduzeća. Međutim, Srbima koji su bili zaposleni u sada privatizovanim preduzećima na Kosovu i Metohiji, nisu isplaćene naknade iz pomenutih privatizacionih prihoda.

Crnu sliku ekonomije Kosova upotpunjuje činjenica da su zbog visokog investicionog rizika, direktne strane investicije u potpunosti izostale na KiM, a gotovo sva preduzeća u južnoj pokrajini prodata su Albancima sa Kosova i Metohije ili inostranstva. Pored toga, preduzeća koja su do sada privatizovana prodata su po daleko nižoj vrednosti od tržišne. Najbolji primer za ovu tvrdnju je privatizacija Pećke pivare iz juna 2006. godine koja je prodata za iznos od 11,1 milion evra jednom albanskom biznismenu što je, prema objektivnim procenama, iznos koji je 10 puta manji od realne tržišne vrednosti.

NOVI PROJEKTI: Novoosnovano radno telo Vlade Srbije za sprovođenje projekata za pomoć Srbima u južnoj pokrajini ponovo je otvorilo pitanje revitalizacije turističkog kompleksa na Brezovici. Uveren sam da će ideja o ulaganjima u ski-centar na Brezovici naići na odobravanje Vlade Srbije, jer pored izuzetnog ekonomskog potencijala koji bi se ogledao u generisanju visokog profita, razvoj ovog turističkog sistema doprineo bi razvoju celog kraja i otvaranju oko 1000 novih radnih mesta.

Još jedan od novih projekata je izgradnja ski-centra na južnoj strani Kopaonika nedaleko od Leposavića. Ovaj deo Kopaonika se nikada nije dovoljno razvijao iz objektivnih političkih razloga, iako je poznato da su južne padine mnogo privlačnije za skijaše. Izgradnja ovog ski-centra će direktno i indirektno omogućiti otvaranje 1000 novih radnih mesta i uticati na povezivanje centralne Srbije i južne pokrajine, a siguran sam da će omogućiti i znatne prihode lokalnom stanovništvu.