Vojska i politika
Dinkićev guber za Davinića
Vojni budžet za ovu godinu iznosi nešto više od 43 milijarde dinara, u prvih pet meseci uplaćeno je 18 milijardi, a Vojska je ostala dužna dobavljačima pet milijardi dinara
Na sednici Vrhovnog saveta odbrane održanoj početkom meseca predstavnici Vojske Srbije i Crne Gore izrazili su nezadovoljstvo zbog kašnjenja uplata budžetskih sredstava za potrebe Vojske SCG kojim se narušava ukupno bezbednosno i moralno stanje u Vojsci i predložili vladama Srbije i Crne Gore da najhitnije razmotre sva pitanja vezana za finansiranje sistema odbrane, kako bi mogla da se sprovede reforma Vojske.
Nekoliko dana kasnije, načelnik Generalštaba Vojske SCG Dragan Paskaš objasnio je u intervjuu jednom dnevnom listu da je najveći problem u Vojsci teška materijalno-finansijska situacija zbog koje je ozbiljno dovedeno u pitanje dalje sprovođenje reforme, da Vojska muku muči sa redovnim snabdevanjem, da su dugovanja dobavljačima ogromna, da je Jugopetrol zbog neplaćenih dugova obustavio isporuku goriva, kasarni u Smederevu isključena je struja… Za hranu i opremu za vojnike Vojska dobavljačima duguje više od pet milijardi dinara. "Iscrpli smo sve mogućnosti i mere za štednju i racionalizaciju, a ipak smo, nažalost, i dalje na ivici elementarnog funkcionisanja. Drastično je pao i životni standard pripadnika Vojske. Sramota je da nemamo sredstava za redovnu isplatu vojničke plate koja iznosi samo 335 dinara", izjadao se. Kratko rečeno, vojni budžet tesan.
OTVARANJE CRNE KUTIJE: Tvrdnja da uplate u vojni budžet kasne veoma je naljutila ministra finansija Mlađana Dinkića: na konferenciji za novinare održanoj tim povodom rekao je da nije istina da Vojska ne dobija novac iz budžeta, već da oni koji tim novcem raspolažu nisu u stanju da ga pravilno rasporede. "Vojni vrh je sam kriv za položaj u kome se Vojska nalazi, a ne budžet Srbije. Sve obaveze prema Vojsci iz budžeta Republike Srbije redovno se izmiruju." Kako je objasnio, iz republičkog budžeta isplaćivana je svakog meseca jedna dvanaestina godišnjeg vojnog budžeta koji je usvojio parlament. "Nažalost, Vojska je za nas crna kutija i nemamo pojma šta se tamo dešava. Do maja meseca mi nismo znali kako se unutar vojnog sistema raspodeljuju odobrena sredstva, jer smo prebacivali ukupna sredstva opredeljena zakonom, ne znajući koliko ide za plate, hranu, uniforme, materijalne troškove i slično."
Prema Zakonu o budžetskom sistemu, koji je usvojen pre tri godine, predviđeno je da se svim budžetskim korisnicima sredstva uplaćuju preko Trezora Srbije, e da bi se tako ostvarila bolja kontrola priliva i trošenja novca poreskih obveznika. Kako su za "Vreme" objasnili u Ministarstvu finansija, svi javni rashodi utvrđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije realizuju se kroz Sistem trezora Republike direktnim plaćanjima sa računa za izvršenje budžeta. Ministarstvu odbrane SCG je 1. maja ove godine ugašen podračun za redovno poslovanje što je, kako kažu u Ministarstvu finansija, omogućilo "uvid u korišćenje sredstava opredeljenih budžetom za finansiranje Ministarstva odbrane".
SUKOB I POMIRENJE: Tako je otkriveno da se spisak zaposlenih nije smanjio, kako je dogovoreno, jer su se, kako kaže Dinkić, na platnom spisku u međuvremenu pojavili neki novi ljudi. "Zbog toga što su kasnili sa reformom, oni su novac namenjen obnovi opreme, kupovini oružja i povećanju oficirskih plata potrošili za plate onih koji treba da odu iz Vojske." Tako su, kaže, ukupni rashodi za plate uvećani za preko 500 miliona dinara u odnosu na plan. "Očito da su neki bili otpuštani, a drugi primani, o čemu Davinić nije znao ništa. Tada sam ga otvoreno pitao da li on uopšte zna šta rade ljudi ispod njega."
Iako je izneo obilje optužbi na račun Vojske i Ministarstva odbrane zbog sporog sprovođenja reformi i da je zbog toga spreman da uđe u sukob sa celim vojnim vrhom, za samog ministra odbrane Prvoslava Davinića Dinkić je rekao da je on mnogo fin i častan čovek, da je talentovan diplomata i da je mnogo doprineo približavanju Srbije NATO-u, ali da mu vođenje Ministarstva odbrane baš ne ide od ruke jer mu neki od potčinjenih rade iza leđa: "Imam informacije da neki ljudi u Vojsci samovoljno odlučuju kojim redosledom će se slati zahtevi za naplatu, pa se dešava da neko čeka na isplatu godinu, a neko svega 15 dana."
Davinić je objasnio da je reč o različitim podacima o istom – izvršenju vojnog budžeta: "Ministarstvo finansija Srbije ima jednu vrstu podataka, dok računski centar mog ministarstva raspolaže nešto drugačijim podacima. Trenutno usaglašavamo te informacija i iz toga bi trebalo da proizađe zajednički zaključak. To samo znači da između naših ministarstava zaista nema nikakvih problema." U Ministarstvu finansija potvrđuju da stručne službe dva ministarstva "razmatraju sve postojeće podatke", da ih "upoređuju i usaglašavaju" i da je reč o opsežnoj analizi koja je "još uvek u toku". Koliko dugo će trajati, nije rečeno.
Bez obzira na usaglašavanje podataka koje je u toku, Ministarstvo finansija je prošlog petka zvanično saopštilo javnosti da su ministri Dinkić i Davinić "postigli potpunu saglasnost o prodaji nekretnina u vlasništvu Vojske koje ne koristi i da će novac od te prodaje biti utrošen na modernizaciju opreme i poboljšanje standarda vojnih profesionalaca, i o potrebi hitnog uvođenja reda u materijalno-finansijsko poslovanje vojske SCG", kao i da se Vojska "hitno mora ojačati stručnjacima za menadžment i finansije i osloboditi onih nestručnih i neodgovornih koji su i stvorili probleme u upravljanju vojnim finansijama". Istom prilikom "ministar Dinkić obavestio je ministra Davinića da će među najvažnijim prioritetima Ministarstva finansija biti striktna kontrola trošenja novca iz vojnog budžeta, zbog čega je već upućena budžetska inspekcija da prekontroliše dosadašnje materijalno-finansijsko poslovanje vojske". Prevedeno na svakodnevni jezik, "hitno uvođenje reda" znači da će se Vojska ubuduće pružati samo onoliko koliko joj to dopušta budžetski guber, da će neko nepredviđeno dobiti premeštaj ili otkaz, kao i da će trošenje novca iz vojnog budžeta biti pod stalnom paskom Ministarstva finansija, kao što je ono pod paskom MMF-a.
Dva dana pošto je obnarodovano saglasje dvojice ministara, posle pokazne vežbe održane na Ušću povodom Dana VSCG, ministar odbrane iskazao je nadu da će do jeseni dugovi dosad napravljeni biti izmireni sredstvima od prodaje imovine, smanjenjem broja zaposlenih, ali i dodatnim novcem iz budžeta. Ovo poslednje može biti nov povod za teške reči: zbog ostvarenog budžetskog suficita od 650 miliona dinara rebalans budžeta je izvestan, ali će, po Dinkićevim rečima, novac oslobođen rebalansom biti usmeren u kreditiranje izvoza, za subvencionisanje izvoza, za penzije i stipendiranje talentovanih studenata. Vojsku nije pomenuo.
Složena procedura
Vojska raspolaže impozantnom imovinom nasleđenom od počivše JNA čija je vrednost podosta milijardi evra, a prodajom samo jednog njenog dela znatno bi bila olakšana reforma same Vojske. Iako je reč o vrlo atraktivnim objektima na još atraktivnijim lokacijama, prodaja ide kilavo. Tačnije, ne ide nikako: nije prodato ništa.
Po rečima direktora Fonda za reformu Vojske Vladana Živulovića, glavna kočnica brze prodaje jeste odluka Vlade da se vojna imovina može prodavati samo uz njenu prethodnu saglasnost i po proceduri koja traje više meseci: o ponudi za prodaju mišljenje prvo daje Vlada Srbije, odnosno njeni odbori, zatim republička uprava prihoda procenjuje vrednost, potom Republička direkcija konačno daje saglasnost, da bi na kraju Ministarstvo odbrane raspisalo tender.
Na skupštinskom Odboru za bezbednost ministar Davinić je objasnio da se prodaja vojne imovine na teritoriji članica državne zajednice odvija sporo zbog složene zakonske procedure za te poslove, da obe članice državne zajednice žele da imaju punu kontrolu nad tim procesom kako bi se sprečile eventualne malverzacije i da će se prodaja odvijati u skladu s propisima iako, kako je rekao, "taj sistem nije najbrži i najefikasniji".
U Ministarstvu finansija kažu da oni nisu prepreka bržoj prodaji imovine kojom Vojska raspolaže, ali da se zalažu za transparentnost u postupku prodaje. Ističu da tenderska procedura ne mora nužno biti faktor koji usporava proces, već da može biti vrlo efikasna, što se jasno vidi na primeru prodaje banaka. Po ministru Dinkiću, glavni razlog spore prodaje leži u nedostatku sposobnih kadrova u Ministarstvu odbrane.
Različito o istom
VSCG pati od iste boljke kao i sva društvena/državna preduzeća, od viška zaposlenih, kako oficira tako i civila. Prema podacima objavljenim u medijima i zvaničnim saopštenjima, problem je i što se ne zna tačno koliki je taj "višak". Štaviše, podaci o broju onih koji platu primaju iz vojnog budžeta razlikuju se zavisno od izvora. Na primer, po rečima ministra finansija, u vojnom budžetu za ovu godinu predviđene su plate za 24.200 profesionalnih vojnika i 11.262 civila, da je "višak" 4000 oficira i 5300 civila kojih je, prema podacima Ministarstva finansija, na početku godine bilo oko 16.000, a da je do sada na razne načine Vojsku napustilo 1400 oficira i nešto više od 3000 civila. S druge strane, prema Beloj knjizi odbrane, poslednjeg dana prošle godine je od ukupno 77.900 pripadnika VSCG bilo 21.200 oficira i podoficira, 7500 vojnika pod ugovorom, 31.000 vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka i čak 18.200 civilnih lica, a prema sporazumu sa MMF-om, kako je objasnio ministar Davinić, za prvih pet meseci ove godine sa vojnog platnog spiska trebalo je da se "skine" 1400 oficira i 4200 civila.